За суфинансирање изградње постројења за кондиционирање пијаће воде и реконструкцију црпних станица у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу , Кикинди је припало укупно 238 милиона динара на конкурсу који је расписао Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Додели уговора присуствовао је градоначелник Никола Лукач, а поделио их је подсекретар Секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство Александар Пановски.
Кикинда има вишедеценијски проблем са пијаћом водом, а пре две године почела је изградњу фабрике воде и реконструкција водоводних цеви. Према речима градоначелника Лукача, изградња мини постројења умногоме ће побољшати живот у четири села.
-Радови ће се одвијати у две фазе. Неће бити изостављена ни остала насељена места а територији Града. Решавање овог питања у преосталим селима наставићемо у 2024. години – додао је Лукач.
Целокупана инвестиција износиће више од 380 милиона динара, а локална самоуправа издвојиће 147 милиона динара. Циљ пројекта је да се по завршетку реконструкције црпних станица угради уређај за побољшање хемисјког квалитета пијаће воде. Вода која се црпи из сеоских бунара, након уградње пречишћивача и прераде у постројењу, имаће квалитет који је прописан Правилником о хигијенској исправности воде за пиће.
За суфинансирање изградње, санације, реконструкције и израде техничке документације водних објеката у јавној својини на територији АП Војводине у 2023. Опредељено је 481,6 милиона динара . Новац су добили Град Кикинда и општине Рума, Бечеј, Стара Пазова, Житиште и Сента, а суфинансирано је 11 пројеката
Пун хол Народне библиотеке дочекао је вечерас списатељицу Снежану Миладиновић Лекан која, после осам збирки поезије и прозе и три књиге за децу, први пут гостује у нашем граду. Уз рецензенткињу, такође списатељицу, Наду Аничић Црљеница и проф. др Виолету Шиљак представила је своје најновије дело – збирку духовне поезије „Нека се све у љубав преобрази“.
– Пишем из надахнућа. Недавно сам имала животне околности које су ме довеле у озбиљно иснакушење, тако да се ова књига просто догодила, песма је пронашла мене, а цела књига је молитвена – каже списатељица.
Додаје да је ту, духовну црту њене поезије, препознао књижевник Драшко Ређеп који је био рецензент једне њене књиге. Иначе, како признаје, у књижевности се нашла на наговор својих добрих вила, пријатеља који су је подржавали од прве збирке.
„Дух ових молитвених песама у ствари је духовни раст поетесине љубави према Богу, ближњима, ово је њен чин Вере, Љубави и Наде. Њен израз обожавања Бога“, навела је рецензенткиња збирке, Нада Аничић Црљеница.
– Свако пише из унутрашњег императива, јер мора да каналише своје емоције. Волела бих да се читаоци моје књиге окрену себи, свом унутрашњем бићу, Богу и вери јер мислим да је то излаз и решење времену у којем живимо – закључује песникиња.
Њена збирка стихова „Ни магле нису увек исте“ предложена је, 2017. године, за Награду за књигу године „Меша Селимовић“ коју додељују „Вечерње новости“. Ова збирка је преведена на енглески језик.
Снежана Миладиновић Лекан је професор руског језика и књижевности, члан Удружења књижевника Србије, члан Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ у Панчеву и члан Друштва Књижевника Крајине.
У Полицијској управи Кикинда представљени су резултати рада од јануара до краја септембра ове године. Начелник Павле Рајков овом приликом истакао је да је укупан број кривичних дела смањен у односу на исти период прошле године. Привредни криминал највише је забележен на подручју Ђале односно границе Хоргош, а повећање је забележено у области еколошког криминала за 65,22 одсто.
-Неовлашћено складиштење опасне материје спада у еколошки криминал. Дужност је да се таква материја преда како би се на прави начин уклонила, али, на жалост физичка, па и одређена правна лица не придржавају се тога. Оне су опасне јер могу да загаде земљу или водоток. У области кривичних дела предњаче тешке крађе и крађе. Проценат расветљавања дела са непознатим починиоцима је 51,87 одсто – рекао је Рајков.
Од 608 кривичних дела са познатим почиониоцима, њих 308 је ухваћено на делу. На подручју Полицијске управе, у првих девет месеци, регистровано је једно убиство које је починило непознато лице. Убиство се догодило међу мигрантима и због тога је нерасветљено, док су остала дела, два убиства у покушају, једно тешко убиство у покушају, силовање, 16 случајева тешких телесних повреда и једно разбојништво, расветљена.
– На нашим улицама имамо дроге и све чинимо да смањимо и контролишемо количину психоактивних супстанци на терену. Прошле године смо одузели 2.213 грама дроге, а ове 7.191 грам. Реализовали смо 115 заплена и поднете су 173 кривичне пријаве против исто толико особа од који су 42 одсто млађе особе од 21 до 30 година – сазнајемо од Павла Рајкова.
Кривична дела везана за насиље у породици су повећана са 89 на 93 и нових су 92 почионица, а један је повратник. Заједно са тужилаштвом и Центром за социјални рад изречено је 446 хитних мера од којих се 305 односи на привремену забрану насилника да контактира са жртвом и прилази јој, а 141 починилац је привремено удаљен из породичног дома. У 80 одсто случајева жртве су жене које су претрпеле физичко насиље, а у само једном случају доказано је психичко насиље.
Фото: службена ФБ страница МУП-а
-Смањен је број кривичних дела у школама са 13 на шест, прекршаја са девет на шест, међутим такозваних осталих догађаја односно неспоразума међу ученицима у школама имамо више, нарочито током маја, када се у Београду догодила трагедија – додао је Рајков.
На територији коју покрива ПУ Кикинда има 49 школа које дневно обезбеђује 69 полицајаца. Смањен је и број саобраћајних незгода за 18 процената у односу на исти период лане. До сада је у саобраћајним несрећама погинуло шест особа, од којих је једно дете пешак.
Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације рекао је да је од почетка године забележна 391 интервенција, за 41 одсто мање него у истом периоду прошле године. Број пожара смањен је за 46,3 одсто. Прошле године било их је 557, а ове 299 пожара, од којих је 241 на отвореном простору.
-Подсећам суграђане да је законом забрањено паљење ватре на отвореном простору. Забрањено је спаљивање смећа и биљних остатака на отвореном и у наредном периоду појачаћемо контролу како би се избегле евентуалне фаталне последице. Казне за физичка лица крећу се од 10.000 до 50.000 динара, а за правна лица од 300.000 до милион динара – прецизирао је Будиша.
Будиша је апеловао на све суграђане да пред почетак грејне сезоне прегледају димњаке, ложишта, пећи и остала грејна тела, како би се безбедно загревали током зиме. Опасност представљају и мобилни пуњачи укључени у струју, а без потрошача закаченог на другом крају.
Ревизија оружја
Током добровољне предаје прикупљено је 640 комада илегалног оружја, 48.000 комада метака разног калибра, 101 минско – експлозивно средство и 3,81 килограма барута. У току је контрола на који начин чувају оружје они који га имају регистрованог.
Пресељено 1.728 миграната
Када је реч о мигрантима највише проблема има у Мартоношу и Хоргошу. Од њих је одузето 12 пушака, четири пиштоља, 756 комада муниције и 55 комада хладног оружја.
– Свакодневно се боримо на сузбијању кријумчара, али и кривичних дела које почине мигранти. Од јануара до септембра регистровали смо 86 кривичних дела и 93 прекршаја. Кривично дело чини локално становништво кријумчарећи мигранте који илегално прелазе границу или их чувају док не је не пређу – казао је Рајков и напоменуо да су у овој години 43 пута укупно 1.728 мигранта преселили у прихватне центре Тутин, Сјеница и Прешево.
Позориште у Козарцима, „ПУК“, назив је првог театарског фестивала у овом месту. Организује га глумац Стефан Остојић, симболично означавајући почетак новог позоришног живота у селу, али и у знак захвалности мештанима који су свесрдно помогли приликом првог догађаја овог лета, мобе у току које је постављена летња позорница.
– На „Велќу мобу“ дошли су и организатори Фестивала „Интеф“ на Мишару. Много су им се свидели Нови Козарци и иницијатива да се обнови културни живот у селу. Тада је настала идеја о позоришном фестивалу. Током мобе мештани су нам пружили изузетну подршку, удружења жена и комшије су нам припремали храну, а чланови КУД-а приредили су програм и ми смо решили да им узвратимо – каже Стефан Остојић. – Све радимо из чистог ентузијазма, у жељи да се у селу одвијају културни догађаји, да се уметност развија и ван градова, као и да сами уметници препознају изазов наступања у мањим срединама.
Професионални глумци долазе да, без хонорара, играју у Новим Козарцима већ сутра, у петак, 13. октобра. Мештани и гости имаће прилику да, у току три дана трајања програма у Дому културе бесплатно гледају представе, а млади и да учествују на глумачким радионицама.
Свечано отварање у Дому културе заказано је за 17.50, а већ од 18 сати наступа глумица из Ниша, Милица Димитријевић, са монодрамом „Кад се завесе спусте“. Од 19 сати, Стефан Остојић извешће свој музички стендап „Мала ноћна неугода“.
Сутрадан, у суботу, за 13 сати, заказан је „Позоришни ручак“ – отворена сцена за наступе заинтересованих извођача, а за 18 сати драмска радионица за старије од 14 година.
Радионица за узраст изнад 11 година одржаће се у недељу, од 13 сати. У вечерњим сатима последњег фестивалског дана, Стефан Остојић ће одиграти своју монодраму „Лала“, од 17 сати, а затим ће, од 18 сати, монодраму „Српски Хамлет“ одиграти глумац из Шапца, Душан Симић. Сви програми одвијаће се у Дому културе. Улазак на догађаје и учешће на радионицама је бесплатно.
Поред Фестивала, за који планира да организује сваке године, у селу ће и сваког месеца бити организован уметнички програм, напомиње Остојић.
– Већ наредног месеца доћи ће нам Тања Андерсен, плесачица из Шведске, професор плеса у Гетеборгу. Биће у Новим Козарцима у уметничкој резиденцији недељу дана и припремиће префоманс који ће, премијерно, извести у селу. Тада ћемо одржати и плесну лабораторију на којој ће учествовати плесачи из неколико градова из Србије, а у плану су и музичке и циркуске радионице – најављује Остојић и додаје да се, у мисији децентрализације културе и стварања уметничких сцена у малим местима, сви ангажују без икакве финансијске подршке, али да су, такође, отворени за договоре са потенцијалним спонзорима који препознају значај оваквих иницијатива и желе у томе да подрже младе уметнике.
Дом здравља на конкурсу Покрајинског секретаријата за здравство добио је ултразвук дечијих кукова и дигитални интраорални рендген за снимање појединачних зуба. Ултразвук је коштао 5,4 милиона, а 1,5 милиона динара утрошено је за рендген, истакла је дректорица др Биљана Марковић.
– Две докторке, педијатри, завршиле су курс за ултразвучни преглед кукова код деце, а сада имамо модеран и савремени апарат. Први пут у нашем диспанзеру имамо овакав апарат за снимање дечијих кукова – рекла је др Марковић и напоменула да су и из градског буџета издвојена два милиона динара за нову информатичку опрему у амбулантама.
У ранијем периоду од надлежног секретаријата добијен је и ортопан, апарат за снимање комплетне вилице, али је рендген за снимање појединачних зуба био стар и није могао да се користи, тако да је ова служба сада у потпуности опремљена.
– Зграде у којима су наше службе су старе и неопходно их је санирати. У току је адаптација две амбуланте у Другој здравственој станици у Светосавској улици број 53. Плочицама су замењени подови који су били у веома лошем стању, уведена је и нова електроинсталација након чега су урађени и молерско-фарбарски радови – напоменула је др Марковић.
Вест која је обрадовала, пре свега суграђанке, јесте да ће Диспанзер за жене добити свој простор. Пресељењем ће и Медицина рада добити више места.
– Дуже време тражимо објекат за ову службу. Из некадашњег Антитуберкулозног диспанзера измештен је рендген, а стручњаци Института „Винча“ прегледали су простор и утврдили да нема зрачења. У тим просторијама, по завршету адаптације, преселиће се Диспанзер за жене. Очекујемо и да се Центар за ментално здравље, који се налази у другом делу зграде, исели до краја године тако да ће комплетан објекат бити слободан и моћи ћемо да располажемо са њим – појаснила је др Марковић.
У прво време Диспанзер за жене имаће две амбуланте за прегледе, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију. Биће места и за чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно. Пошто се Центар за ментално здравље пресели на нову локацију, у плану је да се у овај објекат пресели и Патронажна служба.
Скрининг кукова важан за развој
Начелница Дечијег и Школског диспанзера др Драгана Грујић додала је да је нови ултразвук умногоме побољшао здравствену заштиту најмлађих пацијената.
– Ултразвук је новије генерације и веома је добар. Пуно нам значи због скрининга кукова код деце. Некада смо били ендемско подручје, али су ови прегледи допринели да се смањи број поремећаја код најмлађих суграђана – прецизирала је др Грујић.
Православни верници данас прослављају Михољдан, празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику који је живот посветио хришћанској вери и борби против јереси.
Светог Киријака Отшелника (пустињака) народ зове Свети Михољ, отуда и назив празника. Овај светитељ је скоро цео живот провео у пустињи. Био је исцелитељ, помагао је болеснима и тужнима. Упокојио се у 109. години.
Многе породице за крсну славу имају Михољдан, а на овај дан одржавају се и вашари и литије. По народном веровању данас се не ради по кући, али треба завршавати све послове напољу, како би се спремно дочекала зима.
Са Михољданом наступа права јесен. Ако су дани још топли, то јесење доба назива се Михољско лето.
Нови Козарци у суботу ће, од 10 до 16 сати, бити домаћини „Изложби предузетничких вештина жена“ коју оргнизује Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова. Циљ скупа је промоција женског активизма на локалном нивоу, као и да се и широј јавности укаже на значај женског предузетништва за развој руралног подручја.
Овом приликом биће представљене активности удружења жена и предузетница из Нових Козараца као и других насељених места из Кикинде и околине. Око тридесетак излагача посетиоцима ће понудити производе од воћа и поврћа, сувенире, рукотворине, млечне производе, вина, сликарске и декупаж технике као и традиционална слатка и слана јела.
Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова, у циљу унапређења родне равноправности у Војводини, годинама својим програмима подстиче рад и видљивост жена на локалном нивоу, водећи се чињеницом да допринос жена привреди, културном наслеђу и руралном развоју може бити веома драгоцен у смислу промоције региона, очувања културе неког места, али и побољшања опште социо-економске слике локалне средине, а пре свега економском оснаживању жене на селу.
У ЈП „Топлана“ у току су такозване функционалне, хладне пробе, а сутра, 12. и прекосутра, 13. октобра, биће урађене и топле пробе система као припрема за предстојећу грејну сезону. У четртак ће топле пробе бити у котларници Центар и у Банатском Великом Селу, а у петак у Микронасељу, Хајдук Вељковој и котларници у улици Светозара Милетића, истакао је в.д. директор ЈП „Топлана“ Душан Марјановић.
-Спремни смо за почетак нове грејне сезоне, а када ће она почети у пуном обиму зависи од спољне температуре. Подсетићу да смо прошле године са грејањем почели 1. новембра. Према најавама које имамо у понедељак се очекује пад температуре тако да ћемо у недељу покренути систем. Употпуности ћемо испоштовати градску одлуку везну за даљинско грејање – рекао је Марјановић.
Цена даљинског грејања за кориснике који га плаћају по квадрату увећана је 15,55, а за оне који плаћају по утрошку 16,97 процената. Нове цене биће исказане на новембарском рачуну који корисници добијају у децембру.
-Више пута поскупели су природни гас и електрична енергија од претходне грејне сезоне тако дс је било неминовно да и грејање поскупи. За стан од 60 квадрата рачун у грејној сезони пре поскупљења био је 12.030 динара, а са поскупљењем он ће изности 13.900 динара – појаснио је наш саговорник и додао да је настављен позитиван тренд прикључења нових корисника тако да „Топлана“ има нешто више од 3.100 корисника даљинског грејања.
Током лета саниран је део дотрајале топловодне мреже у Микронасељу и у центру на више локација, а замењена је и дотрајала опрема и вентили. За наредни период измењен је инвестициони план и очекивању су да ће до краја године бити завршен пројекат за санацију котларнице Центар.
Ђаци у Новим Козарцима учили су, прошле седмице, на радионици са психологом и психотерапеутом, како да препознају емоције љутњу и бес, како да реагују и помогну себи и другима.
Иницијатива је потекла из Тима за заштиту деце који је, после трагичних догађаја у мају, оформљен у свакој школи. Учитељица Нела Дамјанов из Основне школе „Иво Лола Рибар“, дошла је на идеју да се за ђаке организују радионице са психологом и психотерапеутом Татјаном Тановић из Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.
На прошле седмице одржаним радионицама под називом „Укључи мозак и утишај бес“ показало се да је иницијатива из Школе била веома корисна и за децу и за наставнике.
– Схватила сам да је деци потребна подршка, да она не препознају своје емоције и не знају са њима да изађу на крај, посебно са емоцијом беса који не знају да контролишу и који онда ескалира у агресивно понашање и у насиље – каже учитељица Дамјанов. – Радионица је била веома успешна и корисна, деца су била отворена и спремна да сарађују. Важно је да се са децом ради на менталном здрављу које је од животног значаја. Јасно је да је ово само почетак и да би требало да наставимо сарадњу, што је и договорено.
О љутњи и бесу на радионицама које су трајале по 75 минута, ученици трећег и четвртог разреда учили су кроз различите активности: квиз, предавање, бреинсторминг, драму, каже психолог Татјана Тановић. Основни циљ био је да разумеју разлику између здраве љутње и нездравог беса и како могу да, интегришући свој мозак, на физиолошком нивоу умање интензитет беса и да га трансформишу у конструктивну љутњу.
– Ђаци су на радионицама учили шта све окида нашу љутњу, колико смо слични или различити у погледу тога шта нас љути, где све осећамо љутњу, што је јако битно јер развија самосвест и свет о позвезаности тела, емоција, наших поступака и наших мисли – каже Тановићева. – Свака особа, па и деца, мора бити свесна те повезаности, јер је важно на ком нивоу препознају властите и емоције других људи, затим у којој мери им је развијен емоционални речник, што је део емоционалне интелигенције коју ћемо развијати кроз будућу сарадњу.
Учитељи су добили материјал који ће користити у раду са децом, а у договору са Школом, у другом полугодишту биће настављен рад на ове теме, уз више вежбе и практичних решења, каже Татјана Тановић, како би ђаци што боље научили како да се носе са својим емоцијама.
– Љутња је корисна јер нас опомиње да нам је урушен систем вредности, да нам се нешто не допада, да је начињена неправда, она је са оправдањем присутна емоција. Међутим, важно је ког је интензитета, јер не сме да ескалира и да прави штету, да доведе до тога да повређујемо друге. Када смо љути наш је задатак да се конструктивно заузмемо за себе и за своја права за која сматрамо да су угрожена и да смо оштећени – објашњава Тановићева.
Такође, додаје, учестали изливи беса, бацање, лупање вратима, ломљење и уништавање ствари, ударање других, повређивање животиња, знаци су да особа има потешкоћа са бесом и да је потребно потражити помоћ стручњака.
У Београду је одржана церемонија свечаног потписивања и уручивања споразума о сарадњи за локалне самоуправе изабране за реализацију активности у области социјалне заштите и инклузије Рома, у оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу”, који финансира ЕУ, а реализује Стална конференција градова и општина.
Десет локалних самоуправа изабрано је за добијање свеобухватне подршке за успостављање и унапређење локалних механизама за инклузију Рома и Ромкиња. Координатор за ромска питања Жељко Раду наглашава да је потписивање овог споразума од изузетне важности за наш град и да долази као резултат рада на унапређењу положаја ромске заједнице у претходном периоду.
– Реализацијом овог пројекта биће створени услови за унапређење квалитета и обима услуга социјалне заштите и подстицање инклузије угрожених и маргинализованих група, посебно ромске популације на локалном нивоу. Наш град препознају као сигурног партнера у раду са ромском заједницом , и то нам је сатисфакција за неке будуће пројекте – истакао је Раду.
