U osmom kolu trećeg stepena nadmetanja, vojvođanske grupe, odbojkaši Severnog Banata, u dvorani škole u Mikronaselju, savladali su 3:2 drugu ekipu novosadske Vojvodine. Druga je to pobeda Kikinđana, a u devetoj rundi, narednog vikenda, biće gosti kulskog Hajduka.
Stepen niže, vojvođanski rang u ženskoj konkurenciji, na rasporedu je imao sedmo kolo, poslednje jesenje, premda je preostalo još i treće, zaostalo iz prvog vikenda novembra. Petoplasirana Kikinda 0230 poražena je 0:3 na domaćem terenu od zrenjaninskog Proletera, a poslednjeplasirana, osma Kikinda zabeležila je prvu pobedu, 3:2 slavila je u Krajišniku protiv istoimenog kluba. U pomenutoj zaostaloj, trećoj deonici, Kikinda 0230 dočekaće Hercegovinu iz Ravnog Toplovca, a Kikinda drugu ekipu Kleka.
D. P.
Dan: 30. novembar 2024.
Pogledajte pregled najvažnijih dešavanja u proteklih sedam dana.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
U Ruskom Selu, u udruženju „Torontal” i ove godine organizovaće se paljenje adventskih sveća. Prva se pali u nedelju, 1. decembra u 17 sati. Prva sveća je i sveća nade i upaliće je žene iz pomenutog udruženja.
-Druge nedelje, 8. decembra, sveću će upaliti Ramona Tot, članica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, treću sveću upaliće sveštenik, a četvrtu Zoltan Tot, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Pre paljenja svake sveće biće organizovan prigodan kulturni program, a nakon što se sveća upali gosti će biti u prilici da se počaste kolačima, kafom, kuvanim vinom i rakijom – saznajemo od Šandora Talpaija, predsednika „Torontala“.
Druga sveća simboliše mir koji dolazi sa Hristom i u ovoj nedelji vernici se mole za mir u srcima, porodicama i svetu. Treća sveća je sveća radosti i često je ružičaste boje, dok je četvrta sveća – sveća ljubavi i ona podseća Božju ljubav.
Adventsku svečanost pratiće i prigodan program koji pripremaju predškolci i đaci.
-Od 15. decembra, kada se pali treća sveća, biće priređen je božićni vašar i tradicionalno „medeno selo“. Na vašaru će se prodavati novogodišnji ukrasi, ikebane i drugi prigodni pokloni. Izlagaće i učenici, a sredstva koja se prikupe utrošiće se na proslavu maturske večeri – napomenuo je naš sagovornik.
Jedan od najprepoznatljivijih simbola Adventa jeste i adventski venac. U obliku je kruga, što označava večnost i Božju ljubav koja nema početka ni kraja. Zelenilo, često od borovih grančica, simboliše nadu i život, dok svetlo svijeća podseća svetlo sveta.
A.Đ.
Vlada Srbije usvojila je Predlog budžeta za 2025. po kome je za subvencije u poljoprivredi namenjeno 111,5 milijardi dinara, izjavio je ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović.
Ovaj budžet veći je od agrarnog budžeta za 2024. godinu, s obzirom na to da je ove godine prvobitno bilo izdvojeno za subvencije oko 83 milijarde dinara pa je ta suma rebalansom državne kase povećana na oko 100 milijardi dinara. Ministarstvo poljoprivrede isplatiće dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini, u roku od 30 dana i da je ta isplata već uveliko krenula.
Izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisan je regres za sertifikovano seme do 17.000 dinara po hektaru, da će javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme biti raspisan najkasnije do kraja aprila 2025. godine i da će se isplatiti uredno podneti zahtevi u roku od 30 dana, a da će uredno podneti zahtevi za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, biti isplaćeni najkasnije do 1. aprila 2025. godine.
Sporazumom je određeno i da iznos povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju u 2025. godini neće biti manji nego tokom 2024. Godine. Iznos od 18.000 dinara dobiće zemljoradnici dogodine za biljnu proizvodnju najkasnije do 1. aprila Usaglašeno je i da poljoprivrednici mogu da se obrate direktno bankama u kojima imaju otvorene račune, radi dogovora oko olakšica u otplati kredita, dobijanja dodatnog grejs perioda ili produženja roka otplate kredita, a na osnovu dopisa koji je Narodna banka Srbije uputila 8. marta 2024. godine svim bankama, sa namerom da ponude ustupke poljoprivrednicima.
Jesenja sadnja na teritoriji grada započela je krajem oktobra kada su posađene mladice oko dečijeg igrališta kod Sportskog centra „Jezero“ u okviru akcije „Da sva deca rastu“ udruženja Dece sa ahondroplazijom Srbije. Upravo period mirovanja je idealan za sadnju s obzirom na to da biljka ima vremena da tokom proleća brže raste i razvija se, saznajemo od Miroslave Narančić sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
-Ove sezone u planu je revitalizacija školskih šuma. U prethodnih deset godina u gradu i u svim selima nikle su školske šume o kojima brigu vode đaci koji su zalivali i negovali mladice. Na ovaj način učili su kako da očuvamo stabla. Isto tako popunjavaćemo mladicama prostor pri obrazovnim ustanovama, školske partere i zelene površine ispred škola. Kuglenim javorom biće popunjena ulica Hajduk Veljkova, po završetku izgradnje kišnih kanala u slivu Moravska uslediće sadnja u ulicama Sterije Popovića i Ivana Jakšića, a novi izgled dobiće i kružni tok na ulasku u Bašaid. Popunićemo i vetrozaštitne pojaseve i slobodnih katastarskih parcele u van građevinskom rejonu u saradnji sa JP „Kikinda“ – navela je naša sagovornica.
Izbor vrsta usklađen je sa novonastalim klimatskim promenama, a vodi se računa i da budu prilagođene kao urbano zelenilo. Tako su uvedene nove sadne vrste poput katalpe, kelreuterije, likvidambar, kao i žbunaste i kuglene forme.
-Plan sadnje pravi se tokom leta. Važno je uskladiti površinu, lokaciju, sastav tla sa funkcijom zelenila, vrstom, koloritom radi estetskog izgleda partera. Sugrađani su, sigurna sam primetili da crvenolisna šljiva ulepšava ulice Vojvodine Putnika, Jovana Jovanovića Zmaja, prostor Starog jezera i to je samo jedna od vrsta koja svojim bogatstvom doprinosi dekorativnosti uličnih drvoreda – dodala je Miroslava Narančić.
Kikinda je jedan od najobušemljenijih gradova u Vojvodini sa svega 1,16 procenta pošumljenosti. Pre decenije pod šumama smo imali ispod jednog procenta. Miroslava Narančić navodi da je to višedecenijski posao koji mora dobro da se isplanira.
A.Đ.
Povodom 250 godina od osnovanja Velikokikindskog distrikta u Narodnom muzeju predstavljena je knjiga „Okrug zlatnog lava“ koju su napisali istoričari Vladislav Vujin, Dragan Beleslić i Vladimir Dudić.
-Potrudili smo se da knjiga bude prijemčiva svim čitaocima koji žele više da saznaju o lokalnom nasleđu. Moj rad odnosi se na velike ljude u ondašnjem Distriktu. U 15 kratkih priča predstavljeni su veliki ljudi poput Dimitrija Bugarskog, Jovana Pajdaka, Pavle Kenđelac, Teodor Pavlović, Đorđe Radak, Lazar Vidić. Knjiga je bogato ilustrovana i siguran sam da će naići na dobar odziv kod čitalaca – rekao je Vujin, istoričar Narodnog muzeja.
Dragan Beleslić, istoričar Istorijskog arhiva pisao je o istoriji Velikokikindskog distrikta povezujući činjenice koje su se odvijale u Evropi, a napisao je i priču o putu zrna ovsa iz poreske knjige.
-Uz artefakte koji mogu da se pogledaju u Galeriji „Nova“ u okviru izložbe „Okrug zlatnog lava“, posetioci mogu više da saznaju i u istoimenoj knjizi. Moj cilj je bio da prvi put prikažem svetska i evropska dešavanja u to vreme i da prikažem kako je Evropa videla događaje kod nas i kako smo mi gledali te iste događaje. Potrudio sam se da približim život običnog čoveka jer sam obradio i običaje naroda koji je tada naseljavao ovaj prostor – naveo je Beleslić.
Istorija ratovanja naših predaka i povelje bile su teme o kojima je pisao Vladimir Dudić iz Istorijskog arhiva.
-Imali smo šest povelja od kojih su četiri bile vezane za Distrikt, a dve za grad Veliku Kikindu i one su manje poznate javnosti, tako da sam i o njima pisao u knjizi. Ideja vodilja mi je bila da čitaoce bolje upoznam sa tim ko su bili ljudi koji su naselili Distrikt. To su bili vojnici graničari, nekadašnje potisko-pomoriške vojne granice i pošto je Banat oslobođen od turske vlasti, naselili su ove krajeve – istakao je Dudić.
Štampanje publikacije su sufinansirali Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama.
A.Đ.