Društvo lekara Vojvodine srpskog lekarskog društva, Sekcija za nuklearnu medicinu, organizovalo je stručno predavanje na temu „Diferentovani tiroidni karcinom“. Kikindskim lekarima o pomenutoj temi govorila je profesorka dr Jasna Mihailović, dok je profesor dr Milan Ubavić, vlasnik „Medlab“ laboratorije ukazao na značaj pripreme pacijenata za laboratorijske analize.
Ova bolest javlja se tri puta češće kod žena, nego kod muškaraca, a ukoliko se karcinom štitne žlezde što pre dijagnostikuje šanse za izlečenje su velike.
-Zadnjih godina tiroidni karcinom je učestao i prema podacima registra za rak za 2021. u toj godini imali smo oko 400 novootkrivenih karcinoma. Važno je govoriti o učestalosti nodusne strume štitaste žlezde iz koje može da dođe do karcinoma. Važna je dijagnostika i da se pacijenti, ukoliko primete oteklinu na vratu, jave lekaru. Nakon pregleda lekar će odrediti da li je neophodna detaljna dijagnostika u kojoj se koristi ultrazvuk. Patohistološki nalaz, nakon punkcije nodusa, je taj koji će nam reći da li ima sumnje na malignitet. Ukoliko ona postoji tada se obavlja operacija. Pacijenti koji se na vreme jave i postavi im se prava dijagnoza na vreme, u 90 odsto slučajeva se i izleče. Moj savet je da žene jednom godišnje obave ultrazvuk štitne žlezde – istakla je dr Jasna Mihailović i dodala da je dosadašnje iskustvo pokazalo da ako se bolest javi u dobu preko 55 godina obično ima lošiji tok, a kada mlađi obole imaju bolju prognozu.
Dr Dušan Lujanov, neuropsihijatar i predsednik Društva lekara Vojvodine srpskog lekarskog društva podružnice u Kikindi, napominje da su članovi svi lekari i da je osnovni cilj društva edukacija doktora što je i zakonska obaveza. Bez usavršavanja i kvalitetnih predavanja ne mogu se obnoviti licence.
– Epidemija je poremećaj rada štitne žlezde i pre samo desetak godina bila je retka pojava. Bolest se sve češće javlja i neretko se dijagnostikuje kod mladih ispod 30 godina – napomenuo je dr Lujanov.
A.Đ.
– Želimo da pokažemo da nam je važan svaki učesnik u saobraćaju – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je prisustvovao ovoj promotivno-edukativnoj akciji. – Kikinda je uvek bila grad biciklista i moramo da vodimo računa o njihovoj bezbednosti jer se, nažalost, dešava veliki broj nezgoda u kojima oni učestvuju svojom, ali i krivicom drugih učesnika u saobraćaju. U saradnji sa Agencijom za bezbednost u saobraćaju preduzimamo aktivnosti radi njihove edukacije i podizanja svesti o bezbednosti u saobraćaju, kako bismo što više umanjili broj nezgoda i kako bi svi učenici u saobraćaju bili što bezbedniji.
Gradonačelnik je podsetio da Savet za bezbednost u saobraćaju već godinama ima izuzetnu saradnju sa Agencijom, kao i da su, pored postojećih, u planu i nove aktivnosti
Kampanji su prisustvovali i član Gradskog veća Miroslav Dučić, saobraćajni inspektor Pavle Popović i Vanja Radojkov iz kabineta gradonačelnika. Koordinator današnje akcije bio je Slaven Manović iz novosadskog Instituta za bezbednost u saobraćaju.
– Biciklisti su ranjiva kategorija. Prema podacima državnih organa, u prethodnom petogodišnjem periodu, u saobraćaju je u Kikindi poginulo 19 ljudi, od kojih su četvoro biciklisti; od 460 povređenih, 170 je vozača dvotočkaša, što je više od četvrtine i daleko iznad republičkog proseka – rekao je Manović. – Zato želimo da unapredimo njihovo znanje podelom edukativnog materijala i svetala za bicikle. Najugroženiji su stariji učesnici, od 65 i više godina. Uglavnom nisu osvetljeni i, iako po aktuelnom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima nisu obavezni da nose ni kacige ni prsluke, mi im uvek to preporučujemo. U flajerima ukazujemo na to da su, po Zakonu, obavezni da siđu ispred pešačkog prelaza i da preguraju bicikl, kao i na to da su vozači, prilikom skretanja sa glavnog na bočni put, uvek dužni da propuste bicikliste, međutim oni im se često nađu u mrtvom uglu, vozači ih ne uoče na vreme, i tako dolazi do stradanja.
Kikinđani su pokazali veliko interesovanje za akciju.
Rozalija Škapik ima slično mišljenje.
Primedbu na vozače automobila ima i Nenad Popov.
Današnja akcija, sadržana u Programu za rad Saveta za bezbednost saobraćaja Grada, kojom su vozači bicikala i motorizovanih dvotočkaša prepoznati kao ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, finansirana je iz budžeta Republike Srbije.
U školskoj galeriji „Ars longa, vita brevis“, postavka Lukinih slika pod nazivom „Na putu mašte“ svečano će biti otvorena u petak, 8. novembra, u 18 sati.