Kikinda – Stadion: Vašarište. Gledalaca: 50. Sudija: Stojadinov (Kikinda). Strelci: Radojčin 7. i Terzin 55. za Vojvodinu, Vrbaški 8. za ŽAK.
VOJVODINA: Rajtarov, Vasičin (Nikolić), Bajić (I. Arsenov), Terzin, V. Arsenov, Atanasković, Stojkov, Savić, Radojčin (Kostić), Berbakov, Radnović.
ŽAK: Batančev, Boškov (Zarić), Kozić, Vujin, Petrović (Simić), Utržen, Ratko, Dankov (Baba), Vrbaški, Švraka, Hodik.
„Žuti mravi”, formalni gosti na svom Vašarištu, nisu izborili plasman u finale Kupa FSG Kikinde, u kojem će se tako Novomiloševčani sastati s boljim iz duela „2. oktobar” (Kumane) – Napredak (Banatska Topola), koji je na rasporedu 29. avgusta.
Vojvodina je povela preko Radojčina u uvodu, utrčao je i iskosa pogodio, a minut kasnije poravnao je Vrbaški na sličan način. Početkom nastavka, Terzin je iz gužve doneo novu prednost Novomiloševčanima, ispostavilo se i prolaz u finale.
D. P.
Month: August 2024
Fudbaleri OFK Kikinde sigurnom pobedom od 2:0 nad Vojvodinom iz Perleza, startovali su u novoj sezoni, a šef struke Zdravko Trivković zadovoljan je rezultatom i činjenicom da je trijumfom debitovao kao trener u društvu srpskoligaša.
– Zasluženo smo pobedili, ali i Perležani i mi odigrali smo u grču, a naša igra nije bila na nivou koji smo očekivali. Da smo bili malo bolje fokusirani možda smo mogli postići još nekoliko golova, a sigurno je da ima još dosta stvari na kojima moramo raditi – kaže Trivković.
Sledi banatski derbi gradskih klubova i gostovanje Radničkom u Zrenjaninu.
– Ako želimo da tamo osvojimo bodove moramo mnogo bolje i angažovanije odigrati u svim segmentima – kratak i jasan je Trivković.
Rezultati prvog kola: Borac – Radnički 0:1, Hajduk – Bečej 2:2, Omladinac – Vrbas 0:1, Železničar – Kabel 0:1, Naftagas – Sloga 3:0, OFK Kikinda – Vojvodina 2:0, Novi Sad – Dinamo 1:3, Sloboda – Podunavac 1:0.
POREDAK: Naftagas 3, Dinamo 3, OFK Kikinda 3, Kabel 3, Vrbas 3, Radnički 3, Sloboda 3, Bečej 1, Hajduk 1, Podunavac 0, Omladinac 0, Železničar 0, Borac 0, Novi Sad 0, Vojvodina 0, Sloga 0.
U drugom kolu, 24. i 25. avgusta, igraće: Vrbas – Podunavac, Bečej – Sloboda, Radnički – OFK Kikinda, Sloga – Borac, Kabel – Naftagas, Dinamo – Hajduk, Omladinac – Železničar, Vojvodina – Novi Sad.
D. P.
U Privrednom sudu u Zrenjaninu doneto je rešenje o otvaranju postupka stečaja nad Zemljoradničkom zadrugom “Bonus Agrikola” Kikinda iz Kikinde.
Sudija Ljiljana Popov donela je rešenje odlučujući o predlogu DP Špedicija Kikinda, a za stečajnog upravnika imenovana je Milica Bogunović iz Zrenjanina.
Ročište radi ispitivanja potraživanja zakazano je za 28. novembar ove godine, dok će prvo poverilačko ročište biti održano 13. septembar u 12 časova u Privrednom sudu u Zrenjaninu.
(Beta)
Visoke letnje temperature uz tropske talase koji su trajali i po dve sedmice, ali i brojni popusti, doprineli su da ove sezone, u Sportskom centru „Jezeru“, na otvorenim bazenima, beleže rekordnu posetu. Kikinđani su ovde osveženje tražili upravo u najtoplijim danima, kaže Nataša Brkanlić, rukovodilac prijema i higijene u SC Jezero“.
– Počeli smo 20. juna i prva tri dana bio je besplatan ulazak za sve. Prema našoj statistici, do polovine avgusta imali smo, u proseku, od 1.000 do 1.200 ljudi dnevno na bazenima u Kikindi. Na našim bazenima u Banatskom Velikom Selu po danu je bilo, prosečno, 200 kupača. Naše standardno radno vreme smo, prilikom prvog tropskog talasa, produžili, pa su bazeni bili otvoreni od 8 do 19 sati. Tada su nam, u jutarnjim satima, dolazili i naši stalni korisnici koji, inače, tokom cele godine, rekreativno plivaju na zatvorenim bazenima. Najveće gužve su posle 15 sati, kada uspevaju da dođu i oni koji nisu na godišnjem odmoru – kaže Nataša Brkanlić i dodaje da su na bazenima dežurne stručne službe i da nisu zabeleženi incidenti.
Rekord je, kaže Brkanlićeva, zabeležen 28. jula, kada je na bazenima u Kikindi bilo tačno 2.158 kupača. Pored toplog leta, velikoj poseti doprineli su i popusti za, do sada, najveći broj kategorija građana.
– U Kikindi je prodato 10.500 dnevnih karata i 2.000 dopuna od 10, 20 i 50 ulazaka, u suštini imali smo, do sada, 48.000 ulazaka samo preko kartica. To je 20 odsto veća prodaja u odnosu na prošlu godinu. Dopune karata mogu da se iskoriste do 31. maja sledeće godine – precizira Nataša Brkanlić.
Ona podseća da i bazeni u Kikindi, kao i u Banatskom Velikom Selu, imaju svoju zelenu površinu sa prirodnom hladovinom, stolovima, klupama, stolom za stoni tenis i sa ležaljkama koje se ne naplaćuju. Prostor se nalazi pored terena za odbojku u pesku i privlači mnoge koji u hladovini i miru ovde provode dan sa knjigom.
S. V. O.
U četvrtak, 22. avgusta, od 19 sati, u dvorištu Kurije koncert će održati KUD „Banat“ Srpskog kulturno-umetničkog društva iz Deska kod Segedina u Mađarskoj. Koncert se održava po programu „Kikindskog leta“, ulazak je besplatan.
Krajem juna počela je izgradnja atmosferske kanalizacije u takozvanom slivu Moravske. Kišni kanali izgradiće se u ulicama Jovana Sterije Popovića, Ivana Jakšića i Moravskoj u ukupnoj dužini od 3.448 metara. U infrastrukturno ulaganje biće uložena 202 miliona dinara, a sredstva su zajednički obezbedili Pokrajinska vlada i lokalna samouprava, istakao je Miroslav Dučić, član Gradskog veća.
-Planom je obuhvaćeno 16 deonica i dinamika radova je dobra. U delovima ulica Ivana Jakšića i Jovana Sterije Popovića od Vojina Zirojevića već su završeni. U toku su radovi u Moravskoj i ulici Vojina Zirojević. Očekujemo da će se zadati rokovi ispoštovati i da će kompletan sliv biti završen do kraja godine. Radovi su bili neophodni jer su sugrađani u ovom delu grada imali problema sa odvođenjem voda – napominje naš sagovornik.
Osim projektovanih kanala potrebno je izgraditi i izvestan broj objekata, kao što su revizioni šahtovi, slivnici i propusti. Predviđeno je 79 slivnika i 290, 6 metara slivničkih priključaka.
-U planu nam je izgradimo atmosfersku kanalizaciju i u nastavku u ulicama Ivana Jakšića u dužini od 460 metara i Jovana Sterije Popović u dužini od 550 metara do Omladinske ulice gde takođe postoji problem sa odvođenjem kišnice. Projektovanje će biti završeno u ovoj da bi radovi mogli da se urade naredne godine s obzirom na to da je reč o deonici ukupne dužine oko kilometar ulaganja će biti znatno manja. Bez obzira na to za naš grad su kapitalna ulaganja – naveo je Miroslav Dučić i apelovao na građane da budu strpljivi jer su delovi ulica u kojima se radi zatvoreni za saobraćaj.
Rok za završetak radova je šest meseci. Voda koja će se odvoditi iz otvorenih i zatvorenih kanala distribuiraće se u Velikokikindski kanal.
Podsetimo i da je prošle godine, zahvaljujući zajedničkom ulaganju Grada i Pokrajine, 150 miliona dinara uloženo u izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije. Ovim projektom bili su obuhvaćeni delovi ulica Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Laković i Semlačke.
Pokrajinska vlada podržala je i izgradnju mini postrojenja za prečišćavanje vode u Mokrinu, Nakovu, Iđošu i Banatskom Velikom Selu. Za radove je opredeljeno 160 miliona dinara.
-Dokumentacija je spremna, sredstva su obezbeđena i čekamo svakog dana da se uvede izvođač radova i da se započne sa realizacijom ove značajne investicije – rekao je Dučić.
A.Đ.
Obeležavanje Dana sela i crkvene slave Sveti Stefan okupilo je danas u Sajanu meštane i goste, a sa skupa je poslata važna poruka o očuvanju i unapređenju zajedništva.
– Ovaj veliki praznik obeležavamo svečanom misom koju je vodio zrenjaninski biskup, dok se u toku popodneva održavaju kulturni i zabavni programi proslave Dana sela. Savet Mesne zajednice održaće svečanu sednicu na kojoj će, građanima i udruženjima koji su u toku godine radom i trudom doprineli dobrobiti meštana dodeliti zahvalnice i priznanja – rekao je predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot. – Važno je da, ovom prilikom, ukažemo na to koliko je bitno da razmišljamo o zajedništvu jer možemo da živimo bolje i lepše u dobrom susedstvu i u prijateljskim odnosima.
Svečana misa održava se na dan kada je osveštana Crkva Svetog Stefana Kralja, izgrađena 1880. godine. Prvi kralj Mađarske svetac je zaštitnik ovog mesta i na njegovu bistu u dvorištu Crkve položeni su venci.
Misi su prisustvovali potpredsednik Pokrajinske vlade Robert Otot, državni sekretari Atila Juhas iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Jožef Kerekeš iz Ministarstva finansija, poslanica u Skupštini Srbije, Elvira Kovač, Ramona Tot, članica Saveta mađarske nacionalne manjine, i predstavnici lokalne samouprave, Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika i Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
– Obeležavanje Dana sela i proslava Svetog Stefana predstavljaju idealnu priliku da se okupimo kao zajednica, da proslavimo našu istoriju, nasleđe i tradiciju. U današnjem programu oživljava se bogata istorija i odaje se poštovanje prethodnim generacijama koje su dale svoj doprinos razvoju i prosperitetu ove zajednice koja je kroz vekove očuvala svoj specifični identitet, kulturu, tradiciju, običaje i vrednosti. Slavljenje sveca zaštitnika koji simbolizuje veru, snagu i odlučnost podsetnik nam je koliko je važno očuvati veru i vrednosti zajednice, ne samo u teškim vremenima, već i u svakodnevnom životu – rekla je Melita Gombar.
Članovi udruženja iz ovog mesta pripremili su kulturni i zabavni program za meštane i goste. Tokom dana održava se tradicionalni Buč.
S. V. O.
Radionicu za proizvodnju i popravku cipela „Slogu” osnovalo je sedam kikindskih obućara 1935. godine. Krajem četrdesetih godina prošlog veka prešli su na mašinsku proizvodnju. Šezdesetih su njihov najpoznatiji proizvod bile ženske salonke.
Daleke 1970, preduzeće za izradu modne obuće „Sloga” prateći puls tržišta i u skladu sa zahtevima potrošača i modnim novitetima, proizvelo je cipele i sandale od gužvanjca (gužvanog laka).
Dnevno su proizvodili 400 pari cipela, a ovaj novitet bio je pravi bum na tržištu. Prodavale su se u 110 prodavnica u svim republikama tadašnje SFRJ. Dobri poslovni rezultati povećali su lična primanja zaposlenih za 22 odsto.
U poslednjoj deceniji rada fabrika je više desetina hiljada pari cipela izvezla u SR Nemačku, Švedsku i Sovjetski Savez. Partnerstvo sa Italijanima sklopljeno 1990. nije sprečilo stečaj koji je usledio godinu dana kasnije. Ubrzo je 350 radnika ostalo bez posla.
Zgrada nekadašnje „Sloge” nalazi se u ulici Kralja Petra Prvog. Objekte bivše fabrike opština je 2015. putem javnog nadmetanja prodala privredniku Saši Mančiću koji je tu otvorio mlekaru.
J. C.
Pobedom Žitoprometa Kikinda, od 3:1 u finalu nad Ribnjakom Iđoš, sinoć je okončan iđoški tunir u malom fudbalu. Pre toga, u utakmici za treće mesto Društvo za osiguranje Kikinda savladalo je Limenka, takođe, 3:1. Za njaboljeg igrača proglašen je Nebojša Đukić iz ekipe pobednika, a Milan Aćimov, iz Ribnjaka, najbolji je golman.
– Ovaj turnir tradicionalno se održava u našem selu oko 60 godina. Ove godine, pod pokroviteljstvom Grada Kikinde i naše Mesne zajednice, imali smo 12 ekipa i posetu od oko 250 meštana i gostiju po večeri, a finale je pratilo preko 400 gledalaca – kaže organizatorka Smiljana Jovanović, inače predsednica ŽRK Partizan Iđoš.
Nagrade najboljima uručio je Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika Kikinde.
D. P.
Na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem i Vojno stručno osposobljavanje za rezervne oficire mogu se prijaviti svi državljani Republike Srbije, muškog i ženskog pola, sa navršenih 19, a najkasnije do 30 godine života. Razlika je samo u tome što se na Vojno stručno osposobljavanje za rezervne oficire mogu prijaviti samo lica koja imaju završen fakultet, tj. imaju visoku stručnu spremu.
Prijavljivanje kandidata vrši se u Centru ministarstva odbrane Kikinda, kao i elektronskim putem preko portala eUprava i JP „Pošta Srbije“. Dolaskom u kancelarije MO, vojni službenici će dati potrebna uputstva i pregled potrebnih dokumenata koja je potrebno priložiti uz prijavu. Nakon što se izvrši prijem dokumenata, kandidati se upućuju na lekarske preglede u Vojnu bolnicu Novi Sad. Trenutno je u toku prijavljivanje kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u septembarskom uputnom roku. Iz Ministarstva odbrane pozvali su sve zainteresovane kandidate da se što pre prijave, kako bi uspeli da realizuju sve planirane aktivnosti vezane za upućivanje na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem.
Dok se nalaze na odsluženju vojnog roka, svaki kandidat pored plaćenih troškova prevoza za odlazak i povratak sa dobrovoljnog služenja vojnog roka sa oružjem, mesečno dobija naknadu u iznosu od 38.000,00 dinara, a kandidat na Vojnostručnom osposobljavanju za rezervne oficire 42.000,00 dinara, ima zdravstveno osiguranje i plaćeno odsustvo u trajanju od 10 dana.
Tokom služenja vojnog roka, svi kandidati mogu da konkurišu i odmah po odsluženju vojnog roka, zasnuju radni odnos u Vojsci Srbije u svojstvu profesionalnog vojnika.