Članovi kikindskog Apola nastupili su u Beogradu na takmičenju u indoor (dvoranskom) streličarstvu u Beogradu na trećem kvalifikacijskom turniru u ovoj sezoni, odapinjali su strele s 18 metara, a junior Danijel Mikan bio je drugi dok je veteran Dragan Čobić zauzeo treću poziciju u stilu olimpijski luk. Kadet Dušan Zarić osvojio je prvo mesto, veteran Ljubomir Zamurović treće, a veteranka Snežana Zamurović bila je prva u stilu goli luk.
D. P.
Dan: 22. decembar 2024.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da je važno da u ovom trenutku nastavimo da radimo zajedno, da sve naše razlike ne ostavljamo po strani, ali da pokušamo da razumemo da su mir i stabilnost u zemlji od izuzetnog značaja.
On je u video obraćanju iz zgrade Predsedništva rekao da je danas bio izvanredan dan za Srbiju.
„Devetnaest sati je, kao što vidite u zgradi Predsedništva sam. Otvorili smo 30 kilometara novog, najmodernijeg autoputa, na ponos svih onih koji žive i u Rasinskom, u Raškom, u Šumadijskom okrugu, u čitavoj Srbiji. I nastavićemo da radimo, i nastavićemo da gradimo“, rekao je Vučić.
On je naveo da je dobio podatke za drugu dekadu i da je jasno da je ovo za Srbiju rekordna investiciona godina, da svakako prelazimo 4,6 a verovatno i 4,7 milijarda evra i da ćemo po tome biti šampioni, ne samo u regionu, već u celoj jugoistočnoj Evropi, proporcionalno i broju ljudi i našoj teritoriji.
Kako je rekao, važno je da u ovom trenutku nastavimo da radimo zajedno, da sve naše razlike ne ostavljamo po strani, ali da pokušamo da razumemo da su mir i stabilnost u zemlji od izuzetnog značaja.
„Održan je veliki skup u Beogradu. Policija kaže 28.000 do 29.000 ljudi. Izuzetno veliki skup. Ti ljudi su opoziciono orijentisani i uvek sam bio spreman da čujem šta misle, kako misle i šta smatraju da je važno da se učini za našu zemlju. Verujem da mnogo veći broj ljudi misli drugačije, zato moramo da slušamo jedni druge, da to bude neka vrsta vrednosti koju ćemo da pokažemo i neka vrsta drugačijeg odnosa u budućnosti“, rekao je Vučić.
On je rekao da to govori pred zastavom koju je nosio u maju 2024. godine, kada smo branili Srbiju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija – i prilično uspešno je odbranili.
„Da se pod takvom, našom, jedinom trojkom ujedinimo oko osnovnih ciljeva, a sve naše svađe i razmirice mogu da se nastave. Da mladima ponudimo budućnost, da razmišljamo o tome kako i na koji način mogu dostojanstveno u našoj zemlji, da ostanu da žive ovde i da za sebe i svoju decu vide drugačiju i bolju budućnost“, rekao je Vučić.
On je naveo da je imao naporan dan i da je zajedno sa prijateljima iz Predsedništva kitio jelku.
„Sutra nas čeka još teži dan, a verujem naporniji, a verujem da će biti jednako dobar i uspešan kao i ovaj“, rekao je Vučić.
Tanjug
Okončana je jesenja polusezona u trećem muškom rangu nadmetanja, vojvođanskoj grupi, a odbojkaši kikindskog Severnog Banata u 11. kolu stigli su do četvrte pobede, u Bačkoj Palanci savladali su 3:0 istoimeni klub. Nakon prvog dela takmičenja ekipa trenera Milana Radosavčeva nalazi se u donjoj polovini lestvice, ali na proleće, po svemu sudeći, neće biti ugrožena ispadanjem.
– Ove jeseni izmakla su nam dva trijumfa protiv ekipa od kojih smo realno bolji, ali budući da smo često bili igrački oslabljeni nije ni ovaj skor od 4-7 loš. Računamo da smo kadri da i na proleće ostvarimo još najmanje četiri pobede, a nadamo se i kojoj više pa ćemo završiti mirno sezonu u sredini tabele – kaže Radosavčev.
D. P.
U Kulturno-umetničkom društvu „Eđšeg“ svake godine poštuju običaj izvođenja Božićne priredbe. Deca iz vrtića, škole i članovi Društva i ovoga puta pripremili su bogat i dirljiv program u susret najradosnijem prazniku.
– To je naša tradicija, da se pripreme male predstave i muzičke tačke i da se, na taj način, okupimo, da budemo zajedno, da očuvamo duh zajedništva i radosti praznika – rekla je Petra Kiralj iz KUD „Eđšeg“.
Publici su se obratili i čestitali predstojeće praznike župnik Laslo Boviz i predsednica „Eđšega“, Ramona Tot.
Mališani iz vrtića „Naša radost“ izveli su plesnu tačku, nastupila su dva hora – đaci OŠ „Feješ Klara“ kojim je dirigovala Apolonija Koso i hor odraslih, pod dirigentskom palicom Margit Detari.
Predstavu o rođenju Isusa Hrista izveli su učenici Škole „Feješ Klara“. Sala „Eđšega“ i ovoga puta bila je premala da primi sve koji su želeli da gledaju bogat božićni program. Drugi deo priredbe i druženja održan je u dvorištu gde su đaci izveli predstavu „Vitlejem“, koja je i juče odigrana ispred Rimokatoličke crkve na Božićnom vašaru.
Ovaj prikaz Isusovog rođenja pripremila je Vivijen Fazekaš, članica „Eđšega“.
– I ova predstava je naša tradicija. I sama sam igrala u njoj 10 godina, sada sam preuzela da je sama pripremam sa đacima viših razreda škole „Feješ Klara“. Bilo mi je zadovoljstvo, rado su dolazili na probe, brzo su učili tekst, a imamo i dva nova glumca, učenika petog razreda. Igrali smo je i po kućama, malo smo ranije počeli, to je inače običaj za Badnje veče. Već smo igrali u desetak kuća i radićemo to još i sutra – rekla je Vivijen Fazekaš.
Božićnom programu prisustvovali su i Zoltan Tot, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, i Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
S. V. O.
Peto kolo Lige regiona Srbije, istovremeno i 49. međunarodna bokserska revija „Kikindska zlatna rukavica”, danas je na programu u dvorani „Jezero”, a Aleksandar Aćimov, gradski većnik zadužen za sport i omladinu, istakao je:
– Evo već skoro pola veka okupljaju se bokseri na ovom turniru, videli smo da su bokseri ovde spremni, a i što se tiče organizacionog dela, sve je proteklo kako treba, ništa nas nije iznenadilo ni ljude u klubu ni nas iz grada koji smo ovo podržali. Sve je ovo uvertira za sledeću godinu i jubilarni 50. turnir, kada moramo da napravimo jači spektakl, a grad je uvek tu za naše sportiste koji promovišu zdrav način života, viteštvo i grad Kikindu.
Predsednik i trener kikindskog kluba Milan Škapik nadovezao se:
– Dogodine je 50 godina ove manifestacije, to ćemo, u zavisnosti od podrške grada, da obeležimo dvodnevnim ili trodnevnim takmičenjem, a moram da naglasim i da ove godine imamo veliku podršku. Imamo oko 50 takmičara na ovoj reviji, kalendar nam nije išao na ruku, jer je u subotu bilo takmičenje i u Zrenjaninu pa su se klubovi podelili birajući gde će da nastupe. Inače, ovde su uglavnom mladi takmičri koji su na bokserskom početku.
Vila Babić, dvanaestogodišnjakinja iz našeg bokserskog kluba, rekla je nešto o sebi:
– Treniram boks godnu i po, htela sam da naučim samoodbranu, a onda i odlučila da nastavim u ovom sportu, iako iz porodice niko nema veze s boksom. Boks je težak sport, muškarci više idu na snagu, a u ženskom više na tehniku. Drugarima je prvo bilo čudno što ja treniram ovaj sport za koji se misli da je samo muški, neki su me i zezali, ali kada su videli da sam uporna prestali su.
D. P.
U humanitarnoj akciji „Jedan paketić – mnogo ljubavi“, koju je, i ove godine, pokrenuo Crveni krst u Kikindi, prikupljeno 1.009 kilograma slatkiša i slaniša za najugroženije male sugrađane. Akciji su se priključili đaci osnovnih i srednjih škola, kao i deca iz vrtića, objavljeno je iz ove organizacije.
Crveni krst se zahvaljuje na podršci: učeničkim parlamentima i kolektivima srednjih škola, kolektivu PU „Dragoljub Udicki“, kao i kolektivima osnovnih škola: „Feješ Klara“, „Jovan Popović“, „Sveti Sava“, „Vuk Karadžić“, „Žarko Zrenjanin“, „Đura Jakšić“, „Vasa Stajić“, „Ivo Lola Ribar“, „Milivoj Omorac“, „Mora Karolj“, „Petar Kočić“ i „Slavko Rodić“.
Volonteri Crvenog krsta završili su pripremu paketića koji će, deci korisnicima Programa „Narodna kuhinja“, biti uručeni u utorak, u Nemanjinoj 4.
(Foto: FB stranica Crvenog krsta Kikinda)
Uoči Božića po Gregorijanskom kalendaru, ispred Rimokatoličke crkve Svetog Franje Asiškog u Kikindi sinoć je održan Božićni vašar, a u samoj crkvi i pretpraznični koncert.
Advent je period iščekivanja Božića i u katolicizmu traje četiri sedmice uoči dana proslave rođenja Isusa Hrista. Na Adventskom vencu svake nedelje pali se po jedna sveća koje označavaju: nadu, mir, radost i ljubav. U istom periodu, u mnogim gradovima održavaju se božićni vašari.
– Od pre nekoliko godina KUD „Eđšeg“ zajedno sa Katoličkom crkvenom zajednicom, poslednjeg vikenda pre praznika, organizujemo Božićni vašar i koncert u – rekla je Ramona Tot, predsednica KUD „Eđšeg“. – To je prilika da priredimo lep događaj za naše sugrađane i sve koji dolaze kući za Božić iz inostranstva. Ovde se družimo uz langoš, kuvano vino i druge đakonije.
Božićni vašar sa desetak tezgi na trgu ispred Crkve počeo je već u popodnevnim satima, a u Crkvi su prisutni, posle mise, imali priliku da uživaju u nastupu profesorica Osnovne muzičke škole “Slobodan Malbaški”, soprana Anje Popadić i Sonje Ostojić, klavirske pratnje.
– Na programu je barokna i muzika romantizma. Birali smo dela za ovaj ambijent i akustiku: Hendla, Baha, Mendelsona, Rahmanjinova. Prvi put nastupam u ovoj crkvi i drago mi je zbog toga – rekla je Anja Popadić, nastavnica solo pevanja.
Posle koncerta, ispred Crkve su deca iz „Eđšega“ izvela Vitlejemske igre u kojima se predstavljaju Biblijski događaji u vezi sa rođenjem Isusa Hrista.
Na tezgi Osnovne škole „Feješ Klara“ po simboličnim cenama prodavale su se jelkice, vile, ikebane, ukrasi za jelku.
– Imamo sekciju „Kreativci u akciji“ u kojoj su nastavnici i učenici i svake godine, za Uskrs i Božić, izrađujemo ukrasne predmete koje prodajemo – rekla je Milena Vukašinović, nastavnica nemačkog jezika.
Prodavci su bili đaci koji su i učestvovali u Vitlejemskim igrama – Erik, David i Mateo.
– Već sam dolazio na vašar i sve mi se dopada ovde. Učestvujem i u predstavama, ovde, u školi i u „Eđšegu“ – kaže Mateo Sabo, učenik petog razreda.
Događaju se priključio do sada najveći broj i prodavaca i sugrađana, u toploj pretprazničnoj atmosferi.
U KUD „Eđšeg“ večeras (nedelja), od 19 sati, dramska sekcija OŠ „Feješ Klara“ premijerno će izvesti Božićnu predstavu.
S. V. O.
Znaš kako sam u ovoj pustoj Kikindi, kao lud. Temišvar mi jako fali- piše svom pobratimu devetnaestogodišnji Dušan i odlučuje da u Beogradu upiše studije
„Bilo je u prirodi našeg oca u odnosu na decu nečeg krutog i strogog što nije dalo da mu se protivreči, nečeg silovitog i imperativnog, često neodmerenog. U porodici sa mnogo dece i malo prihoda, obično se i nema vremena ni pažnje za posebne individualnosti i naročite duševnosti.” Tako je oca Kostu, opisao Spasoje Vasiljev, Dušanov mlađi brat.
Nakon što se otac vratio sa fronta, sukob između njega i Dušana obeležiće tu godinu pesnikove mladosti. Otac je želeo da naređuje i kontroliše svog šesnaestogodišnjeg sina, a zapravo je imao pred sobom samosvesnog mladića koji je u njegovom odsustvu brinuo o mnogoljudnoj porodici. O Dušanovom sukobu sa ocem, brat će napisati:
„Hteo je da određuje vreme izlazaka i dolazaka svome đačiću, a imao je da se nosi sa čovekom ekonomski nezavisnim koji živi o svom ruhu i kruhu, pa hoće i o svojoj glavi. Do sukoba je moralo doći neminovno. Pokušaj da otac silom uspostavi svoju vlast nije uspeo jer se Dušan nije hteo sviti. Represalije da mu se posle određenog vremena uskrati osvetljenje i zaključaju vrata kao da su značile sipati ulje na vatru”.
To je doba Dušanovih prvih ljubavi, mladalačkih zanosa, nemira, prkosa. U njemu je osećanje niže društvene vrednosti, jer je iz siromašne porodice, ali i snažna želja da postane „neko”. Trudi se da je uvek lepo obučen i doteran. On je „nestalan, ali dobrog srca, vesele prirode, oduševljen za lepo, narodnost i veru”- kako sebe opisuje u priči posvećenoj drugu i kasnije pobratimu Slavku Igniji, sa kojim će do kraja života ostati dobar i blizak prijatelj.
Izmoren gorkom, svakodnevnom borbom za egzistenciju, napornim radom i učenjem, sukobom sa prekim i strogim ocem, Dušan rešenje svojih životnih prilika vidi u sumanutoj odluci- da ode na front. To mu se čini kao spasonosni izlaz iz porodične situacije, škole koja je za njega gubila smisao, prozaičnih poslova, „od gaženja po tom životu civila koji stoje u nepreglednim redovima u kojima se guraju, gladuju…” Front je za Dušana, koji je imao svega 16 godina, delovao kao nešto iznad života i smrti.
Međutim, mladići koji nisu navršili 17 godina nisu mogli u vojsku. Sa istim odgovorom dočekan je i u Temišvaru, Segedinu, Kikindi.
-Badava sam išao, trošio novac. Svud su me ismejali, mater im njinu! Idem sad opet kući- poverio se u pismu prijatelju. Posle „neuspelog” putešestvija, oseća da „ceo svoj dosadašnji život mora da izmeni”.
-Više ću pisati, svirati i čitati- zabeležio je mladi pesnik.
Uskoro se njegov najbolji prijatelj vraća iz Debrecina, situacija sa ocem se stišava, pa Dušana napuštaju ideje da dobrovoljno ode na front.
U jesen 1917. godine pohađao je četvrti razred učiteljske škole. Iako živi i radi u teškim prilikama, u učenju ide u korak sa drugima. Oskudica i skupoća nagnale su Vasiljeve da gaje svilene bube, pa su svakog dana, Dušan i Spasoje išli da, do kasno u noć, beru dudovo lišće za bube.
Dovijajući se na razne načine da obezbede osnovnu egzistenciju, Vasiljevi su imali i podstanara, učenika iz Kikinde, koji im je plaćao u namirnicama. Sa njim je Dušan ubrzo postao prijatelj. U školi je uskoro bivalo bolje. Nastavnik veronauke okupljao je u horu školsku omladinu. Dušan se zaljubio u jednu učenicu, stariju od njega, iz bogate porodice. Želeći da postane „nešto ” u životu, marljivo čita i piše.
U tadašnjem Temišvaru su rat i sve očiglednija propast austrijskog carstva podsticali ljude na revolt i pobunu. Dušan će, između ostalog, zabeležiti:
„Danas je uzrujana, razdražena, gladna svetina lupala radnje, pljačkala, urlala: hleba, hleba! Negde u susedstvu se ubio starac ostavivši cedulju sa rečima: pet dana nisam okusio hleba.”
Istovremeno, viđa i site i obezbeđene ljude, za koje nema ni rata ni gladi. Sazreo prerano, pod teretom teškoća i briga, svet oko sebe već posmatra očima skeptika. Dok se otac Kosta i njegova okolina euforično raduju porazima austro-ugarske vojske, u njemu rastu sumnje da se rat ipak ne vodi u interesu čovečanstva i boljitka, nego jednog malog sloja ljudi.
Sa nepunih 18 godina, dobija diplomu učitelja u osnovnim školama sa mađarskim nastavnim jezikom. Istog meseca, marta, pozvan je na tronedeljnu vojnu obuku u austro-ugarsku vojsku, a već u aprilu poslat na italijanski front. U toku su poslednji pokušaji Nemačke i Austro-Ugarske da slome savezničku vojsku. U austrijskim rovovima, u jesen 1918, Dušan je dočekao italijansku ofanzivu koja je nastala kada je front počeo da se raspada, a vojnici sami vraćaju kući. Iz Velikog rata, mladi pesnik vratio se kao svedok surovih krvoprolića i besmisla ratnih stradanja, sa malarijom i bronhitisom.
„Ja sam gazio u krvi do kolena, i nemam više snova…” napisaće u svojoj čuvenoj i najpoznatijoj pesmi „Čovek peva posle rata”, objavljenoj 1920. u časopisu „Misao”. Svojim stihovima iskazaće sav besmisao rata i stravičnih stradanja, duboko razočaranje, kontradiktornost između ideala za koje se borilo i realnosti koja je usledila, revolt čitave generacije…
U posleratnom Temišvaru u koji se vraća posle rata, srpska manjina radovala se osvojenoj slobodi. Omladinu je zahvatilo nacionalističko oduševljenje, a prepirke su se, oko opredeljenja za srpstvo odnosno jugoslovenstvo, neretko završavale tučom.
Vasiljev se zaposlio u Komandi mesta kao pisar i tumač, kasnije je unapređen za delovođu. Postaje sekretar novoosnovanog društva „Kola mladih Srba”, i vredan saradnik lista „Sloga”. Predao se radu organizujući temišvarsku omladinu. Objavljuje pesme, poeme, feljtone, priprema pozorišne komade koje je režirao i u kojima je i glumio- u Zmajevu „Šaranu” Pantu, a u Kočićevom „Jazavcu pred sudom”- sudiju.
Među onima koji su, da bi se izjednačili sa „pravim” Srbima, prezimenu dodali „ić” ili „vić”, bio je i Dušan. Izvesno vreme, potpisivaće se Vasiljević, a njegov pobratim Ignijić. Međutim, u situaciji kada je deo društva utonuo u mađarsku kulturu, a mnogi bili stava da nejasna politička situacija iziskuje rezervisanost, Vasiljev nije zadovoljan rezultatima, iako je ne samo rado viđen mladić u srpskim krugovima već i centralna ličnost temišvarske omladine.
-Sada tek vidim, da jedno-dvogodišnji rad još nije ništa. Tu se, brate, vekovima treba znojiti. Mi smo mislili da smo nešto postigli. Ali to nešto od tih boljih osećaja tako je slabo, bez snage, bez kostiju, bez duha, da ga i najmanji povetarac spiri s nogu- zapisao je mladi pesnik.
U Temišvaru je bio smešten srpski garnizon do leta 1919. godine. Tada je grad predat Rumunima. Premoren, sa sve jačim znacima malarije i bolesti pluća, kada je srpska vojska napustila Temišvar, zauvek ga napušta i Vasiljev dobivši uverenje „da je dužnost vršio pohvalno, a na radu bio ispravan i pošten”, te da se može „našim vlastima preporučiti kao dobar rodoljub”.
Odlazi u rodnu Kikindu, u kojoj je živeo do svoje jedanaeste godine. Pretežno zemljoradničko naselje, udaljeno od glavnih kulturnih tokova ne zadovoljava njegove ambicije.
-Znaš kako sam u ovoj pustoj Kikindi, kao lud. Temišvar mi jako fali- piše svom pobratimu, te odlučuje da u Beogradu upiše studije. Da bi se upisao na fakultet, trebalo je najpre da položi gimnazijsku maturu. Međutim, pao je iz srpskog jezika i književnosti (prema nekim izvorima iz nemačkog).
Ovaj neuspeh ga je teško pogodio, ali je po svaku cenu želeo da napusti „naselje kraj Števančeve bare”.
PROFESOROVA SUREVNJIVOST
Dušan će kod kuće ispričati da ga je profesor na maturi srušio zbog uvrede pred sam ispit. Dok je stajao u hodniku zamišljen, naišao je jedan mlađi profesor i započeo sa njim razgovor.
„A vi ste Vasiljević, drago mi je. Ali vas, nove književnike, nekako gadno rešeta kritika”- reče mu profesor.
„Bolje i da nas grdi, nego da nas prećutkuje, kao što se to nekima dešava”, odgovorio je Vasiljev kasnije se iznenadivši kada je video istog tog profesora, koji je takođe bio pesnik, na polaganju mature.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će to ministarstvo u narednim danima imati još dobrih vesti i da će još neke liste čekanja biti ukinute.
„Imamo lepe vesti za građane Srbije i za sve naše pacijente. Ako se sećate, mi smo pre par meseci ušli u rešavanje tog problema po nalogu predsednika Vučića. Za sada imamo rezultate. Kao što znate, ukinute su liste čekanja za skener i sad obaveštavam građane Srbije da od danas više neće biti lista čekanja za operaciju katarakte u državnim ustanovama“, rekao je Lončar Tanjugu u petak u Vladi Srbije.
Dodao je da za građane Srbije to znači da će, kada odu kod očnog lekara, i kada se dijagnostikuje da treba da operišu kataraktu, u narednih par nedelja biti operisani.
„Nemamo više ono čekanje mesecima, godinama i sve što je bilo. Zahvaljujući našim zdravstvenim radnicima i onima koji su im pomagali, celom zdravstvenom sistemu, njihovoj organizaciji, došli smo do toga da danas više tih lista nema“, rekao je Lončar.
Napomenuo je, da ne bi bilo nekih nesporazuma, da ima ljudi koji su se prijavili da se operišu kod privatnika, da su oni već dogovorili termine i da će to, kako je rekao, ići u tom pravcu.
„Nadam se da ćemo u narednim danima imati još dobrih vesti, da ćemo još neke liste čekanja skinuti, da one više neće postojati u Srbiji. Ponosan sam na sve zdravstvene radnike, ponosan sam na sistem, ponosan sam na državu koja je uspela da reši problem koji nije mogao da se reši decenijama“, rekao je Lončar.
(Izvor: RTV)