Day: July 18, 2024

fenok-23-(1)

Концертом Великог народног оркестра АДЗНМ „Гусле“ и гостију из Турске, Италије, Румуније и Новог Сада, свечано је отворен 23. Међународни фестивал народних оркестара. ФЕНОК су подржали Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, тако да је овогодишњи фестивал отворио мр Драган Трапарић, помоћник покрајинског секретара за културу.

-Међународни фестивал народних оркестара Кикинду ставља на мапу културних дешавања у читавом свету и сви треба да се поносимо „Гуслама“ које постоје од 1876. године. ФЕНОК и етно камп  су прави начин да се децентрализује култура, а како „Гусле“ утичу на становнике Кикинде, тако и Кикинђани одређују ово друштво, што вас чини јачим и бољим људима – прецизирао је мр Трапарић.

И градоначелник Никола Лукач, заједно са сарадницима поздравио је суграђане и навео да су ФЕНОК, али и етно камп  који је у току веома важни за нашу средину.

-Менаџмент „Гусала“ максимално се труди да суграђанима, али и гостима нашег града, уприличе изузетне вечери традиционалне музике. Манифестација траје више од две деценије и о њеном квалитету и значају не треба пуно говорити. Ту су нам и студенти, али и еминентни стручњаци који помажу да етно камп буде што садржајнији и бољи, као и да понуди што више знања – рекао је градоначелник Лукач.

Народни оркестар под вођством  професора Ахмета Текина Кумаша из Истанбула већ осам година је део ФЕНОК-а. Оркестар из Турске постоји више од три и по деценије, а суграђани су имали прилику да чују традиционалне инструменте ове земље  баламу, кавал, кабок кемане, бендир.

-Свирам баламу и сви ми трудимо се да донесемо део наше традиције у Кикинду. Волимо што смо део фестивала и што смо његов део више година. Турска народна музика је музика душе и то ваша публика препознаје – навео је Ахмет Текин Кумаш.

Из Асоцијације за банатску културу из Темишвара Кикинђанима су се представили професори Музичке академије Западног универзитета.

-Са „Гуслама“ смо потписали протокол о сарадњи и већ четири године смо део овог фестивала. Част нам је што смо део значајног културног догађаја који спаја читав регион и део Европе.  И ове, као и претходних година, припремили смо богат програм који је увек другачији. Одлучили смо се за традиционалне песме из Баната и Трансилваније – рекао је професор Лучано Емил Рошка, председника поменутог  удружења.

Оркестар „Морешка Нова“ стигао је из Гравине из Италије.

-Други пут смо део ФЕНОК-а и пресрећан сам што смо поново овде. Заједно са оркестром представили смо медитеранску музику и традиционалну музику са југа Италије. Фестивал има одличну репутацију у Европи и о њему се пуно прича – сазнали смо од Пјетра Лајка, вође оркестра.

Све што „Гусле“ раде су култура и неговање културне традиције, истакао је директор АДЗНМ „Гусле“ Зоран Петровић.

 

-Незаменљив је доживљај слушати уживо врхунске уметнике који долазе  из читавог региона и то раде из љубави и због тога што поштују оно што радимо. Одјеци нашег рада изазивају одличне реакције у региону и у стручним круговима. Исто тако наш етно камп постао је модел који многи наши суседи копирају. Наредни корак је умрежавање и постизање реалних резултата – додао је Петровић.

ФЕНОК траје до недеље када ће се поред поменутих гостију представити и инструменталисти, оркестри и солисти из Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе.

А.Ђ.

43-simpozijum-tera-(8)

Шесторо вајара овог јула има привилегију и част да ствара на светском нивоу етаблираном, Међународном симпозијуму „Тера“. Вечерас су, публици и једни другима, представили своје досадашње радове, у потпуно прилагођеном и пријатном амбијенту атељеа некадашњег Погона три фабрике црепа. Овде се, уз помоћ најбољих мајстора и са највећом пећи у региону, већ назиру облици идеја које су понели са собом или бивали инспирисани затеченим – простором, људима и историјом града.

Стивен Мос, вајар из Велике Британије који живи и ради у Паризу, каже да је први пут у Србији, а премијерно ће урадити и скулптуру великог формата од глине са којом, такође, никада није радио.

– Све је јако, јако добро овде. Никада нисам радио велике формате, посебно не у глини. Вајам са епокси смолом – каже Мос. – Моја скулптура имаће референце на неколико уметничких дела, али највише на слику Пола Сезана „Голубарник“, из  1898. године. У суштини, репродукујем је у глини и скулптури. Све је веома лепо, људи, град, јако сам задовољан иако сам имао незгоду са бициклом и поломио сам ногу. То ме је мало успорило, али сам пун оптимизма.

Мос је експериментални вајар и његови радови су у многим јавним колекцијама у Француској.

На овогодишњем сазиву стварају и: вајар Милорад Мића Стајчић и сликар Срђан Арсић из Београда, Божица Рађеновић, вајарка, самостална уметница која живи и ради у Отави, Весна Перуновић коју је уметнички пут одвео у Торонто, и Анамарија Шербан из Арада. Она је, на Универзитету у Темишвару дипломирала вајарство и докторирала визуелне уметности.

Према утисцима које су поделили са нама, веома су задовољни што су у друштву одабраних уметника који, у изванредним условима, у потпуном миру на рубу града, измаштавају, граде и подижу нова дела која ће оставити својим домаћинима и свим Кикинђанима као легат за будућност.

С. В. О.

milenko-jovanov9

Миленко Јованов, шеф посланичке групе Александра Вучић- Србија не сме да стане у прелиставању штампе, у емисији Јутро на ТВ Прва, говорио је о посети немачког канцелара Олафа Шолца Београду, заједно са представницима фирме „Мерцедес бенц“, и објаснио да још увек нема никакве одлуке о експлоатацији литијума.

– Србија инсистира на томе да цео процес буде апсолутно безбедан за животну средину и на томе да се затвори круг, да се овде не говори само о руднику, већ и о преради. То би био јак замајац за развој наше економије, који би донео нова радна места и повећање извоза, слично као кад је Норвешка пронашла нафту, и надам се да нећемо пропустити шансу- рекао је Јованов.

Истакао је да људи без занимања и формалног образовања, а камоли ускостручног знања, попут Ћуте и Лазовића, не дозвољавају чак ни струци да каже мишљење. Свако ко се појави са стручним ставом „за“ прође кроз топлог зеца. Недавно је и Исток Павловић написао да му је Борис Тадић својевремено показивао мапе где ће бити рудници, па је одмах на друштвеним мрежама добио салву псовки и претњи у инбокс, указао је Јованов и нагласио да је добро то што у Србију долазе представници „Мерцедес бенца“, али да они треба да знају да је овде долазила и Виола фон Крамон и да делом захваљујући њој нисмо направили ниједан корак напред.

– Имате људе чије понашање не можете да предвидите, јер то понашање није нормално. Надам се да им неће бити дозвољено да леже по пругама, јер ће неко заиста да настрада, наравно неће то бити Ћута, који их позива на такве сулуде акције, он ће се измаћи, него неки други. Ти људи спомињу буне и грађански рат, теорије завере о литијуму. Најновија сулуда теза им да је да кад су 2001. били на власти и радили на пројекту литијума, а онда 2006. донели закон да онај који истражује, тај ће и да копа, па 2011. то потврдили – све то било у реду јер су они били добра власт, а да сад не може ви нисте добра власт- истакао је Јованов.

Подсетио је и на то да је Рио Тинто показао да би на овом простору било речи о подземном руднику и новој технологији и указао на то да тај литијум, као значајна енергетска сировина 21. века, неће остати испод површине земље. Или ће га вадити без обзира на то шта су интереси државе Србије, или ће га вадити уз њено учешће. Ову ситуацију упоредио је са ситуацијом на Блиском истоку и са експлоатацијом нафте, а литијум је свакако ресурс 21. века који доноси и важну геополитичку предност, оценио је Јованов.

Measuring blood glucose level

Служба за кућно лечење и медицинску негу дуго година ради у оквиру Дома здравља. Циљ јој је да збрињавају пацијенте који су трајно или привремено непокретни или везани за постељу. Недавно се нашој редакцији обратила суграђанка која је веома похвално говорила о раду ове службе и о помоћи коју су јој пружили током неге непокретног супруга. Стога смо решили да вам представимо и овај сегмент рада.

У служби раде начелница др Спасенија Бутулија Милошевић и др Драгана Адамов Мехић, лекар опште праксе.

-Пацијенте збрињавамо у кућним условима, а и изабрани смо лекари непокретним пацијентима који имају додатак за туђу негу и помоћ. Наша делатност се одвија у два сегмента, тако да имамо две екипе. Прва је задужена за лечење пацијената односно њихово збрињавање када је реч о симптоматској терапији, лечењу инфективних стања и све оно што се ради у здравственим амбулантама, као и продужетак болничког лечења. Практично можемо да кажемо да смо ми Болница у кућним условима. Друга екипа обавља превијање у кућним условима – појашњава др Адамов Мехић.

Дневно, лекари ове службе, обиђу укупно осамдесетак пацијената.

-Суграђанима којима смо изабрани лекари преписујемо терапију, упућујемо их на специјалистичке прегледе и слично. Пацијенти којима је потребна наша помоћ долазе до нас на основу налога који исписују изабрани лекар, доктор из Хитне службе, остале колеге уколико су медицинске индикације пацијента такве да им је неопходно лечење у кућним условима. Пацијенти чији су картони код нас могу да нас зову и договоре кућну посету, а и имамо и оне по позиву и највише их је са карциномима којима покушавамо да помажемо колико је могуће – додала је наша саговорница.

Служба за кућно лечење и медицинска нега има око 2.000 картона и терене раде два пута дневно.

-Добар смо тим лекара који сарађује и свесни смо тога да одлазимо људима у кућу како би им помогли. Врло је важно да имамо добру комуникацију са пацијентима и са њиховом породицом јер данима и месецима одлазимо у исте куће. Осим медицинске помоћи, ту смо да пружимо и психолошку подршку, али и да им дамо одговоре на сва питања, уколико смо у могућности – каже др др Драгана Адамов Мехић.

Поменута служба је добро опремљена. Пре три године локална самоуправа донирала им је нови аутомобил. Поред лекара у пратњи је медицински техничар којих је укупно 10 у кућном лечењу.

А.Ђ.

 

 

sladoled

Програм Туристичке организације за децу, Светски дан сладоледа, биће одржан и ове године, сутра, у петак, 19. јула, на Градском тргу.

Од 18 сати, најмлађи ће се дружити с глумцима Дечијег позоришта „Лане“, а за мало старије, од 19 сати ће бити организована потрага за сладоледом, уз упознавање с туристичком понудом града.

С. В. О.

borci-sastanak-(1)

У Кикинди је, на иницијативу удружења Српских ратних ветерана, организован радни састанак руководства Савеза удружења борачких организација Србије – банатских округа. Присуствовали су председник генерал Илија Тодоров (63.падобранска), заменик председника генерал Аца Драча, председник Скупштине генерал Горан Радојавњевић Гури, генерални секретар савеза Жарко Бошковић, чланови главног одбора из јужног и средњег Баната, члан Главног одбора Јовица Богосављевић, представници 63. падобранске бригаде, 72. специјалне бригаде, резервних старешина и војних пензионера из Кикинде.

-Циљ састанка је да информишемо наше чланове о раду Савеза удружења бораца, плановима, али и да сагледамо проблеме које имају. Иницијатива је да се уско сарађују са свим борачким организацијама јер борачка популација не треба да буде  расцепана на велики број удружења, него је наша идеја да се она уједине и укрупне. На тај начин лакше ће се остварити права бораца. Наш савез има одличну сарадњу и подршку државних органа, активности које смо иницирали су у државним плановима, а са жељом да заједнички унапредимо социјално стање и односе према борцима, породицама погинулих бораца и ратним војним инвалидима – истакао је генерал Илија Тодоров.

A.Ђ.

 

gusle-fenok-2024-(5)

Концертом извођачког и омладинског фолклорног ансамбла, Великог народног оркестра, солиста, певача, млађе и старије Женске певачке групе АДЗНМ “Гусле” синоћ је у Курији почео 23. ФЕНОК.

У препуном дворишту суграђани су имали прилику да виде игре из Лике, Баната, Бачке, Црне Траве, Шумадије, Неготина, Крајишта и Поморишја.

Вечерас (четвртак) је свечано отварање Међународног фестивала народних оркестара. Наступају Велики народни оркестар “Гусала”, ансамбл Западног универзитета из Темишвара, ансамбл Ахмета Текина Кумаша из Истанбула из Турске, оркестар “Морешка Нова” из Гравине из Италије и тамбурашки оркестар “Занатски” под управом Зорана Бугарског Брице из Новог Сада.

Концерт у дворишту Курије почиње у 20.30 сати, а улазак је бесплатан.

A.Ђ.