Prvi put u našem gradu tango muzika je oplemenila veče svima koji su u svečanoj sali Narodnog muzeja prisustvovali nastupu vrhunskih muzičara beogradskog„Beltango kvinteta“.
Ovaj sastav svetskog renomea gostovao je u Kikindi zahvaljujući prijateljstvu osnivača kvinteta, profesora Aleksandra Nikolića, sa Zoranom Petrovićem, direktorom ADZNM “Gusle”.
– Ovo je muzika koja odgovara mom senzibilitetu, dugo ih pratim i znam da to rade na svetskom nivou. Da njihov kvalitet nadilazi nacionalne okvire pokazuju mnoga priznanja i nagrade – rekao je Petrović. – Profesor Nikolić je veliko ime u svetu, vrsni pedagog koji je imao hrabrosti da se otisne u umetničke vode vaninstitucionalne muzike i koji ovaj žanr promoviše po celom svetu. Jedno od najvećih priznanja je i to što je Danijel Pijacola, sin čuvenog Astora Pijacole, argentinskog kompozitora, izjavio da je iznenađen i obradovan što neko sa ovih prostora tako dobro izvodi muziku njegovog oca. Nadam se da će, tokom leta, muzičari „Beltanga“ održati radionicu u Kikindi i prirediti još veći koncert, sa argentinskim plesačima.
Kikinđani imaju izuzetnu čast da prisustvuju koncertu sastava koji je jedinstven i po tome što, kako oni to kažu, promoviše i tango kulturu, istakla je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
– Ovi vrhunski muzičari nas, na poseban način, uvode u svet muzike za dušu. Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji i prijateljstvu sa „Guslama“, koncert je poklon Kikinđanima i ja im se, u ime Grada, toplo zahvaljujem.
„Beltango kvintet“ neguje tango kulturu i muziku više od četvrt veka, rekao je profesor Aleksandar Nikolić, prvi srpski bandoneoista (bandoneo – preteča harmonike, prim. aut.).
– Ovo nam je 26. sezona kako po svetu sviramo tango. Prvi put smo u Kikindi i veliko nam je zadovoljstvo da nastupimo u ovom prelepom prostoru. Koncert je i uvertira za događaj koji ćemo, sledećeg meseca, prirediti u Beogradu – „Beltangu“ će se pridružiti plesni parovi iz Argentine i cela muzička trupa će premijerno izvesti naš tango-mjuzikl „La Bombonera“ – izjavio je prof. Nikolić i dodao da je program koji je izveden večeras širok dijapazon tango muzike, priča koja traje sto godina, začinjena balkanskim elementima.
Publici su, na koncertu pod nazivom „Balkan tango“, pored tradicionalnih tango numera kao i kompozicija „tango-nuevo“ pravca Astora Pijacole, predstavljene i kompozicije savremenih autora koji inspiraciju nalaze u tangu, kao i autorske numere članova kvinteta.
Koncertu koji je realizovan uz podršku Grada i Ministarstva kulture, prisustvovala je i članica Gradskog veća, Melita Gombar.
Ostaje žal što su mnogi propustili ovo izuzetno veče, iako to ove sjajne muzičare nije omelo u nastupu u koji su uložili svu energiju koju iz tanga dobijaju i svojim izvođenjem je unose u njega.
S. V. O.
Filip Đukić uzeo je po dva zlata i srebra i proglašen je drugim najsvestranijim plivačem na takmičenju, Luka Bubulj osvojio je dva zlata, Aleksandar Sokolai srebro, a Ivan Markov bronzu. Velikokikinđanima su pripala odličja i u štafetama 4h100 metara kraul devojčice (zlato) odnosno 4h100 kraul dečaci (po srebro i bronza).
D. P. 
Kikinđanka Milica Blažić, sada učenica drugog razreda srednje Medicinske škole „7. April“ u Novom Sadu, takmičila se iz matematike i, takođe, pobedila na državnom takmičenju, čime je zaslužila priznanje resornog Pokrajinskog sekretarijata. Njena mentorka je profesorica Borjana Mihajlov.
Ovim tradicionalnim priznanjima nagrađuje se trud i podstiču kreativnost i stvaralačka snaga za buduća dostignuća, napomenuo je, prilikom dodele, Pokrajinski sekretar za sport i omladinu, Dane Basta.
Godinama unazad Centar „Tera“ uspešno sarađuje sa akademskim institucijama iz Srbije, Crne Gore , Hrvatske, Rumunije, a od 2024. saradnja se proširila i na Republiku Albaniju, učešćem Univerziteta Polis u studentskom programu.
Međunarodna institucionalna saradnja sa akademskim institucijama iz regiona potvrđuje suštinsku ideju Centra Tera da se doprinese saradnji zemalja učesnika na umrežavanju, jačanju interkulturalnog dijaloga i očuvanju kolektivne memorije i kulturnog razumevanja kao ogledala prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zajedničkog kulturnog prostora, navode u CLPU „Tera“.