U Narodnom muzeju u galerija „Nova“ otvorena je izložba „Okrug zlatnog lava – 250 godina Velikokikindskog distrikta“. Muzej se i danas nalazi u zgradi koja je nasleđe Distrikta, zgradi magistrata nekadašnjeg Velikokikindskog distrikta, građanima poznata kao Kurija tako da ova ustanova kulture na svojstven način baštini nasleđe staro dva i po veka, istakla je direktorica Lidija Milašinović.
-Naziv izložbe proizašao je zbog grba zlatnog lava koji se nalazi na samom objektu Muzeja i naša želja bila je da ona po svemu bude drugačija od svega što smo do sada radili. Izložba je otvorena do 12. marta i u narednom periodu biće organizovane radionice i okrugli sto. Prikazali smo istoriju Distrikta, šta je on bio i zašto je važan. Sastavljena je iz nekoliko segmenata obuhvata dolazak graničara, formiranje Velikokikindskog okruga, revoluciju 1848 -49. i ukidanje Distrikta 1876. godine – rekla je Lidija Milašinović.
Zgrada Kurije, je osim Distričke ulice i činjenice da je Kikinda i danas sedište okruga jedino što se baštini od Distrikta, a da nije vezano za eksponate u Muzeju i arhivsku građu.
-Zlatni lav je kikindski simbol i nama je važno da sačuvamo istoriju grada. Dobijanjem autonomije od bečke krune dobili smo i simbole koje smo kasnije kroz heraldiku prilagodili današnjem vremenu kao obeležja, znamenje i simbole. Pozivam sve Kikinđane da obiću izložbe i vide istorijske činjenice, umetnička dela i artefakte iz tog vremena jer će steći pravu sliku kako je naša sredina izgledala pre 250 godina. Kikinda je bila uvažavan grad i srpski narod stekao je političku, ekonomsku, versku autonomiju – kazao je gradonačelnik Bogdan.
Održana je i Svečana akademija i koncert Ljubice Vraneš i orkestra „Bellezza Serba“ odnosno „Srpska lepota“.
Izložbu, ali i publikaciju koja će biti uskoro promovisana su podržali Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu informisanje, odnose sa verskim zajednima i lokalna samouprava.
A.Đ.
– Prvi put u Kikindi radimo jako važan posao – rekao je Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije – Posle više od dve decenije, penzionerska organizacija je uspela da napravi kontakt sa Vladom, i zato je bitno da definišemo svoje zahteve i ciljeve. U poslednjih deset godina nikada nije bio teži položaj penzionera nego što je to sada. Socijalne i dohodovne razlike uslovile su jako veliko raslojavanje; imamo jedan sloj bogatih, i siromašne, među kojima su i penzioneri i radnici sa najnižim primanjima. Naš prvi i osnovni zahtev Vladi Srbije koji smo uputili u junu jeste da prosečna penzija bude najmanje u visini 55 odsto prosečne zarade. Taj iznos sada je 47 odsto, a 2022. godine bio je 41 odsto, što je nedopustivo. Penzije rastu i nominalno i u evrima, međutim, kupovna moć i snaga tog novca su u opadanju jer povećanje cena hrane „pojede“ najveći deo toga, kao i komunalne usluge, sredstva za higijenu. Posebno je zabrinjavajuće što 60 odsto penzionerske populacije prima penziju ispod njenog prosečnog iznosa, što je 45.750 dinara.
Uz navedene probleme, penzionerske organizacije nastoje da se izbore protiv nasilja nad starijim ljudima.
Ohrabruje činjenica, dodala je Đurovićeva, da je Vlada, u prvom kontaktu sa ovom organizacijom prošle godine, prihvatila njene predloge, što je rezultiralo dvojnim povećanjem penzija.
– Na tribini predstavljamo naučni rad doktora ekonomskih nauka Sanje Paunović i Rajka Kosanovića koji su uporedili zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku i pokazalo se da je položaj penzionera sve lošiji – istakao je Jugoslav Ristić, član Izvršnog odbora Udruženja sindikata penzionera Srbije. – To nam je polazna osnova da tražimo promene. Ne tražimo nemoguće, samo da budemo deo društva koje napreduje, da ne budemo zapostavljeni.
Domaćin skupa, predsednik Sindikata penzionera Kikinde, Radovan Subin, podsetio je da u poslednje dve decenije u našem gradu nije održana tribina na kojoj može da se čuje glas penzionera.
Tribini održanoj u sali Veća samostalnih sindikata prisustvovali su i predsednik Gradskog parlamenta, Dušan Popeskov, kao i predstavnici relevantnih organizacija i ustanova. Uvek aktuelna tema u populaciji ljudi koji su završili svoj radni vek, privukao je veliki broj zainteresovanih.
– Naredne godine naše društvo će proslaviti 80 godina postojanja. Tim povodom priređujemo monografiju u kojoj ćemo sažeti istoriju KUD-a, naš rad, učešće na smotrama, sećanja članova i uspomene na one koji više nisu sa nama, ali su ponikli u „Eđšegu“ – kaže Ramona Tot, predsednica KUD-a i napominje da će monografija biti izdata do proleća.
Udruženju građana „Kekend“ odobren je projekat „Dan mađarske poezije i 120 godina od rođenja pesnika Jožefa Atile“.
