јануар 30, 2026

Дан: 22. март 2024.

IMG-084ad0073408778017b3e6473573fe31-V

Победница манифестације „Кукурузно пролеће“ коју је организовало удружења жена „Нови Козарци“, уз подршку месне заједнице и Града, је Нада Лукач из поменутог удружења. Друго место заузела је Нада Маринковић из удружења жена „Кумане“ и трећа је Бранислава Дринић из удружења жена „Ђура Јакшић“.

Избор најбољих слатких и сланих производа, направљених од кукурузних прерађевина, организовано је трећи пут.

-Наш циљ је да сачувамо традиционална јела од заборава. Ово је један од начина да допринесемо гастрономској понуди нашег града и да је обогатимо заборављеним јелима. Томе доприноси и добро позната „Питијада“ којом чувамо питу кромпирушу. Драго ми је што се манифестацији одазвао велики број удружења жена са којима радо сарађујемо – истакла је Боја Ољача, председница удружења „Нови Козарци“.

Догађају је присуствовао председник Скупштине града Младен Богдан.

-Жене из Нових Козараца осмислиле су манифестацију која има за циљ да очува све традиционалне рецепте крајева одакле потичу. Ово је начин да очувају сећање на своје мајке и баке, али и да своје знање пренесу на млађе генерације. Хвала им на томе што се труде да нас подсете на корене, културу и обичаје.  Ово је уједно одлична прилика да се успостави сарадња и са другим удружењима – рекао је Богдан.

Жене из Нових Козарац, Накова, „Суваче“ из Кикинде, Иђоша, Мокрина, Кумана су за такмичење донеле пројице, пите, разне ђаконије где је основа кукурузно брашно и кромпир. Било је и цицваре, али и млеко од кукурузног брашна односно скробово млеко.

 

А.Ђ.

1711133993275

Изложба „Читање Васиљева“ отворена у  Галерији „Нова“ Народног музеја реализована је у оквиру обележавања стогодишњице смрти песника Душана Васиљева. Посвећена је кикиндском песнику експресионисти, драмском и прозном писцу, човеку који је преминуо пре сто година у непуној 24. години.

-Покушали смо добијемо одговор на питање како ми данас читамо Душана  Васиљева, шта нам данас значе његова поезија и проза, да ли можемо да га разумемо и да ли смо у праву. То су питања на која, вероватно, никада нећемо добити одговор, али можемо да пробамо. Дали смо и публици могућност да нам кажу шта читају у делима Душана Васиљева, а сви посетиоци моћи ће да прочитају, у оригиналном рукопису, две његове приче које никада нису објављене. Важно је да промовишемо кикиндског песника који се чита и у основним и у средњим школама и налази се и уџбеницима  – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Изложба је реализована уз подршку писца Срђана Срдића, а сарадници су били Наташа Иветић, професорка књижевности, Тиса Фелбаб, Емилија Рељин и Николина Ружић, ученице Гимназије „Душан Васиљев“.

-Душан Васиљев није заборављен и запостављен и није један од аутора о којима се ретко говори. Напротив, од сређивања споменика, објављивања сабраних дела, оснивања регионалног центра за таленте који носи име Душана Васиљева, до додељивања књижевне награде и књижевног конкурса који је расписала Гимназија, дали смо допринос да се његово дело не заборави. Како је Васиљев, на жалост, живот завршио у раној младости, он је остао вечно млад и са њим млади могу да се идентификују и разумеју га на прави начин –  рекао је Срђан Срдић.

Отварању изложбе присуствовале су заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Наш дуг према овом песнику је вишеструк и књижевном наградом коју Град додељује покушавамо да се одужимо Душану Васиљеву. На овај начин чинимо да његово име живи у спони са свим досадашњим лауреатима, али и будућим. По свом квалитету награда заслужује епитет националног признања. Данашњим младим, али и будућим генерацијама треба да говоримо о делу Душана Васиљева, који је трагично, премлад изгубио живот и стварао је своја дела у суровим условима, крајње беде, сиромаштва, без подршке, без присуства мајке. И поред свега нашао је надахнуће и снагу да створи дела која остају – навела је Дијана Јакшић Киурски.

 

Помоћ изложби пружили су и Владимир Максимовић, глумац Народног позоришта Кикинда, као и Драгана Младеновић, Звонко Карановић, Лазар Павловић и Мића Вујичић , добитници награде „Душан Васиљев“ у протеклих десет година.

Васиљев ће остати упамћен као аутор песама „Човек пева после рата“, „Домовина“, „Плач матере човекове“, „Сутон“. Интересантно је да за живота није објавио ниједну књигу, а век касније је више него познат у читавој Србији. Изложба је отворена до 15. априла.

А.Ђ.

radovi na putu

Део улице Војводе Путника, од Димитрија Туцовића до Бранка Радичевића, биће затворен за саобраћај у оба правца у суботу, 23.марта, од 7 до 12 часова због санације коловоза који је оштећен приликом хаварије на вреловодној мрежи.

1707495429836

Милан Мицић за дело „Чудо у Банату“ добтник је награде „Душан Васиљев“ коју Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 152 наслова, а жири у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев одлучио је да овогодишњи лауерат буде доктор историјских наука, књижевник и историчар и генерални секретар Матице српске.

У образложењу се наводи: „Већ у наслову књиге прича „Чудо у Банату“, истакнуте су две њене најважније карактеристике. Најпре, да је реч о Банату, конкретније о догађајима који се односе напочетак ХХ века, непосредно после завршетка Првог светског рата, на новоустановљеним границама између Југославије и Румуније, када је Банат остао подељен између две суседне државе. Друга реч, а прва по месту појављивања, је чудо. Алузија на чувени филм Федерика Фелинија „Чудо у Милану“ је несумњива. Да подсетимо: филм је неореалистичка бајка, која објашњава животе групе грађана у послератном Милану. Тако се и Мицићева проза може читати као неореалистичка, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али и као бајка, јер је препуна одлазака у нестварно, у фантастику. Из реалног света у свет чудесног. Извесна парадоксалност, у том односу између реалног и фиктивног света, односно између чињеница и маште, која је сад већ препознатљива у пишчевом опусу, од његове прве књиге прича, па до ове најновије, постала је Мицићев кредо, избија и са страница књиге „Чудо у Банату“. Мицић је вешт приповедач, али и добар познавалац историјских чињеница, тако да се преплићу људске судбине до те мере да се књига чини као хроника живота у Банату, са јасним моралним ставом. С друге стране, што не умањује историчност, несумњива је пишчева имагинација, његова вештина да у све догађаје и личности о којима приповеда унесе ониричност, па чак и мистичност. „Видљиво се претапа у невидљиво, факција у фикцију и вице верса, због чега приче наликују бајкама“. То ову прозу доводи у везу, по сродности и не само по томе, већ и по књижевном поступку, а потом и по крајњем резултату, са Милорадом Павићем. Мада су Павићеви јунаци из друкчијег света и времена, Мицићева нарација и фабула наликују поступцима великог претходника, и упућени су истим читаоцима. Дакле, онима који трагају за истином, за аутентичним светом и ликовима, свесни или несвесни завођења оног који приповеда, а не сведочи, јер пред нама је ипак проза и уметничка креација, а не уџбеник из историје.

Награда „Душан Васиљев“ ће лауреату бити уручена у среду, 27. марта у 19 часова, на Свечаној академији у Народном позоришту.

У најужем избору се нашло пет аутора и њихових књига међу којима је награђена, али и књиге: „Психологија гравитације“ Ненада Шапоње, „Слике и прилике“ Ђорђа Кубурића, „Кревет-змија и Мала Просветина енциклопедија“ Душана Радака и „Очинство“ Бориса Лазића.

А.Ђ.

 

 

 

povelja-Bovan-ESS

Кикинђанин Славко Бован, сарадник „Комуне“, добио је, од Енигматског савеза Србије (ЕСС), Повељу за животно дело, најзначајније признање које енигмата може да добије у Србији.

За 40 година постојања Енигматског савеза, ова повеља је додељивана двадесетак пута. Најчешће је, годишње, био један добитник, уз неколико изузетака када су уручене две повеље. Ове године, поред Бована, награђен је и Марјан Радаковић из Ниша.

– Врло сам поносан јер сам се нашао у одабраном друштву најбољих енигмата Србије. Председништво ЕСС је проценило да мој досадашњи допринос српској енигматици завређује ово признање, и захвалан сам им на томе. Обећавам да ћу наставити да радим са истим жаром и енергијом – изјавио је Бован.

Значајно је да су, међу двадесетак добитника овог признања, чак тројица Кикинђана. Илија Станчул је награђен 2012. године, а Златан Пупезин 2017, па се може рећи да је наш град енигматска метропола Србије.

Енигматски клуб „Кикинда“, за девет година постојања, постиже само успехе, и међу енигматима Балкана слови за удружење на које се ваља угледати.

Бован се енигматиком бави 43 године, објавио је преко 50 хиљада задатака, освојио мноштво пехара и медаља на енигматским такмичењима у Србији и у земљама у окружењу. Годинама сарађује са више листова у Србији, Хрватској и БиХ, а читаоци „Комуне“, у сваком броју, имају прилику да решавају задатке које припрема Енигматски клуб „Кикинда“, а уређује управо Славко Бован.

Dinko-Gruhonjic-izvor-Preentscreen-AlJazeera-Youtube

Динко Грухоњић, новинар, уредник и професор на Филозофском факултету у Новом Саду, постао је синоним за екстремни аутошовинизам. Последњих дана посебно су актуелне његове отровне изјаве према српском народу и држави.

Нажалост, ово није први пут, али јесте један од најгнуснијих напада до сада. Грухоњић користећи позицију професора утиче и на образовање и могуће формирање критичког мишљења будућих генерација новинара, а својим токсичним ставовима утиче на младе из позиције ауторитета.

Његова гротескна изјава о задовољству због тога што дели име са ноторним усташким злочинцем Динком Шакићем само је врх леденог брега његовог аутошовинизма.

Оно што треба напоменути је да је овај профеосор ангажован и на другим пројектима из области медија, где поред додатних финансија које добија од страних фондација, пише и дистрибуира текстове чији циљ је блаћење и унижавање државе Србије.

Динко Грухоњић је оснивач и дугогодишњи председник НДНВ – Независног друштва новинара Војводине (од 2006. до 2014. године), које контролише бројне портале, и медијске куће (Аутономија инфо, Voice) у северној српској покрајини.

Са којим цифрама барата Грухоњић види се на примеру финансијске донације од стране НЕД-а (National Endowment for democracy) када је за сајт Аутономија инфо, уочи председничких избора 2012. године, добио 242.000 долара за 80 текстова – прецизније нешто мало више од 330.000 динара по тексту!

Грухоњићев НДНВ је исте године добио и 250.000 долара од Рокфелерове фондације, 180.000 евра од Европске комисије и више десетина хиљада евра од других страних фондова.

Све до 2016. године Динко Грухоњић је председавао Комисијом Министарства културе Србије за финансијску подршку медијским пројектима. Као председник те комисије, доделио је сам себи (тј. Независном друштву новинара Војводине – НДНВ) само у једној години (2015.) милион динара. Те 2015. године од канцеларије ЕУ у Београду НДНВ је добио 130.000 евра донације.

Током прошле године, само од Рокфелер фондације НДНВ је добио 120.000 долара, 2021. године 100.000 долара, а 2019. године 180.000 долара.

Током прошле године његов сајт аутономија.инфо објављује, између осталог, и серију чланака „посвећених руској и кинеској пропаганди у Србији”, а затим и публикацију у којој су сви ти чланци сабрани – у оквиру пројекта Analysis of Russian and Chinese Political, Economic and Cultural Propaganda in Serbia and the Region: Trends and Consequences. Није назначено колико је коштала ова компилација текстова и ко ју је платио. Ако није финансирана од стране спољашњих донатора, што би по Кодексу новинара морало да се назначи, може се претпоставити да је НДНВ сам осмислио и за своје потребе написао дате текстове и публикацију.

И поред свега наведеног, да поседује и контролише део медија у Војводини, који се између осталог финансирају и из страних донација, да је годинама председавао државном комисијом за доделу средстава медијима, да има слободне руке да обликује умове будућих новинара на државном факултету као професор, Динко Грухоњић даје себи за право, уживајући у слободи говора, да спинује тренутну ситуацију и оптужује државу и друге медије да га нападају.

(„Војводина уживо“)

434128786-18423827533027813-2805584337240055624-n

На јучерашњој кошаркашкој утакмици између Партизана и Реал Мадрида одиграној у оквиру 31. кола Евролиге, специјални гост КК Партизан Моцарт Бет био је најбољи млади физичар на свету, освајач златне медаље на међународној Олимпијади из физике, Андреј Поповић из Кикинде.

Поклон чек на 50.000 динара, који дарује „Адико банка“, Андреју је уручио првотимац црно белих, Џејлин Смит.

-Изузета је част бити гост овако великог спортског догађаја на златној столици у Штарк арени, посебно што смо бака и ја страствени навијачи Партизана. Атмосфера је била неописива и иако је Партизан изгубио, подршка свих који су присуствовали на утакмици била је огромна. Први пут сам, на овај начин, из првог реда, гледао неки спортски догађај и сада могу да кажем да је то прелепо искуство. Навијам да се мој тим нађе у плеј ин фази до краја сезоне – открио нам је Андреј.

Андреја и у наредном периоду очекује мноштво обавеза, завршава научни рад, овога пута из квантне физике, а припрема се и за републичко такмичење из математике које му је важно због уписа на жељени факултет. Наиме, уколико освоји високо место факултет уписује без пријемног испита. Како нам је раније открио, млади гимназијалац жели да упише астро физику.

Valentina-c

У сарадњи са установама културе, поводом сто година од смрти песника Душана Васиљева, Град Кикинда први пут организује „Дане Душана Васиљева“.

– Наш циљ је да сачувамо сећање на нашег Душана и да, на достојанствен начин, обележимо јубилеј – рекла је за Кикиндски портал Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање. – У програмима је ангажовано много младих људи јер сматрамо да је битно да разумемо како они читају поезију Васиљева, као и да их анимирамо да сазнају нешто више о његовом животу и делу, у нади да та сазнања могу да их инспиришу у уметничком, духовном, и у смислу очувања правих вредности, којима су проткани Душанови стихови.

Манифестација почиње вечерас (петак, 22. март), у 19 сати, у Галерији „Нова“ Народног музеја, изложбом „Читање Васиљева“, које се састоји из три целине: представљања историјског оквира, затим интервјуа на тему како данас читамо Васиљева, док трећу целину чини читаоница у којој ће посетиоци моћи да прочитају новинске чланке и две Душанове приче које се чувају у Музеју и нису објављиване до сада.

Следећи догађај заказан је за понедељак, 25. март, за 18 сати, у Библиотеци, где ће, у сарадњи са Матицом српском, бити организован Округли сто „Душан Васиљев и његово доба 1914-1918“. Предавачи ће говорити о историјским околностима Душановог века: о Великом рату, нестанку Аустроугарске, стварању краљевине СХС, цртању нове банатске границе и појави комунизма у Банату, најавила је Валентина Мицковски.

Представа „Облаци“ која ће се играти у уторак, од 20 сати, у Позоришту, дочараће Душана на потпуно друкчији начин од претходна два догађаја и уз веома јаке емоције – каже Мицковска. – С обзиром на то да је овај песник био експресиониста, и представа је рађена у том духу. Веома је потресна и приказује његов унутрашњи свет, свет бола, његове јаке емоције и заиста необично стање његове психе.

Финални догађај одржаће се 27. марта, на дан смрти Васиљева и на Дан Гимназије која носи његово име. Од 19 сати, у Народном позоришту, биће одржана Свечана академија „Наш Душан – човек пева после рата“.

У првом делу биће уручене књижевне награде „Душан Васиљев“. Поводом јубилеја, Гимназија је, први пут, расписала конкурс за најбоље прозне и поетске радове гимназијалаца. Најбоља три рада биће презентована на Академији. Организатор и покровитељ овог програма је Град Кикинда, а сценарио и режију потписује Драган Остојић. Остојић програм најављује као причу о животу испуњеном поезијом и о поезији о животу. Наш Душан пише горке истине и живи тежак живот, али нама оставља да будемо добри, мирољубиви и племенити. Он несебично даје своје болно и животно и поетско искуство. Његово живот је поетска истина, рекао је Остојић. Поезију ће говорити Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Стефан Остојић.

– Овај велики песник, заслужује да се његов живот обележи на достојанствен начин и веома ми је драго да Град реализује „Дане Душана Васиљева“ и то уз подршку установа културе: Културног центра, Народног позоришта, Народне библиотеке „Јован Поповић“, као и уз учешће Гимназије. И сама организација ових догађаја проткана је истинским људским вредностима –  заједништвом, љубављу и хуманошћу, а то су, у ствари, вредности којима нас је Душан Васиљев научио својим животом и делом – закључила је Валентина Мицковски.

Према најави из кикиндске „Електродистрибуције“, због радова на мрежи, данас (петак, 22. март), од 9 до 15 сати, струје неће бити на Винцаиду.

У понедељак, 25. марта, од 8 до 12 сати, биће искључени потрошачи у следећим улицама у Кикинди:

– Сувачарска, од Димитрија Туцовића до Ђуре Даничића и

– Лазе Костића, од Доње Водоплавне до Албертове.

1711051121599

,,Аква“ је назив предавања које је у  Галерији Културног центра  одржао дипломирани хемичар Младен Ђуран. Како истиче научно-популарни приказ могао би се сажети у једној реченици која гласи ,,Ако тражите мистерију, потражите је у капи воде“.

-Феномен воде је изузетно интересантан и желео сам суграђанима да је представим из неког другог аспекта. Данас када говоримо о води, то је најчешће због њеног загађења, али и о тежњи да се као природан ресурс сачува. Вода је природни феномен и њене аномалије представљају разлог за постојање живог света. Наука је до данас прихватила 72 аномалије воде и ово је била прилика да суграђане упознам са најзначајнијима – рекао је Ђуран и напоменуо да је неопходно да сви имају више поштовања према води.

Вода је ресурс који није непресушан.

-Град се у протеклих неколико година максимално залаже да обезбеди здраву пијаћу воду, изградњом фабрике воде. То је велика и значајна инвестиција. Када се толико улаже у здраву воду за пиће, морамо да научимо и како да се према њој понашамо – закључио је Младен Ђуран.

Организатор предавања била је Туристичка организација, а повод је 22. март Светски дан вода.

-Наша жеља била је да сви који су дошли на предавање кроз научно – популарно предавање науче више, чују занимљиве чињенице и буду одговорнији према води. И у наредном периоду придружићемо се обележавању датума који су важни за читаву планету – истакла је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.

A.Ђ.

 

Don`t copy text!