Троје младих боксера кикиндског Одреда наступили су у Новом Саду на „Сајму спорта” и трећем колу Лиге Војводине, а тренер Милан Шкапик напомиње:
– Врло сам задовољан приказаним, школарка Вила Бабић (до 43кг) у свом првом мечу одушевила је публику, кадеткиња Анђела Арађанин (до 57кг) изгубила је на поене од врло незгодне Мие Топић, а кадет Дарио Коцкар (до 82кг) боксовао је одлично, у трећој рунди декласирао је противника. Форму темпирамо за „Кикиндску златну рукавицу”, 22. децембра, провера следи за: Секулића, Шибула, Микљу и остале, а осим тога Драгана Голић у петак ће боксовати у Италији, у Болоњи.
Д. П.
Day: October 22, 2024
У посети Кикинди боравио је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. У наш град довело га је снимање документарног филма о „Крвавом путу“ и српско-норвешким односима у продукцији портала „Војводина уживо“. За њега и сараднике који раде на поменутом филму пријем је уприличио градоначелник Младен Богдан.
-Посета Кикинди за мене је веома важна. Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са Балкана послати у логоре у Норвешку. Сматрам да је време да се фокусирамо на оне који су били жртве из другог угла. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима што је другачије у односу на раније јер су увек заробљеници били Југословени или партизани. Чињеница је да су у логоре у највећем проценту одлазили Срби и наш фокус је на причи зашто су ухапшени и послати у Норвешку у логоре где је њих 80 одсто умирало у страшним условима што је више него у Аушвицу. Све су то били етнички Срби и логори у Норвешкој били су последња инстанца геноцида над српским народом -истакао је Кнут Фловик Торесен који је најзначајнији норвешки историчар који се бави „Крвавим путем“ изграђеним радом интернираних Срба.
Александар Гајић, историчар и истраживач, уједно је и сарадник на овом пројекту.
-Са овим филмом нагласиће се национална припадност заробљеника послатих у логоре, што до сада није урађено. Срби са читаве територије некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доживели су немилу судбину и о том делу историје нико није говорио – напоменуо је Гајић.
Градоначелник Богдан захвалио је госту из Норвешке који жели више да сазна о Кикинђанима послатим у логоре у Норвешкој, као и за све што је у претходном периоду урадио за српски народ.
-Све више постоји тежња да се уради ревизија историје, да се од жртава праве злочинци и обрнуто, стога је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма биће посвећен суграђанима страдалим на северу Норвешке, а уједно ће помоћи да се о Кикинди више сазна. На нама је да ниједна жртва не буде заборављена – навео је Младен Богдан.
Документарни филм је пројекат портала „Војводина уживо”, финансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Вања Ђукић са портала „Војводина уживо“ додао да је на самом почетку снимања филма упознао Кнута који им је понудио сарадњу.
-Филм „Крвави пут“ је подсетник на оно то се десило, али и да испричамо приче које нису добро испричане – рекао је Ђукић.
Пријему су присуствовали и Душан Попесков, председник Скупштине града, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Маријана Мирков, чланица Градског већа.
Гост из Норвешке обишао је знаменитости Кикинде, као и Парк пријатељства „Нарвик“ који је подигнут у знак пријатељства два братска града.
-Ускоро ћу се вратити и тада ћу ступити у контакт са рођацима заробљеника који су послати у логор Бејсфорд. Жеља ми је да сазнам породичну историју тих људи, како бих наставио свој рад – додао је Кнут Фловик Торесен.
Човек који је спасао Грачаницу
Кнут Фловик Торесен познат је и као „човек који је спасао Грачаницу“ пошто је током погрома на Косову 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача. За своју храброст и одважност награђен је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.
А.Ђ.
Октобар је месец посвећен старима. Читавог месеца посебна пажња посвећена је суграђанима трећег доба и права је прилика да се подигне свест о изазовима са којима се старе особе сусрећу, укључујући здравствене, социјалне и економске изазове. У оба дома Геронтолошког центра труде се да својим корисницима пруже максималне услове, каже директор Драган Стјепановић.
-Капацитет је 180 особа, а тренутно их је у Новом и Старом дому 161. Имамо и листу чекања са 19 потенцијалних корисника. Место више тражи се у Новом дому, а посебно су интересантне савремено опремљене гарсоњере којих је 20 – напомиње Стјепановић.
Стари дом у улици Браће Средојев чине монтажни павиљони за чију замену постоји пројекат и пројектно-техничка документација.
-Циљ је да се изнађу средства за изградњу новог објекта који би помогао да се прошире капацитети, али и да се створе бољи услови за смештај. Потрудићемо се да средства обезбедимо преко ИПА пројекта прекограничне сарадње – додаје Драган Стјепановић.
Недавно је и Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова одобрио средства за активности и програма у области социјалне заштите. Кикиндској установи припало је 8,5 милиона динара за набавку опреме за вешерај, 1,2 милиона за набавку медицинске опреме и исто средстава биће утрошено за софтверску платформу за припрему докумената за електронско чување.
-Од почетка године у оба објекта инсталирани су нови клима уређаји, а купљен је и нови намештај за трпезарију. На нама је да нашим корисницима омогућимо што боље услове за шта се брине професионални тим запослених – истакао је наш саговорник.
Акценат је и на пружању помоћи и подршке старим особама, а солидарност са старима подразумева и укључивање у друштвено активни живот, омогућавајући им да учествују у заједници и да деле своју мудрост и искуство.
У наредном периоду део неговатељица одлази у пензију тако да ће постојати потреба за овим кадром, а упражњено је и радно место медицинске сестре.
БОГАТ ПРОГРАМ
Читавог месеца планиране су разне активности попут концерата, посета изложби, дружења.
-Наши драги гости су малишани из вртића, школарци, чланови Културно уметничког друштва „Сунчана јесен“, али и корисници Дома за старе „Мисерикордија“. Крајем месеца обележићемо и рођендане наших корисника – напоменуо је наш Драган Стјепановић.
А.Ђ.
Кикинђанка Вања Беседеш, мушки фризер са салоном у Кикинди, добро је позната суграђанима, а од прошлог викенда и целом свету. Вања је, са још четворо колега који су чинили фризерску репрезентацију Србије, у категорији мушког шишања освојила треће место на Светском првенству фризера у Паризу.
Огроман успех уједно је и највеће достигнуће Савеза фризерских клубова Србије у историји. У светске анале ући ће да су, на најпрестижнијем такмичењу фризера на свету, у јакој конкуренцији од хиљаду такмичара из 54 државе, освојили медаље и засенили колеге захваљујући таленту, али и озбиљном раду.
– Јако сам срећна и поносна – каже Вања. – За Светско првенство припремамо се од јануара, а од априла смо имали интензивне тренинге – онлајн сваке вечери и два пута недељно у Београду. Очекивали смо да ћемо ући у топ три, то смо обећали нашем председнику Браниславу Бабићу који је, нажалост, преминуо пре неколико месеци.
На првом наступу са репрезентацијом била је као члан новобеоградског клуба и једина из Војводине. Била је и једина девојка у тиму који се надметао у мушком шишању.
– Такмичили смо се у двема категоријама: „commercial fade cut“ и „skin fade cut“. У првој категорији је класично шишање и израђује се фризура уличног стила. У другој се шиша „из нуле“, сенчено са стране и израђује се фризура. Постоје строга правила, а за шишање и прављење фризуре имала сам 35 минута – прича Вања.
Прваци света у мушкој категорији су Италијани, док је екипа из Јапана била друга. Вањин и успех целог тима већи је тим пре што су, за припрему, имали ограничена средства, за разлику од многих других репрезентација.
– На Светском првенству ради се на луткама да би сваки такмичар имао подједнаке шансе јер су све лутке исте. Ја сам потрошила само пет лутака, три у припреми и две на првенству, док је, рецимо, репрезентација Шпаније, само у припреми ошишала 150 лутака.
За пет дана боравка, наши репрезентативци готово да нису успели да виде олимпијски Париз. „Имали смо три дана интензивних тренинга до касно у ноћ и два дана такмичења“, каже Вања. „Успели смо само на брзину да одемо до Версаја“.
У Паризу је Србија, први пут, изнедрила и шампиона света у новој мушкој дисциплини „full fashion look“ – сређивање живог модела од главе до пете. Апсолутни победник био је Вањин колега, Дејан Јанковић из Београда.
Иако је фризер од 2001. године, Вања се такмичи тек од 2023. Прво признање било је треће место које је освојила прошлог новембра на Отвореном шампионату фризера „Куп Никола Бизумић“ у Смедереву. Одмах затим постала је првак Србије на Отвореном првенству „Београдски победник“, у марту ове године, у категорији „hair tattoo“ – „цртању“ бријачем, када је израдила „мандалу“. Два месеца касније, на Отвореном првенству Црне Горе, освојила је сребро – била је друга у „street style“-у, да би, већ наредног месеца, из Босне и Херцеговине, са отвореног првенства, донела три медаље – шампионску у комбинованој категорији, „street style“-у, бронзану у „skin fade cut“-у и сребрну у укупном пласману.
– За овај позив определила сам се као мала, говорила сам да ћу да будем бербер кад порастем. Све лутке сам ошишала, све су имале лепе, уредне фризуре. Мој кум и ја шишали смо све што нам је падало под руку, чак и његовог пса – присећа се Вања. – Увек ме је то привлачило, волела сам да гледам свог деду како се брије, и данас памтим тај звук бритве. Волим да радим са маказама, бритвом и машиницом.
Каже да је занат изучила код Славице Лерик, у чијем салону је била на пракси две године, а прво запослење било јој је у мушком салону у Микронасељу тадашње Фризерске задруге. Имала је само 17,5 година. Каријеру је, затим, наставила у Новом Саду и у Кикинди, у којој је свој салон отворила 2011. године, у улици Браће Татић, истој у којој је и сада у броју осам.
Омиљена мушка фризура јој је „класика“, шишана само маказама, слично фризури Елвиса Прислија, каже, и признаје да има „професионалну деформацију“.
– Када се упознајем са неким, прво гледам у косу, али само мушкарцима – смеје се. – „Skin fade“ је код нас још увек у пуном јеку, али на светском нивоу више не – тврди Вања. – Вратиле су се класичне елегантне фризуре, у мало дужој варијанти. За регионална такмичења нисам могла да нађем модел јер су сви сасвим кратко ошишани, што ми је и даље велики проблем – каже Вања.
Највећи успех у каријери који је постигла у младим годинама, за вредну и талентовану Вању Беседеш само је још један подстицај да се и даље развија и, наравно, такмичи. Париз нека се спреми следеће године, а, у међувремену, поред многобројних медаља и пехара, она највреднија, као и лутка са бронзаном светском фризуром налазе се у салону са њеним именом, ту близу вас. Вања то ради најбоље, са великом љубављу и у њеним рукама са маказама и бријачем нисте само потпуно сигурни, већ и веома привилеговани.
С. В. О.
Из Историјског архива Кикинда позивају све који имају фотографије Кикинде и села на територији Града или породичне фотографије са неким од мотива града и села (да се види улица или неки објекат), да дођу у просторије Архива и донесу их ради скенирања.
Услуга скенирања и пребацивања дигиталних копија је бесплатна. Оригинале фотографије се враћају власницима, а грађани на овај начин помажу Архиву да формира Збирку фотографија, помоћу које ће се сачувати историја града од заборава.
Фотографије се могу донети сваког радног дана, од 8 до 13 сати.
Како је то прописано Законом о безбедности саобраћаја, зимске гуме на возилима обавезне су од 1. новембра до 1. априла, уколико су на коловозу снег, лед или поледица.
Од 1. новембра важи и одредба по којој је неопходно поседовање и ланаца за снег за делове пута на којима је знаком јасно обележена њихова употреба.
По Закону о безбедности саобраћаја, возачи су у обавези да имају све четири зимске гуме са ознаком M+S (MS, M-S ili M&S) у наведеном периоду, а при томе шара на гумама не сме да има дубину мању од четири милиметра.
Толеранција постоји уколико нема задржаног снега и леда на коловозу, јер закон не налаже као обавезу да се користе у тим случајевима. То значи да возачи у периоду од 1. новембра до 1. априла могу да возе и са летњим гумама ако су путеви суви.
Агенција за безбедност саобраћаја увек апелује на возаче да користе зимске гуме чак и када на коловозу нема снега, леда и поледице, јер, како кажу, на ниским температурама летње гуме губе својства, знатно лакше проклизавају и имају дужи зауставни пут.
Снег, лед и поледица нису једини разлози зашто би се летње гуме заменилe зимским гумама. Важна је и температура ваздуха, а стручњаци се углавном слажу у томе да је седам степени Целзијуса гранична температура.
Казне за возаче који немају зимске гуме кад су услови на путу лоши износе: за возаче од 10.000 до 20.000 динара, за предузетнике од 50.000 до 200.000, и за правна лица од 100.000 до 800.000 динара.