Ковачичко наивно сликарство, елемент нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је данас на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, што потврђује посвећеност Србије очувању нематеријалног културног наслеђа и унапређењу културне разноликости, истовремено указујући на значај националних мањина у Србији и њихов допринос богатству културног наслеђа, саопштило је данас Министарство културе.
Одлуку о упису је донео Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа Унеска на 19. заседању које се одржава у Асунсиону у Парагвају, од 2. до 7. децембра 2024. године.
Ковачичко наивно сликарство је 2012. године уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а односи се на знања и вештине сликања и осликавања предмета са израженим приказима народног живота, руралне средине и свакодневнице, које се као особена форма наивне уметности развија у месту Ковачица тридесетих година 20. века.
Из Ковачице сликарство се проширило и на друга места, пре свега у АП Војводини, као што су Падина, Арадац, Војловица, Панчево и друга, а у другој половини 20. века добија широку националну и међународну видљивост.
Како се истиче у саопштењу, упис Ковачичког наивног сликарства на Унескову Репрезентативну листу, значајно доприноси повећању видљивости нематеријалног културног наслеђа на националном и локалном нивоу, као и међународној промоцији живог наслеђа Србије.
Номинација за Унескову Репрезентативну листу је припремљена у сарадњи Центра за нематеријално културно наслеђе са предлагачима елемента: Општином Ковачица, Галеријом и Фондацијом Бабка и Галеријом наивне уметности Ковачица. Подршку у изради номинације пружили су и Музеј Војводине, Музеј војвођанских Словака, Национални савет словачке националне мањине у Србији, Општинска библиотека Ковачица и друге институције, као и појединци сликари из Ковачице, Падине и других места, чиме је утврђена широка подршка номинацији.
Током заседања Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, који чине 24 државе изабране од 180 држава потписница Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа, разматра 63 номинација за упис на три листе нематеријалног културног наслеђа.
Србија до сада има уписано пет елемената на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа: Породична слава (2014. године), Коло, традиционална народна игра (2017. године) Певање уз гусле (2018. године), Злакуско лончарство (2020. године) и Друштвене праксе и знања у вези са припремом и употребом традиционалног пића од шљиве шљивовице (2022. године).
Танјуг
Душан Ђокић, као што смо и најавили у недељу увече на овом месту, повешће, као шеф струке, четвртопласирану ОФК Кикинду у пролећни део сезоне српсколигашке „Војводине”. Представљање новог кормилара „црвено-белих” обављено је у данас на Градском стадиону у Дистричкој улици.
Ђокић је захвалио директору и упрви на указаном поверењу.
Некадашњи нападач нашег највећег и најтрофејнијег фудбалског клуба Црвене звезде, рођен у Прокупљу 1980. године, већ дуги низ сезона у тренерским је водама, а јесенас је у Новим Бановцима био на клупи Омладинца. Каријеру на клупи започео је у панчевачком Динаму, увео га с војвођанског „Истока” у Српску лигу „Војводина” и освојио Куп Војводине. Био је и тренер Младости из Омољице, румског „1. маја”, Јагодине, краљевачке Слоге, омладинаца Вождовца, босанскохерцеговачке Звијезде 09 као помоћник покојном Ђуричићу, асистирао је и у Инђији те нишком Радничком у којем је помагао Николи Трајковићу…
Поред овог сјајног појединачног успеха, и Николин бенд „Metal gate“ награђен је већ два пута. Ове године освојили су два друга места: у узрасној категорији од 12 до 15 година и у категорији ауторских бендова. Укупно је, на Фестивалу, наступило 26 музичких група. Са прошлогодишњег Бечејског дечијег фестивала вратили су се са титулом првака и трећим местом у истим категоријама такмичења.
– Тривковић је добро започео сезону, али временом је настала криза резултата и сматрали смо тада, а добили смо потом и потврду на терену, да смо сви заједно достигли максимум три кола пре краја јесени и да је било потребно да се екипа раздрма. Одмах у Белегишу, када је Китановић први пут самостално водио екипу, имали смо много шанси али, нажалост, изгубили. Наплатили смо све Бечејцима, затим победили и на јесењем растанку и у Панчеву. С тих шест бодова на крају, стигли смо до задовољавајуће јесење залихе. Додатно, када се подвукла црта, и поред слабије реализације, најефикаснија смо екипа у лиги, истина понајвише због катастрофе, од 7:0, коју смо нанели Бечеју.
Последња вест, која је стигла у недељу касно увече, с Градског стадиона, као што смо и објавили, гласила је да ће Душан Ђокић предводити ОФК Кикинду у пролећном делу сезоне српсколигашке „Војводине”. Некадашњи голгетер Црвене звезде, градио је тренерску каријеру углавном у војвођанским клубовима, а последњи ангажман ове јесени био му је у Новим Бановцима на клупи Омладинца, једног од ривала кикиндског клуба. Представљање новог стратега предвиђено је за данас од 13 сати у клупским просторијама у Дистричкој улици.