Занемели смо данас када смо чули потресну вест о прераном одласку Љиљане Панцел, колегинице, кикиндске новинарке.Преминула је у петак у Новом Саду, у 44-тој години и неутешне иза себе оставила супруга и двоје мале деце, родитеље, сестру, бројне пријатеље…
Љиља је рад у медијима започела на некада веома популарном, локалном Кум радију, где је скоро деценију радила као водитељ. Била је активна и у НВО „Кикиндски форум” која је успешно реализовала више грађанских иницијатива.
На тадашњој Телевизији Рубин (данашња ТВ Кикинда) почела је да ради 2009.године.
Колеге и пријатељи волели су њену ведрину, оптимистичан дух, спремност да помогне, смиреност… Тешко је поверовати у њен прерани одлазак, јер смо сви, као и она сама чврсто веровали да су одређени здравствени проблеми само пролазна фаза, са којом ће се успешно и храбро изборити и ко зна каквим све идејама и плановима исписати нове странице живота.
Уместо тога, занемели смо…
– Програме смо започели научним скупом, али смо, у претходном периоду, укључивали ученике који су код нас у радионицама израђивали копије грбова места која су припадала Дистрикту и на тај начин се упознавали са овим делом наше историје – рекао је Сивчев. – Ово дело не базира се стриктно на историографији, потрудили смо се да представимо повеље, укупно их има пет, које се односе и на Дистрикт, тако и на сам град. Сада су се, први пут, све нашле на једном месту, са упоредним преводима на модеран српски језик и са кратким објашњењима. Дело је капитално због габарита и квалитета, као и због обиља фотографија и информација, и драго ми је што можемо да га понудимо свим грађанима и истраживачима.
Поред Сивчева, Монографију потписују и Драган Белеслић и Владимир Дудић из кикиндског архива. Рецензент, др Борис Булатовић из Архива Војводине, такође ангажован и на Институту за словенску филологију универзитета у Вроцлаву, истакао је да је постојање привилегија које су Срби имали у Хабсбуршкој монархији, као изузетна чињеница, готово потпуно непознато широј јавности.
– Постојање Великокикиндског привилегованог дистрикта је, само на први поглед, податак из локалне историје и потпуно је нерасветљен у јавној културној и политичкој свести код Срба. Ово је једна од тема од изузетног националног значаја јер је подручје Дистрикта, у времену у којем је постојао, уз Потиски крунски дистрикт, био једини простор у Европи који су насељавали Срби, а који је имао некакав вид аутономног статуса у политичком, економском, културном и верском смислу. Оно што делује као маргинално и локално, заправо је важна тема за целокупни српски културни простор – навео је др Булатовић. – Никада се, на једном месту, нису нашле све повеље које се односе и на Дистрикт и на Велику Кикинду. Често се овакви подухвати заврше скромном публикацијом која нема значајан ефекат ни у научној ни у културној јавности, тако да је важно и то да Монографија буде овако капитално дело.
Издавач монографије „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ је Историјски архив, а њено објављивање помогли су Град Кикинда, организација „Српски лоби”, и донатори, Петер Вишњеи и Бојан Пањевић.
Драмска група старијих основаца припрема пригодне програме, кратке представе, учествује у тематским приредбама „Еђшега“, изводи и монодраме и рецитаторске наступе. Ових дана, са текстовима у рукама, дочекалo нас је петоро несташних Крампуса који, по предању, стижу пре Микулаша.
Виола Чемере глуми већ четири године и такође је завршни разред.
Искуство у глуми има и Мате Комарек који је и успешан рецитатор.
Поред логистичке подршке, из „Еђшега“, „Спадала“ увек добијају и асистенцију редитеља и глумца Шандора Кираља.
Млади глумци групе „Спадала“ до сада су урадили 10 представа.
Многи таленти из „Спадала“ бивају регрутовани у ансамбл групе „Јожеф Атила“ КУД „Еђшег“. Премијера представе коју управо припремају заказана је за 6. децембар, када ће деца, традиционално, добити поклоне од Микулаша.
