Utakmicama nekompletnog 10. kola večeras je nastavljeno nadmetanje u drugom rangu, a vaterpolisti kikindskog ŽAK-a, u „Jezeru”, poraženi su visokim rezultatom 2:15 (2:4, 0:4, 0:3, 0:4) od beogradskog Singidunuma. Ekipa iz našeg grada poslednja je, deveta na tabeli s jednom pobedom i osam poraza, a u narednom kolu gostovaće u Beogradu, timu Taša.
D. P.
Dan: 25. januar 2025.
Druge večeri „Melodianuma“ nastupili horovi iz Skoplja, Bratislave, Kragujevca i domaćini „Atendite”
Drugo veče petog Međunoradnog festivala horova „Melodianum“ nastupili su gradski dečiji hor Kulturnog centra u Zrenjaninu, Akademski hor „Mirče Acev“ iz Skoplja, zatim gošće iz Slovačke, Hor devojčica „Young Voices” iz Bratislave, Muška vokalna grupa „Kanon“ iz Kragujevca, i domaćini, hor Kulturnog centra Kikinda „Atendite”.
Pored mnogobrojne publike koncertnoj večeri je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.
-Festival horske muzike je još jedan dokaz da lokalna samouprava puno ulaže u kulturu. „Melodianum“ svake godine raste i razvija se i za mene je on praznik duše. Koz njehga slavimo muziku, umetnost i zajedništvo. Svi učesnici, iako su iz različtih zemalja, govore istim, horskim jezikom – navela je Marijana Mirkov.
Učestvuju horovi iz naše zemlje i iz Makedonije, Slovačke i Rumunije. Prve večeri nastupili su „Vračarski solisti“ iz Beograda otvorili su „Melodianum“, potom su se publici predstavili i članovi i Gradskog hora iz Bečeja, šabačkog „Prvog pevačkog društva 1905“ i hor Zapadnog univerziteta iz Temišvara. Sutra u 18 sati u Hramu Svetih Kozme i Damjana je koncert novobeogradskog Omladinskog hora Crkve Svetog Vasilija Ostroškog.
A.Đ.
Dan mađarske kulture obeležen je u Kulturno umetničkom društvu „Eđšeg“. Praznik se obeležava od 1989. godine, a povod je pomen na dan kada je pesnik Ferenc Kelčei 1823. završio rukopis kompozicije „Himna“, koja je kasnije postala nacionalna himna.
-Ova pesma je kamen temeljac koji govori o nama i našoj istoriji – istakao je Šandor Kiralj, reditelj. – „Himna“ je pesma koja govori o prošlosti i daje putokaze za sadašnjost i budućnost. Deo kulture smo nasledili i moramo je negovati, sačuvati i prenositi mladima. Sa druge strane i mi moramo da stvaramo kulturu jer će tako biti bogatija. Svi mi, koji živimo na ovo prostoru, imamo sreću jer smo deo multinacionalne i multikulturne sredine.
U prigodnom programu učestvovali su đaci Osnovne škole „Feješ Klara“ i glumci amateri iz „Eđšega“.
Značajan datum se obeležava kako u Mađarskoj, tako i u mađarskim zajednicama van matične zemlje. Zasluga Ferenca Kelčeija jeste u tome što je napisao stihove koji su pomirili rimokatolike i protestante u Mađarskoj, koji su pre 1823. godine imali zasebne himne.
A.Đ.
Predsednik Srbije i član Predsedništva Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić poručio je sinoć u Jagodini da se formira pokret zbog budućnosti naroda i zato što su Srbiji potrebne promene i nova energija, a ne povratak u prošlost i dodao da će učlanjenje biti moguće od 15. marta, kao i da su svi dobrodošli.
„Nećemo povratak onih koji su zemlju uništili, a koji bi danas sa manipulacijama da se vrate na vlast. Pokret je o vama i zbog vas, zbog vaše budućnosti, zbog onoga što dolazi“, poručio je Vučić na skupu u Jagodini.
Navodeći da postoji mnogo toga dobrog što je u prethodnom periodu urađeno, Vučić je rekao da postoje stvari kojima nije zadovoljan, kao i stvari kojima građani nisu zadovoljni.
„Od lokalnih moćnika, od toga što ne brinu o narodu i ne može niko živ do njih da dođe, do toga da ni mnoge ministre ne možete da čujete i vidite, do toga da mnogi od njih gledaju kako će sebi nešto da oposle što bi se u narodu reklo, a manje brinu o narodu, do svega toga da ima nezadovoljstva objektivnim problemima i ja to razumem. To ćete vi, narode, da počistite, a ja ću samo da vam pomognem. I imaćete moju svu podršku u svemu tome“, naglasio je Vučić.
Naveo je i da se ne formira pokret, ne bi mogli uz sebe da imaju jednog profesora Đuru Macuta, ni studenta treće godine koji ima sve desetke Miloša Pavlovića.
„Teško da bismo i mnoge od vas mogli da zadržimo. Zato što bi ljudi rekli, hoćemo da se nešto promeni, hoćemo da nas vidite i da nas čujete. Ovde nije reč ni o Đilasu, ni o meni, ni o Mariniki Tepić, ni o Ivici Dačiću, ni o kome. Ovde je ljudi reč o vama. Ceo ovaj skup i ceo pokret o kojem govorimo on je o vama i zbog vas, zbog vaše budućnosti, zbog onoga što dolazi“, istakao je on.
Predsednik je naveo da Srbija mora da prigrabi moderne tehnologije, da pripremi Ekspo 2027, da plate do 2027. budu 1.400 evra, penzije 650 evra, da se nove investicije dovedu u našu zemlju.
Ističući da se to mora uraditi zbog građana, kao i da su to velike i važne stvari koje moraju da se urade, Vučić poručuje da su nam zato potrebne promene i nova energia.
Najavljujući da će učlanjenje u novi pokret biti moguće od 15. marta, Vučić je kazao da nikoga neće da moli da se učlani, ali da su svi dobrodošli.
„Vidim ja da se Ivica (Dačić) nešto femka, rekli mu nemoj, Socijalistička partija će se utopiti’. Ma ne mora da se utapa nigde. Neće ni SNS, partija koju najviše volim na svetu, nigde neće da se utopi. Hoćeš-nećeš, narod to hoće. Narod hoće napred, narod hoće u budućnost. Razumeš, razumeš, ne razumeš, nisi razumeo narod. Narod to hoće. Vidite, o vama je reč, o vama ljudi“, istakao je.
Vučić je poručio svim građanima da su dobrodošli u pokret velikih promena, kako je rekao, u pokret budućnosti, a ne povratka u prošlost.
„Nastavićemo da vraćamo ljude u Srbiju, koji su Srbiju u loša vremena napuštali. Gledaćemo i čuvaćemo i našu decu i studente. Širom su im otvorena vrata i moja i bilo koga drugog za svaku vrstu razgovora. Spremni smo da čujemo svaku primedbu i svaki zahtev. Jedino što nismo spremni da čujemo, to je da neko želi da nas natera da unizimo Srbiju tako što ćemo na vlast da vraćamo one koji su u Srbiji najgore stvari činili. I opljačkali je i uništili i nacionalno je ponizili. E to nećemo da dozvolimo“, poručio je Vučić.
Prema njegovim rečima, dvehiljaditih su u kamionima obećavali pare, ali su onda te pare ostale u džepovima onih koji su došli na vlast tada, a ni puteve, ni pruge, ni bolnice, ni škole nismo videli.
„Jedino u čemu su se ti lopovi iskazali, to je kako na tragedijama mogu da zarade neki politički poen. A pri svemu tome, ni saučešće ljudima u stanju nisu da iskažu. Oni ni imena ne znaju nikoga od onih koji su stradali u nekoj od tragedija. Ništa im nije važno. Iz njih ne izbija ni tuga ni žalost.
Uvek je samo bes. Bes i agresija. I napadajte i udarajte i razbijajte kola i uništavajte. I ništa drugo kod njih nema sem besa. E mi nećemo bes. Mi ne razbijamo ništa. Mi hoćemo mir i stabilnost“, naglasio je Vučić.
Navodeći da je SNS dok je bio u opoziciji morao da moli za izbore, koje nije ni na taj način dobio, Vučić navodi da sadašanja opozicija kada zatraži dobija odmah, a da im je čak ponuđen i referendum o poverenju predsedniku Republike.
„Oni kažu, pa nećemo demokratiju. Mi hoćemo na ulici da se bijemo i da dođemo na vlast. E na ulici nema dolaska na vlast. Jednom smo propatili zbog vas takvih, nikada više to nećemo dozvoliti“, istakao je.
Tokom Vučićevog govora moglo se čuti skandiranje „Kosovo je Srbija“, a on je zahvalio rudarima iz Resavice, Kolubare i Kostolca koji su večeras prisustvovali.
Rekao je da su na skupu u Jagodini i njegovi prijatelji Miša i Saša koji su izgubili decu u užasnom napadu kod Mladenovca.
„Primili su me u kuću, došao sam da izrazim saučešće. Gledam ja njih, gledaju oni mene. Ne znaju da li ljudi da me ubiju, da me streljaju pogledom.
Pustili me u kuću, pa smo se zajedno isplakali. Ti ljudi dostojanstveno i ponosito trpe svoj teški bol. Sami su došli, nisam ih ni pozvao. Oni su mi ovde prišli i rekli, mi smo hteli da dođemo. Uplašila se Srbija napada. Časna i dostojanstvena Srbija hoće da se brani“, rekao je Vučić.
Dodao je da je mnogi ljudi ne razumeju kolika je njihova ljubav prema Srbiji i da se ne plaše.
„Ja sam zato vama zahvalan jer vi ste pokazali koliko hrabrosti imate u teškom vremenu. Koliko hrabrosti, koliko morala, koliko časti, koliko ponosa i koliko dostojanstva imate. Koliko Srbiju volite više od svega i zato vam na tome beskrajno hvala“, rekao je Vučić.
Vučić se osvrnuo na događaj iz predstave koja je održana na jednom od beogradskih fakulteta koji su u blokadi, a u okviru koje je glumica povratila po zastavi.
„Danas su u tom nekom svom performansu povraćali na našu zastavu. Na našu zastavu koja je za nas nešto najsvetije. Ta crveno-plavo-bela trobojka nas je održala, ona nam je zemlju, glavu i obraz čuvala, ona nas je uvek ujedinjavala“, rekao je Vučić i zaviorio srpski barjak.
Vučić je istakao da je snaga Srbije u njenoj samostalnosti i nezavisnosti i da to moramo da sačuvamo.
Na skupu u Jagodini Vučić je pozvao studente na dijalog i da kažu šta to od njihovih zahteva nije ispunjeno.On je poručio da, ako neće da dođu kod njega, neka kažu javno koji zahtev nije ispunjen.
U Jagodini na Skveru omladine sinoć oko 18 časova počeo je skup povodom osnivanja pokreta za narod i državu.
Pored članova SNS, SPS, i drugih koalicionih partnera na centralnom trgu u Jagodini okupio se i veliki broj građana i simpatizera koji su došli da pruže podršku osnivanju pokreta.
Na samom početku je istaknuto da je ovo skup koji znači rađanje novog pokreta, vizije i snage za budućnost Srbije.
Pokret će okupiti, kako je rečeno, ljude koji imaju različita politička mišljenja, suprotne stavove, drugačije iskustva, koji su u različitim političkim strankama, kao i one koji nikada nisu bili ni u jednoj partiji i koje politika nije interesovala.
„Ali ljude koji imaju jedan zajednički cilj. A taj cilj je stabilna, snažna, pobednička Srbija. Zemlja jakih institucija. Država koja garantuje svim svojim građanima ista prava, društvo koje ne deli ljude“, rečeno je na otvaranju skupa.
Rad je ipak recept za dugovečnost, kaže ova najstarija meštanka Kozaraca, koja se i danas, sa stotinu godina za leđima, samostalno brine o sebi
Čitav vek je iza nje. Pregrmela je na svojim plećima mnogo toga i lepog, ali i onog drugog, časno prolazeći kroz život. Povod za posetu domu Stupara je stoti rođendan baba Mare, kako je svi u selu znaju. Znali smo kad smo krenuli u posetu kod slavljenice u Nove Kozarce da nam ne trebaju ni GPS ni ostala savremena navigatorska pomagala. Prva ulica desno kad se ulazi u selo, nema ko ne zna ovu vremešnu Kozarčanku, iz ulice Slavka Rodića.
Dočekuje nas slavljenica. Teško je poverovati da joj je sto leta. Milog lika, vedrog duha, razgovorljiva, mada nenaviknuta na publicitet. Ipak, drago joj što smo svratili. Zna se da su Kozarčani uvek bili gostoprimljivi. Jubilarni stoti rođendan je zaista retko lep povod. Naravno tu je i posluženje, ali, kako kažu Stupari, obeležiće ovaj veliki dan malo prigušeno, bez velike pompe.
Uz baka Maru, tu je i njena ćerka Dušanka iz Kikinde. U penziji je, pa sad ima malo više vremena da bude s majkom. Trenutno je kod Stupara prepodnevno slavljeničko čekanje. Pogled svaki čas ide ka drumu. Baka Mara željno iščekuje unuke koji bi svakog časa trebalo da dođu iz Beograda, odnosno Lazarevca. To joj je unučad od sina, koji je na njenu veliku žalost preminuo pre tri godine.
– On je bio pukovnik, vojno lice- priča s ponosom baba Mara- nažalost otišao je, a nema veće tuge od one kad roditelj mora da isprati svoje dete. Suze same krenuše baba Mari.
– Zato i ovaj rođendan majke obeležavamo malo stišano, dodaje, takođe s dubokim uzdahom ćerka Dušanka, koja je tu za sve što treba, a baba Mari ni ne treba mnogo. Skromna i bez velikih materijalnih zahteva, ona najviše voli kad joj dođu ćerka Dušanka i unučad. Pogotovo otkad je ostala udovica. A u braku sa Ljubanom stekla je sina i ćerku, a od njih četiri unučeta i sedam praunučića.
-Mog muža Ljubomira svi su znali kao Ljubana. Sama sam već skoro 20 godina. On je umro 2006. Ja sam poreklom iz Treće Čađavice a on je bio iz Druge. To je između Novog Grada i Prijedora – kaže baba Mara. Pitom je to i lep kraj, ali tu pitominu su u Drugom svetskom ratu prilično narušili „susjedi” s polukružnom oznakom na kapi, s one strane reke Une. Pamti dobro baba Mara i njihova i švapska zverstva i sve nedaće kroz koje je prošla Bosanka Krajina u ratu. I zbegove i vojske. Jeste bila mlada, ali i dovoljno odrasla da bude aktivni učesnik rata. Dobila je na račun vojevanja boračku penziju, ali je ostala invalid 30 odsto. Surova ratna zima u Potkozarju uslovila je da doživi promrzline. Uprkos tome, posleratna sutrašnjica je zahtevala da se radi, bez obzira koliko je ko u ratu pretrpeo.
-Kad smo se doselili u Kozarce, 1946. krenuli smo moj Ljubo i ja iznova sve. A radilo se puno. Ljuban je radio u „Slobodi” u zadruzi, i ja sam. Držali smo svinje, dosta svinja, nekad i po 100 komada, tovili ih, pa predavali na otkup. Radilo se, pa se i živelo – dodaje baba Mara u dahu, pa onda napravi malu pauzu. Ipak je velikih 100 godina iza nje, ne može se u baš dahu prepričati jedan veliki život.
Zato u pomoć priskače ćerka Dušanka:
-Da ne zaboravim da napomenem da je moja majka najstariji član Udruženja žena iz Kozaraca. S njima je od osnivanja, dakle već 50 godina. Vedra, radna i društvena, ona je uz njih sve vreme i Udruženje i moja majka gaje veliko međusobno poštovanje. Do prošle godine je i vezla i štrikala. Zdravlje je uglavnom služi. Od pomagala, jedino joj naočare trebaju.
-Doduše, imam i veštački kuk već više od 30 godina, nadovezuje se baba Mara, ali to mi ne smeta da i dalje radim. Sad više po kući, a manje po dvorištu.
-Tako je – potvrđuje ćerka – najsrećniji smo što može sama o sebi da se brine. Mi smo tu da priskočimo, ali većinu stvari po kući majka obavlja sama.
-Dok se radi i živi se. Uvek sam bila zadovoljna onim što imam i verovala u boljitak – zaključuje slavljenica, a utom na vrata stigoše i unuci iz Beograda. Biće ovaj rođendan ipak potpun praznik, puna kuća, pa puno i srce baba Mare.
N. Savić
U Centru za stručno usavršavanje organizovan je skup o primeni Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje. SPIRI je informacioni sistem koji na jedinstven način podržava sve aktivnosti Ministarstva finansija i Uprave za trezor u vezi sa budžetom Republike Srbije, čime se pojednostavljuje način rada korisnika i omogućava efikasniji način upravljanja sistemom javnih finansija.
-Ovaj sistem značajan je za sve lokalne samouprave koje obavljaju finansijske transfere ka školama i, pre svega, odnosi se na uvođenje programskog budžeta u odnosu na raniji, linijski. Programske aktivnosti su važne i uvođenjem SPIRI sistema samo knjiženje i planiranje zasnovano je upravo na programskim aktivnostima – rekao je ovom prilikom Dejan Simonovića iz sektora za finansije Ministarstva prosvete. – Osnova uspešnog primenjivanja sistema zasnovana je na dobrom planiranju.
U sistem su uključeni direktni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, kao i indirektni korisnici: Ministarstva kulture, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, pravosudni organi, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva sporta, Ministarstva privrede, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete.
Pripremni period trajaće do 30. juna 2025. godine, kako bi od 1. jula 2025. godine počela njegova primena.
A.Đ.
U Javnom preduzeću „Autoprevoz“ zadovoljni su kako su završili proteklu, 2024. godinu. Kako ističe direktor Dragan Knežević, bilo je teško s obzirom na makroekonomsku nestabilnost. Prioritet u tekućoj godini biće nastavak investiranja u vozni park.
-U protekle dve godine kupili smo devet autobusa, a da bismo privukli nove poslove, prvenstveno u turizmu, neophodno nam je još vozila. Turističke agencije neće da razgovaraju sa firmama koje im nude autobuse starije od deset godina i na nama je da učinimo sve da ne propustimo razvojnu šansu vezanu za vožnju na daljim destinacijama. Planom poslovanja predviđena je kupovina minimalno pet autobusa za šta je opredeljeno 400.000 evra. Reč je o vozilima visoke turističke klase, a do kraja nedelje dolazi nam i prva agencija sa kojom očekujemo da potpišemo ugovor da tokom čitave sezone prevozimo putnike do Grčke. Kako je tržište zapadne Evrope nestabilno, još uvek ispitujemo situaciju i tek pošto prikupimo sve podatke raspisaćemo tender – dodaje naš sagovornik.
Najpre je u oktobru 2022. godine kupljeno pet „Manovih“ autobusa visokog turizma. Od tog broja četiri imaju treću osovinu koja daje udobnost putniku i svi oni su 2011. i 2012. godište sa jako malo pređenih kilometara. Sada se došlo do toga da se oko 80 odsto učenika koji idu na ekskurzije vozi „Autoprevozom“. Prošle godine konkurenti kikindskog javnog prevozničkog preduzeća beogradska „Lasta“, vršački „Stup“ prestale su sa radom. Deo firmi, posle restrukturiranja, polako izlaze iz linijskog prevoza poput „Bečej prevoza“ i zrenjaninski „Net busa“. Kikinda gravitira ka ovim autobuskim stanicama i prošle godine pojavio se ozbiljan problem sa dodatnim autobusima.
-Mi smo isključivo kikindski prevoznik i naš interes je da prevozimo naše meštane do Beograda, Novog Sada i Subotice. Dešavalo se da dođemo do Bečeja gde nas na stajalištu dočeka 40 ljudi, a ranije ih je bilo četiri ili pet. Kolegama iz Bečeja linijski prevoz nije isplativ jer isključivo rade ugovorene prevoze, a slična je situacija sa Zrenjaninom. Moj stav je da nijedan putnik, posebno dete, neće ostati bez mesta kada krene za Beograd ili Novi Sad. Problem nastaje kada deca krenu iz pomenutih gradova ka Kikindi. Putnici iz Bečeja i Zrenjanina pokupuju karte pre naše dece i zauzmu im mesta. Niko od nas ne može da zna koliko ima prodatih karata za Kikindu, jer te informacije nisu dostupne. Stoga smo tražili sastanak sa kolegama iz Bečeja i Zrenjanina kako bi se informisali koje linije voze kako bismo organizovali vozila u špicevima. Udar na „Autoprevoz“ je velik i trudimo se da rešimo ovu situaciju. Nadležno Ministarstvo pojačaće kontrolu da li se i koje linije voze – pojasnio je Dragan Knežević.
Firma koja postoji od 1946. godine još uvek nema svoju radionicu. Dugo godina ona se nalazila u nekadašnjoj „Špediciji“, a sada je u zakupu u „Graditelju“.
-Naš cilj je da se konačno „skućimo“. Postoje dva adekvatna objekata u nekadašnjoj kasarni. Jedan bi služio kao garaža bio bi isključivo za popravke. Ideja je da sve autobuse izmestimo u kasarnu i da na autobuskoj stanici bude samo koliko mu treba da pokupi putnike ili ih doveze. Drugi prostor iskoristili bi za perionicu, a struju koje nema, rešili bi sa izgradnjom mini solarne elektrane. U planu je i da saniramo plato na samoj stanici i da na mestima gde su parkirani autobusi budu peroni za polaske za međugradsku vožnju – naveo je Knežević.
Dugoročan plan je kupovina autobusa na metan. Problem je što u Kikindi nema gde da se toči ovaj gas.
-Razgovarali smo sa lokalnom samoupravom i intenzivnom tražimo investitora koji će uložiti sredstava u stanicu na metan. Računamo da ćemo u 2026. godini moći da kupimo 10 autobusa na metan čime bi značajno uštedeli na gorivu jer je metan stotinak dinara jeftiniji od dizela kog trošimo oko 50.000 litara mesečno. Tu je i ekološki efekat jer ćemo značajno smanjiti emisiju CO2 gasova, čemu se teži u čitavom svetu – zaključio je direktor JP „Autoprevoz“.
JP „Autoprevoz“ na platnom spisku ima 114 radnika. Ova firma ima 35 autobusa i više mini buseva.
A.Đ.