Rusko Selo – Gledalaca: 50. Sudija: Nikola Rankov (Kikinda). Strelci: Vilovski 29, Pjošta 38, Đorđević 42, Zagorac 73. za OFK Kikindu, Zorić 45, Kočiš 57. za Polet.
OFK KIKINDA: Babalj, Zagorac, Kovačević (Škero), Budai (Hajdu), Pajtin, Vilovski, Vasović (Brkljač), Zečević, Beloš, Pjošta (Terzin), Đorđević (Putnik).
POLET: Žilić, Petrović, Detari, Zorić, Kočiš, Draganov, Babić, Berbakov, Bucalo (Cvijan), Kenjalo, Đukić.
Stigli su Kikinđani i s drugopozivcima do 3:0, a najefektniji bio je pogodak Đorđevića bliže odmoru, s poludistance po sredini gola, zakucao je pod prečku. U nastavku trener OFK Kikinde Đokić priliku je pružio i igračima s klupe, Kočiš je potom vratio neizvesnost, a Zagorac stavio tačku u 73. minutu
Tako je, i u ovakvom „šarenom” sastavu, srpskoligaš, na neutralnom terenu u Ruskom Selu, bio dovoljno jak za člana vojvođanskog „Istoka” pa će u polufinalu, predstojeće srede, igrati s novokozaračkom Slobodom.
D. P.
Day: April 2, 2025
U Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača započete su pripreme za upis u školsku 2025/2026. godinu. Kako je istakla direktorica Angela Mesaroš Živkov, u očekivanju je i novi studijski program.
-Predata je dokumentacija za smer strukovni socijalni radnik. Očekuje se odgovor Komisije za akreditaciju i nadamo se da ćemo imati i taj smer od naredne školske godine – saznajemo od naše sagovornice.
Na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrast planirano je 70 studenata. Od tog broja 50 budžetskih i 20 samofinansirajućih. Planom upisa predviđeni su i studenti na drugoj godini master strukovnih studija, drugog stepena. Od 50 potencijalnih studenata, dva mogu da se upišu na budžet.
-Predložili smo da se školarina ne menja, da bude 54.000 dinara za osnovne studije i 75.000 dinara za master strukovne studije. Mogućnost plaćanja je na 10 mesečnih rata. Konkurs za prijemni ispit biće raspisan krajem maja, početkom juna, nakon čega će kandidati moći da se prijave i polažu prijemni ispit. Nismo ga menjali tako da će budući brucoši proći proveru govornih, muzičkih i fizičkih sposobnosti, kao i test opšte kulture – navela je Mesaroš Živkov.
Povodom 71. godine postojanja i rada Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje u petak, 4. aprila biće dodeljene diplome svršenim studentima osnovnih i master strukovnih studija. Ovom prilikom biće proglašen student generacije na osnovnim studijama i dodeliće se plaketa „Dr Jelena Mićević Karanović“ najboljem studentu master studija.
Jedina visokoškolska ustanova u Kikindi u petak i subotu, 4. i 5. aprila biće domaćin Međunarodnoj konferenciji „Savremeno obrazovanje“ u organizaciji Alijanse prosvetitelja Srbije, Pedagoškog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo, društava defektologa Crne Gore i Vojvodine i Resursnog centra za specijalnu edukaciju iz Beograda. Na konferenciji će učestvovati 61 izlagač iz Mađarske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Srbije.
A.Đ.
Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) hitno se oglasila povodom sprovođenja nastavnog procesa u školskoj 2024/25. godini na visokoškolskim ustanovama.
Ovo je njihovo saopštenje:
Na osnovu člana 30. Zakona o visokom obrazovanju, člana 3, 4, 5 i 6. Zakona o studentskom organizovanju obraćamo vam se u sklopu naših nadležnosti povodom, sada već zabrinjavajuće situacije, organizacije nastavnog procesa na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji za školsku 2024/25. godinu.
Na osnovu člana 94. Zakona o visokom obrazovanju svaki semestar traje 15 nedelja. Na osnovu člana 102. Statuta Univerziteta u Beogradu za organizaciju ispitnih rokova svaka školska godina ima 12 nedelja. Na osnovu člana 94. Zakona o visokom obrazovanju školska godina traje 12 meseci i počinje po pravilu 1. oktobra.
Na osnovu navedenog, shodno propisima, za organizaciju letnjeg semestra i ispitnih rokova za celu školsku 2024/25. godine potrebno je 27 nedelja. Pored ovoga, potrebno je nadoknaditi i zimski semestar. Do 1. oktobra preostalo manje od 27 nedelja.
Važno je napomenuti da će studenti možda pristati na skraćenje letnjeg semestra ali ne i na skraćeno znanje i skraćene ispitne rokove. Smatramo da visokoškolske ustanove moraju javno i zvanično dati odgovor studentima šta će biti sa njihovom školskom godinom. Studenti plaćaju studenstke domove i stanove još uvek jer ne znaju kada će krenuti na nastavu. Studenti takođe plaćaju školarinu, iako ne znaju da li će uopšte imati nastavak obrazovanja ove školske godine jer se visokoškolske ustanove ne oglašavaju po ovom pitanju više od četiri meseca.
Napominjemo da se nereagovanjem predstavnika visokoškolskih ustanova dovodi do jaza između visokoškolskih ustanova koji rade regularno, onih koji su završili gradivo za celi zimskim semestar i onih koji moraju da nadoknade kako zimski semestar, tako i sprovedu ceo letnji semestar. Ovo je potencijalni problem sa kojim ćemo se suočiti prilikom konkurisanja za studentske stipendije i kredite kako jedan deo studenata redovno polaže ispite, dok drugi ne može iste da polaže. Automatski je napravljena podela među studentima jer će oni studenti čiji fakulteti rade, biti više rangirani na listama, pretpostavljajući da će položiti više ispita, sa višim ocenama, od studenata čiji fakulteti još uvek ne rade. Takođe, studenti sa fakulteta koji redovno sprovode nastavu moći će da konkurišu za programe u inostranstvu, dok studenti kojima fakulteti ne rade neće moći da konkurišu za razmene i programe master i doktorskih studija kako nisu diplomirali u roku.
Na osnovu nadležnosti iz člana 64, 71, 96 i 101. Zakona o visokom obrazovanju pozivamo rektore i dekane da u što kraćem roku dostave predloge nadoknade nastave za zimski semestar i hitan plan realizacije nastave za letnji semestar i ispitne rokove, jer smatramo da planovi moraju biti dostupni javno svim studentima. Imajući u vidu rokove koje propisuje Zakon i Statuti visokoškolskih ustanova preostalo je manje od 27 nedelja do 1. oktobra.
Smatramo neodgovornim odlaganje davanja odgovara rektora o dinamici nadoknade nastave, kako studenti još uvek nemaju javno dostupne informacije šta im je preostalo za predmete iz prethodnog semestra od obaveza, dok nastavljaju da plaćaju školarinu. Takođe, potrebno je razmotriti koji organ će biti zadužen za odlučivanje o organizaciji nastave i mogućim izmenama aktuelnih propisa i akata koji se odnose na ovu školsku godinu.
Shodno članu 71. i 72. Ustava Republike Srbije očekujemo efikasnu reakciju i organizovanje sastanka sa svim adresantima ovog pisma kao relevantnim kreatorima sistema visokog obrazovanja jer govorimo o pitanju obrazovanja 230.000 studenata Republike Srbije.
Na osnovu epidemiološke situacije i procene da je trend stope incidence influence opadajući, Komisija za zaštitu od bolničkih infekcija Opšte bolnice Kikinda donela je Odluku o ukidanju zabrane posete pacijenata u Opštoj bolnici Kikinda, uz obavezno nošenje maski za posetioce i pacijente.
Posete su dozvoljene počev od danas, 2. aprila, od 15 do 17 časova, uz kratkotrajno zadržavanje posete. Zabrana poseta i dalje važi na Infektivnom i Dečjem odeljenju, kao i u Jedinici za intenzivno lečenje.
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ obeležen je Međunarodni dan dečje knjige, 2. april i 220 godina od rođenja Hansa Kristijana Andersena. Zajedno sa pesnikinjom za decu Zoricom
Despotov osnovci škole „Jovan Popović“ razgovarali su o čaroliji knjiga.
-Sa decom sam pričala o tome koje bajke čitaju, da li uopšte čitaju, šta im sviđa, šta su naučili iz bajki. Bajke su suština života i važne su u odrastanju svakog deteta. Uče nas da razlikujemo dobro od zlog i daje nam nadu da dobro uvek pobeđuje. Moja omiljena bajka je „Uspavana lepotica“, mada su sve sjajne – istakla je Zorica Despotov.
Ovaj dan slavi ljubav prema čitanju i podstiče decu da otkriju svet mašte kroz pisanu reč, navela je v.d. direktorica Narodne biblioteke Dunja Brkin Trifunović.
-Želja nam je da širimo kulturu i ljubav prema knjizi, da pokažemo da je ona jednako zanimljiva, a korisnija je mnogo od telefona i modernih tehnologija. Trudimo se da obeležimo sve važne datume i da podsetimo na sve važne pisce koji su oblikovali svet i književnost do danas. Trudimo se da podstičemo ljubav prema čitanju, knjizi, biblioteci i razvijanje pismenosti – dodala je Brkin Trifunović.
Iz Biblioteke podsećaju da je ova godina u znaku jubileja, 180 godina od osnivanja, te će i programi biti usmereni na značajnu godišnjicu.
A.Đ.
Javno preduzeće za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“ obaveštava potrošače da u narednom period počinje redovno očitavanje stanja vodomera u kategoriji domaćinstva, u Kikindi i Sajanu.
Očitavanje će se obavljati svakog radnog dana od 7 do 15 časova.
Tačno očitano stanje potrošnje na vodomeru u obostranom je interesu, ze iz pomenutog preduzeća mole korisnike da u tom vremenskom periodu omoguće radnicima JP „Kikinda“ nesmetan pristup vodomerima, da sa poklopaca šahtova i iz samih šahtova uklone sve što bi otežalo ili onemogućilo očitavanje stanja.
Održavanje šahta u kojem se vodomer nalazi obaveza je potrošača i zato je neophodno da vode brigu o njima.
Ukoliko se neko od potrošača za vreme očitavanja ne bude nalazio na adresi lokacije vodomera, biće ostavljeno pismeno obaveštenje o poseti sa brojem telefona na koji su u obavezi da jave stanje sa svojih vodomera u roku od pet dana, na broj telefona 422-509 svakog radnog dana od 8 do 13 časova. Takođe, korisnici koji u narednom periodu ne budu kod kuće mogu obaveštenje o stanju vodomera da istaknu na vidnom mestu na svojim objektima (kapija, prozor…) kako bi ih čitači evidentirali.
Podsećamo da JP „Kikinda“ svakako nudi mogućnost prijave stanja vodomera u periodu od 10. do poslednjeg dana u mesecu brzo i jednostavno preko aplikacije na sajtu jpkikinda.rs, klikom na baner PRIJAVA STANJA VODOMERA i unosom podataka sa prve strane računa ili pozivom na broj 422-509 od 20. do 25. svakog meseca.
Prijava stanja vodomera moguća je samo za fizička lica, vlasnike pojedinačnih vodomera.
Svetski dan osoba sa autizmom obeležava se pod sloganom „Unapređenje neurodiverziteta i ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN)“, kojim se naglašava ukrštanje između neurodiverziteta i globalnih napora za održivost i pokazuje kako inkluzivne politike i prakse mogu da pokrenu pozitivne promene za pojedince sa autizmom širom sveta, saopštile su UN.
Kako navode UN, ovogodišnja diskusija istražuje ulogu neurodiverziteta u oblikovanju politika koje promovišu dostupnost, jednakost i inovacije u više sektora.
Podsticanjem dijaloga i saradnje u više sektora, Svetski dan svesti o autizmu 2025. ojačaće potrebu za kontinuiranim naporima da se eliminišu barijere, promovišu inkluzivne politike i prepoznaju doprinosi autističnih pojedinaca društvu i postizanju ciljeva održivog razvoja.
Od kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila 2. april za Svetski dan svesti o autizmu 2007. godine, UN su radile na promovisanju punog ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za autistične pojedince, obezbeđujući njihovo ravnopravno učešće u društvu.