На Првенству Србије у куглању за женске тандеме, у Ковачици, злато је освојио пар Кике 0230 Команов-Френц који је био бољи од, такође, кикиндског тандема Санто-Драганов.
Д. П.
Дан: 19. април 2025.
Лиман из Новог Сада, победник је мокринског турнира у баскету 3х3 на којем се окупило 12 екипа, одржаног у оквиру „Васкршњих свечаности”, а организовао га СЦ „Језеро”, уз подршку града Кикинде и Месне заједнице. Друго место заузео је Сомбор, а треће Бикс агро. Првопласирана екипа инкасирала је 100 хиљада динара и наступ у Великом финалу Србије, другопласирана екипа награђена је са 30, а трећа са 20 хиљада динара. Присутни су били градоначелник Кикидне Младен Богдан, заменик му Дејан Пудар и градски већник за спорт Александар Аћимов.
– Публика је имала прилику да ужива у одличном баскету. Многе од ових екипа играју високе рангове такмичења у Европи и свету, тако да нам је част што смо их угостили у Мокрину – рекао је Аћимов.
Немања Жигон, из Лимана најбољи је играч турнира.
– У екипи имамо и олимпијца, као и још неколико сјајних играча и одличног тренера који је заслужан за успехе, а надамо се да ће нам ова сезона бити још боља од претходне – казао је Жигон.
Д. П.
Кикинда – Гледалаца: 100. Судија: Марко Попов (Зрењанин). Стрелци: Пјошта 79. и Чутовић 90+1. за ОФК Кикинду, Вигњевић 66. и Малеш 84. за Борац. Жути картони: Станковић (ОФК Кикинда), Братић, Максимовић (Борац).
ОФК КИКИНДА: Бабаљ, Хромиш, Чутовић, Ковачевић (Стојанов), Молнар (Пјошта), Будаи, Станковић (Виловски), Васовић, Виола, Грковић (Мојсиловић), Пајтин (Ивановић).
БОРАЦ: Тодић, Сто. Максимовић, Марић (Михајловић), Великић, Јурешић (С. Алексић), Малеш, Братић (Вулић), Ђурић (Вигњевић), Ромић, Ракић, Торбица.
У игри без садржаја, вредан помена у првом полувремену био је једино покушај Чутовића, али погодио је играч Кикинђана стативу. Средином наставка Вигњевић је шокирао домаћина, прошао је по левој страни и искоса нациљао ближи угао. Када је 11 минута пре краја, након убачене лопте у казнени простор, из гужве и уз помоћ стативе изједначио Пјошта, назирао се преокрет, али нову предност Шајкашанима донео је Малеш, пошто је у 84. минуту, погрешио Мојсиловић. Одиграо је унатраг, а врло лоше додавање пресекао је Малеш који је био бржи од голмана Бабаља. Ипак, Чутовић је у надокнади донео бод домаћину, после карамбола главом је, из гужве, погодио.
Д. П.
ВОЈВОЂАНСКИ „ИСТОК”
Непотпуна рунда број 23, била је на распореду и у Војвођанској лиги „Исток”, а играле су две, од четири, наше екипе и то међусобно. У Великом Селу, Козара је победила рускоселску Црвену звезду, резултатом 3:1. У наставку, повели су гости голом Кресоје из слободног ударца у 50. минуту, потом је, након корнера у 63, поравнао главом Пенавски, а четири минута касније прокрет је донео Ратко, након дуге лопте. Коначан исход поставио је Крмар у 81. минуту, када је лопту убачену на петерац спретно спровео у мрежу.
Сутра, од 16.30 сати, у Накову ,Полет ће дочекати Пролетера из Банатског Карловца, а новокозарачка Слобода гостоваће у Старчеву, тиму Борца.
Први програм у Ритејл парку „Нест“ у Кикинди, одржан јуче и данас, за тему је имао предстојећи Ускрс и привукао је велики број најмлађих посетилаца и њихових породица. Весело и разиграно најављен је почетак празничних и других активности у новом тржном центру.
Ангелина Тетичкович, шопинг менаџер РП „Нест“ истиче да је ово тек почетак разноврсних садржаја који ће се редовно организовати.
– Парк смо преузели у јануару, а ово је први програм који смо осмислили и реализовали за грађане Кикинде. У плану је још много сличних дешавања – од ноћног базара са малим произвођачима до разних анимација за све генерације. Драго нам је што је посећеност велика и верујемо да смо кренули добрим путем – каже Тетичкович.
Програм је био богат и непрекидан, захваљујући аниматоркама из фирме „Славица Славица“ из Новог Сада. У креативним радионицама украшавала су се јаја, правиле маске и трагало се за скривеним ускршњим изненађењима.
Аниматорка Славица Тот каже да су активности биле добро осмишљене и изузетно посећене.
– Јуче смо имали креативну радионицу са ускршњим мотивима. За три сата колико је трајала, учествовало је око 70 деце, а маскота зец је поделио више од 120 јаја. Данас имамо интерактивну анимацију са балончићима од сапунице, игрицама, кореографијама, и наградама – ускршњим пакетићима. Програм завршавамо представом „Бубулекине бубе“, причом о томе како се носити са љутњом и дурењем – објашњава Славица.
Малишани су били неуморни. Са родитељима су уживали у играма, поклонима, представама, као и бесплатном осликавању лица и тетоважама, а најтраженији дизајн била је Спајдерменова мрежа. Тако је петогодишњи Лука, поносно показујући свој нови „тетоважу“, кратко рекао.
– Играо сам се и сада сам Спајдермен. Много ми је лепо овде и доћи ћу опет.
Уз пуно уметничких креација и доброг расположења, Ритејл парк „Нест“ започео је своју мисију стварања новог места окупљања и забаве за све генерације. Наредни догађаји, судећи по успеху првог, са нестрпљењем се ишчекују.
С. В. О.
Турнир за полетарце и пионире, у организацији ЏК Партизан, 40. по реду, истовремено и Меморијал „Драган Цигановић Цига” који је стигао до бројке 15, премда је популарни Цига преминуо 24. марта 2008. у 46. години, на распореду је данас у дворани „Језеро”, а отворио га је градоначелник Младен Богдан.
– Велики значај је за град што имамо прилику да и 40. пут организујемо овај турнир, ове године са 11 држава, а имамо прилику да видимо да и Џудо клуб Партизана поново оживљава свој рад. Био је и камп па можемо да кажемо да је џудо опет у моди. Град Кикинда је издвојио 250 хиљада динара за организацију турнира и даље ћемо да се трудимо око сваког спорта и такмичења деце и да то максимално подржимо, да би све младе селекције могле да изнедре и таленте и људе који ће да се баве спортом, зато што желимо да имамо младе спортисте и да будемо град спорта. Посебно ми је драго да су дошли чланови Џудо клуба Партизан из Гњилана, причали су нам каква је ситуација у јужној српској покрајини где живе, труде се и боре се као и сваки Србин на Косову и Метохији да има оно што има свако дете и сваки човек који живи у остатку Србије – истакао је Богдан.
Јелена Крвопић, председница ЏК Партизан, рекла је:
– Цига је био и мој тренер и оставио је озбиљан задатак да трајемо и да стварамо квалитет. И даље ћемо да имамо снаге и да сваке године подижемо лествицу на виши ниво, ове године је дошло да се бори 330 такмичара, а и у тродневном кампу је било 350 џудиста. Тако да мислим да смо, наравно уз помоћ града Кикинде, успели да покажемо снагу и да стварамо нове младе џудисте у Кикинди.
Десетогодишњи Јован Јовановић, из села Коретишта покрај Гњилана, додао је:
– Три године тренирам џудо, откако је је клуб у селу отворен, почео сам да идем и на такмичења, лепо је у Кикинди, а турнир је добар.
Када се, пре десет година, превозник и бајкер Ђура Вујчић, са својом Зорицом, доселио у рушевну кућицу одмах иза пруге, према Башаиду, да ту изграде свој дом, нису имали ништа. Ни струју, ни воду, само чистину око себе и визију. Данас је та чистина огроман парк са базеном – потоком, фонтаном и водопадом, цветним лејама, старинским предметима и руком грађеним читавим објектима. Нису имали ни буџет ни архитектонске планове – само много идеја и љубав према старим материјалима. И кренули су: корак по корак. Сада се чини да су незаустављиви.
– Мало те невоља натера, мало волиш… Ја волим дрво, волим камен. То су материјали који ме инспиришу. Мој тата је био добар грађевинац. Радили смо већ као мали са њим, био је доста строг, али нас је много тога научио. Више бих волео да по цео дан радим овде него да возим камион. Све што видите направио сам својим рукама – каже Ђура.
„Шта ће вам та брда шута у дворишту?“
Сваки камен и свака цигла у Ђурином дворишту имају своју историју. Јер, пре него што су постали темељи, зидови или детаљи новог дома, били су само рушевине.
– Материјал доносим са разних места. Ако нађем неки камен, док сам на путу, довезем га овде. Довлачио сам камење са Златибора, и из манастира Студеница, са мора, нема одакле нисам. И онда, камен по камен… Највећи део за градњу набављао сам тако што сам рушио старе куће за грађу и цигле. Све сам доносио овде. Онда сам све то одвајао, чистио, припремао, и од тога градио и куће и намештај.
Зорица се смеје кад се сети тог периода.
– Када би ме неко питао зашто имамо брда шута по дворишту, нисам знала шта да кажем. Нико није могао да замисли шта ће од тога настати.
Осим Ђуре који је тачно знао шта жели.
– Све правим из главе. Гледам материјал који имам и осмислим шта од њега може да се направи. Ја не волим кад је све у линији и у калупу. Нека буде мало искривљено, као да је природа сама направила. Трудим се да оставим облик и да га само минимално обрадим ручном полирком, не сечем уопште, осим када нешто морам да уклопим. Свашта сам направио и од котура за струјне каблове. И јако се радујем док радим – каже док руком прелази преко грубо обрађене дрвене греде.
Тако је настајало право бајковито скровиште са двориштем – парком, у коме је сваки детаљ помно осмишљен и сам за себе представља целину, толико необичну и лепу да не знате где прво да зауставите поглед. Ту је базен у облику природног потока, са испустима за пиће („да не мора да се излази на врућину“), ћуприја са кровом на улазу, чак и фонтана. Цвеће, жбуње и свакојако растиње, помешано и уређено, на сваком кораку. Неколико места за окупљање, сва различита и потпуно оригинална, камени сто са клупама које подсећају на Стоунхенџ. У центру је стари орах – вртешка који ноћу светлуца. Осим што дивно светли и цело двориште.
Кућа без пројекта, али са душом
У објектима, наравно, поново све Ђурини и Зокини ручни радови – од кухиње, кревета и ормара, до купатила и полица. У највећем објекту од стакла и дрвета је централни стуб који подсећа на сувачу, столови и шанк, али и рестаурирани намештај.
– Зока и ја набавимо џакове и онда ручно шијемо пресвлаке за фотеље. Видиш, на овим првим смо још вежбали, а сада нам то иде као да веземо – прича Ђура с поносом.
Посебно место је њихова мала „кафана“ за одмор.
– Ту примамо госте, пријатеље, а највише бајкере. Долазе нам другари из целе бивше Југославије и иностранства, посебно за „Дане лудаје“. Овде имају бесплатан смештај – каже Ђура.
Свет пун прича
Оно што је код њиховог дома посебно није само архитектура, већ и дух који он носи. У сваком кутку, на сваком зиду, налази се нека прича.
– Сакупљам све што има историју. Волим да знам ко је нешто некад користио, ко је носио шешир, из какве шоље се пила кафа – прича Ђура.
Тако су се у њиховом дому нашли ватрогасни шлемови с почетка прошлог века, шешири познатих Кикинђана, разнобојни лончићи и „цинцике“, па чак и један оригинални Вермахтов бицикл.
– Сваки детаљ овде има душу. Ово није само кућа, ово је једна велика прича – каже Зорица.
Снага, рад и мало лудости
И наравно, ништа од овога не би било могуће без Зорице, кажу. Она одржава домаћинство, брине о ентеријеру.
– Заједно све радимо – скромна је Зорица. – Сваке суботе косимо – ја имам велеслалом кроз башту, Ђура је на већим површинама.
– Не треба нам теретана. Имамо цео хектар да решавамо – додаје Ђура са осмехом.
Једном је доживео несрећу – бетонски зид је пао на њега и повредио му руку.
– После три дана сам скинуо завој и наставио да радим. Нисам могао да седим скрштених руку.
Иако понекад размишља да успори, још увек има превише идеја да би застао: простор за роштиљ, место за окупљање око ватре, паркинг за госте…
Заштитни знак на улазу у овај комплекс је мотоцикл подигнут на стуб.
– Ја сам, пре свега, бајкер, имам BMW. У клубу сам „No Limits“. И даље се дружимо, идемо на мото-сусрете, они долазе овде. Онај мотор што сам подигао на стуб, сам сам направио. Да унуци виде како је деда био луд – уопште се не шали Ђура.
Колико је креативан знају деца и унучићи који једва чекају да дођу у овај, њихов свет.
– Ја имам сина и ћерку, а Зока једног сина. Имамо деветоро унучади – најстарије има 17, а најмлађе три године.
Ово прелепо окружење створили су за њих и за себе, својим рукама, као велико и аутентично уметничко дело које се шири.
Једно је сигурно: све што буду радили, радиће заједно.
С. В. О.
Док славимо најрадоснији хришћански празник у кругу породице, сетимо се да је живот највећи дар. У протекле три године, током само четири празнична дана, у просеку се догодило 275 саобраћајних незгода. Четири особе су изгубиле живот, а 31 је теже повређене, упозоравају из Министарства унутрашњих послова на својој званичној Инстаграм страници.
Прошле године је, у току празника, више од 1.000 возача било затечено под дејством алкохола. Више од 200 њих празник је провело у полицијској станици, уместо са најмилијима.
Поштујте ограничења, прилагодите вожњу условима пута, не седајте за волан ако сте пили, везујте појас! Возите одговорно!
Министарство унутрашњих послова Републике Србије жели вам срећне и безбедне Ускршње празнике, наводи се у саопштењу.
Данас је Велика субота – други дан хришћанске жалости који следи након Великог петка, дана када је распет Исус Христ. Верници овај дан проводе у тишини и молитви, чувајући успомену на Христов погреб и Његов силазак у Ад.
Као део Страсне седмице, Велика субота представља увод у радост Васкрса. У храмовима, верници целивају плаштаницу на симболичном Христовом гробу, у дубоком поштовању и нади у Његово Васкрсење.
Овај дан обележава прелаз из старог у ново време – почетак ере обележене светлошћу Васкрсења. У Светој земљи, у храму Христовог Гроба, већ вековима се на овај дан дешава чудесна појава Светог огња. Јерусалимски патријарх уноси угашено кандило које се само пали, а пламен се преноси на свеће присутних и даље носи у домове и храмове широм света.
У православним породицама завршавају се последње припреме за највећи хришћански празник. Чисте се куће, припрема празнична одећа, а ко још није, у рано јутро боји васкршња јаја. У неким крајевима меси се и посебан хлеб – васкршњак. Пост се наставља, и то строго – на води, уз сухоједење.
Поред званичног назива Велика субота, у различитим крајевима овај дан је познат и као Страшна, Завалита, Црвена или Дугачка субота – називи који подсећају на дуготрајне Христове муке на Голготи.
Према народном веровању, на овај дан треба учинити добро дело или уделити милостињу сиромашнима – верује се да ће се то доброчинство вишеструко вратити. Такође, не раде се никакви послови у пољу нити ручни радови.
С обзиром на то да ове године православни и католички верници Ускрс прослављају истог дана, данас је Велика субота и у католичкој традицији. У католичким црквама не служи се Света миса, већ верници у тишини размишљају о Христовој жртви. У вечерњим сатима, на Велику суботу почиње Васкршње бдење, које симболично означава Христово Васкрсење и улазак светлости у свет.