Troje mladih boksera kikindskog Odreda nastupili su u Novom Sadu na „Sajmu sporta” i trećem kolu Lige Vojvodine, a trener Milan Škapik napominje:
– Vrlo sam zadovoljan prikazanim, školarka Vila Babić (do 43kg) u svom prvom meču oduševila je publiku, kadetkinja Anđela Arađanin (do 57kg) izgubila je na poene od vrlo nezgodne Mie Topić, a kadet Dario Kockar (do 82kg) boksovao je odlično, u trećoj rundi deklasirao je protivnika. Formu tempiramo za „Kikindsku zlatnu rukavicu”, 22. decembra, provera sledi za: Sekulića, Šibula, Miklju i ostale, a osim toga Dragana Golić u petak će boksovati u Italiji, u Bolonji.
D. P.
Day: October 22, 2024
U poseti Kikindi boravio je Knut Flovik Toresen, norveški pisac i istoričar iz Arendala, mesta pored Narvika, koji je takođe i bivši oficir norveških oružanih snaga. U naš grad dovelo ga je snimanje dokumentarnog filma o „Krvavom putu“ i srpsko-norveškim odnosima u produkciji portala „Vojvodina uživo“. Za njega i saradnike koji rade na pomenutom filmu prijem je upriličio gradonačelnik Mladen Bogdan.
-Poseta Kikindi za mene je veoma važna. Duže od 20 godina bavim se istraživanjem zarobljenika iz Drugog svetskog rata koji su sa Balkana poslati u logore u Norvešku. Smatram da je vreme da se fokusiramo na one koji su bili žrtve iz drugog ugla. U filmu ćemo govoriti o srpskim zarobljenicima što je drugačije u odnosu na ranije jer su uvek zarobljenici bili Jugosloveni ili partizani. Činjenica je da su u logore u najvećem procentu odlazili Srbi i naš fokus je na priči zašto su uhapšeni i poslati u Norvešku u logore gde je njih 80 odsto umiralo u strašnim uslovima što je više nego u Aušvicu. Sve su to bili etnički Srbi i logori u Norveškoj bili su poslednja instanca genocida nad srpskim narodom -istakao je Knut Flovik Toresen koji je najznačajniji norveški istoričar koji se bavi „Krvavim putem“ izgrađenim radom interniranih Srba.
Aleksandar Gajić, istoričar i istraživač, ujedno je i saradnik na ovom projektu.
-Sa ovim filmom naglasiće se nacionalna pripadnost zarobljenika poslatih u logore, što do sada nije urađeno. Srbi sa čitave teritorije nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doživeli su nemilu sudbinu i o tom delu istorije niko nije govorio – napomenuo je Gajić.
Gradonačelnik Bogdan zahvalio je gostu iz Norveške koji želi više da sazna o Kikinđanima poslatim u logore u Norveškoj, kao i za sve što je u prethodnom periodu uradio za srpski narod.
-Sve više postoji težnja da se uradi revizija istorije, da se od žrtava prave zločinci i obrnuto, stoga je važno da istina izađe na videlo. Deo dokumentarnog filma biće posvećen sugrađanima stradalim na severu Norveške, a ujedno će pomoći da se o Kikindi više sazna. Na nama je da nijedna žrtva ne bude zaboravljena – naveo je Mladen Bogdan.
Dokumentarni film je projekat portala „Vojvodina uživo”, finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Vanja Đukić sa portala „Vojvodina uživo“ dodao da je na samom početku snimanja filma upoznao Knuta koji im je ponudio saradnju.
-Film „Krvavi put“ je podsetnik na ono to se desilo, ali i da ispričamo priče koje nisu dobro ispričane – rekao je Đukić.
Prijemu su prisustvovali i Dušan Popeskov, predsednik Skupštine grada, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.
Gost iz Norveške obišao je znamenitosti Kikinde, kao i Park prijateljstva „Narvik“ koji je podignut u znak prijateljstva dva bratska grada.
-Uskoro ću se vratiti i tada ću stupiti u kontakt sa rođacima zarobljenika koji su poslati u logor Bejsford. Želja mi je da saznam porodičnu istoriju tih ljudi, kako bih nastavio svoj rad – dodao je Knut Flovik Toresen.
Čovek koji je spasao Gračanicu
Knut Flovik Toresen poznat je i kao „čovek koji je spasao Gračanicu“ pošto je tokom pogroma na Kosovu 2004. godine, kao komandant norveškog KFOR-a, uspeo da sačuva manastir Gračanicu od uništenja od strane albanskih napadača. Za svoju hrabrost i odvažnost nagrađen je zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“ koju mu je uručio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
A.Đ.
Oktobar je mesec posvećen starima. Čitavog meseca posebna pažnja posvećena je sugrađanima trećeg doba i prava je prilika da se podigne svest o izazovima sa kojima se stare osobe susreću, uključujući zdravstvene, socijalne i ekonomske izazove. U oba doma Gerontološkog centra trude se da svojim korisnicima pruže maksimalne uslove, kaže direktor Dragan Stjepanović.
-Kapacitet je 180 osoba, a trenutno ih je u Novom i Starom domu 161. Imamo i listu čekanja sa 19 potencijalnih korisnika. Mesto više traži se u Novom domu, a posebno su interesantne savremeno opremljene garsonjere kojih je 20 – napominje Stjepanović.
Stari dom u ulici Braće Sredojev čine montažni paviljoni za čiju zamenu postoji projekat i projektno-tehnička dokumentacija.
-Cilj je da se iznađu sredstva za izgradnju novog objekta koji bi pomogao da se prošire kapaciteti, ali i da se stvore bolji uslovi za smeštaj. Potrudićemo se da sredstva obezbedimo preko IPA projekta prekogranične saradnje – dodaje Dragan Stjepanović.
Nedavno je i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova odobrio sredstva za aktivnosti i programa u oblasti socijalne zaštite. Kikindskoj ustanovi pripalo je 8,5 miliona dinara za nabavku opreme za vešeraj, 1,2 miliona za nabavku medicinske opreme i isto sredstava biće utrošeno za softversku platformu za pripremu dokumenata za elektronsko čuvanje.
-Od početka godine u oba objekta instalirani su novi klima uređaji, a kupljen je i novi nameštaj za trpezariju. Na nama je da našim korisnicima omogućimo što bolje uslove za šta se brine profesionalni tim zaposlenih – istakao je naš sagovornik.
Akcenat je i na pružanju pomoći i podrške starim osobama, a solidarnost sa starima podrazumeva i uključivanje u društveno aktivni život, omogućavajući im da učestvuju u zajednici i da dele svoju mudrost i iskustvo.
U narednom periodu deo negovateljica odlazi u penziju tako da će postojati potreba za ovim kadrom, a upražnjeno je i radno mesto medicinske sestre.
BOGAT PROGRAM
Čitavog meseca planirane su razne aktivnosti poput koncerata, poseta izložbi, druženja.
-Naši dragi gosti su mališani iz vrtića, školarci, članovi Kulturno umetničkog društva „Sunčana jesen“, ali i korisnici Doma za stare „Miserikordija“. Krajem meseca obeležićemo i rođendane naših korisnika – napomenuo je naš Dragan Stjepanović.
A.Đ.
Kikinđanka Vanja Besedeš, muški frizer sa salonom u Kikindi, dobro je poznata sugrađanima, a od prošlog vikenda i celom svetu. Vanja je, sa još četvoro kolega koji su činili frizersku reprezentaciju Srbije, u kategoriji muškog šišanja osvojila treće mesto na Svetskom prvenstvu frizera u Parizu.
Ogroman uspeh ujedno je i najveće dostignuće Saveza frizerskih klubova Srbije u istoriji. U svetske anale ući će da su, na najprestižnijem takmičenju frizera na svetu, u jakoj konkurenciji od hiljadu takmičara iz 54 države, osvojili medalje i zasenili kolege zahvaljujući talentu, ali i ozbiljnom radu.
– Jako sam srećna i ponosna – kaže Vanja. – Za Svetsko prvenstvo pripremamo se od januara, a od aprila smo imali intenzivne treninge – onlajn svake večeri i dva puta nedeljno u Beogradu. Očekivali smo da ćemo ući u top tri, to smo obećali našem predsedniku Branislavu Babiću koji je, nažalost, preminuo pre nekoliko meseci.
Na prvom nastupu sa reprezentacijom bila je kao član novobeogradskog kluba i jedina iz Vojvodine. Bila je i jedina devojka u timu koji se nadmetao u muškom šišanju.
– Takmičili smo se u dvema kategorijama: „commercial fade cut“ i „skin fade cut“. U prvoj kategoriji je klasično šišanje i izrađuje se frizura uličnog stila. U drugoj se šiša „iz nule“, senčeno sa strane i izrađuje se frizura. Postoje stroga pravila, a za šišanje i pravljenje frizure imala sam 35 minuta – priča Vanja.
Prvaci sveta u muškoj kategoriji su Italijani, dok je ekipa iz Japana bila druga. Vanjin i uspeh celog tima veći je tim pre što su, za pripremu, imali ograničena sredstva, za razliku od mnogih drugih reprezentacija.
– Na Svetskom prvenstvu radi se na lutkama da bi svaki takmičar imao podjednake šanse jer su sve lutke iste. Ja sam potrošila samo pet lutaka, tri u pripremi i dve na prvenstvu, dok je, recimo, reprezentacija Španije, samo u pripremi ošišala 150 lutaka.
Za pet dana boravka, naši reprezentativci gotovo da nisu uspeli da vide olimpijski Pariz. „Imali smo tri dana intenzivnih treninga do kasno u noć i dva dana takmičenja“, kaže Vanja. „Uspeli smo samo na brzinu da odemo do Versaja“.
U Parizu je Srbija, prvi put, iznedrila i šampiona sveta u novoj muškoj disciplini „full fashion look“ – sređivanje živog modela od glave do pete. Apsolutni pobednik bio je Vanjin kolega, Dejan Janković iz Beograda.
Iako je frizer od 2001. godine, Vanja se takmiči tek od 2023. Prvo priznanje bilo je treće mesto koje je osvojila prošlog novembra na Otvorenom šampionatu frizera „Kup Nikola Bizumić“ u Smederevu. Odmah zatim postala je prvak Srbije na Otvorenom prvenstvu „Beogradski pobednik“, u martu ove godine, u kategoriji „hair tattoo“ – „crtanju“ brijačem, kada je izradila „mandalu“. Dva meseca kasnije, na Otvorenom prvenstvu Crne Gore, osvojila je srebro – bila je druga u „street style“-u, da bi, već narednog meseca, iz Bosne i Hercegovine, sa otvorenog prvenstva, donela tri medalje – šampionsku u kombinovanoj kategoriji, „street style“-u, bronzanu u „skin fade cut“-u i srebrnu u ukupnom plasmanu.
– Za ovaj poziv opredelila sam se kao mala, govorila sam da ću da budem berber kad porastem. Sve lutke sam ošišala, sve su imale lepe, uredne frizure. Moj kum i ja šišali smo sve što nam je padalo pod ruku, čak i njegovog psa – priseća se Vanja. – Uvek me je to privlačilo, volela sam da gledam svog dedu kako se brije, i danas pamtim taj zvuk britve. Volim da radim sa makazama, britvom i mašinicom.
Kaže da je zanat izučila kod Slavice Lerik, u čijem salonu je bila na praksi dve godine, a prvo zaposlenje bilo joj je u muškom salonu u Mikronaselju tadašnje Frizerske zadruge. Imala je samo 17,5 godina. Karijeru je, zatim, nastavila u Novom Sadu i u Kikindi, u kojoj je svoj salon otvorila 2011. godine, u ulici Braće Tatić, istoj u kojoj je i sada u broju osam.
Omiljena muška frizura joj je „klasika“, šišana samo makazama, slično frizuri Elvisa Prislija, kaže, i priznaje da ima „profesionalnu deformaciju“.
– Kada se upoznajem sa nekim, prvo gledam u kosu, ali samo muškarcima – smeje se. – „Skin fade“ je kod nas još uvek u punom jeku, ali na svetskom nivou više ne – tvrdi Vanja. – Vratile su se klasične elegantne frizure, u malo dužoj varijanti. Za regionalna takmičenja nisam mogla da nađem model jer su svi sasvim kratko ošišani, što mi je i dalje veliki problem – kaže Vanja.
Najveći uspeh u karijeri koji je postigla u mladim godinama, za vrednu i talentovanu Vanju Besedeš samo je još jedan podsticaj da se i dalje razvija i, naravno, takmiči. Pariz neka se spremi sledeće godine, a, u međuvremenu, pored mnogobrojnih medalja i pehara, ona najvrednija, kao i lutka sa bronzanom svetskom frizurom nalaze se u salonu sa njenim imenom, tu blizu vas. Vanja to radi najbolje, sa velikom ljubavlju i u njenim rukama sa makazama i brijačem niste samo potpuno sigurni, već i veoma privilegovani.
S. V. O.
Iz Istorijskog arhiva Kikinda pozivaju sve koji imaju fotografije Kikinde i sela na teritoriji Grada ili porodične fotografije sa nekim od motiva grada i sela (da se vidi ulica ili neki objekat), da dođu u prostorije Arhiva i donesu ih radi skeniranja.
Usluga skeniranja i prebacivanja digitalnih kopija je besplatna. Originale fotografije se vraćaju vlasnicima, a građani na ovaj način pomažu Arhivu da formira Zbirku fotografija, pomoću koje će se sačuvati istorija grada od zaborava.
Fotografije se mogu doneti svakog radnog dana, od 8 do 13 sati.
Kako je to propisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja, zimske gume na vozilima obavezne su od 1. novembra do 1. aprila, ukoliko su na kolovozu sneg, led ili poledica.
Od 1. novembra važi i odredba po kojoj je neophodno posedovanje i lanaca za sneg za delove puta na kojima je znakom jasno obeležena njihova upotreba.
Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, vozači su u obavezi da imaju sve četiri zimske gume sa oznakom M+S (MS, M-S ili M&S) u navedenom periodu, a pri tome šara na gumama ne sme da ima dubinu manju od četiri milimetra.
Tolerancija postoji ukoliko nema zadržanog snega i leda na kolovozu, jer zakon ne nalaže kao obavezu da se koriste u tim slučajevima. To znači da vozači u periodu od 1. novembra do 1. aprila mogu da voze i sa letnjim gumama ako su putevi suvi.
Agencija za bezbednost saobraćaja uvek apeluje na vozače da koriste zimske gume čak i kada na kolovozu nema snega, leda i poledice, jer, kako kažu, na niskim temperaturama letnje gume gube svojstva, znatno lakše proklizavaju i imaju duži zaustavni put.
Sneg, led i poledica nisu jedini razlozi zašto bi se letnje gume zamenile zimskim gumama. Važna je i temperatura vazduha, a stručnjaci se uglavnom slažu u tome da je sedam stepeni Celzijusa granična temperatura.
Kazne za vozače koji nemaju zimske gume kad su uslovi na putu loši iznose: za vozače od 10.000 do 20.000 dinara, za preduzetnike od 50.000 do 200.000, i za pravna lica od 100.000 do 800.000 dinara.