јануар 31, 2026

Дан: 8. мај 2025.

slava-hora-atendite-(2)

Хор Културног центра „Атендите“ обележио је славу Марковдан. Уз резање славског колача и у присуству пријатеља хора и гостију из норвешког града Нарвик приређен је и пригодан програм. За Норвежане је, на њиховом језику, изведена и химна покрајине Норланд.

Ове године кума славе била је чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Част ми је и задовољство што сам кума славе хора „Атендите“ јер се осећам као део породице. Сви чланови, од најмлађих до најстаријих, улажу пуно труда и љубави у оно што раде. Без тога не би било завидних резултата које је хор остварио до сада – навела је Маријана Мирков.

В.д. директор Културног центра Марко Марковљев подсетио је да је хор основан 2018. године.
-Слава је, поред Божића, најважније породично окупљање. Хор „Атендите“ јесте породица и ово је прилика да се окупимо и да се присетимо и оних који нису са нама. Хвала пуно диригенткињи Биљани Јеремић која је ту од самог почетка и сваки пут изнова ствара „чуда“ са хором. Сигуран сам да ћемо још дуго постојати јер оно што радимо доноси срећу, не само нама, него и свима који воле хорску музику – рекао је Марковљев.

Славу је честитао и свештеник Никола Мишковић који је изразио жељу да хор „Атендите“ ускоро буде део Свете литургије у цркви Светог Николе.

А.Ђ.

Norvezani

Братски градови Кикинда и Нарвик, након вишегодишње паузе започињу нову етапу сарадње – закључак је првог званичног састанка челника два града, одржаног данас у Кикинди, првог дана дводневне посете високе делегације из Норвешке.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан угостио је у свом кабинету заменика градоначелника Нарвика Рунеа Остергрена и Ларса Сигурда Еидеа, градског менаџера за привреду и пословање. Пријему је присуствовао и в.д. директор Култрног центра, Марко Марковљев. Том приликом истакнута је обострана жеља за ревитализацијом и унапређењем односа који трају дуже од пола века.

– Велика је част што после много година од потписивања Декларације о пријатељству и братимљењу имамо прилику да угостимо наше драге пријатеље из Нарвика. Прва декларација потписана је 6. октобра 1966. године, а обновљена 2017. године. Данашњи сусрет означава почетак новог поглавља у нашим односима – поручио је Богдан.

Он је подсетио на историјске везе два народа, које датирају из периода Другог светског рата, када је 46 Кикинђана било интернирано у логор Бејсфорд код Нарвика, где је већина страдала, али где су нашли подршку и саосећање норвешког народа.

– То је темељ нашег братства. Норвешки народ је тада показао хуманост и ми то никада нисмо заборавили. Данас разговарамо о проширивању сарадње, пре свега у области привреде, али и у другим секторима. Намера обе локалне самоуправе је да се чешће састајемо и ојачамо све облике сарадње – нагласио је градоначелник.

Заменик градоначелника Нарвика Руне Остергрен изразио је наду да ће ова посета означити почетак конкретније и чвршће сарадње.

– По мом мишљењу, наша сарадња није онолико развијена колико би могла бити. Велики део тога још увек постоји само на папиру. Наша посета има управо ту сврху – да заједнички нађемо нове основе сарадње. Треба да се посећујемо чешће, покренемо размену студената и изградимо трајне мостове у свим важним областима – рекао је Остергрен.

Ларс Сигурд Еиде подсетио је на страдање деце у Нарвику 1942. године, као на симбол вечне повезаности и разумевања два народа.

– Ми смо овде због будућности. Наши градови деле сличне изазове, попут одлива младих. Ви имате много потенцијала који су за нас занимљиви. Нарвик је универзитетски град, технолошки развијен, са снажном рударском индустријом – 80 одсто гвожђа у Норвешкој потиче из наше регије, али и производњом цемента. Уверен сам да можемо развити снажне економске везе – навео је Еиде.

Симболи пријатељства два града су и „Кикинда плац“ у Нарвику, као и „Парк пријатељства“ у Кикинди, у којем се налази споменик интернирцима од којих се само седморо вратило кући.

Након пријема у Градској кући и размене поклона, одржан је радни састанак делегација, којем су присуствовали и Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника, чланови Градског већа Ђорђе Тешин и Мирослав Дучић, као и Саша Танацков из Регионалне привредне коморе.

Током поподнева, гости из Нарвика посетиће Културни центар, где ће се упознати са културним пројектима града, као и присуствовати обележавању славе хора „Attendite!“.

Сутра ће у Кикинду стићи и делегације Скупштине регије Нордланд, Скупштине АП Војводине и Народне скупштине Републике Србије. Биће део манифестације „Бесмртни пук“ поводом Дана победе, а венце ће положити на Споменик жртвама фашизма 1941-1945, где ће се обележити 80 година од победе над фашизмом.

Званична посета биће закључена састанком о могућностима сарадње у оквиру „Ерасмус+“ програма и будућим културним разменама.

С. В. О.

Crkva-BVS

Уочи празника – Светог Василија Острошког Чудотворца који Српска православна црква слави 12. маја, у Банатском Великом Селу, у којем је храм посвећен овом светитељу, у суботу, 10. маја, биће одржана Духовна академија.

Програм под називом „Со земљи“ биће одржан у сали Дома културе и у њему ће учествовати: Хор „Attendite!“, мултимедијални уметник Милан Вашалић, етно уметник Сара Глишић, КУД „Марија Бурсаћ“ и ђаци ОШ „Славко Родић“. Духовну академију приређује Српска православна црквена општина Банатско Велико Село. Почетак је у 18 сати.

crveni-krst-festival-humanosti-(3)

Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца 8. мај и недеља Црвеног крста од 8. до 15. маја почела је XVI Фестивалом „Младости, хуманости, љубави и лепоте“. Ученици шестих разреда основних школа имали су прилику да у оквиру едукативних и забавних радионица сазнају више о превенцији болести зависности, трговини људима, историји Црвеног крста, безбедности у саобраћају, добровољног давалаштва крви, прве помоћи.

Партнери су били представници Дома здравља и Полицијске управе Кикинде.

-Обележавамо дан рођења оснивача наше организације Анрија Динана – истакла је Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста. – Најбољи начин за то је промовисањем вредности Црвеног крста, а основцима су се прикључили и корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите. Као волонтерска организација негујемо основне принципе хуманости.

Недеља Црвеног крста ове године обележава се под слоганом „На страни хуманости“ и наглашава трајни значај принципа, са посебним фокусом на хуманост. Светски дан у знаку је непоколебљиве посвећености милиона волонтера и запослених широм света, док се истовремено подиже свест о седам основних принципа који воде рад Црвеног крста.

-Црвени крст Кикинде има више од стотину волонтера, укључујући и децу. Старији волонтери ангажовани су у управним структурама организације, као и у повереништвима, школама и месним заједницама. Они су снага хуманости и они на терену реализују програме за децу, младе и за најугроженије кориснике – додала је Данијела Бјељац.

Све присутне поздравила је председница кикиндске хумане организације Маријана Мирков, а у занимљивим садржајима учествовали су основци из школа: „Јован Поповић“, „Свети Сава“, „Жарко Зрењанин“, „Мора Карољ“ из Сајана, „Васа Стајић“ из Мокрина, „Миливој Оморац“ из Иђоша и „Петар Кочић“ из Накова.

У оквиру Недеље Црвеног крста биће организована свечаност за ђаке прваке и посета првацима у сеоским основним школама, као и посета корисницима програма „Брига о старима“ и акција добровољног давања крви. Неће изостати ни акција „Пакет за новорођену бебу“ током које ће сарадници и волонтери обићи породице и уручити беби пакете.

А.Ђ.

 

jezero-(2)

Културно-спортски центар „Језеро“ огласио се саопштењем за јавност поводом, како наводе, инсинуација које су се појавиле на неким порталима и код одређеног броја корисника Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда.

Затворени базени Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда су привремено затворени за коришћење средином априла из неколико разлога. Пре свега, напомињемо да је, објекат стар више од 40 година и да су неопходни радови и поправке како би овакав комплексан систем функционисао и како би могао да се користи.

Неопходна је санација напојне цеви базена како би уопште базен могао да се пуни водом. Такође, неопходна је интервенција на преливним каналима оба базена јер је вода већ почела да продире кроз бетон у постројење. Како би се избегла даља опструкција система, као и корита базена, морало се прибећи санацији преливних система. Искористили смо прилику, баш како би смањили број дана када нема корисника, па смо одлучили да радимо и противклизне плочице на малом базену, а све у интересу наших корисника. Мали базен користе најмлађи и најстарији корисници, па је безбедност подједнако важна као и функционалност самог система.

Поред тога, из одговорног сагледавања свега и свих аспеката, локалне самоуправе и руководства КСЦ тражен је елаборат сачињен од стране најрелевантнијих стручњака о стању решеткастог носача крова у целом објекту, не само на базенима, као и бетонске конструкције корита свих базена. Ово је наложено од Градске инспекције, у складу са законом, а ангажован је Грађевински факултет универзитета у Београду, институт за материјале и конструкцију.

Због немилих и нелегалних догађаја у држави и блокада институција чекало се до данас. Поставља се питање руководству Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда и локалној самоуправи зашто се није изашло са обавештењем за медије. Данас смо добили елаборат електронским путем, за пар дана стиже званичан документ. Као одговорни и озбиљни људи нисмо хтели да излазимо са полу информацијама и паушалним оценама. Наиме, цео објекат је сигуран за коришћење, а решеткасти носач изнад великог базена мора да се ради, као и да се инсталира вентилациони систем због испарења хлора који нагриза метал изнад базена.

Такође неопходни су радови на бетонском делу корита базена. Мали базен, који има вентилацију и „сушач“ ваздуха је у одличном стању, као и остатак објекта, који подразумева халу и све остале просторије. Овај елаборат показује да ће радови на великом базену бити настављени, те да ће велики базен бити затворен за кориснике док се радови не изврше. Као одговорна власт, која ради у корист својих грађана, локална самоуправа разматра могућности и опције везано за базене, у смислу, реконструкције постојећих, изградње нових или „мешавине“ обе солуције, о чему ће јавност бити благовремено обавештена.

Због ове ситуације, у најкраћем могућем року, биће пуштени у рад отворени базени, а локална самоуправа размишља о могућностима, како да корисницима обезбеди коришћење отворених базена и током зимског периода, уколико радови потрају, уз помоћ балона или сличних технологија.

Чуди реакција неких корисника базена, коју је пренео један електронски медиј, са акцентом да нема информација везаних за рад базена, јер је приликом затварања базена одржан састанак са свим клубовима корисницима базена Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда, на којем је саопштено да базен неће радити због радова. Корисници базена и сви клубови су обавештени о радовима и затварању базена и тада им је речено да ће добити информацију о термину отварања.

Самим тим највише чуди реакција Пливачког клуба „Велика Кикинда“ и инсинуације у медијима. Зашто су сви остали клубови обавестили родитеље корисника и кориснике, само Пливачки клуб није? Сваки пут када је неопходна санација базена или било какав престанак рада базена, ПК је једини клуб који нема разумевања. Како би свим родитељима деце која тренирају пливање било потпуно јасна ситуација, истичемо да Пливачки клуб, као и сви остали клубови користе капацитете Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда потпуно бесплатно, чланарине које плаћају родитељи, како би деца тренирала пливање, иду на рачун пливачког клуба, а не „Језера“ или Града.

Поред тога по информацијама које имамо из локалне самоуправе, овај клуб добија, само ове године, преко 1 милион динара од Града за функционисање, као и плаћеног тренера. Како Пливачки клуб „Велика Кикинда“ нема никакве трошкове у смислу плаћања према Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда, сем канцеларије коју користе и плаћају закуп у износу од 2.160,00 динара месечно, а убира чланарине од по 2.000,00 динара месечно по детету, чуди немогућност да Клуб помогне родитељима деце, барем оне деце, које имају испливане Европске норме, ако не и све деце, да преброде овај проблем у најближим базенима.

У сталном смо контакту са локалном самоуправом и добили смо информацију да ће Град учинити све да у најкраћем року помогне родитељима у превожењу деце до оближњих базена, како би наставили са тренажним процесом и како би наши најбољи и најодликованији пливачи, који су понос Града, имали услове за тренинг, а Пливачком клубу „Велика Кикинда“ желимо све најбоље у даљем функционисању, наводи се у саопштењу.

OIF

Данас се обележава Светски дан борбе против рака јајника, најсмртоноснијег гинеколошког карцинома – у свету годишње од рака јајника оболи 250 хиљада жена, а више од половине изгуби битку с овом болешћу.

Већ дванаесту годину заредом Светски дан борбе против рака јајника обележава се и у Србији, где сваког дана три жене добију дијагнозу, а једна, нажалост премине од ове опаке болести.

Ове године Међународни дан борбе против канцера јајника у Србији ће бити обележен под слоганом: „Ко каже да рибе не говоре“. У нашој земљи годишње од рака јајника оболи око 800 жена, док њих 450 изгуби битку с овом опаком болешћу. У борби против ових поражавајућих бројева кључни су рано откривање болести, препознавање симптома, правовремена дијагностика и оптимално лечење.

Рак јајника заузима неславно осмо место од свих малигнитета, а према најновијој статистици једна од 78 жена суочава се са овим проблемом.

Sveti-Marko

Православни верници данас обележавају Марковдан, празник посвећен Христовом ученику и првом помоћнику Светог Петра.

Верује се да је, захваљујући светом Марку, настало прво јеванђеље. Апостол Марко, познат и као свети Марко Јеванђелиста, био је један од четворице аутора јеванђеља у Новом завету и један од првих хришћанских проповедника. Није био један од дванаесторице Исусових апостола, али је био близак сарадник апостола Петра и Павла, и сматра се да је своје јеванђеље написао на основу Петрова сведочења.

Јован Марко (Јован је његово јеврејско име, а Марко је римско) био је пратилац апостола Петра, који га у својој посланици назива „својим сином“ (духовним).

Срби од давнина верују да ће онога ко се на Марковдан огреши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање.

Зато на овај дан земљорадници ништа не раде на својим њивама. Ово се сматра „благим даном“, временом за одмор и молитву.

Традиција се пренела и на остала занимања – данас никако не треба радити јер се верује да Свети Марко хода светом са корпом пуном града, па оном ко ради шаље невреме које ће га пратити преко целе године.

На овај дан, верује народ, никако не ваља дремати преко дана јер ће се онда бити бунован и поспан преко целе године. Изузетак су они који су већ „згрешили“ и спавали на Ђурђевдан – они треба да одремају неко време и на Марковдан јер ће тако „поништити дејство“ пређашњег сна и неће их стићи „казна“.

Свети Марко у календару није уписан црвеним словом, али је у многим породицама крсна слава.

Don`t copy text!