Kikinđani su prvi voz dočekali pre 166 godina, čak 27 godina pre Beograđana. Pruga Segedin- Velika Kikinda- Temišvar bila je prva na jugoistoku Evrope
Tog novembra 1857. godine banatska varoš sa oko 15.000 stanovnika našla se na evropskom koloseku. Zvižduk parne lokomotive prvi put se začuo u nedelju 15. novembra u 15 sati i to na novoigrađenom „gvozdenom putu“ koji je Veliku Kikindu povezao sa Segedinom i Temišvarom. U okićenoj i nedovršenoj staničnoj zgradi vrvelo je od jutarnjih sati. Dolazak prvog voza propraćen je svečano i sa velikim uzbuđenjem. Okupio je tadašnje gradske i dištriktske zvaničnike i gomilu radoznalog sveta- gospodu, zanatlije, seljake, đake. Svi oni došli su da se svojim očima uvere u novo čudo tehnike.
Pruga Segedin-Velika Kikinda-Temišvar bila je deo 700 kilometara duge magistrale koja je povezivala evropske centre: Beč,Bratislavu, Budimpeštu, sve do Bazijaša, elitne banje i luke na Dunavu.
Vest o dolasku prvog voza, danima su prašnjavim, kikindskim sokacima javljali dobošari. Međutim, pored oduševljenja, izgradnja pruge naišla je i na brojne primedbe i negodovanja- dim iz lokomotive je otrovan, varnice mogu zapaliti trščane krovove i žito, zvuk lokomotive plaši stoku…
Meštani kojima je zemljište oduzeto radi izgradnje pruge bili su nezadovoljni obeštećenjem. Činjenica je, međutim, da je pruga ovom delu Banata donela privredni bum. Pet godina posle njenog puštanja u saobraćaj, u Kikindi je sa radom počeo prvi parni mlin, ubrzo potom i ciglarska industrija.
Železnička stanica u Kikindi građena je od 1854. do 1857. godine, po projektu Franca Doletska. Prugu su projektovali Matijas Seto i Jozef Koler. Glavni projekat uradilo je francusko preduzeće „Ernest Ganini“. Građena je po standardima za pruge prvog ranga.
Prugom će kasnije saobraćati mnogi čuveni vozovi: „Ostend ekspres“, „Keleti ekspres“, „Balkan ekspres“, kao i „Orijent ekspres”, sinonim za luksuzno putovanje.
Iste godine kada je puštena u saobraćaj pruga Velika Kikinda-Segedin-Temišvar- 1857. godine, odbijen je zahtev Velikog Bečkereka da se gradi pruga do Velike Kikinde. Da nije pravi trenutak za to, ocenilo je i tadašnje kikindsko poglavarstvo. Kako su obrazložili, nisu rešena svojinska pitanja i obeštećenja građanima za oduzeto zemljište za izgradnju pruge Segedin-Temišvar, stoga, nisu hteli da ulaze u nove materijalne poteškoće.
Splet okolnosti, političke prilike i poslovni interesi uticali su na to da Kikinda dobije železnicu čak 26 godina pre Zrenjanina.
Tek 27 godina nakon puštanja u saobraćaj železničke trase Segedin- Velika Kikinda- Temišvar, izgrađena je pruga Beograd-Niš.
I FRANC JOZEF I TITO
Istorija beleži i to da je upravo ovom prugom 1869. godine car Franc Jozef stigao u posetu Kikindi. Putovao je na otvaranje Sueckog kanala. Istom prugom u naš grad, plavim vozom, doputovao je Josip Broz Tito. Bilo je to 1956. godine, prilikom Titovog povratka iz poseta Sovjetskom Savezu i Rumuniji. Na železničkoj stanici dočekalo ga je više desetina hiljada građana.
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
– Pokazali smo se u lepom svetlu, ušli u odabrano društvo, zajedno sa još devet najboljih klubova: Vojvodinom, Metaloplastikom, Dinamom, Radničkim (Šid), Potisjem (Ada), Crvenkom, Apatinom, Mladost TSK-om (Temerin) i Jabukom, pa još i na prilično uverljiv način. Ostvarili smo šest pobeda, samo jedanput bili poraženi i to minimalnom razlikom, a imali smo i jedan remi. Usto, treba napomenuti, ova uzrasna kategorija najmasovnija je u Vojvodini, u grupnoj fazi učestvovala su, računajući i nas, 23 kluba – kaže Maćoš.
