Монтх: Ф 2024

Партизанска-књига

Жири за доделу регионалне књижевне Награде „Јован Поповић“ објавио је шири избор од 27 рукописа збирки поезије и кратке прозе који су стигли из Србије, БиХ, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Немачке, Новог Зеланда. Конкурс је расписала Издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

Ужи избор биће проглашен до 1. новембра. Аутору награђеног рукописа ће 18. новембра у Кикинди бити уручена плакета и објављена уређена књига у издању „Партизанске књиге“, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

У ширем избору су рукописи аутора: Бориса Мандића, Бранислава Сарића,  Данила Стојића, Дариа Хајрића, Дина Бурџовића, Драгана Стојановића, Дуње Ожеговић, Гордане Илић, Јелене Гавриловић, Јелене Калајџије, Јелене Шарковић, Катарине Фиаменго, Марине Човић, Марка Станојковског, Миљана Јелића, Миљана Микића, Миљане Рајчић, Милана Живановића, Павла Зељића, Пера Несторовића, Предрага Радака, Предрага Црнковића, Синише Стојановића, Славка Малог, Сњежане Врачар, Тома Пупића и Зорана Пеневског.

„Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач сабраних дела Јована Поповића. Конкурс за регионалну књижевну награду која носи његово име подржао је Град Кикинда.

гласс-475451_640

Због радова у улици Михајла Пупина сутра, 27. септембра, од 7:30 до 15 часова без воде ће бити потрошачи у улици Угљеше Терзин од Михајла Пупина до Косовске.  У случају потребе, део обухваћен прекидом водоснабдевања, може бити проширен и на улицу Михајла Пупина од угла Браће Татић до Јована Јовановића Змаја.

ЈП “Кикинда” моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.

 

Синдикат-пензионера-олимпијада-(2)

Чланови Синдиката пензионера за Кикинду, Чоку и Нови Кнежевац учествовали су на 17. Олимпијади трећег доба, одржаној у Врњачкој Бањи од 19. до 22. септембра. Спортски сусрет је отворио председник Владе, Милош Вучевић, а надметале у се  екипе из сто градова и општина. Олимпијске дисциплине биле су: шах, штафета – брзо ходање, пикадо, кошарка и фудбал – шутирање на мале голове.

– Наши чланови били су запажени у свим дисциплинама – каже председник Радован Субин. – Веома смо задовољни јер смо наступали први пут и пласман нам није био од примарне важности.

Екипу Кикинде представљали су Ђурђинка Рус, Ружа Зарић, Драгољуб Живојинов и Радован Субин. Остварена су нова познанства која ћемо наставити приликом наредних дружења, додао је Субин.

Такође, представници Синдиката пензионера учествовали су на Међународном округлом столу у организацији Синдиката (удружења) пензионера Србије „Независност“ са темом „Друштвени и материјални положај пензионера у Србији и другим земљама Европе“, одржаном у Београду.

С. В. О.

мали-фудбал-(2)

Друго по реду „3×3 фудбал ФИНАЛЕ СРБИЈЕ“ биће одржано сутра (петак, 27. септембра) на Тргу српских добровољаца, са почетком у 14 сати.

На турниру ће учествовати 12 најквалитетнијих тимова из првенства, који су успешним наступима на станицама у лиги изборили право наступа на великом „3×3 фудбал Финалу Србије“.

Победник „3×3 фудбал Финала Србије“ добија слот за учешће на светском првенству у „3×3 фудбалу“, које ће бити одржано ове године 1.и 2. новембра у Риги (Летонија), уз покривене све трошкове (авионске карте и смештај).

Друпласираној и трећепласираној екипи ће припасти новчане награде, у висни од 50.000 динара, односно 25.000 динара.

Цирјаковиц

Културни клуб Књижаре „Хелм“ организује представљање књиге Зорана Ћирјаковића „Против дома спремни“. Поред аутора, о књизи ће говорити Весна Р. Пешић, власница издавачке куће „Пешић и синови“.

Промоција ће се одржати у холу Народне библиотеке „Јован Поповић“ у суботу, 28. септембра, од 18 сати.

ГОЦА-РОДИЦ-ОЕНЗИЈА-(2)-(1)

Дугогодишња начелница Дома здравља и помоћница директорице за медицинска питања др Гордана Родић након 35 година проведених у служби отишла је у заслужену пензију. Права пензионерка била је ни мање ни више него читава три дана. Наиме званично је последњи радни дан био 1. септембар, а већ 5. поново је примала пацијенте у амбуланти у Краља Петра Првог 106.

Открива нам и како се определила за један од најхуманијих позива.

– Када је требало да се одлучим за упис у средњу школу двоумила сам се да ли да упишем језике, међутим послушала сам савет тетке која ми је увек говорила да треба да упишем нешто „конкретно“. У ондашњој Педагошкој академији била је средња медицинска школа  и мој избор је пао на њу – открива нам др Родић.

Радо се присећа средњошколских дана и наводи да су били знатно другачији у односу на оне какви су данас.

-У то време било је више практичне наставе и пуно више времена проводили смо на болничким одељењима. Сестра која је била задужена за нас, ученике медицинског смера, била је Мира Поповић, која је и заслужна што сам уписала медицину. Она је сада мој пацијент и свима причам као анегдоту како сам ја заправо постала лекар. Када год дође на преглед колегама кажем да је она заслужна за то што сам данас – истиче наша саговорница и присећа се како је све почело.

-Као млада имала сам изузетно оштру косу, а у време када сам била средњошколка медицинске сестре су носиле беле мантиле и на сакупљену косу  имали смо уштиркану белу капу. Колико год да сам стављала шнала да држи поменуту капу, увек ми је стајала накриво или је спадала. Сестра Мира ме је опомињала да капу наместим како треба. Тада сам у себи размишљала: „Нећу ти ја носити ову капу на глави читав радни век, нема шансе“. То је био први разлог што сам се определила за студије медицине – појаснила је др Гордана Родић.

Када је дошло време уписа на факултет сакупила је потребну документацију и упутила се у Нови Сад да је преда на Медицински факултет. По завршетку студија заједно са дипломом наша саговорница већ је била мајка. На трећој години студија родила је дете, али је то није омело да заврши факултет. Вратила се у Кикинду и ту где је почела и завршила радни век.

-Конкурисала сам за специјализације за хигијену и гинекологију. Нисам их добила и увек сам размишљала да је то због нечега добро. Допадала ми се и интерна медицина и на крају сам специјализирала општу медицину. Она је обухвата све и задовољна сам што сам је одабрала. Мораш да будеш поткован из свих грана медицине да би могао да помогнеш пацијентима који долазе у амбуланту – додаје др Родић. – Колико је тешко радити у овој области говори и чињеница да сви који дођу после студија одлазе на специјализације одређене области. Норматив за лекара опште праксе је од 1.200 до 1.600 пацијената, а ми их имамо троструко. Прву годину радног стажа радила сам у Хитној служби и једва сам чекала да пређем у амбуланту. Сваког пацијента испратим од почетка до краја лечења, како оно тече, да ли га треба слати даље. Постанемо пријатељи, па и породица.

Витална и доброг здравља др Гордана Родић није се пуно размишљала да ли ће да настави да ради, посебно у ситуацији када нема довољно колега.

ИСПРАЋАЈ У ПЕНЗИЈУ

Испраћај у пензију доживела је емотивно. На једном месту сакупиле су се колеге, али и остали запослени са којима је провела више од три деценије. Упутили су јој, каже, дивне поруке, без обзира на то што су сви знали да и даље остаје у служби.

-Од њих сам се опростила као начелница и као руководилац. Моје колеге „окитиле“ су ме златном огрлицом која ће ми остати једна од најлепших успомена – напоменула је др Гордана Родић.

ПЛЕТЕЊЕ, ЦВЕЋЕ И КОЛАЧИ

Пошто дође кући с посла докторка прво у руке узима плетиво. То јој је каже најлепше опуштање после напорног дана. Осим плетења воли цвеће које радо узгаја, да прави колаче, да експериментише са рецептима и да квалитетно проводи време са унуком.

ПОШТОВАЊЕ ЛЕКАРА

Наша саговорница труди се да пацијенти из њене ординације одлазе насмејани и како каже, у већини случајева успева у томе. Присетила се и анегдоте.

-Често је на преглед долазила Ромкиња Ката. Живела је прескромно и преживљавала је тако што је чистила туђе куће, одржавала дворишта, баште, ишла у надницу. Никада у ординацију није ушла обувена, него се увек изула испред врата. Имала је једне папуче и једне ципеле и у њима је и радила и није желела да запрља простор у који долазе пацијенти – навела је др Гордана Родић.

А.Ђ.

војска-(1)

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији “Таковска 10″ РТС-а да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

”Старији ће ићи у центре за обуку и са њима имамо план да радимо мало краће од тих 75 дана”, открива Мојсиловић.

Редовно служење војног рока суспендовано је 2011. године, али није укинуто, што процедуру реактивације чини једноставнијом.

Влада Србије је 20. септембра усвојила Закључак о образовању Радне групе за разматрање активности и мера у циљу активирања обавезе служења војног рока, чиме су отпочеле све потребне радње са циљем омогућавања увођења обавезног војног рока.

Начелник Генералштаба рекао је да мора да објасни шта чини персонал у војсци – активни састав чине официри, подофицири, војници по уговору, укључујући и војнике на добровољном служењу војног рока, а резервни састав чине резервни официри, резервни подофицири и резервисти.

“Од када је замрзнут војни рок или служење војног рока, прошло је укупно 14 година, 2010. године донета је одлука, 2011. године фактички нисмо имали војнике на служењу војног рока.То је укупно 14 година. Узмите у обзир да се резервни састав брише из евиденције и престају обавезе резервном саставу након 65. године живота. Једноставно брише се из евиденције, сва врста одговорности престаје у односу на резервни састав”, истиче генерал Мојсиловић.

Напомиње да је за 14 година, а регрутни контингент се креће између 20.000 до 36.000 по генерацији, де факто у војну евиденцију уведено око 280.000 потенцијалних војника, који су уведени само у војну евиденцију без једног дана војничке обуке. Реч је о 1992, односно 1993. годишту.

“Полазиште за обуку грађана Србије црпимо и у стратегији националне безбедности. А она каже да је наше определење да имамо војну неутралност. Односно у стратегији одбране, где један од модела за достизање одређених националних интереса препознајемо кроз модел тоталне одбране. Модел тоталне одбране повлачи са собом војну и цивилну одбрану”, рекао је Мојсиловић и оценио да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе и да је суштина да се изгради одбрамбени капацитет Србије.

Будућа војска у суштини треба да добије адекватну обуку до одређеног нивоа и да се преведе у резервни састав. То је основна идеја, истиче Мојсиловић.

Одговарајући на питање шта може да се научи за тих 75 дана, Мојсиловић каже да је дефинисани циљ да то буде основна пешадијска обука.

“Планирали смо да се првих 30 дана проведе на обуци за одређену врсту гађања, да се прође обука за руковање личном и индивидуалном заштитном опремом, да се раде вежбе које се односе на израду заклона за заштиту, санитетска обука, указивање прве помоћи. Значи, све је оно што се тиче индивидуалних способности војника”, објаснио је.

Други месец предвиђен је за тактичку обуку – стрелац, пушкомитраљезац, укључујући и допунска пешадијска гађања: минимум два дневна и једно ноћно.

Затим, 15 дана, оних до 75 дана, било би усмерено ка обуци у логорским и теренским условима.

Један део контингента би завршио у центрима за специјалистичку обуку. У војсци постоје три основна центра за обуку и шест специјалистичких центара за обуку.

Генерал је рекао да мировање радног односа мора бити заступљено у овом случају, додајући да је тако нешто могуће у јавним предузећима.

”Ценимо да нема много случајева запослених преко интернета у тим годинама, кад неко има 19 година. Имамо идеју да предложимо Влади да они које имају кредите а треба да буду регрутовани, добију мораторијуме на отплату барем за та два и по месеца”, рекао је генерал Мојсиловић.

Идеја је да кад војник одслужи војни рок, буде у ратном распореду у гарнизону најближем месту одакле долази.

Кад је реч о приговору савести, Мојсиловић је рекао да је то уставна категорија и да се то не може игнорисати.

”У војсци постоје занимања и специјалности у којима се не захтева и за која не морате да се обучавате да држите пушку. Али и ти регрути биће на обуци. Они који не би били обучавани за пуцање, били би у војном року у трајању од 155 дана. Нема разлике између верских и националних елемената у војсци, па тако можете да будете и ватрогасац у војсци’. Морамо да имамо оспособљене грађане Србије да бисмо сачували и одбранили  отаџбину”, закључио је генерал Мојсиловић.

(Извор: РТС, фото: принтсцреен)

ЦСУ-о-насиљу-(1)

После трибине о борби против насиља, одржаној прошлог лета, у Центру за стручно усавршавање (ЦСУ) настављају са праксом организовања семинара на ову, нажалост, актуелну и све присутнију тему. Вечерас су, на тему “Препознајмо и смањимо насиље”, са васпитачима и просветним радницима разговарале психолог Бранка Граховац и психолог, специјалиста школске психологије, Биљана Лајовић.

– Циљ трибине је да отворимо дискусију о овој важној теми, да разговарамо о прописима, психолошкој теорији и пракси и да, у разговору са учесницима, дођемо до решења и одговора – рекла је Биљана Лајовић. – Много се полаже на интервенцију, на казне, на репресивне мере, пракса је показала да то свакако треба да постоји, али приоритет нам је превенција и управо је то оно што образовно-васпитне установе могу да пруже и да помогну прво деци, а онда и породицама. Знамо већ да су нам породице мало проблематичне у испуњавању своје васпитне улоге и да највећи део проблема потиче из лошег и недовољно доброг васпитања.

Искуства су различита, додала је. Када је породица спремна да сарађује са предшколском установом и са школом, шансе за спречавање насиља су много веће, али уколико се породица конфронтира, то није добро за децу.

– Сви васпитни утицаји треба да долазе из једног правца и, уколико нису обједињени и хомогени, деца врло лако пронађу лош пут кроз различите утицаје. То је један од озбиљних изазова са којима се срећемо и никако не смемо цео терет да ставимо на образовно-васпитне установе јер оне то не могу да ураде; не зато што неће или нису способне, него зато што је то задатак породице. Рачунам на то да ће деца са којом сада радимо, када постану родитељи, схватити шта треба да раде и тако ми, у ствари, градимо за будућност – истакла је Биљана Лајовић.

Насилна понашања данас су видљивија захваљујући медијима, што је добро, јер о томе мора да се разговара, оценила је Лајовићева.

– Проблем су друштвене мреже јер на погрешан начин публикују догађања која су дала шансу насилницима да шире своје насилно понашање. Истраживања не показују да насиља има значајно више, само је оно суровије. Увек из овог искључујем страхоте које су се десиле у мају прошле године, то је трагедија ван свега. Друштвене мреже су довеле до тога да се деца понашају негативно желећи да буду негативне звезде и то нам указује на потребу озбиљнијег рада са њима – и у школи и у стручним службама, а ја бих позвала и здравствени систем и систем социјалне заштите који морају да се укључе, као и полицију, која треба да реагује у складу са својим ингеренцијама.

Са почетком нове школске године остају нам стари проблеми, што је разлог за наставак организовања стручних скупова на ову тему, рекао је директор Центра за стручно усавршавање, Дејан Карановић.

– Сећамо се страдале деце и сматрамо да је веома важно да, кроз овај вид едукације, поново наставницима пружимо упутства јер се сви бавимо последицама, а не узроком који је најбитнија ствар да бисмо препознали и победили агресивност. Видимо да су васпитачи, учитељи и наставници заинтересовани за ову тему, велики број је пријављен за учешће на трибини и то нам даје подстицај да наставимо јер је најважније да се они који раде с децом на оваквим трибинама едукују и да пронађу решења за проблеме, да имамо безбедне школе, што нам је свима у интересу – нагласио је Карановић.

Теме које су обрађиване на овој трибини биле су у дијапазону од дефиниција насиља до начина његовог спречавања. Говорило се и почецима насиља у друштву, експериментима у психологији, улози ауторитета и друштва у иницирању насиља, о томе како се изборити са насиљем у себи, постоји ли алтруизам, шта радити када се насиље деси у васпитно-образовној установи и како се заштитити од њега, као и о поступању ових установа у кризним ситуацијама.

С. В. О.

Јованов-Принтскрин-РТС

Шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије Миленко Јованов изјавио је данас да су грађани Србије током заседања парламента јасно могли да уоче две међусобно опречне и супростављене политике коју воде власт и опозиција, при чему, како је рекао, опозиција нимало не води рачуна о националним интересима земље.

“Потпуно опречно гледамо на оно што су интереси наше земље и према њима се односимо. Ми се боримо за оно што је интерес наше земље, за територијалну целовитост и независност Србије, а имамо људе који су од те целовитости одустали и прихватили независност лажне државе Косово, а сопствену државу оптужују за све и свашта”, рекао је Јованов на конференцији за новинаре у холу Скупштине Србије.

 Истакао је да су грађани током заседања Скупштине јасно имали прилике да виде разлике између две политике које су у Србији потпуно дефинисане, а које су непомирљиве и потпуно различите.

“Једно је политика опозиционих странака, а друга она коју баштинимо ми, посланичка група Александар Вучић -Србија не сме да стане, из простог разлога што оне на потпуно различит начин посматрају државу Србију, њене интересе и на потпуно различит начин прилазе борби за националне интересе”, рекао је Јованов.

Како је рекао, са опозиционе стране нема никакве борбе за националне интересе, и то је, како је навео, илустровао са два примера.

“У понедељак је председник Демократске странке на тему КиМ врло јасно и недвосмислено рекао: ‘Када је Косово била Србија ми смо давали одређене предлоге. Ви видите да КиМ више апсолутно не сматрају делом Србије’. Та Фројдовска омашка која му се поткрала је нацртала како та њихова политика изгледа према КиМ, према српском народу на КиМ и подсетичу вас да је из те странке за све оно што се дешава на КиМ окривљен је углавном српску власт и народ на КиМ, а никада ни реч на рачун Приштине”, рекао је Јованов.

Како је рекао, као антипод тој политици имамо ситуацију од синоћ, где се председник Александар Вучић обраћао у УН и на тему КиМ рекао да за Србе на КиМ нема правде и да им је угрожен свакодневни живот, а они који су починили агресију против Србије и покушали да одвоје део њене територије су давали оружје ономе што се данас зове Косовске снаге безбедности, а сутра ће постати оружане снаге Албанаца на територији Србије.

“Друга реченица која је важна је да велики лидери горљиво и запаљиво говоре о потреби украјинске слободе и поштовању УН и њене Повеље, питам се зашто не поштују Повељу УН и Резолуцију 1244 када је реч о територијалном интегритету Србије који су у налету сопствене моћи, искалили бес на једном малом народу, чак се и не трудећи да то образложе”, рекао је Јованов.

Како је навео, то је разлика да у Скупштини Србије председник опозиционе странке каже Косово није Србије, а на највећој светској позорници председник Вучић се бори за то да оно остане у оквиру Србије.

“Друга важна разлика видела се јуче, када је председник странке СРЦЕ Здравко Понош оптужило руководство наше земље да је само криво за бомбардовање. Нису криви они који су бомбардовали, који су нам земљу уништавали, нису криви они који су 78 дана и ноћи разарали Србију, него су криви они који су тада били на власти и сами су изазвали то бомбардовање. Као потпуну контру тој политици имамо поново Вучића синоћ у УН који каже да су 1999. покушали да донесу одлуку о нападу и агресији на Србију, али пошто сагласности није било онда су извршили агресију на Србију”, навео је Јованов додавши да их тада ни најмање није било брига за Повељу УН и међународно право.

Додао је да Вучић у УН јасно окарактерисао НАТО напад као агресију, а да се у Скупштини Србије налазе људи као Милош Јовановић, који у својим докторским дисертацијама, нису смели НАТО напад да назову агресијом.

На питање новинара зашто су у ребалансу буџета Србије за ову годину предвиђена повећани издаци за Национални стадион, Јованов је рекао да је то зато што журе са радовима, да су они убрзани и да не желе да зауставе тај темпо радова.

“Средства се повећавају да би радови које смо планирали за следећу годину, били одрађени ове године. То је суштина”, рекао је Јованов.

Танјуг