Vaterpolisti ŽAK-a poraženi su treći put ove sezone, u isto toliko utakmica Prve A lige, našeg drugog ranga. U Subotici, u okršaju za prve bodove i beg sa samog dna tabele, Spartak je slavio 16:13 (4:2, 4:2, 3:4, 5:5) pa je upisao prvu pobedu, a ŽAK ostavio sa saldom nula. U četvrtom kolu, Kikinđani će u subotu čekati šabačku Savu.
ŽAK: Bušić, Marić, Sivčev, Tica, Palotaš, Talaja 1, Đukić, Jarić 2, Bulatović 1, Gavranov 4, Simić 5, Sivčev, Šušnica, Menda. Trener: Dragojević.
D. P.
Day: October 26, 2024
Na sceni KUD „Eđšeg“ večeras su se, na devetom takmičenju talenata „Mlade zvezde“ („Tinni Csillag“) smenjivali plesači, pevači, instrumentalisti, recitatori i glumci, ukupno 22 učesnika – dece i mladih iz svih krajeva Vojvodine. Organizator takmičenja darovitih je Udruženje građana “Kekend-Kökénd”.
– Ove godine nastupio je čak 21 takmičar, uzrasta od vrtića do maturanata, iz Kikinde, Čoke, Sente, Nove Crnje, Tornjoša, Torde i Tobe. Takmičenje se odvija u tri uzrasne grupe i u svakoj žiri bira troje najboljih koji će biti i nagrađeni – rekla je Vivien Fazekaš, predsednica Udruženja.
Posle tri bloka pesme, igre, i najlepših stihova po izboru učesnika, žiri u sastavu Gizela Kekenj, Ramona Tot i Apolonija Koso, imao je težak zadatak da izabere najbolje.
U najstarijoj grupi prvo mesto pripalo je Dorki Krišan. Drugoplasirana je bila Bianka Budai, dok je treće mesto zauzeo David Šandor.
Elena Barna bila je najbolja u srednjoj uzrasnoj grupi, na drugom mestu bila je Emuke Krišan, a na trećem Leona Đun. Među najmlađim talentima istakli su se Petra Kanalaš (treće mesto), Stašo Terzin (drugo mesto), dok je apsolutne simpatije i žirija i publike pobrao Edvard Čanadi, učenik trećeg razreda iz Čoke.
– Pevao sam „Elvisa Prislija“, „Zatvorski rok“, i jako sam zadovoljan. Učestvujem na takmičenjima, ali ovde sam bio prvi put i doći ću opet – rekao je presrećni Edvard koji na repertoaru ima i Frenka Sinatru, ali je, kaže, sada želeo da peva pesmu koju je izvodio “Kralj”.
Jedinstveno takmičenje koje je donelo mnogo radosti i izvođačima i publici, pomogli su Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine i Grad Kikinda koju je predstavljala Melita Gombar, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
– Iz godine u godinu takmičenje stiče sve veću popularnost među decom i mladima. Za ovu manifestaciju karakteristično je da se odvija na mađarskom, čime se daje doprinos negovanju mađarskog jezika i pruža mogućnost deci i mladima da nastupe pred publikom i žirijem čiji saveti će im pomoći i usmeriti ih na koji način da razvijaju svoje potencijale, kao i da steknu samopouzdanje u nastupu. Uz to, imaju mogućnost da se upoznaju i stiču nova prijateljstva. Grad Kikinda je prepoznao značaj manifestacije i pružio je podršku, kao što će i ubuduće činiti – rekla je Melita Gombar.
Svi takmičari dobili su diplome za učešće, a najbolji su nagrađeni. Pobednica u kategoriji najstarijih, Dorka Krišan, obezbedila je i učešće na glumačkom kampu Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara u Senti.
Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine prepoznao je „Tinni Csillag“ kao manifestaciju od posebnog značaja za decu i mlade.
S. V. O.
Nakon bronze u Euro kupu, kuglašice Kike vratile su se domaćim obavezama, nastavivši niz trijumfa. U šestom kolu Superlige, zabeležile su petu pobedu u sezoni, slavile su u Kovačici 7:1 (3.445:3.363) u susretu sa Slaviom, istovremeno oborivši ekipni rekord kuglane. U sedmoj rundi, Kika će u Novom Bečeju dočekati novosadsku Vojvodinu.
KIKA 0230: Draganov 544, Francuski 577, Santo 553, Šibul 546, Frenc 624, Komanov 601.
D. P.
Povodom Svetskog dana koštane displazije kojoj pripada i ahondroplazija, danas je u Kikindi održana akcija ozelenjavanja parka kod Sportskog centra „Jezero“. Događaj je organizovalo Udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ sa sedištem u Kikindi, a prisustvovala su mu deca sa ovim retkim oboljenjem sa svojim porodicama, iz Svrljiga, Belegiša, Beograda i Šida, kao i predstavnici Grada, resornog ministarstva, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i predškolskih ustanova iz Kikinde, Svrljiga i Novih Banovaca.
Posle radionice o inkluziji i povezivanju predškolskih ustanova i roditelja, druženja i razmene iskustava, posađeno je 30 mladica četinara, što je broj dece kojoj je u Srbiji trenutno potrebna terapija za ahondroplaziju koja, između ostalog, uzrokuje koštane displazije i izrazito nizak rast.
– U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju savršeno smo svesni da, kada oboli dete, boluje čitava porodica i zato smo ovde, da im pokažemo da nisu sami, da je njihova država tu za njih i da ćemo sve uraditi da što manje pate. Na inicijativu predsednika države formirana je Grupa za retke bolesti u Ministarstvu i obolele pomažemo na više nivoa. Sada je u toku akcija podele vaučera za rehabilitaciju, za kupovinu medikamenta i za jednokatnu pomoć, a država sistemski pomaže za lečenje retkih bolesti. Grad Kikinda je pravi primer kako treba da se ophodimo prema porodicama sa decom sa retkim bolestima. Važno je da kažem – oni nisu retki, oni su posebni – rekao je državni sekretar Ministarstva, Radoš Pejović.
On je istakao da je briga države evidentna jer je 2012. godine za retke bolesti ukupno davala oko 130 miliona dinara, a sada je to izdvajanje u iznosu od 7,2 milijarde. Pre 12 godina lečila se samo jedna retka bolest i samo dva pacijenta dobijala su terapiju, dodao je dr Željko Popović, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
– Danas lečimo oko 730 pacijenata sa više od 40 retkih bolesti, što je ogroman napredak – naveo je dr Popović. – Srbija je, u ovom trenutku, među prvim zemljama u Evropi kada su u pitanju neke od terapija. Na osnovu odluke naše komisije, za ahondroplaziju terapiju prima osmoro dece, i imamo zahteve za još 13 do 15 dece. Mislim da ćemo sledeće godine povećati broj pacijenata na terapiji i da ćemo, u narednom periodu, doći do toga da svi kojima je to potrebno, i dobiju adekvatnu i najnoviju terapiju.
Cena terapije za ahondroplaziju, novog leka koji pospešuje rast i razvoj, za jedno dete je 270 hiljada evra na godišnjem nivou.
– Došli smo do momenta kada nam je svima potrebna dodatna podrška – kaže Davor Terzić iz Udruženja dece sa ahondroplazijom Srbije. – Od prvog dana imali smo pomoć lokalne samouprave, Fonda i države. Zato smo formirali savez sa još nekoliko bliskih udruženja.
Davor i Slađana Terzin bili su inicijatori i osnivači udruženja čiji je Slađana predsednik. Njihova petogodišnja devojčica Staša rođena je sa ovim oboljenjem.
– Čim sam čuo da osnivaju krovno udruženje za čitavu Srbiju, tada kao predsednik Skupštine grada, i pozvao sam ih na razgovor. Želeo sam da se upoznamo sa tom bolešću i sa svim aspektima njihovog života. Shvatili smo da je važna pomoć, pre svega lokalne samouprave, jer su želeli da se odavde bore za to da svako dete u Srbiji dobije terapiju. Podržali smo ih i pomogli da dođu do viših instanci, do Republičkog fonda i do samog predsednika Aleksandra Vučića, i država je odlučila da im izađe u susret. Cilj je da svako dete koje boluje od retkih bolesti dobije pravu terapiju – ispričao je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je sa zamenikom, Dejanom Pudarom i članom Gradskog veća, Željkom Raduom, učestvovao u akciji.
– Naša Staša prima terapiju osam meseci i za to vreme je porasla 4,6 centimetara. Deca sa ahondroplazijom porastu godišnje, u proseku, dva do tri centimetra – kaže Slađana Terzin. – To su odlični rezultati i naša lekarka, genetičar dr Mijović u Beogradu, veoma je zadovoljna. U saradnji sa Fondom, našim lekarima i Nacionalnim savezom retkih bolesti Srbije uspeli smo da izdejstvujemo da, od ovog meseca, više ne idemo svakog meseca po terapiju u Beograd, nego će nam ona stizati u našu bolnicu, u kojoj su nam izašli u susret.
Terapija uspešno deluje i kod devojčice Lenke, rekla je njena majka Jelena Hađasija, takođe članica Udruženja.
– Malim koracima idemo ka velikom cilju. Na moju veliku sreću Lenka puni šest godina i već osam meseci prima terapiju. Volela bih da svi njeni drugari dobiju lek i da delimo ovu sreću – dodala je.
Danas posađeno drveće je i logo Udruženja, i oplemenilo je prostor za decu u našem gradu. Neka njihov rast simbolično prati razvoj i naše dece, rečeno je na današnjem skupu.
Kup Vojvodine održan je u Inđiji, okupilo se više od 40 klubova, a kikindski Feniksovci, u tri uzrasne kategorije u katama i borbama, uzeli su 13 medalja, a osvajači su se kvalifikovali u Kup Srbije.
Osvajači, nade: Mia Vašalić – zlato i bronza u katama, Stefan Sili – zlato u katama, Mateja Šašić – srebro u katama, Dunja Nađalin – bronza u borbama (do 45kg), pioniri: Selena Kličić – zlato u borbama (do 45kg), Danilo Anučin – srebro u borbama (do 40kg), Jelena Kličić – bronza u borbama (do 40kg), Nataša Tatić – bronza u borbama (do 36kg), Milan Dragišić – bronza u katama, poletarci: Milan Muidža – bronza u katama, ekipni nastupi: Sili, Nikola Skakić, Vašalić – zlato u katama (nade, mešani tim), Marija Šašić, Lenka Zavišić, Nikolija Dabović – bronza u katama (poletarke), Simona Marjanović, Tatić, S. i J. Kličić – bronza u borbama (pionirke).
D. P.
Kozara – Sloboda 1:1 (0:1)
B. V. Selo – Gledalaca: 250. Sudija: Kristian Kovač (Mokrin). Strelci: Ratko 55. za Kozaru, Galić 16. za Slobodu.
KOZARA: Ševo, Rofa (Bajić), Knežević (Plavšić), M. Bunić, (Latinović), Spahić, Ratko, Labus (B. Bunić), Penavski, Tomić, Krmar, Zeljković.
SLOBODA: Đaković, L. Bogojević, Marković, Ćulibrk (Jovandić), Galić, Misić (Popović), Protić (Terzin), M. Bogojević (Đurđević), Ćosić (Lisica), Vokić, Cvijanović.
Galić je rano doneo prednost Novokozarčanima, nakon ubačene lopte u kazneni prostor, snašao se u gužvi. Izjednačio je Ratko, posle Kneževićeve povratne lopte, pravovremeno je reagovao i s desetak metara, već početkom drugog poluvremena, stavio tačku na besadržajan, nervozan i rastrzan opštinski derbi, a da u tim tonovima protekne, dosta je doprineo i nesiguran arbitar Kovač.
D. P.
Kratak pregled najvažnijih dešavanja u protekloj sedmici- TVOJ BRZI INFO sa Aleksandrom Stankić.
View this post on Instagram
Ženska pevačka grupa „Melizmi“ u kojoj aktivno radi sekcija za očuvanje banatske nošnje, običaja i recepata, organizovala je danas u Kulturnom centru prvu radionicu zlatoveza, odnosno izrade „kape zlatare“, dela narodne nošnje s kraja 19. veka na ovim prostorima, ujedno i važnog dela društvenog identiteta Banata, rekla je Biljana Mandić, osnivačica Pevačke grupe „Melizmi“.
– Važno nam je da revitalizujemo „kapu zlataru“ i da je implementiramo u 21. vek, možda i u kolekcijama modnih kreatora. Imamo mnogo mladih koji se interesuju za izradu zlatoveza – navela je Mandićeva.
Mentorka na radionici je Dobrila Aškrabić iz udruženja „Riznica rukotvorina“ iz okoline Beograda, koja se ručnim radom bavi od detinjstva.
– Tehnika je zahtevna, dugo se radi, bodovi su posebni i drukčiji od ostalih narodnih vezova – istakla je. – Jako me raduje što je ovde mnogo mladih žena koje su zainteresovane za zlatovez. Ako svako od nas učini mali pomak, uspećemo da zadržimo ono što je naše izvorno i autohtono.
Jedna „kapa zlatara“ ili „zlatarica“, od četiri koje se čuvaju u Narodnom muzeju, donesena je na radionicu kao primer izuzetne tehnike i lepote.
– Ova kapa je, najverovatnije, izrađena u Melencima, tamo je bio veliki centar za zlatovez koji je vodila Zlata Lončarski. Ona je imala tri ćerke i sve su znale da vezu. Mnoge kape koje se i danas čuvaju u zrenjaninskom, našem i još nekim muzejima, nastale su upravo u toj radionici. „Zlatarica“ je tradicionalno oglavlje i uglavnom su je imale bogate kuće. Na svadbi ju je svekrva poklanjala snaji koja je kapu nosila u svečanom prilikama, do rođenja prvog deteta. Ona je imala i tradicionalno i simboličko značenje, izrađivana je od skupocenih materijala, od svile i brokata, i ukrašavana poludragim kamenom i pozlaćenim koncem – rekla je Slavica Gajić, viši kustos-etnolog Narodnog Muzeja.
Očuvanje kulturne baštine veoma je važno i ono potiče iz porodice, navela je Marijana Mirkov, u Gradskom veću zadužena za kulturu i turizam.
– Članice grupe „Melizmi“ neguju tradiciju na pravi način. Ljubav prema izvornoj muzici nadogradile su radionicama u kojima se čuva naša kultura – istakla je Marijana Mirkov. – Lokalna samouprava podržava ovakve aktivnosti jer su značajne za čuvanje od zaborava nasleđa svih naroda i narodnosti koji žive na teritoriji grada.
Radionici je prisustvovao i gost iz Deska u Mađarskoj, Kristifor Brcan, predsednik KUD „Banat“ u kojem se ovo umeće neguje više od deset godina.
– Naše udruženje je prošle godine ušlo u Nacionalni registar nematerijalne kulture u Mađarskoj i to sa živim običajem zlatnog veza. Imamo cilj da se povežemo sa Kikindom i drugim mestima, kako bi ova tradicija ponovo oživela na širem prostoru Vojvodine – naveo je Brcan.
Kape izrađene na radionici biće predstavljene javnosti, kao i primerci starih kapa iz našeg okruženja. Danas se na tržištu „zlatarice“ prodaju po ceni od oko hiljadu evra i sve češće predstavljaju inovativni modni detalj poznatih kreatora, rečeno je na radionici.
Radioničarski projekat Grupe „Melizmi“ podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
S. V. O.
Internacionalni festival muzike za decu i mlade “Ta se pesma ljubav zove” biće održan danas (subota, 26. oktobar), od 19 sati, u Narodnom pozorištu. Festival je osnovala Svetlana Ceca Milić, autorka i dirigentkinja Hora „Čuperak“ i, posle petogodišnje pauze, ove godine doživeće svoje 11. izdanje.
Za takmičarski deo odabrano je 17 učesnika iz Srbije, Crne Gore, BiH, Slovenije i Hrvatske sa pesmama koje su za njih komponovane ove godine.
U revijalnom delu će, pored Hora „Čuperak“, Nevene Rosić, Ene Gogić, Hane i Petre Todorić, koje su prve korake napravile u ovom horu, nastupiti i gošća, Bojana Srdanović iz Novog Sada, učesnica programa IDJ Show. Voditelj programa biće pisac za decu Tode Nikoletić.
Održavanje Festivala podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
S. V. O.
(Foto: FB stranica Festivala)
Za diplomce koji su, ove školske godine, upisali master studije u VŠSSOV danas je održan svečani prijem.
– Upisali smo 50 studenata, od toga su dva studenta na budžetu i 48 je samofinansirajućih, i time smo popunili kvotu predviđenu akreditacijom. Danas će imati i upoznavanje sa nastavnicima i uvodna predavanja – navela je direktorica Škole, Angela Mesaroš Živkov.
Master-studije traju dve godine, posle čega vaspitači dobijaju zvanje strukovni master-vaspitač. Una Rodić iz Zrenjanina ove godine je završila osnovne studije na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta.
– Upisala sam dalje školovanje zbog ličnog usavršavanja. Zaposlila sam se u Predškolskoj ustanovi u Zrenjaninu kao vaspitač. Važno mi je da se nadograđujem i prikupljam nova znanja, kako bih što više toga mogla da prenesem mališanima sa kojima radim – rekla je Una. 
U amfiteatru Škole svečanosti je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala članica Gradskog veća Melita Gombar. U programu su učestvovali studenti sa smera vaspitač za tradicionalne igre i mališani iz vrtića „Miki“ i iz vrtića ustanove „Nikola Tesla“ u Deski u Mađarskoj, sa kojim je visokoškolska ustanova u Kikindi nedavno uspostavila saradnju.
S. V. O.