Stariji sugrađani se, pre današnjih velikih trgovinskih lanaca, sećaju nekadašnjeg kikindskog lanca trgovina – „Angroprometa”. Sa svojom mrežom prodajnih objekata, „Angroprometove” prodavnice krasili su ukusno aranžirani izlozi, čiji je autor bila naša sagovornica Smiljana Šalgo – slikarka, dekoraterka, grafičarka, dizajnerka i mnogo toga još.
-Slikarski talenat se primeti još u zabavištu, tako je bilo i kod mene. Međutim, možda je moj dar za umetnost prva ozbiljnije primetila moja profesorica likovnog u srednjoj školi, Miroslava Kojić- priča Smiljana.
Bilo je to vreme takozvanih „Šuvarica”, odnosno zajedničkih osnova, da bi se Smiljana nakon završenog 10. razreda upisala u novosadsku Školu za grafički dizajn. Tu je usavršila svoje umetničke sklonosti, a nakon završetke srednje škole pokušala je da upiše Likovnu akademiju, ali, nažalost, nije uspela.
-Nedostajalo mi je malo više upornosti, podrške roditelja i samopouzdanja – dodaje naša sagovornica. Ipak, uprkos tome, nastavila je dalje da se usavršava i izgrađuje svoj vlastiti slikarski stil.
-Moram da priznam da ni sama sebe nisam dovoljno razumela u to vreme. Imala sam kritički odnos prema onom što slikam, i tek vremenom sam se izgradila u svom stvaralaštvu, a to je valjda i normalno- priča, uz osmeh.
-Trebalo bi napomenuti da sam ja u stvari počela da slikam iz neke vrste nezadovoljstva. Kada sam shvatila da svet ne može da bude idealan, da postoji smrt i druge ružne stvari, onda sam na neki način slikarstvom počela da se branim i da ulepšavam stvarnost. Sebe bih okarakterisala kao pitomu, a ta moja pitomost nije uvek nailazila na dobar odjek okoline, tako da sam se pronašla u slikanju, kako bih ovaj svet učinila savršenijim, jer ovo današnje surovo vreme mi se uopšte ne dopada. Zato više volim nerealno, a to mi pruža slikarstvo. Umetnost nastaje kad nešto nemate, kad ste za nešto uskraćeni – tad postajete kreativni.
Inače, Smiljana je, kako i rekosmo, pre nego što se posvetila isključivo slikarstvu bila aranžer-dekorater izloga „Angroprometa”. Nadaleko je bio prepoznatljiv izlog trgovinskog objekta u Galadskoj, koji je upravo ona aranžirala.
-Radila sam 15 godina u „Angroprometu”. Mogu neskromno da kažem da se mnogi i danas sećaju kako su s ukusom bili dekorisani naši izlozi. Čujem i sad ponekad komentare kako ne pamte takvog aranžera u našem gradu. Imala sam potpunu stvaralačku slobodu. Bilo je to divno vreme.
Međutim, „Angropromet” je ugašen, a aranžirane izloge danas sa zamenili samolepljivi plakati. U vreme dok sam ja radila kao aranžer izloga, podizala sam svoje dve ćerke bliznakinje, tako da više od deceniju i po nisam slikala. Danas su mi ćerke na doktorskim studijama hemije i mogu ponovo da se maksimalno posvetim slikanju i da mi to bude egzistencija- dodaje s ponosom, ali i nekom vrstom sete.
Osim što se vratila platnima, Smiljana oslikava i kravate, ešarpe i marame.
-To je posebna tehnika i tu geometrijski oblici nemaju skoro nikakvog značaja, jer sve oslikavam ručno. Radim specijalnim, postojanim bojama koje su otporne na habanje i perive su. Nakon što oslikam neku kravatu ili maramu, sledi peglanje, kako bi slika na kravati ili marami ostala trajno utisnuta. Malo ljudi se danas time bavi.
Svojevremeno je Smiljana Šalgo držala i likovnu radionicu za decu u kikindskom Kulturnom centru. Nakon pandemije kovida, bilo je dosta mališana koji su želeli da savladaju osnove slikanja. Trajalo je to tri godine, a ni danas ovoj slikarki ne nedostaje stvaralačkog zanosa.
-Uglavnom od tehnika koristim akrilik, jer je postojan, a nije otrovan. Imala sam samostalne izložbe u Kikindi, Novim Kozarcima i Kanjiži, a pored toga i nebrojeno kolektivnih. Jednom prilikom su naš grad posetili gosti iz Kine i videvši izložene slike Brace Azarića i mene, ponudili su nam da izlažemo u Hong Kongu i Milanu, što se i ostvarilo, tako da je moje slike videla i inostrana publika. Slikala sam za tu priliku manastir Ljubostinju. A što se tiče slikarskih motiva koji me u poslednje vreme zaokupljaju – to je pre svega Kikinda i te moje slike nailaze na jako dobar odjek kod publike – zaključuje ova umetnica, a budući da nam je proleće obojilo ionako lep grad, možda Smiljana neće ovog puta morati puno da ulepšava stvarnost na svojim slikarskim platnima.
N. Savić
