Day: May 3, 2024

farbanje-jaja-Kikinda-(2)

У кући наше суграђанке, Десанке Тапаи, чланице Етно-грађанског друштва „Сувача“, славе се два Ускрса. Пред католички празник јаја је фарбала луковином. Искуство је показало да луковина мора да преноћи са мало сирћета, а затим се ситно исецка, па јаја буду као мермерна.

Данас јој је помагала ћерка и јаја се фарбају купљеним бојама.

– Прво оперем јаја у води са содом бикарбоном, да би боље примала боју, затим идем да наберем траву – објашњава Десанка. – Скувам их у већој шерпи, да се не додирују, да не би пуцала, а у воду ставим мало сирћета и мало соли. Извадим их и ставим у хладну воду. Затим на њих стављам траву, умотавам у светле старе чарапе или газом, и фарбам их.

Обавезна су црвена, али има различитих боја или су шарана са неколико фарби. По обичајима, прво јаје боји се у црвено и оно је „чуваркућа“ и остаје на посебном месту до следећег Ускрса.

Farbanje-jaja-Mokrin-(4)

У Мокрину, у оквиру 34. Васкршњих свечаности, данас се, традиционално, у Удружењу жена, фарбају ускршња јаја и осликава се споменик на улазу у место.

– Чланице Удружења и КУД-а „Мокрин“ офарбале су, и ове године између 500 и хиљаду јаја, традиционалном техником, у луковини, ишарана детелином и травама, и црвеном бојом. Такође, као и сваке године, осликан је и споменик јајету на улазу у село, и у томе учествују чланови Културно-уметничког друштва и Милош Србљин. Ове године насликали су липицанера – рекао је Живко Угреновић, председник КУД „Мокрин“ и Удружења грађана „Раша Попов“.

И малишани у вртићу „Невен“ и ђаци ОШ „Васа Стајић“ бојили су јаја и цртали на тему Ускрса. Њихови радови биће изложени од 17 сати.

Свечано отварање седме Ускршње изложбе ликовних радова мокринских аутора у организацији УГ „Раша Попов“ заказано је за 20 сати. За седам година, колико се овај програм организује, представљено је више од 250 радова, каже Угреновић. Оба програма одвијаће се у Галерији Дома културе.

Туцанијада, централни догађај Васкршњих свечаности, у недељу ће, на сеоском тргу, почети већ у 9.30, надметањем јуниора. Финале је заказано за 12 сати. Од 20 сати концерт ће одржати Ивана Селаков. Сви програми одвијају се уз подршку Месне заједнице Мокрин.

Kozarci slava Hrama 1

У Новим Козарцима у недељу, на Васкрс, биће одржана прва Туцијада. Иницијатива је потекла од јереја Храма Светог Пророка Илије у овом месту, Николе Момировића.

– Мотив да организујем Туцијаду је да би што више народа пришло Богу и вери, да схвате суштину живота Исусовог, суштину његовог васкрсења, да знају каква је страдања доживео и, напослетку, и умро. Васкрс је празник на радост свих нас, зато смо позвали и децу и одрасле да се пријаве за такмичење, али у Цркви ћемо имати фарбаних јаја и добродошли су сви, и он који се нису претходно пријавили, да нам се придруже. После Свете литургије позваћемо све да остану, а за најмлађе смо припремили пригодне поклоне. Надам се да ће овај нови програм, начин окупљања на радост свих нас, и заживети – каже јереј Момировић.

Сви који желе да се пријаве за прву Туцијаду могу то учинити на број 065 356 14 66. Такмичење ће се одржати испред Цркве, после Свете литургије, око 11 сати.

Jelena-Karanovic-(7)

Јелена Карановић и њена мајка добиле су, пре неколико дана, вест да је Бранко Тунић, убица њиховог брата и сина, Марка Утржана, осуђен, у одсуству, на осам година затвора, за почињени ратни злочин, односно за мучење ратних заробљеника. Оваква пресуда Суда за ратне злочине у Београду, после 33 године чекања, није помогла Марковој породици.

– Очекивала сам да ће добити већу казну, мада смо знали да ће бити јако тешко. Оно што је радио Марку и његовим друговима је монструозно, а нашег Марка је, након свега, убио – каже Јелена Карановић, Маркова сестра.

Јелена је имала само осамнаест година када је тело њеног брата, двадесетогодишњег Марка, војника на одслужењу војног рока у Пречецу у Хрватској, стигло кући у ковчегу. Нису одмах знали шта се догодило. Да су, на почетку ратног сукоба, војници у тој касарни пали у руке хрватских снага, да им је речено да се предају и да ће бити ослобођени, да су Срби задржани, а сви остали пуштени кућама. Да је, затим, 14 војника, међу којима је био и Марко, пребачено у први ратни логор, у Ракитју, где их је Бранко Тунић, припадник Збора народне гарде (ЗНГ), тада стар 26 година, 15 дана и ноћи мучио: тукао, газио, стављао им пиштољ у уста, гасио цигарете и уринирао по њима, застрашивао их ножем и пиштољем, репетирао оружје на њих, понижавао и повређивао и, на крају, 30. септембра 1991. године, приликом једног од иживљавања, хицем у главу, убио Марка.

Остали младићи су, после месец и по дана, размењени као ратни заробљеници и отишли су својим кућама. Али не и Марко.

Пресуда Тунићу односи се управо на мучење војника, али не и на убиство, за шта је ослобођен, јер му је, за то дело, већ суђено у Загребу, где је, 1999. године, ослобођен кривице, и не може да му се суди два пута за исто дело.

– Знали смо да је немогуће да пресуда у Хрватској буде оспорена – каже Јелена. – Тамо су закључили да је била нужна одбрана, да је Марко њему одузео пушку. Међутим, постоје докази добијени вештачењем, рађена је и ексхумација, који се не поклапају са тим закључцима. Нису хтели да га осуде јер би тиме признали злочин који се одвијао у Ракитји.

Тунић није доступан српским органима и судило му се у одсуству. Званично је у Хрватској, чији је држављанин, али није испоручен нашој држави. Вести од адвоката Душана Братића, примиле су само Маркова мајка Вера и Јелена. Отац Радован је преминуо, а за мајку и сестру, ово је ново копање по живој рани. Сатисфакцију нису и не могу добити.

– Нама ово није помогло. Јер оно што смо ми имали са њим, ниједан папир не може да врати. Не знам да ли ћемо уложити жалбу, нисам још причала са адвокатом. Иначе, имам информацију да, осим мог Марка, Тунић на души има још 13 људи – каже Јелена. Она, иначе, активно сарађује у случају против Тунића од 2016. године, када је започета истрага.

Судски процес у Београду је започет тек 2022. године, када је званично подигнута оптужница.

– Сведочила сам, причала сам о Марку. Рекла сам им како је био посебан, увек насмејан и ведар, ниси могао ни да се посвађаш са њим. Не прође ниједан његов рођендан да на његовом гробу не нађем цвеће и свеће, његови другови га редовно обилазе, и после толико времена. Његова смрт боли као првог дана – каже Јелена.

Да ли је баш блага и мирна Маркова природа, како се претпоставља, испровоцирала злочинца, није доказано. Тужилац Братић навео је да Маркови другови и данас имају тешке физичке и психичке трауме као последице иживљавања у Ракитји. И за то је Тунић осуђен на осам година. Али убицом није проглашен.

Иако нам то, каже Јелена, њега неће вратити, било би праведно да се злочинцу суди за убиство насмејаног голобрадог младића који се, те 1991. године, када је кретао у војску, није надао да се у своју Кикинду, својој кући, породици и друговима, неће вратити никад.

С. В. О.

basaid

Први Дечији васкршњи базар у Башаиду биће одржан на Велику суботу, од 10 сати, испред порте Цркве Светог Оца Николаја која је организатор догађаја.

Црквене предмете и радове које су сами направили продаваће деца која похађају верску наставу. Део прикупљеног новца намењен је за екскурзију на коју иду ученици седмог и осмог разреда.

raspece

Православни верници данас обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. Ово је и дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања, током кога не звоне црквена звона. Данас се пости и фарбају се ускршња јаја.

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да га осуде, па су рекли Пилату да се Исус у ствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!”

Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине.

У време када је Христос предао дух Свој Оцу, око три сата поподне, у свим православним храмовима се износи Плаштаница, платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници прилазе Плаштаници и целивају је.

На Велики петак се строго пости, храна се спрема на води, зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је он себе принео на жртву, из љубави према свима нама. На овај дан треба избегавати сваку физичку активност, славље и пороке.

Фарбање јаја

Обичај фарбања јаја датира из 12. века, а на нашем поднебљу га је највероватније увела црква, у 16. веку. Сматра се светом радњом, па јој се тако и приступа. Било је одређено обредним правилима, која су одређивала не само дан, већ и доба дана, као и особу која ће бојити – то су могле да буду само „ритуално чисте“ особе, односно старе жене или невине девојке. Јаја која се користе су најчешће кокошија, а основна боја у коју се фарбају је црвена.

Постоје бројна народна предања о вези са овим обичајем. Једно од њих, говори о стражарима који су чували Христов гроб и ту јели печену кокошку. Један од њих се стално плашио да би Христ могао да оживи, због чега су га други стално исмевали. У једном тренутку су му рекли да ће се то догодити када печена кокошка коју су јели полети и снесе црвено јаје. Тог тренутка, то се и десило, а Христ се уздигао и полетео ка небу.

Према другој причи, фарбање јаја се везује за легенду о Марији Магдалени. Она је дошла у Рим да проповеда Христово Јеванђеље и стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било, као кад би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: “Христос Васкрсе”, а сва јаја у корпи постала су црвена.