Кикинда – Стадион: Вашариште. Гледалаца: 50. Судија: Стојадинов (Кикинда). Стрелци: Радојчин 7. и Терзин 55. за Војводину, Врбашки 8. за ЖАК.
ВОЈВОДИНА: Рајтаров, Васичин (Николић), Бајић (И. Арсенов), Терзин, В. Арсенов, Атанасковић, Стојков, Савић, Радојчин (Костић), Бербаков, Радновић.
ЖАК: Батанчев, Бошков (Зарић), Козић, Вујин, Петровић (Симић), Утржен, Ратко, Данков (Баба), Врбашки, Шврака, Ходик.
„Жути мрави”, формални гости на свом Вашаришту, нису изборили пласман у финале Купа ФСГ Кикинде, у којем ће се тако Новомилошевчани састати с бољим из дуела „2. октобар” (Кумане) – Напредак (Банатска Топола), који је на распореду 29. августа.
Војводина је повела преко Радојчина у уводу, утрчао је и искоса погодио, а минут касније поравнао је Врбашки на сличан начин. Почетком наставка, Терзин је из гужве донео нову предност Новомилошевчанима, испоставило се и пролаз у финале.
Д. П.
Монтх: Ф 2024
Фудбалери ОФК Кикинде сигурном победом од 2:0 над Војводином из Перлеза, стартовали су у новој сезони, а шеф струке Здравко Тривковић задовољан је резултатом и чињеницом да је тријумфом дебитовао као тренер у друштву српсколигаша.
– Заслужено смо победили, али и Перлежани и ми одиграли смо у грчу, а наша игра није била на нивоу који смо очекивали. Да смо били мало боље фокусирани можда смо могли постићи још неколико голова, а сигурно је да има још доста ствари на којима морамо радити – каже Тривковић.
Следи банатски дерби градских клубова и гостовање Радничком у Зрењанину.
– Ако желимо да тамо освојимо бодове морамо много боље и ангажованије одиграти у свим сегментима – кратак и јасан је Тривковић.
Резултати првог кола: Борац – Раднички 0:1, Хајдук – Бечеј 2:2, Омладинац – Врбас 0:1, Железничар – Кабел 0:1, Нафтагас – Слога 3:0, ОФК Кикинда – Војводина 2:0, Нови Сад – Динамо 1:3, Слобода – Подунавац 1:0.
ПОРЕДАК: Нафтагас 3, Динамо 3, ОФК Кикинда 3, Кабел 3, Врбас 3, Раднички 3, Слобода 3, Бечеј 1, Хајдук 1, Подунавац 0, Омладинац 0, Железничар 0, Борац 0, Нови Сад 0, Војводина 0, Слога 0.
У другом колу, 24. и 25. августа, играће: Врбас – Подунавац, Бечеј – Слобода, Раднички – ОФК Кикинда, Слога – Борац, Кабел – Нафтагас, Динамо – Хајдук, Омладинац – Железничар, Војводина – Нови Сад.
Д. П.
У Привредном суду у Зрењанину донето је решење о отварању поступка стечаја над Земљорадничком задругом “Бонус Агрикола” Кикинда из Кикинде.
Судија Љиљана Попов донела је решење одлучујући о предлогу ДП Шпедиција Кикинда, а за стечајног управника именована је Милица Богуновић из Зрењанина.
Рочиште ради испитивања потраживања заказано је за 28. новембар ове године, док ће прво поверилачко рочиште бити одржано 13. септембар у 12 часова у Привредном суду у Зрењанину.
(Бета)
Високе летње температуре уз тропске таласе који су трајали и по две седмице, али и бројни попусти, допринели су да ове сезоне, у Спортском центру „Језеру“, на отвореним базенима, бележе рекордну посету. Кикинђани су овде освежење тражили управо у најтоплијим данима, каже Наташа Брканлић, руководилац пријема и хигијене у СЦ Језеро“.
– Почели смо 20. јуна и прва три дана био је бесплатан улазак за све. Према нашој статистици, до половине августа имали смо, у просеку, од 1.000 до 1.200 људи дневно на базенима у Кикинди. На нашим базенима у Банатском Великом Селу по дану је било, просечно, 200 купача. Наше стандардно радно време смо, приликом првог тропског таласа, продужили, па су базени били отворени од 8 до 19 сати. Тада су нам, у јутарњим сатима, долазили и наши стални корисници који, иначе, током целе године, рекреативно пливају на затвореним базенима. Највеће гужве су после 15 сати, када успевају да дођу и они који нису на годишњем одмору – каже Наташа Брканлић и додаје да су на базенима дежурне стручне службе и да нису забележени инциденти.
Рекорд је, каже Брканлићева, забележен 28. јула, када је на базенима у Кикинди било тачно 2.158 купача. Поред топлог лета, великој посети допринели су и попусти за, до сада, највећи број категорија грађана.
– У Кикинди је продато 10.500 дневних карата и 2.000 допуна од 10, 20 и 50 улазака, у суштини имали смо, до сада, 48.000 улазака само преко картица. То је 20 одсто већа продаја у односу на прошлу годину. Допуне карата могу да се искористе до 31. маја следеће године – прецизира Наташа Брканлић.
Она подсећа да и базени у Кикинди, као и у Банатском Великом Селу, имају своју зелену површину са природном хладовином, столовима, клупама, столом за стони тенис и са лежаљкама које се не наплаћују. Простор се налази поред терена за одбојку у песку и привлачи многе који у хладовини и миру овде проводе дан са књигом.
С. В. О.
У четвртак, 22. августа, од 19 сати, у дворишту Курије концерт ће одржати КУД „Банат“ Српског културно-уметничког друштва из Деска код Сегедина у Мађарској. Концерт се одржава по програму „Кикиндског лета“, улазак је бесплатан.
Крајем јуна почела је изградња атмосферске канализације у такозваном сливу Моравске. Кишни канали изградиће се у улицама Јована Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравској у укупној дужини од 3.448 метара. У инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара, а средства су заједнички обезбедили Покрајинска влада и локална самоуправа, истакао је Мирослав Дучић, члан Градског већа.
-Планом је обухваћено 16 деоница и динамика радова је добра. У деловима улица Ивана Јакшића и Јована Стерије Поповића од Војина Зиројевића већ су завршени. У току су радови у Моравској и улици Војина Зиројевић. Очекујемо да ће се задати рокови испоштовати и да ће комплетан слив бити завршен до краја године. Радови су били неопходни јер су суграђани у овом делу града имали проблема са одвођењем вода – напомиње наш саговорник.
Осим пројектованих канала потребно је изградити и известан број објеката, као што су ревизиони шахтови, сливници и пропусти. Предвиђено је 79 сливника и 290, 6 метара сливничких прикључака.
-У плану нам је изградимо атмосферску канализацију и у наставку у улицама Ивана Јакшића у дужини од 460 метара и Јована Стерије Поповић у дужини од 550 метара до Омладинске улице где такође постоји проблем са одвођењем кишнице. Пројектовање ће бити завршено у овој да би радови могли да се ураде наредне године с обзиром на то да је реч о деоници укупне дужине око километар улагања ће бити знатно мања. Без обзира на то за наш град су капитална улагања – навео је Мирослав Дучић и апеловао на грађане да буду стрпљиви јер су делови улица у којима се ради затворени за саобраћај.
Рок за завршетак радова је шест месеци. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.
Подсетимо и да је прошле године, захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине, 150 милиона динара уложено у изградњу секундарне атмосферске канализације. Овим пројектом били су обухваћени делови улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке.
Покрајинска влада подржала је и изградњу мини постројења за пречишћавање воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу. За радове је опредељено 160 милиона динара.
-Документација је спремна, средства су обезбеђена и чекамо сваког дана да се уведе извођач радова и да се започне са реализацијом ове значајне инвестиције – рекао је Дучић.
А.Ђ.
Обележавање Дана села и црквене славе Свети Стефан окупило је данас у Сајану мештане и госте, а са скупа је послата важна порука о очувању и унапређењу заједништва.
– Овај велики празник обележавамо свечаном мисом коју је водио зрењанински бискуп, док се у току поподнева одржавају културни и забавни програми прославе Дана села. Савет Месне заједнице одржаће свечану седницу на којој ће, грађанима и удружењима који су у току године радом и трудом допринели добробити мештана доделити захвалнице и признања – рекао је председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот. – Важно је да, овом приликом, укажемо на то колико је битно да размишљамо о заједништву јер можемо да живимо боље и лепше у добром суседству и у пријатељским односима.
Свечана миса одржава се на дан када је освештана Црква Светог Стефана Краља, изграђена 1880. године. Први краљ Мађарске светац је заштитник овог места и на његову бисту у дворишту Цркве положени су венци.
Миси су присуствовали потпредседник Покрајинске владе Роберт Отот, државни секретари Атила Јухас из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јожеф Керекеш из Министарства финансија, посланица у Скупштини Србије, Елвира Ковач, Рамона Тот, чланица Савета мађарске националне мањине, и представници локалне самоуправе, Шандор Талпаи, помоћник градоначелника и Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Обележавање Дана села и прослава Светог Стефана представљају идеалну прилику да се окупимо као заједница, да прославимо нашу историју, наслеђе и традицију. У данашњем програму оживљава се богата историја и одаје се поштовање претходним генерацијама које су дале свој допринос развоју и просперитету ове заједнице која је кроз векове очувала свој специфични идентитет, културу, традицију, обичаје и вредности. Слављење свеца заштитника који симболизује веру, снагу и одлучност подсетник нам је колико је важно очувати веру и вредности заједнице, не само у тешким временима, већ и у свакодневном животу – рекла је Мелита Гомбар.
Чланови удружења из овог места припремили су културни и забавни програм за мештане и госте. Током дана одржава се традиционални Буч.
С. В. О.
Радионицу за производњу и поправку ципела „Слогу” основало је седам кикиндских обућара 1935. године. Крајем четрдесетих година прошлог века прешли су на машинску производњу. Шездесетих су њихов најпознатији производ биле женске салонке.
Далеке 1970, предузеће за израду модне обуће „Слога” пратећи пулс тржишта и у складу са захтевима потрошача и модним новитетима, произвело је ципеле и сандале од гужвањца (гужваног лака).
Дневно су производили 400 пари ципела, а овај новитет био је прави бум на тржишту. Продавале су се у 110 продавница у свим републикама тадашње СФРЈ. Добри пословни резултати повећали су лична примања запослених за 22 одсто.
У последњој деценији рада фабрика је више десетина хиљада пари ципела извезла у СР Немачку, Шведску и Совјетски Савез. Партнерство са Италијанима склопљено 1990. није спречило стечај који је уследио годину дана касније. Убрзо је 350 радника остало без посла.
Зграда некадашње „Слоге” налази се у улици Краља Петра Првог. Објекте бивше фабрике општина је 2015. путем јавног надметања продала привреднику Саши Манчићу који је ту отворио млекару.
Ј. Ц.
Победом Житопромета Кикинда, од 3:1 у финалу над Рибњаком Иђош, синоћ је окончан иђошки тунир у малом фудбалу. Пре тога, у утакмици за треће место Друштво за осигурање Кикинда савладало је Лименка, такође, 3:1. За нјабољег играча проглашен је Небојша Ђукић из екипе победника, а Милан Аћимов, из Рибњака, најбољи је голман.
– Овај турнир традиционално се одржава у нашем селу око 60 година. Ове године, под покровитељством Града Кикинде и наше Месне заједнице, имали смо 12 екипа и посету од око 250 мештана и гостију по вечери, а финале је пратило преко 400 гледалаца – каже организаторка Смиљана Јовановић, иначе председница ЖРК Партизан Иђош.
Награде најбољима уручио је Дејан Пудар, заменик градоначелника Кикинде.
Д. П.
На добровољно служење војног рока са оружјем и Војно стручно оспособљавање за резервне официре могу се пријавити сви држављани Републике Србије, мушког и женског пола, са навршених 19, а најкасније до 30 године живота. Разлика је само у томе што се на Војно стручно оспособљавање за резервне официре могу пријавити само лица која имају завршен факултет, тј. имају високу стручну спрему.
Пријављивање кандидата врши се у Центру министарства одбране Кикинда, као и електронским путем преко портала еУправа и ЈП „Пошта Србије“. Доласком у канцеларије МО, војни службеници ће дати потребна упутства и преглед потребних докумената која је потребно приложити уз пријаву. Након што се изврши пријем докумената, кандидати се упућују на лекарске прегледе у Војну болницу Нови Сад. Тренутно је у току пријављивање кандидата за добровољно служење војног рока са оружјем у септембарском упутном року. Из Министарства одбране позвали су све заинтересоване кандидате да се што пре пријаве, како би успели да реализују све планиране активности везане за упућивање на добровољно служење војног рока са оружјем.
Док се налазе на одслужењу војног рока, сваки кандидат поред плаћених трошкова превоза за одлазак и повратак са добровољног служења војног рока са оружјем, месечно добија накнаду у износу од 38.000,00 динара, а кандидат на Војностручном оспособљавању за резервне официре 42.000,00 динара, има здравствено осигурање и плаћено одсуство у трајању од 10 дана.
Током служења војног рока, сви кандидати могу да конкуришу и одмах по одслужењу војног рока, заснују радни однос у Војсци Србије у својству професионалног војника.