јануар 31, 2026

Дан: 7. јун 2024.

Izlozba-o-izborima-(4)

У изборној години, непосредно после локалних избора, у Историјском архиву су одабрали да за суграђане приреде својеврсну ретроспективу и, изложбом пропагандног материјала, плаката, подсете на периоде предизборних кампања у историји града. Изложба „Кикиндски избори“ отворена је вечерас у холу Архива.

– Овде је ретроспектива свих локалних избора од обнове вишестраначја, почетком деведесетих година прошлог века, закључно са изборима из 2020. године. По пропагандном материјалу, плакатима, флајерима и брошурама, посетиоци могу да виде шта је обележило кикиндски политички живот последњих 30 година – каже аутор изложбе, в. д. директор Историјског архива, Срђан Сивчев. – Поставка је занимљива јер задире у живот сваког појединца, свако може да пронађе неког познатог овде, да види шта је он био у прошлости и да, на микронивоу, сагледа политичке процесе.

Изложени материјал део је збирке Архива, каже Сивчев. Део су донирали грађани, али су и запослени скидали плакате у току предизборних кампања, као би их сачували као сведочанство времена.

– Посебно интересантан колорит био је деведесетих година, у току политичке борбе  демократске проевропске грађанске опозиције против СПС-а, ЈУЛ-а и радикала, што се манифестовало и на локалном нивоу, поготову што је 1996. године победила тадашња опозиција. По мени је најинтересантнија 2004. година, када је, на локалним изборима, било кандидовано 30 листа. Био је то веома занимљив колорит, посебно у групама грађана у којима се било појавило много интересантних протагониста – објашњава Сивчев.

Свечаном отварању у холу и ходнику Архива, поред многобројних сарадника и посетилаца, присуствовали су и председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Јасно можемо да видимо како су се мењала времена, политички актери, какве  политичке поруке и слогани су се нудили, какав је био дизајн изборних плаката, летака и осталог изборног материјала, у свему томе је суштина политичког  живота. Неки од актера су и даље присутни на политичкој сцени града, неки, нажалост, нису више међу нама. Ово је прилика и да се подсетимо догађаја из политичког живота и да видимо шта се данас нуди, а то су напредак и развој Кикинде – истакао је Младен Богдан.

Изложбу „Кикиндски избори“ технички је опремио Никола Радосавчев, а поставка ће, наредна два месеца, бити доступна посетиоцима радним данима, од 7 до 15 сати.

С. В. О.

muzej-radionica-za-odrasle

У оквиру изложбе „Више од слике“, сутра (субота, 8. јун), од 18 сати, у Народном музеју биће одржана ликовна радионица за одрасле, старије од 30 година.

Радионица носи назив „Колаж“, а водиће је музејски едукатор и аутор изложбе, Катарина Драгин.

vatrogasci-nis-(10)

Ученици нижих разреда основних школа имали су прилику да се упознају са људством, опремом и возилима ватрогасно – спасилачке јединице која ради у оквиру погона „Северни Банат“ компаније НИС. Деца су могла да испробају различиту опрему, да се упознају са ватрогасцима, да виде како изгледа унутрашњост ватрогасног камиона, а на крају су их ватрогасци, по врелом дану расхладили водом из ватрогасног шмрка, што је ђаке највише одушевило. Циљ је да се представи јединица која ради важан посао, рекао је Милан Бореновић, руководилац погона за производњу нафте и гаса „Северни Банат“, компаније НИС.

-Осим што су обучени за гашење пожара, припадници ове јединице су обучени и за спасавање. Иако припада Нафтној индустрији Србије на располагању је локалној самоуправи и свим грађанима. Поносимо се свим људима запосленим у овој служби, али и опремом коју имамо. Ово је прилика и да едукујемо наше најмлађе суграђане – истакао је Бореновић.

Представљању поменуте јединице присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Саша Танацков и Небојша Јованов.

-Ватрогасци су, пре свега, храбре и хумане особе и овим врлинама треба да подучавамо децу. Јединица компаније НИС у Кикинди често помаже у гашењу пожара и чувању живота наших грађана. Уз нас у увек у кризним моментима, а прошле године ова служба добила је награду за хуманост у знак захвалности за све оно што чине за све нас – прецизирао је градоначелник Лукач.

Ученици првих и других разреда наградили су  ватрогасце спасиоце цртежима.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

Milica-Oblaci

Манифестација Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), „56. Мајска изложба“, на којој су представљени радови уметника свих девет секција, у својој завршници, одржаној у Конаку кнегиње Љубице у Београду, традиционално укључује и доделу признања. Велика награда „Генеза“ додељена је Милици Бајић Ђуров за сценографије у представама „Облаци“ (Нина Плавањац – Стеван Бодрожа) Народног позоришта у Кикинди и „На прагу“ (Хасан Еркек – Стеван Бодрожа), Регионалног позоришта у Новом Пазару.

Тема „Мајске изложбе“, „Генеза“, донела је различите перцепције аутора у сагледавању стварности и њене естетизације у уметничком изразу, а управо рад Милице Бајић Ђуров истакао се у различитим медијима многобројних уметника.

Ова сценографкиња, рођена у Београду, дипломирала је на Факултету примењених уметности, где је и магистрирала. Титулу доктора наука, у области теорије уметности и медија, стекла је на београдском Универзитету уметности. Професор је на Факултету примењених уметности у Београду.

– Аутентичан ауторски печат у сценографском стваралаштву настојим да остварим кроз јединствену и успешну визуелно-просторну (и временску) интерпретацију драмског текста која даје специфичну ноту сценском извођењу, у складу са редитељским концептом, те на суптилан начин омогућава да се прикаже понекад и оно што је иза текста, иза изговореног, одглумљеног – каже проф. др Милица Бајић Ђуров за Кикиндски портал.

Обе сценографије, у Кикинди и у Новом Пазару, настале су у сарадњи са, како истиче, сјајним редитељем Стеваном Бодрожом.

– У представи „Облаци“ сценографија садејствује с извођачима на сцени, пратећи слике из живота чувеног Душана Васиљева – објашњава сценографкиња. – На црвеном кружном високом подијуму, сценски елементи успостављају призоре топлог дома, школске учионице, дечије игре, рата, љубави и постратних патњи. Велики облак (као знак, интенционално саткан у нијансама црвене боје) лебди над кружном платформом, трансформише се и на крају, симболички, пада преко сцене и у њему свој небески живот наставља преминули Васиљев.

У обема представама радња се одвија на подијуму, постављеном на сцени, и око њега, а сама сценографска решења карактерише изражена симболика, истовремено  аутохтона и синхронизована са редитељским, костимографским, глумачким и другим аспектима позоришног чина.

– Представа “На прагу” носи другачији сензибилитет. Сходно томе, поетика сценског извођења и сценографије спроведена је у другачијем кључу – додаје. – То је прича о малом човеку који с породицом напушта завичај и одлази у град, у потрази за сном који их води “у маглу меланхолије и патње”. Сценографско решење прожима обрисе прошлог живота означеног у бујном растињу које је потиснуто суморним сивим левитирајућим оквиром њиховог новог скученог стана. Намештај се уводи у простор као да се спушта с неба – тако се и њему враћа. Транспарентна драперија дели подијум по вертикали и омогућава игру сенки и силуета актера, дајући нова значења изговореном. Доњи ниво сцене, уједно је и простор у коме се душе преминулих опраштају од милих и напуштају овај свет.

Проф. др Милица Бајић Ђуров за свој рад вишеструко је награђивана. Између осталих, добитница је Годишње награде за сценографију Малог позоришта „Душко Радовић“, две годишње награде УЛУПУДС, признања за сценографију представа „Госпођа министарка“ и „Емигранти“, као и представе „X+Y=0“, рађене по делу Борислава Пекића.

У кикиндском позоришту, својим инвентивним сценографским решењима, обогатила је, 2015. године, и представу „Мурлин Мурло“ коју је, по Кољадином делу, режирао Бобан Скерлић.

С. В. О.

pcelari 1

Министарство пољопривреде, шумарства и привреде расписало је два јавна позива за субвенције пчеларима и произвођачима шећерне репе, а пријаве за ову финансијску подршку могуће су до 5. јула.

За субвенције у пчеларству, по кошници пчела, пријаве могу да поднесу пољопривредни произвођачи који имају пријављено најмање 20, а највише 1.000 кошница, а подстицај по кошници износи 1.000 динара. Подстицаји се односе на ову годину, а пријаве могу поднети путем платформе еАграр односно портала еПодстицаји.

Када је реч о подстицајима за произвођаче шећерне репе, ова финансијска подршка односи се на усеве из прошле године. Право на подстицај од 35.000 динара по хектару остварују под одређеним условима. Произвођачи шећерне репе могу да остваре право  по хектару пријављене и засејане шећерне репе, а највише до 500 хектара за остварени принос од најмање 50 тона по хектару. Такође, корисник има право на ову субвенцију, с обзиром да је реч о усеву из 2023. године, ако је целокупан остварени принос испоручио шећеранама.

Пријаве за овај вид подршке, подноси се преко Писарнице републичких органа управе у Београду или поштом на адресу ресорног министарства – са назнаком Управа за аграрна плаћања.

 

Maja-Gojkovic-Kapija-uspeha-12

Музеј „Тера“ добитник је награде „Капија успеха“ у категорији културно- историјског туризма. Признање додељује Привредна комора Војводине најбољим компанијама и појединцима за постигнути квалитет услуга у области туризма. Награде је уручила председница Покрајинске владе Маја Гојковић која је поручила да ће  Влада Војводине наставити да, заједно са компанијама које овде послују гради још бољу туристичку понуду, улагањем у  инфраструктуру и развој постојећих потенцијала.

-Признање је доказ да култура и уметност, која је и наша примарна делатност, може да буде значајан замајац туризма једног места. „Капија успеха“ додељена нам је за програме које развијамо, који укључују велики број корисника, као и оне који се односе на разне социјалне групе. На тај начин привлачимо све више посетилаца у Кикинду и у Музеј „Тера“ – истакао је Александар Липован, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Наш саговорник за 11. јун у 19 сати, у Галерији „Тера“, најављује разговор са мултимедијалном уметницом Тањом Остојић из Берлина која је била учесница симпозијума 2013. године. Већ 15. јуна биће организован целодневни програм у Музеју „Тера“. Овом приликом биће организоване радионица за родитеље са малом децом током које ће моћи да се утискују стопала или шаке малишана у плоче од глине. Током дана организоваће се и радионица „Тера херц“ са Константиносом Петровићем која ће се базирати на употребу боја у музици и светлости.

У овој културној установи увелико се припремају за предстојећи Интернационални симпозијум скулптура у теракоти „Тера 2024“ који ће трајати током јула. И ове године он ће окупити реномиране уметнике из света који ће стварати монументалне скулптуре.

А.Ђ.

 

 

 

grafika-centar-(1)

Суноврат некадашње фабрике „Графика“ почео је преласком у власништво новокнежевачке „Лепенке“. Следом различитих догађаја она је затворена и  25 година објекат је био потпуно напуштен. Недавно га је купио Бојан Ђуровић, за кога је улагање у простор некадашње фабрике „Графика“  било добро улагање.

-Пратим продаје и када је овај објекат понуђен нисам имао дилему да ли да га купим с обзиром на то да су поједини закупци показали интересовање да отворе трговинске објекте у Кикинди, а нису имали одговарајућу локацију. Зграда је на добром месту и може да задовољи потребе будућих закупаца тако да је у току реконструкција како би се што пре отвориле нове радње – истакао је за наш лист Ђуровић.

Будући „Хоум центар“ имаће пет објеката односно одвојених пословних целина, а тренутно се адаптира простор за два.

-Уговор је потписан са два трговинска ланца „Форма идеале“ и „Јиск“. Ове фирме немају продајна места у Кикинди, а њихово отварање биће добро за све грађане на територији града и околних места. До сада су, за куповину у поменутим радњама, морали да иду у Зрењанин. За преостали простор још увек су у току преговори. Неколико је заинтересованих и остаје да се види ко ће бити још на овом простору. Уговори су доста сложени и пуно је елемената на које се обраћа пажња тако да преговори дуже трају – напомиње наш саговорник.

У објекту ће се запослити педесетак радника, предвиђа Ђуровић јер је минимални број по продајном месту 10 до 12 запослених. Део радника у компанији „Форма идеале“ већ је запослен и, како сазнајемо, на обуци је у зрењанинском салону, а до 28. јуна отворен је конкурс за позиције продавац јуниор и монтажер. Како на сајту „Јиска“ нема понуда за посао у Кикинди претпоставка је да су за ову компанију већ одабрани будући радници.

-Трудимо се да све грађевинске радове и приступне путеве завршимо што пре. Најреалније је да ће се локали компанија „Јиск“ и „Форма идеале“ отворити крајем јула, почетком августа, а моја обавеза је да их предам раније. За преостали простор, надам се да ће бити завршен у октобру, новембру – навео је Ђуровић.

Бојан Ђуровић каже и да је Кикинди неопходна станоградња, пошто нема добру понуду стамбеног простора. Како се бави и овим послом размишља да, уколико пронађе адекватну локацију, изгради једну до две зграде.

А.Ђ.

ОДЛИЧНА САРАДЊА СА ГРАДОМ

Локална самоуправа показала се као одличан партнер, додао је Бојан Ђуровић.

-Ни у једној локалној самоуправи нисам имао толико помоћи као у Кикинди. Желим да истакнем професионалност и брзину приликом прикупљања све неопходне документације што је мени, као инвеститору, пуно значило јер нисам губио време и могао сам да се фокусирам на посао због ког сам и купио зграду – рекао је Ђуровић.

 

 

foto-nsrs-milenko

Председник Посланичке групе Александар Вучић – Србија не сме да стане Миленко Јованов угостио је делегацију општине Сребреница, коју су чинили начелник општине, одборници, представник Српске православне цркве и привредици из Сребренице.

Миленко Јованов је оценио да се српски народ суочава са тешком ситуацијом и притисцима, без обзира на простор на којем живи. Осврнуо се на недавно одржану седницу Генералне скупштине УН, на којој је избегнуто, захваљујући председнику Републике Србије Александру Вучићу, да се нашем народу утисне стигма, наводећи да Резолуција јесте усвојена, али не апсолутном већином, како су предлагачи очекивали. Јованов је нагласио да се јединством српског народа и узајамном подршком сви проблеми могу савладати.

Начелник општине Сребреница Младен Грујичић се захвалио на свим уложеним напорима Србије у УН и на братској подршци. Грујичић је, заједно са осталим члановима делегације, упознао народне посланике са тренутном политичком и привредном ситуацијом у Сребреници, указујући на веома значајну тему одржавања локалних избора, у октобру ове године.

Саговорници су се сложили да је од изузетног значаја одржавање јединства српског народа у Сребреници и да треба настојати да се успостави што шири консензус политичких актера уочи одржавања локалних избора.

Домаћини делегације општине Сребеница били су, поред Јованова, и Невена Ђурић, заменица председника Посланичке групе АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – Србија не сме да стане и Душан Марић, председник Парламентарног форума Република Србија – Република Српска.

Фото: Принтскрин ФБ

Don`t copy text!