Na Prvenstvu Srbije u kuglanju za ženske tandeme, u Kovačici, zlato je osvojio par Kike 0230 Komanov-Frenc koji je bio bolji od, takođe, kikindskog tandema Santo-Draganov.
D. P.
Dan: 19. april 2025.
Liman iz Novog Sada, pobednik je mokrinskog turnira u basketu 3h3 na kojem se okupilo 12 ekipa, održanog u okviru „Vaskršnjih svečanosti”, a organizovao ga SC „Jezero”, uz podršku grada Kikinde i Mesne zajednice. Drugo mesto zauzeo je Sombor, a treće Biks agro. Prvoplasirana ekipa inkasirala je 100 hiljada dinara i nastup u Velikom finalu Srbije, drugoplasirana ekipa nagrađena je sa 30, a treća sa 20 hiljada dinara. Prisutni su bili gradonačelnik Kikidne Mladen Bogdan, zamenik mu Dejan Pudar i gradski većnik za sport Aleksandar Aćimov.
– Publika je imala priliku da uživa u odličnom basketu. Mnoge od ovih ekipa igraju visoke rangove takmičenja u Evropi i svetu, tako da nam je čast što smo ih ugostili u Mokrinu – rekao je Aćimov.
Nemanja Žigon, iz Limana najbolji je igrač turnira.
– U ekipi imamo i olimpijca, kao i još nekoliko sjajnih igrača i odličnog trenera koji je zaslužan za uspehe, a nadamo se da će nam ova sezona biti još bolja od prethodne – kazao je Žigon.
D. P.
Kikinda – Gledalaca: 100. Sudija: Marko Popov (Zrenjanin). Strelci: Pjošta 79. i Čutović 90+1. za OFK Kikindu, Vignjević 66. i Maleš 84. za Borac. Žuti kartoni: Stanković (OFK Kikinda), Bratić, Maksimović (Borac).
OFK KIKINDA: Babalj, Hromiš, Čutović, Kovačević (Stojanov), Molnar (Pjošta), Budai, Stanković (Vilovski), Vasović, Viola, Grković (Mojsilović), Pajtin (Ivanović).
BORAC: Todić, Sto. Maksimović, Marić (Mihajlović), Velikić, Jurešić (S. Aleksić), Maleš, Bratić (Vulić), Đurić (Vignjević), Romić, Rakić, Torbica.
U igri bez sadržaja, vredan pomena u prvom poluvremenu bio je jedino pokušaj Čutovića, ali pogodio je igrač Kikinđana stativu. Sredinom nastavka Vignjević je šokirao domaćina, prošao je po levoj strani i iskosa naciljao bliži ugao. Kada je 11 minuta pre kraja, nakon ubačene lopte u kazneni prostor, iz gužve i uz pomoć stative izjednačio Pjošta, nazirao se preokret, ali novu prednost Šajkašanima doneo je Maleš, pošto je u 84. minutu, pogrešio Mojsilović. Odigrao je unatrag, a vrlo loše dodavanje presekao je Maleš koji je bio brži od golmana Babalja. Ipak, Čutović je u nadoknadi doneo bod domaćinu, posle karambola glavom je, iz gužve, pogodio.
D. P.
VOJVOĐANSKI „ISTOK”
Nepotpuna runda broj 23, bila je na rasporedu i u Vojvođanskoj ligi „Istok”, a igrale su dve, od četiri, naše ekipe i to međusobno. U Velikom Selu, Kozara je pobedila ruskoselsku Crvenu zvezdu, rezultatom 3:1. U nastavku, poveli su gosti golom Kresoje iz slobodnog udarca u 50. minutu, potom je, nakon kornera u 63, poravnao glavom Penavski, a četiri minuta kasnije prokret je doneo Ratko, nakon duge lopte. Konačan ishod postavio je Krmar u 81. minutu, kada je loptu ubačenu na peterac spretno sproveo u mrežu.
Sutra, od 16.30 sati, u Nakovu ,Polet će dočekati Proletera iz Banatskog Karlovca, a novokozaračka Sloboda gostovaće u Starčevu, timu Borca.
Prvi program u Ritejl parku „Nest“ u Kikindi, održan juče i danas, za temu je imao predstojeći Uskrs i privukao je veliki broj najmlađih posetilaca i njihovih porodica. Veselo i razigrano najavljen je početak prazničnih i drugih aktivnosti u novom tržnom centru.
Angelina Tetičkovič, šoping menadžer RP „Nest“ ističe da je ovo tek početak raznovrsnih sadržaja koji će se redovno organizovati.
– Park smo preuzeli u januaru, a ovo je prvi program koji smo osmislili i realizovali za građane Kikinde. U planu je još mnogo sličnih dešavanja – od noćnog bazara sa malim proizvođačima do raznih animacija za sve generacije. Drago nam je što je posećenost velika i verujemo da smo krenuli dobrim putem – kaže Tetičkovič.
Program je bio bogat i neprekidan, zahvaljujući animatorkama iz firme „Slavica Slavica“ iz Novog Sada. U kreativnim radionicama ukrašavala su se jaja, pravile maske i tragalo se za skrivenim uskršnjim iznenađenjima.
Animatorka Slavica Tot kaže da su aktivnosti bile dobro osmišljene i izuzetno posećene.
– Juče smo imali kreativnu radionicu sa uskršnjim motivima. Za tri sata koliko je trajala, učestvovalo je oko 70 dece, a maskota zec je podelio više od 120 jaja. Danas imamo interaktivnu animaciju sa balončićima od sapunice, igricama, koreografijama, i nagradama – uskršnjim paketićima. Program završavamo predstavom „Bubulekine bube“, pričom o tome kako se nositi sa ljutnjom i durenjem – objašnjava Slavica.
Mališani su bili neumorni. Sa roditeljima su uživali u igrama, poklonima, predstavama, kao i besplatnom oslikavanju lica i tetovažama, a najtraženiji dizajn bila je Spajdermenova mreža. Tako je petogodišnji Luka, ponosno pokazujući svoj novi „tetovažu“, kratko rekao.
– Igrao sam se i sada sam Spajdermen. Mnogo mi je lepo ovde i doći ću opet.
Uz puno umetničkih kreacija i dobrog raspoloženja, Ritejl park „Nest“ započeo je svoju misiju stvaranja novog mesta okupljanja i zabave za sve generacije. Naredni događaji, sudeći po uspehu prvog, sa nestrpljenjem se iščekuju.
S. V. O.
Turnir za poletarce i pionire, u organizaciji DžK Partizan, 40. po redu, istovremeno i Memorijal „Dragan Ciganović Ciga” koji je stigao do brojke 15, premda je popularni Ciga preminuo 24. marta 2008. u 46. godini, na rasporedu je danas u dvorani „Jezero”, a otvorio ga je gradonačelnik Mladen Bogdan.
– Veliki značaj je za grad što imamo priliku da i 40. put organizujemo ovaj turnir, ove godine sa 11 država, a imamo priliku da vidimo da i Džudo klub Partizana ponovo oživljava svoj rad. Bio je i kamp pa možemo da kažemo da je džudo opet u modi. Grad Kikinda je izdvojio 250 hiljada dinara za organizaciju turnira i dalje ćemo da se trudimo oko svakog sporta i takmičenja dece i da to maksimalno podržimo, da bi sve mlade selekcije mogle da iznedre i talente i ljude koji će da se bave sportom, zato što želimo da imamo mlade sportiste i da budemo grad sporta. Posebno mi je drago da su došli članovi Džudo kluba Partizan iz Gnjilana, pričali su nam kakva je situacija u južnoj srpskoj pokrajini gde žive, trude se i bore se kao i svaki Srbin na Kosovu i Metohiji da ima ono što ima svako dete i svaki čovek koji živi u ostatku Srbije – istakao je Bogdan.
Jelena Krvopić, predsednica DžK Partizan, rekla je:
– Ciga je bio i moj trener i ostavio je ozbiljan zadatak da trajemo i da stvaramo kvalitet. I dalje ćemo da imamo snage i da svake godine podižemo lestvicu na viši nivo, ove godine je došlo da se bori 330 takmičara, a i u trodnevnom kampu je bilo 350 džudista. Tako da mislim da smo, naravno uz pomoć grada Kikinde, uspeli da pokažemo snagu i da stvaramo nove mlade džudiste u Kikindi.
Desetogodišnji Jovan Jovanović, iz sela Koretišta pokraj Gnjilana, dodao je:
– Tri godine treniram džudo, otkako je je klub u selu otvoren, počeo sam da idem i na takmičenja, lepo je u Kikindi, a turnir je dobar.
Kada se, pre deset godina, prevoznik i bajker Đura Vujčić, sa svojom Zoricom, doselio u ruševnu kućicu odmah iza pruge, prema Bašaidu, da tu izgrade svoj dom, nisu imali ništa. Ni struju, ni vodu, samo čistinu oko sebe i viziju. Danas je ta čistina ogroman park sa bazenom – potokom, fontanom i vodopadom, cvetnim lejama, starinskim predmetima i rukom građenim čitavim objektima. Nisu imali ni budžet ni arhitektonske planove – samo mnogo ideja i ljubav prema starim materijalima. I krenuli su: korak po korak. Sada se čini da su nezaustavljivi.
– Malo te nevolja natera, malo voliš… Ja volim drvo, volim kamen. To su materijali koji me inspirišu. Moj tata je bio dobar građevinac. Radili smo već kao mali sa njim, bio je dosta strog, ali nas je mnogo toga naučio. Više bih voleo da po ceo dan radim ovde nego da vozim kamion. Sve što vidite napravio sam svojim rukama – kaže Đura.
„Šta će vam ta brda šuta u dvorištu?“
Svaki kamen i svaka cigla u Đurinom dvorištu imaju svoju istoriju. Jer, pre nego što su postali temelji, zidovi ili detalji novog doma, bili su samo ruševine.
– Materijal donosim sa raznih mesta. Ako nađem neki kamen, dok sam na putu, dovezem ga ovde. Dovlačio sam kamenje sa Zlatibora, i iz manastira Studenica, sa mora, nema odakle nisam. I onda, kamen po kamen… Najveći deo za gradnju nabavljao sam tako što sam rušio stare kuće za građu i cigle. Sve sam donosio ovde. Onda sam sve to odvajao, čistio, pripremao, i od toga gradio i kuće i nameštaj.
Zorica se smeje kad se seti tog perioda.
– Kada bi me neko pitao zašto imamo brda šuta po dvorištu, nisam znala šta da kažem. Niko nije mogao da zamisli šta će od toga nastati.
Osim Đure koji je tačno znao šta želi.
– Sve pravim iz glave. Gledam materijal koji imam i osmislim šta od njega može da se napravi. Ja ne volim kad je sve u liniji i u kalupu. Neka bude malo iskrivljeno, kao da je priroda sama napravila. Trudim se da ostavim oblik i da ga samo minimalno obradim ručnom polirkom, ne sečem uopšte, osim kada nešto moram da uklopim. Svašta sam napravio i od kotura za strujne kablove. I jako se radujem dok radim – kaže dok rukom prelazi preko grubo obrađene drvene grede.
Tako je nastajalo pravo bajkovito skrovište sa dvorištem – parkom, u kome je svaki detalj pomno osmišljen i sam za sebe predstavlja celinu, toliko neobičnu i lepu da ne znate gde prvo da zaustavite pogled. Tu je bazen u obliku prirodnog potoka, sa ispustima za piće („da ne mora da se izlazi na vrućinu“), ćuprija sa krovom na ulazu, čak i fontana. Cveće, žbunje i svakojako rastinje, pomešano i uređeno, na svakom koraku. Nekoliko mesta za okupljanje, sva različita i potpuno originalna, kameni sto sa klupama koje podsećaju na Stounhendž. U centru je stari orah – vrteška koji noću svetluca. Osim što divno svetli i celo dvorište.
Kuća bez projekta, ali sa dušom
U objektima, naravno, ponovo sve Đurini i Zokini ručni radovi – od kuhinje, kreveta i ormara, do kupatila i polica. U najvećem objektu od stakla i drveta je centralni stub koji podseća na suvaču, stolovi i šank, ali i restaurirani nameštaj.
– Zoka i ja nabavimo džakove i onda ručno šijemo presvlake za fotelje. Vidiš, na ovim prvim smo još vežbali, a sada nam to ide kao da vezemo – priča Đura s ponosom.
Posebno mesto je njihova mala „kafana“ za odmor.
– Tu primamo goste, prijatelje, a najviše bajkere. Dolaze nam drugari iz cele bivše Jugoslavije i inostranstva, posebno za „Dane ludaje“. Ovde imaju besplatan smeštaj – kaže Đura.
Svet pun priča
Ono što je kod njihovog doma posebno nije samo arhitektura, već i duh koji on nosi. U svakom kutku, na svakom zidu, nalazi se neka priča.
– Sakupljam sve što ima istoriju. Volim da znam ko je nešto nekad koristio, ko je nosio šešir, iz kakve šolje se pila kafa – priča Đura.
Tako su se u njihovom domu našli vatrogasni šlemovi s početka prošlog veka, šeširi poznatih Kikinđana, raznobojni lončići i „cincike“, pa čak i jedan originalni Vermahtov bicikl.
– Svaki detalj ovde ima dušu. Ovo nije samo kuća, ovo je jedna velika priča – kaže Zorica.
Snaga, rad i malo ludosti
I naravno, ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez Zorice, kažu. Ona održava domaćinstvo, brine o enterijeru.
– Zajedno sve radimo – skromna je Zorica. – Svake subote kosimo – ja imam veleslalom kroz baštu, Đura je na većim površinama.
– Ne treba nam teretana. Imamo ceo hektar da rešavamo – dodaje Đura sa osmehom.
Jednom je doživeo nesreću – betonski zid je pao na njega i povredio mu ruku.
– Posle tri dana sam skinuo zavoj i nastavio da radim. Nisam mogao da sedim skrštenih ruku.
Iako ponekad razmišlja da uspori, još uvek ima previše ideja da bi zastao: prostor za roštilj, mesto za okupljanje oko vatre, parking za goste…
Zaštitni znak na ulazu u ovaj kompleks je motocikl podignut na stub.
– Ja sam, pre svega, bajker, imam BMW. U klubu sam „No Limits“. I dalje se družimo, idemo na moto-susrete, oni dolaze ovde. Onaj motor što sam podigao na stub, sam sam napravio. Da unuci vide kako je deda bio lud – uopšte se ne šali Đura.
Koliko je kreativan znaju deca i unučići koji jedva čekaju da dođu u ovaj, njihov svet.
– Ja imam sina i ćerku, a Zoka jednog sina. Imamo devetoro unučadi – najstarije ima 17, a najmlađe tri godine.
Ovo prelepo okruženje stvorili su za njih i za sebe, svojim rukama, kao veliko i autentično umetničko delo koje se širi.
Jedno je sigurno: sve što budu radili, radiće zajedno.
S. V. O.
Dok slavimo najradosniji hrišćanski praznik u krugu porodice, setimo se da je život najveći dar. U protekle tri godine, tokom samo četiri praznična dana, u proseku se dogodilo 275 saobraćajnih nezgoda. Četiri osobe su izgubile život, a 31 je teže povređene, upozoravaju iz Ministarstva unutrašnjih poslova na svojoj zvaničnoj Instagram stranici.
Prošle godine je, u toku praznika, više od 1.000 vozača bilo zatečeno pod dejstvom alkohola. Više od 200 njih praznik je provelo u policijskoj stanici, umesto sa najmilijima.
Poštujte ograničenja, prilagodite vožnju uslovima puta, ne sedajte za volan ako ste pili, vezujte pojas! Vozite odgovorno!
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije želi vam srećne i bezbedne Uskršnje praznike, navodi se u saopštenju.
Danas je Velika subota – drugi dan hrišćanske žalosti koji sledi nakon Velikog petka, dana kada je raspet Isus Hrist. Vernici ovaj dan provode u tišini i molitvi, čuvajući uspomenu na Hristov pogreb i Njegov silazak u Ad.
Kao deo Strasne sedmice, Velika subota predstavlja uvod u radost Vaskrsa. U hramovima, vernici celivaju plaštanicu na simboličnom Hristovom grobu, u dubokom poštovanju i nadi u Njegovo Vaskrsenje.
Ovaj dan obeležava prelaz iz starog u novo vreme – početak ere obeležene svetlošću Vaskrsenja. U Svetoj zemlji, u hramu Hristovog Groba, već vekovima se na ovaj dan dešava čudesna pojava Svetog ognja. Jerusalimski patrijarh unosi ugašeno kandilo koje se samo pali, a plamen se prenosi na sveće prisutnih i dalje nosi u domove i hramove širom sveta.
U pravoslavnim porodicama završavaju se poslednje pripreme za najveći hrišćanski praznik. Čiste se kuće, priprema praznična odeća, a ko još nije, u rano jutro boji vaskršnja jaja. U nekim krajevima mesi se i poseban hleb – vaskršnjak. Post se nastavlja, i to strogo – na vodi, uz suhojedenje.
Pored zvaničnog naziva Velika subota, u različitim krajevima ovaj dan je poznat i kao Strašna, Zavalita, Crvena ili Dugačka subota – nazivi koji podsećaju na dugotrajne Hristove muke na Golgoti.
Prema narodnom verovanju, na ovaj dan treba učiniti dobro delo ili udeliti milostinju siromašnima – veruje se da će se to dobročinstvo višestruko vratiti. Takođe, ne rade se nikakvi poslovi u polju niti ručni radovi.
S obzirom na to da ove godine pravoslavni i katolički vernici Uskrs proslavljaju istog dana, danas je Velika subota i u katoličkoj tradiciji. U katoličkim crkvama ne služi se Sveta misa, već vernici u tišini razmišljaju o Hristovoj žrtvi. U večernjim satima, na Veliku subotu počinje Vaskršnje bdenje, koje simbolično označava Hristovo Vaskrsenje i ulazak svetlosti u svet.