Na plivačkom mitingu „Prolećni kup Subotice” nastupili su takmičari iz 16 klubova Crne Gore i Srbije, Veliku Kikindu predstavljalo je devetoro članova, a ukupno 17 odličja osvojilo je osmoro plivača: Filip Đukić, Lena Stojanović (oboje po tri zlata), Luka Bubulj, Lena Bikić (oboje po zlato i srebro), Aleksandra Protić (dva srebra i bronza), Aleksandar Sokolai (dva srebra), Ognjan Terek (srebro) i Ivan Markov (bronza).
D. P.
Dan: 12. maj 2025.
Međunarodni dan sestrinstva, 12. maj, obeležen je u Opštoj bolnici. Ovom priliko dodeljene su plakete, povelja i pohvalnica najzaslužnijim pojedincima zaposlenim u kikindskim zdravstvenim ustanovama. Najviše priznanje za požrtvovan rad, plaketa, ove godine pripala je Jadranki Filipov, medicinskoj sestri koja je do nedavno bila zaposlena na hirurgiji, a sada je u zasluženoj penziji.
Prisutne je pozdravila predsednice Organizacije zdravstvenih radnika Kikinde, glavna sestra Ginekološko-akušerskog odeljenja Melinda Klačak.
-Lekari, sestre i uopšte svi zdravstveni radnici su jedan tim. Važno je da svakog dana radimo zajedno na unapređenju zdravstvene zaštite. Moto za Dan medicinskih sestara, medicinskih sestara, tehničara i babica je da osmeh leči, a posvećen je u znak sećanja na Florens Najtingejl koja se smatra osnivačem savremenog sestrinstva – istakla je Melinda Klačak.
Ovo je prilika da se ukaže na to da zdravstveni radnici svoj posao obavljaju profesionalno i bez zadrške.
-Za ove četiri godine, koliko sam na čelu Opšte bolnice, uverila sam se da ste vi jedina prava energija, snaga, vojska koja drži i nosi Bolnicu – navela je v.d. direktorica Bolnice dr Vesna Tomin koja je medicinskom osoblju poželela puno uspeha u daljem radu.
I glavna sestra Opšte bolnice Svetlana Romakov istakla je da je 12. maj važan je struku.
Povelje su pripale Anđelki Grujić, Maji Pavlić, Miroslavu Damjanoviću, Radmili Arbutini i Biljani Petrović. Dodeljena je i 21 zahvalnica.
A.Đ.
Opšta bolnica priključila se preventivnoj kampanji Euromelanoma dan, koja je deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože. Uključene su 33 zemlje, a kikindska zdravstvena ustanova od prvog dana organizuje dermoskopske preglede.
-Radilo se u dve ambulante i sugrađani su mogli da se konsultuju i pitaju sve što ih interesuje. Na pregled je došlo 27 pacijenata. Kod jedne osobe otkriven je sumnjivi karcinom i kod dvojice pacijenata sumnjivi mladeži. Pomenuti pacijenti biće upućeni na hirurgiju sa nalogom za patohistologiju. Cilj kampanje je da stanovništvo bar jednom godišnje preventivno pregleda kožu kako bi se na vreme otkrili eventualni melanomi i drugi oblici raka kože – istakao je dr Siniša Jolić, dermatovenerolog koji je obavljao preglede zajedno sa dr Milicom Agić. – Naša želja je da podignemo svest o raku kože jer je kampanja posvećena prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju raka kože.
Ove godine u fokusu su mladi, te je i slogan „Briga o zdravlju dece je naša odgovornost, zaštitimo ih od negativnih uticaja UV zračenja“.
-Dečija koža je tanja u odnosu na kožu kod odraslih, a primetno je da sve više mladih, na žalost, obolevaju od raka kože. Važno je da roditelji zaštite svoju decu, u najranijem dobu, od prevelike izloženosti Suncu. Greška je, uvreženo mišljenje, da zaštitne kreme visokih faktora omogućavaju duži boravak na suncu. Preporuka je da od 10 do 17 sati deca ne budu na suncu tokom letnjih meseci – naveo je dr Jolić.
Godišnje se u svetu dijagnostikuje 132.000 melanoma i preko tri miliona drugih oblika raka kože. U Srbiji se za godinu dana otkrije oko 700 pacijenata, od kojih polovina premine od ove bolesti.
-Svake godine negativna statistika se povećava. Koža dugo pamti i ono što svi možemo da uradimo je samopregled. Ukoliko neko primeti da mladež raste, menja boju, krvari, zadaje bol neophodno je da se što pre javi dermatologu, kako bi obavio dermoskopiju. Otkrivanje melanoma kože u najranijem stadijumu je i najvažnije jer je izlečenje zagarantovano – dodao je dr Siniša Jolić.
Pregled mladeža veoma važan jer ih imamo svi, ali 30 odsto može da se promeni i da jednog dana postanu melanomi. Pacijentima je deljena i brošura sa uputstvima o samopregledu čitavog tela koji treba obavljati jednom mesečno.
Kampanja Euromelanom je zvanična medijska kampanja Evropskog udruženja za dermatološku onkologiju i Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju, a organizuj se se pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
A.Đ.
Seminar „Saobraćajno obrazovanje i vaspitanje u kontekstu referentnog okvira kompetencija učenika za bezbedno učešće u saobraćaju“ održava se u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi. Obuka traje tri dana, od čega je prvi dan realizovan onlajn, dok se preostala dva održavaju uživo. Seminar nosi 20 sati stručnog usavršavanja i akreditovan je kod Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Program sprovode saobraćajni inženjeri, psiholozi i nastavnici s iskustvom u radu sa odraslima, a organizatori su Agencija za bezbednost saobraćaja i Razvojni centar Novi Sad.
– Cilj nam je da do 2030. godine ne bude nijedno dete stradalo u saobraćaju – poručio je Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja i ukazao na to da je zabrinjavajuće što i dalje stradaju deca, posebno u svojstvu putnika.
– Uspeli smo da podignemo upotrebu sigurnosnih pojaseva i auto-sedišta na oko 60 odsto, što je dvostruko više nego ranije. Ali i dalje deca ginu. Zato je ova obuka važna – želimo da se razvije saobraćajna kultura kod dece i svest o poštovanju propisa – rekao je Ilić.
Seminar je, kako je istakao, namenjen učiteljima, nastavnicima svih predmeta, stručnim saradnicima i direktorima škola. Posebno se radi na međupredmetnom povezivanju kako bi, pored nastavnika Tehnike i tehnologije, i profesori srpskog jezika ili matematike mogli da u svoje sadržaje uključe teme iz oblasti bezbednosti u saobraćaju.
– Ovo je osmi seminar u nizu. U prvom delu projekta obuhvatićemo 20 lokalnih samouprava. Radimo sistemski, uz podršku Ministarstva prosvete, MUP-a i drugih institucija – naveo je Ilić i dodao da je pripremljen i poseban vodič – alat nastavnicima za praktičnu primenu.
Polaznike je posetio i gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je istakao da je bezbednost dece u saobraćaju zajednička odgovornost.
– Najvažnije je da svi pošaljemo jasnu poruku: potrebno je stalno podizati svest o bezbednom ponašanju u saobraćaju i poštovanju propisa – poručio je gradonačelnik i istakao ulogu nastavnika u ovom procesu.
– Želimo da kroz nastavu, u svim predmetima, deci prenesemo znanja i stavove koji će im pomoći da budu bezbedniji. Najmlađi i najstariji su najranjiviji učesnici u saobraćaju – zato apelujemo na sve da poštuju propise, nose pojaseve, koriste auto-sedišta, kacige i izbegavaju alkohol i psihoaktivne supstance.
On je naglasio da je, prema analizama, bezbednost u saobraćaju dobra, ali da mora stalno da se unapređuje, što lokalna samouprava i čini, i kontinuiranom saradnjom sa Agencijom za bezbednost saobraćaja.
S. V. O.
U prostorijama Crvenog krsta priređena je svečanost za đake prvake za sve škole na teritoriji grada. U seoskim osnovnim školama organizovana je poseta. Ovom prilikom volonteri su najmlađim školarcima predstavili rad Crvenog krsta na zabavan i edukativan način.
I učenici OŠ „Jovan Popović“ imali su priliku da saznaju više o humanoj misiji i principima, a njihove učiteljice istakle su da je ovo najbolji način da se đaci uče da budu humani.
-Deca se upoznaju sa istorijatom Crvenog krsta, kao i na koji način mogu da nam se pridruže i postanu volonteri ili deo organizacije – pojasnio je stručni saradnik Crvenog krsta Bela Šamu. – Već u ovom uzrastu pokrećemo inicijativu da stare igrače i garderobu koju su prerasli đaci poklone i tako pokažu humanost. Osnovci počinju da volontiraju u četvrtom razredu osnovne škole i rado pomažu prilikom svih naših akcija.
A.Đ.
Promocija knjiga istoričara dr Miloša Vojinovića „Političke ideje Mlade Bosne“ i „Sarajevski atentat: fotografije“ održaće se 16. maja, u svečanoj sali Kurije, sa početkom u 17 časova.
Dr Miloš Vojinović je završio osnovne studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao student generacije. Na Humboltovom univerzitetu u Berlinu 2021. godine odbranio je doktorsku disertaciju „Nauku za državništvo – Britansko carstvo i nove nauke 1980-1920“. Istraživač i saradnik instituta i univerziteta u Prinstonu, Londonu, Kembridžu i Firenci.
Po rođenju Belorus, po opredeljenju Kikinđanin, Sergej Savčuk, snimio je film koji će, uveren je, pomeriti granice evropske kinematografije
U okviru obeležavanja Dana pobede 9. maja, u prepunoj sali Ruskog doma u Beogradu prikazan je ruski-beloruski istorijski spektakl film “U spiskovima nije evidentiran”, čiji je jedan od stvaralaca i naš sugrađanin Sergej Savčuk. O ovom nesvakidašnjem umetniku „Komuna” je već upoznala svoje čitaoce, ali, podsetimo, da je ovaj reditelj rođen i odrastao u gradu Brestu na belorusko-poljskoj granici. Ljubav ga je dovela na sever Banata i već nekoliko godina Sergej je naš sugrađanin, a supruga mu je Ela Banković, poznata kikindska pijanistkinja.
-Moj rodni grad je bio vrlo važna strateška tačka u Drugom svetskom ratu. Tvrđavu u Brestu su nemački osvajači po svaku cenu hteli da osvoje. I okvir našeg filma “U spiskovima nije evidentiran” upravo govori tome- navodi Sergej.
Naš sagovornik je oduševljen odjekom ovog filma u Rusiji, gde je premijeru imao 1. maja, a 9. maja na Dan pobede i u Ruskom domu u Beogradu.
-Ovaj film je rađen po jednom literarnom delu, koje je bazirano na istinitom događaju. Ja sam u ovom ostvarenju bio asistent reditelju Sergeju Koratajevu i rad u filmskoj ekipi bio je i velika čast ali i uživanje. S obzirom da sam relativno poznato ime u ruskoj filmskoj industriji, nije me iznenadio poziv da budem deo filmske ekipe, ali je njih iznenadilo kad su posle saznali da je lokacija za snimanje ujedno i moj rodni grad, pa sam im bio i vodič, a znao sam i neke skrivene niše u tvrđavi u Brestu, jer sam se kao mali tamo često igrao. To je mnogo značilo prilikom dočaravanja atmosfere samog filma. Naš grad je inače u Sovjetskom Savezu imao status Grada-heroja, a to nije bila mala stvar, ni onda, a ni danas- ponosan je Savčuk.
Radnja filma govori o vojniku koji je kao tek svršeni pitomac vojne škole došao u vojnu jedinicu u Brestu čekajući od komande ratni raspored. Govore mu, s obzirom da je stigao uveče, da će ujutru dobiti raspored. Međutim, već te noći Nemci napadaju tvrđavu i uspevaju da je zauzmu. On ipak uspeva da ostane živ sakrivši se u lagume utvrđenja. Dok nacisti nadiru prema Moskvi, on sve vreme živi u tvrđavi i izlazi iz nje samo kako bi pribavio provijant i vršio diverzije. Ukupno 300 dana je proveo u utvrđenju i lovio šta je stigao, kako nemačke soldate, tako i hranu. Kad su ga napokon uhvatili, već je bio prilično narušenog zdravlja. Pitali su ga kojoj jedinici pripada, a on nije mogao da im odgovori s obzirom da nije ni stigao da dobije raspored, jer su Nemci već prve noći njegovog boravka izvršili napad na utvrđenje. Otud i naziv filma “U spiskovima nije evidentiran“.
-To je jedan od mnogih neznanih junaka kojih ima u svakom ratu i u svakom narodu i mi smo prema tom istinitom događaju snimili film. Ovo ostvarenja su podržali i belorusko i rusko Ministarstvo kulture i budžet filma je iznosio milijardu rubalja. To je spektakularan film i verujem da će i u Srbiji imati odličan odjek, kao što je imao u Rusiji. Premijera u Ruskom domu u Beogradu je protekla izvanredno i ja sam ponosan što sam bio deo ovog projekta, jer želim da čuvamo tekovine naše istorije.
– Zanimljivo je, dodaje naš sagovornik, da je u Rusiji, a vidim da je tako sve više i u Srbiji, lep običaj na premijeri da gledaoci ne izlaze nakon poslednjeg kadra filma, nego čitaju imena na odjavnoj špici, kako bi posle projekcije svim stvaraocima nekog filma uputili poseban aplauz za trud.
Inače, našim gledaocima je poznat ruski film “T-34” u čijem je stvaranju Sergej takođe učestvovao, tako da ima veliko kinematografsko iskustvo. Kad je u pitanju Kikinda, i dalje je čvrsto rešen da nastavi da živi i radi na severu Banata, a želeo bi da snimi i neki film s ovdašnjim temama.
Domaći producenti su već zapazili njegovo umeće, tako da već ima poziv da učestvuje i u jednom ambicioznom ovdašnjem projektu, ali, kao on sam kaže – otom-potom.
N. Savić
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode. Teže telesne povrede zadobila je jedna osoba, dok je dvoje učesnika u saobraćaju lakše povređeno.
Ukupna nastala materijalna šteta procenjena je na 400 hiljada dinara. Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog radnje vozilom (2) i neustupanja prvenstva (1).
Zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 16 učesnika u saobraćaju i izdato je 110 prekršajnih naloga.
Iz saobraćaja je, zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, isključeno sedam vozača, od kojih je dvoje zadržano jer su u organizmu imali više od 1,2 promila, odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Otkrivena su i 22 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 49 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja i 48 ostalih prekršaja.
Današnji dan Srpska pravoslavna crkva posvećuje čudotvorcu Svetom Vasiliju Ostroškom. Poznat i kao Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, bio je episkop zahumski i srpski pravoslavni svetitelj.
Rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjiću u hercegovačkom Popovom Polju 1610. godine. Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Bogorodice. Ubrzo je postao episkop. Najpre je boravio u Tvrdošu, a potom prelazi u Ostrog.
Neumoran u molitvama, postu i fizičkom trudu, Sveti Vasilije upokojio se na današnji dan 1671. godine, a njegove netruležne mošti počivaju u manastiru Ostrog, uklesanom u stenama planine Ostroške grede.
Veruje se da su njegove mošti čudotvorne, pa ljudi svih konfesija dolaze da im se poklone i mole za isceljenje najtežih bolesti.
Tradicionalni dan velikog okupljanja vernika je 12. maj, ali i Trojičin dan, kada se održava Veliki narodni sabor u Ostrogu.
Slavi se i kao krsna slava.
Po narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi čitave godine u domu vladali harmonija i mir.
Aleksa Torma, član kikindskog Kluba borilačkih veština i sportova Nova dimenzija, na nedavno održanom Prvenstvu Srbije u kikboksu, disciplini loukik, u Rumi, postao je prvak Srbije, u kategoriji do 54 kg, za starije juniore.
D. P.