Dvodnevni program proslave Dana Narodne biblioteke „Jovan Popović“ zaokružilo je veče nagrađivanog književnika Vladimira Pištala, upravnika Narodne biblioteke Srbije sa kojim je gostovao i direktor izdavačke kuće „Agora“ i direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“, Nenad Šaponja.
Vladimir Pištalo, pisac, profesor, kolumnista, pravnik po struci, objavio je 15 knjiga u žanrovskom rasponu od poetske proze do romana. Kikindskoj publici predstavio je svoje najnovije delo, knjigu „Pesma o tri sveta“.
– Ovo je ženski roman, pisan je u prvom licu jednine, priča je jedna žena. I to je, takođe jedna Hajdegerova ideja, da je čovek bačen u svet. Kao likovi Gustava Klinta koji, svi, kao da su morske trave nošene vodom jer čovek nije bogzna kakav subjekt u životu, nego mu se stvari dešavaju. I to se sigurno dešava mojoj junakinji u jednom svetu koji je tek počeo da se povezuje u 17. i 18. veku. I u tom, takvom svetu, jedna žena jako mnogo putuje, naime, ona je kao Odisej, nema ulogu žene, što bi bila Penelopa koja sedi kod kuće i čeka. Odlazi svuda i priča zanimljivu priču u svetu u kojem živi. To je svet učitelja i gospodara, znači neko gospodari tobom i uči te kako bi trebalo da živiš, a mislim da je, u izvesnom smislu, to i sada tačno. Takođe, to je vreme u kojem počinje masovna proizvodnja šećera na kojoj su zasnovana mnoga velika bogatstva, naročito u Engleskoj; bila su bazirana na Karipskim ostrvima i na robovskoj radnoj snazi. Iako nema lepog načina da se bude rob, ono što se tada dešavalo, čak i u poređenju sa grčkim i rimskim robovima, bilo je katastrofalno. Kupovani su ljudi iz Afrike, a ideja je bila da roba ubije rad. Njegov životni vek je bio pet ili šest godina, onda bi umro, a bili su dovoljno jeftini da može da se kupi nov. I to je ilustracija borbe svega sa svima kojoj prisustvuje Ozana Bolica, moja glavna junakinja – ispričao je Pištalo.
Antikolonijalni roman, priča o ženi, čoveku izbačenom u život, u postojanje, u romanu „Pesma o tri sveta“ daje, odnosno vraća glas ženi, istakao je pisac. Knjiga je prošle godine dobila priznanja „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“.
Vladimir Pištalo je, u poslednjoj deceniji prošlog veka bio angažovan kao predavač američke, ruske i svetske istorije na dva univerziteta u Sjedinjenim američkim državama. Njegova najpoznatija dela su: „Sunce među maskama: pisma Andriću“, „Milenijum u Beogradu“ i „Venecija“, i ona se prevode, ili su već prevedena, na više svetskih jezika.
Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, a nezabeležen uspeh postigao je njegov roman „Tesla, portret među maskama“ koji se sastoji iz tri dela. Posle NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je u čitavom regionu, a u SAD je doživeo tri izdanja, kao 11. prevod ovog dela na neki od stranih jezika.
S. V. O.
Viktor Molnar posle četvrt sata igre doneo je prednost i tako razbio maler celoj ekipi. Mreža, nekog od rivala severnobanatskog srpskoligaša, u tom se trenutku zatresla nakon 332 minuta igre, bez sudijskih nadoknada. Pamtiće ovu utakmicu i mlađani, sedamnaestogodišnji Srđan Pajtin, ušao je u igru i kao debitant u seniorskom timu, u finišu susreta, pogodio s penala za 5:0. Tako je OFK Kikinda, nakon što je u prvih 13 kola postigla isto toliko pogodaka, u samo 90 minuta 14. runde, dodala još sedam.
Rezultati 14. kola: Vrbas – Kabel 0:0, Železničar – Radnički 1:2, Naftagas – Vojvodina 1:0, OFK Kikinda – Bečej 7:0, Novi Sad – Podunavac 2:0, Omladinac – Sloga 3:1, Borac – Dinamo 3:2, Hajduk – Sloboda 1:0.
Sestre Todorić, trinaestogodišnja Hana i dvanaestogodišnja Petra, već su nas navikle na uspehe. Hana je osvojila drugo mesto sa pesmom „Kovač sreće“ za koju je tekst napisao pesnik Tode Nikoletić, dok je Lado Leš autor muzike i aranžmana. U svojoj kategoriji Petra je nagrađena trećim mestom za izvođenje pesme „Prijateljstvo“ – muziku i tekst napisala je Svetlana Ceca Milić, dok je Arpad Balaž potpisao aranžman.
– Bilo je sjajno, one vole „Školjkice“, radovale su se druženju, pre svega. To je pravi festival za male zvezde, imale su profesionalnog frizera i šminkera. Stekle su još novih prijatelja, to je neprocenjivo – kaže mama Biljana.
– Obe pevaju već dve godine i nastupaju na festivalima – priča njihova mama Smiljana. – Na „Školjkicama“ su uživale, to je sjajno iskustvo za decu. Festival traje dva dana i deca se upoznaju i druže, što je za njih i najvažnije.
Ove izuzetne i talentovane devojčice članice su Dečijeg hora „Čuperak“ koji vodi Svetlana Ceca Milić. Za njihov stajling zadužene su mame, a njima samo preostaje da, kao i do sada, sakupljaju nagrade koje se već teško broje i da uživaju u onome što najviše vole – u muzici i druženju.