najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Košarka u Srbiji slavi 100. rođendan, a KSS širom države organizuje izložbe koja svedoče o najvećim uspesima, pa će tako u subotu od 11 do 17 sati pred Gradskim muzejom, biti upriličena izložba predmeta i fotografija.
Kikinđani će videti trofeje, zapisnike, odevne predmete, lopte i još puno toga što od zaborava čuva neke od najblistavijih momenata nekadašnje jugoslovenske te srpske košarke.
Na sednici Vlade Vojvodine doneta je odluka da se izdvoji novac za rekonstrukciju Osnovne škole „Feješ Klara“ u Kikindi. Procenjena vrednost radova je 400 miliona dinara, a u 2023. godini Pokrajinska vlada je obezbedila 150 miliona.
Objekat površine preko 2.000 kvadratnih metara nalazi se u gradskom jezgru Kikinde i odlukom Vlade Republike Srbije proglašeno je za prostornu kulturno-istorijsku celinu.
Škola „Feješ Klara“ jedna je od dve najstarije škole u Kikindi, i osnovana je 1812. godine, kao Parohijalna narodna škola. S obzirom na to da se broj učenika konstantno povećavao, 1893. godine je počela izgradnja nove zgrade, koja je zbog svoje arhitektonske vrednosti pod zaštitom države.
U školi se nastava odvija na srpskom i mađarskom jeziku.
U okviru Intereg programa prekogranične saradnje Srbija – Rumunija u toke je realizacija projekta „Vanredne situacije“ (Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations, RORS 218). Tim povodom danas, 18. i sutra, 19. oktobra su predavanja na temu „Reagovanje u vanrednim situacijama“.
Na radionici održanoj u Tehničkoj školi, kojoj su pored srednjoškolaca iz Kikinde prisustvovali i njihovi vršnjaci iz mesta Rekaš iz Rumunije, bili su u prilici da saznaju nešto više o vrstama požara i kako reagovati u datoj situaciji. Tema radionice u četvrtak biće „Požari na otovrenom“ koji su najčešći u Kikindi i dešavaju se dominantno u sezoni obavljanja radova u poljoprivredi. Gosti iz Rumunije upoznaće se i sa turističkim znamenitostima najvećeg severnobanatskog grada.
Osim Kikinde i Zrenjanina, partneri na projektu su Agencija za vanredne situacije iz Temišvara, Inspektorat za vanredne situacije „Banat“ za županiju Timiš iz Temišvara i Inspektorat Žandarmerije županije Timiš iz Temišvara.
Kikindi, kao jednom od partnera u projektu, pripalo je oko 110 hiljada evra. Na taj način, obezbeđena je vatrogasna oprema, namenjena Odeljenju za vanredne situacije, kao i višenamensko vozilo-cisterna.
Streljačka družina Kikinda predstojećeg vikenda drugi put upriličiće međunarodno takmičenje u streljačkim olimpijskim disciplinama (10 metara pištolj i puška) – „Kikinda kup 2023”.
Otvaranje u dvorani „Jezero” predviđeno je za subotu u 12.30 sati, a povodom toga danas su u Gradskoj kući govorili gradski većnik za sport Dragan Pecarski, predsednica Sportskog saveza Kikinde Jelena Čudanov i strelac Kikinde Duško Petrov.
– Dobar posao odradili smo prošle godine pa smo se našli i u kalendaru takmičenja, da ceo svet tako vidi da se u Kikindi dešava ovaj događaj. Imaćemo više od 200 strelaca iz pet država, a od naših najboljih olimpijaca svi će da nastupe osim Zorane Arunović koja je prehlađena – rekao je Petrov.
Nadovezao se Pecarski:
– Prvi turnir je bio na zavidnom nivou, prepoznato je to od Saveza, a odziv ove godine je i mnogo bolji. Tu smo da damo podršku našim strelcima, a pogotovo Dušku da se u dogledno vreme kvalifikuje i na Olimpijske igre.
Čudanov je zaključila:
– Drago mi je što ćemo opet da imamo ovo takmičenje, fantastično je bilo prošle godine, nadam se da će da bude lepo i ove. Mi ćemo uvek da podržimo ovakve događaje u našem gradu, pogotovo ovako vrhunske sportiste, uključujući i našeg Petrova, a ovo je najbolje što imamo u ovoj grani sporta.
Setva ozimih kultura sporadično je počela u kikindskom ataru. Na manjim površinama ratari zasnivaju raž, ječam, ovas i uljanu repicu. Najveći deo poljoprivrednika još uvek priprema zemljište za setvu, a najrasprostanjenija jesenja kultura biće pšenica.
-Većina agronoma zauzela je stav da o setvi pšenice pre 20. oktobra ne treba razmišljati. Optimalno vreme za ovaj posao, usled promene klimatskih uslova koje je sve izraženije u proteklih nekoliko godina, je poslednja dekada oktobra i prva u novembru – istakao je agronom Robert Nemeš.
Ranija setva je problematična zbog temperatura koje su više od proseka za jesen i zimu. To praktično znači da nema mirovanja kultura, tako da biljke prerasle ulaze zimski period.
-To dovodi do bolesti tako da su potrebne češće prihrane, ali i prskanje herbicidima i pesticidima. Pored bolesti problem stvaraju štetočine poput miševa i voluharica, sa kojima su ratari imali problema prošle sezone jer su štete bile nenadoknadive. Rani rokovi setve, pokazalo se prethodnih godina, dovode do toga da biljka prevelika uđe u zimski period, a do proleća ima još dva meseca. Na takvim parcelama prinosi su bili znatno manji i kvalitet zrna lošiji – precizira naš sagovornik.
Uslovi za setvu trenutno su nepovoljni zbog nedostatka vlage u zemljištu. Nemešova preporuka je da se sačeka kiša, pa tek onda da se valjano pripremi zemljište i obavi setva. Pretpostavka je da će ove godine najveći deo proizvođača sejati takozvanu pšenicu sa tavana. Razlog je niska otkupna cena žita koja je trenutno između 16 i 17 dinara za kilogram. Po toj ceni ne isplati se prodaja, pa će većina gazdinstava ovogodišnji rod iskoristiti za setvu.
-Seme sa tavana nije dobro rešenje. Uslovi skladištenja pšenice, ali i kvalitet tog zrna su pod znakom pitanja. Takvu pšenicu je neophodno dodatno tretirati i to će se sigurno odraziti na kvalitet proizvoda. Sve je počelo pre tri godine i dobar deo proizvođača nije uspeo da naplati rad, tako da su dugovi preneseni u ovu godinu, koja nije bila toliko dobra u našem rejonu, da bi se moglo uglagati na standardnom nivou. Očekujem da će se taj trend nižih ulaganja i skromnijih očekivanja nastaviti – zaključio je Nemeš.
Najveći izdaci i ove sezone biće nafta i upotreba veštačkog đubriva.
Pola veka književnog rada sažeo je u svoje najnovije delo Slavomir Gvozdenović, rumunski i srpski pesnik, urednik, univerzitetski profesor, poslanik u rumunskom Parlamentu, osnivač Saveza Srba u Rumuniji i prvi predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Zbirku „Autobiografija sa poezijom“ predstavio je u Temišvaru, a prva promocija u Srbiji upriličena je u našem gradu sinoć, u Narodnoj biblioteci.
– Raduje me ovo predstavljanje u Kikindi jer je ona daleko ispred svih gradova u Srbiji kada je u pitanju saradnja sa srpskom zajednicom u Rumuniji – rekao je profesor Gvozdenović. – Knjiga je moja biografija kroz poeziju, a u temeljima te poezije je puno toga od naše istorije, duhovnosti, kulture i pamćenja, svega što nas karakteriše kao poseban narod u Rumuniji i pokazuje da smo, uprkos svim nevoljama kroz koje smo prolazili, sačuvali svoj obraz, čast i dostojanstvo, i nismo poklekli ni pred kim. Skupo smo platili svoj srpski ponos i dostojanstvo, ali bar smo to sačuvali za svoju decu. Sve je to u mojoj poeziji, sve to čuvam od zaborava.
Gvozdenović je doktor srpskog jezika i književnosti, a karakteriše ga izvanredno poznavanje jezika, istakla je književna kritičarka Marija Tanackov.
– Slavomir Gvozdenović ima, među našim pesnicima u dijaspori, možda i najznačajnije mesto. Izuzetno dobro poznaje jezik, ušao je u njegove tajne i po osećaju za jezik uporedila bih ga sa Vaskom Popom. Začudno je da jedan Rumun i jedan srpski pesnik u Rumuniji toliko vole srpski jezik, da ulaze u njegove dubine i da, na temelju toga, mogu da nam pokažu svu njegovu lepotu. On ima pesme sa rimom, bez rime, eksperimente sa interpunkcijom i sa postmodernom, ali po meni, on je pesnik koji je izuzetno oslonjen na tradiciju i neguje kulturu sećanja. Ipak, on nije samo srpski pesnik, njegov lirski subjekat predstavlja se kao građanin sveta. Celokupna kultura, od antičke do današnje evropske i svetske civilizacije, sadržana je u njegovim pesamama na nivou asocijacija i primera. On neguje kulturu sećanja, protiv je postmodernističkog haosa i uništenja svega što je iza nas, vezan je za našu veru, običaje i tradiciju, i sve to nalazi jedan lepi splet u njegovoj poeziji – rekla je Marija Tanackov.
Gvozdenović je najavio da će se, 23. i 24. novembra u Temišvaru, u okviru Dana srpske kulture, održati mini-sajam srpske knjige što je, kako je rekao, jedinstvena manifestacija u čitavom srpskom rasejanju. Programi će uslediti posle Dana srpskog jezika koji je, na njegovu inicijativu, izglasan u Parlamentu Rumunije. „Mi čuvamo svoje jer bez imena i jezika ne bismo ni postojali“, zaključuje Gvozdenović.
Na dobro posećenoj književnoj večeri književnika iz Rumunije i prijatelja Kikinđana, nastupila je Ženska pevačka grupa „Gusala“.
Svetlosna i zvučna signalizacija na putnom železničkom prelazu Kikinda-Banatsko Veliko Selo, koja nije bila u funkciji dve godine, od danas (utorak, 17. oktobar) je ponovo uspostavljena.
Vozovi se kreću brzinom od 40-50 kilometra na sat i ne zaustavljaju se kod prelaza, što znači da je obavezno zaustavljanje za sve vozače putničkih vozila, ukoliko signalizacija upozorava na dolazak voza, saznajemo na Železničkoj stanici.
Na inicijativu i u organizaciji Stefana Ostojića, diplomiranog glumca, u Novim Kozarcima je, proteklog vikenda, održan trodnevni teatarski festival – „PUK“ – Pozorište u Kozarcima. U sali Doma kulture odigrane su tri predstave i jedan stendap, a tokom dana trajale su dramske radionice za polaznike iz Novih Kozaraca, Kikinde i Novog Sada.
Kuća Ostojića bila je, u toku Festivala, bila umetnička rezidencija za glumce i druge umetnike iz Srbije koji su pratili programe, učestvovali u njima i razmenjivali iskustva.
Festival je otvorila Milica Dimitrijević iz Niša sa svojom monodramom „Kad se zavese spuste“. Talentovana mlada glumica je, sa puno toline donela lik čuvene Radmile Savićević. Sećanje na slavnu glumicu publika je ispratila sa mnogo emocija. Zatim su se gledaoci preselili u park ispred Doma kulture, u kojem je Stefan Ostojić, uz mnogo radosti i komunikacije sa obe strane, odigrao svoj muzički stendap „Mala noćna neugoda“.
Milica Dimitrijević rekla je da joj je bila čast da otvori Festival.
– Osetila sam toliko ljubavi, entuzijazma i pozitivne energije – izjavila je Milica. – Uživala sam igrajući za publiku u Novim Kozarcima, osetila sam da činim nešto značajno. Sam Festival je plemenit čin, a za mene i novo iskustvo koje ću pamtiti. Ovo kratko putovanje me je jako inspirisalo i podstaklo me da razmišljam o glumi i umetnosti na potpuno nov način. Još jednom sam potvrdila sebi da umetnik ne postoji bez publike, zato joj treba pružiti iskrenost, ljubav i kvalitetan sadržaj i ona će to prepoznati.
Drugog festivalskog dana nastupio je glumac iz Šapca, Dušan Simić koji je veoma nadahnuto odigrao monodramu „Srpski Hamlet“. Izzetna energija i zadovoljstvo igre „prešli su rampu“ i publika je, i ovoga puta, aktera nagradila velikim aplauzom. Simić je istakao da je igranje na Festivalu bilo veoma inspirativno.
– Došao sam da podržim svog kolegu jer mislim da radi sjajnu stvar u Novim Kozarcima, a to je pokretanje pozorišta, kulture, oživljavanje umetnosti uopšte, što je velika misija. Možda još uvek nismo svesni da je to jedan veliki pokret kojem se priključuje sve veći broj ljudi kao i kolega koji su došli i dolaziće ovde da igraju predstave za meštane. Bilo je predivno, ljudi su veoma lepo reagovali i prihvatili predstavu, i taj aplauz koji sam dobio je nešto što treba doživeti. Posle predstave sam se obratio publici i poručio im da podrže Stefana u njegovim naumima i idejama i da istraju u tome, da ih bude što više na događajima i predstavama, ali pre svega da šalju svoju decu da stiču nova saznanja o pozorištu, kulturi, umetnosti. Novi Kozarci, u narednom periodu, u Srbiji ali i van granica, mogu da budu poznati kao mesto kulture i jednog novog pokreta koji je upravo Stefan inicirao – rekao je posle predstave glumac Dušan Simić, inače i direktor Turističke organizacije Grada Šapca.
Festival je zatvorila prva srpska klovnovska monodrama Stefana Ostojića, u režiji francuske glumice i rediteljke Li Delong. Kozarčani i gosti razumeli su Laline ljubavne jade, uživali u igri i voleli veoma inspirisanog i razigranog Ostojića.
– Festival je bio uspešniji nego što sam očekivao. Publika je u velikom broju posetila svaku predstavu, radionice su bile odlične, a gosti iz drugih gradova oduševljeni su meštanima. Svakog meseca ćemo organizovati neki događaj, publika će se, nadam se, navići na česta kulturna dešavanja, a posete umetnika iz drugih krajeva osvežiće seosku atmosferu – siguran je Ostojić. – Decentralizacija kulture, i ne samo nje, važna je za opstanak zajednice. Verujem da će se mladi u sve većem broju vraćati u sela. Samo mir koji nudi žuvot na selu veliki je luksuz u odnosu na život u gradu, zato verujem da će i publika jedva dočekati da dođe ovde, da gleda predstavu, učestvuje u radionicama i drugim aktivnostima.
Ostojićev entuzijazam prepoznali su i u Mesnoj zajednici u kojoj su mu pružili logističku podršku u Domu kulture, u kojem su se odvijali programi. Žene iz udruženja takođe su svesrdno pomogle i počastile goste Festivala svojim čuvenim pitama.
Na „PUK“ je pala zavesa, ali ne zadugo. U Novim Kozarcima sa radošću očekuju nove programe, čime je decentralizacija već zaživela. Jer, kultura stanuje u nama, a mesta za njenu manifestaciju nisu rezervisana samo za velike dvorane i centre.
Da Novokozarčani baštine pozorišnu kulturu govori i podatak da je, pre nekoliko decenija, u ovom mestu veoma uspešno radila Dramska sekcija KUD „Petar Kočić“. Srednjoškolci iz ovog mesta redovno su sami pripremali i igrali predstave pred punom salom Doma kulture, ali i nastupali na regionalnim i pokrajinskim festivalima odakle su se vraćali ovenčani nagradama, čega se meštani i danas sa ponosom sećaju.
U organizaciji Sportskog centra „Jezero“ Kikinda, u saradnji sa Turističkom organizacijom, a pod pokroviteljstvom i podrškom Grada, u Kikindi će biti održana manifestacija „Ledeno jezero“.
Zimska bajka počeće 9. decembra ove i trajaće do 15. januara sledeće godine na velikom parkingu kod Sportskog centra „Jezero“. Sugrađani će moći da uživaju u zimskim čarolijama na klizalištu ledene površine od 20 puta 10 metara. Klizaljke svih brojeva moći će da iznajmljuju prilikom kupovine karata.
-Sportski centar „Jezero“ i Grad, osluškujući želje i potrebe sugrađana, a pogotovo onih najmlađih, ove godine prirediće nešto novo , istinsku zimsku idilu. Poslednjih godina, veliki broj dece iz Kikinde, organizovano sa školama odlazi u Novi Sad, kako bi klizali na tamošnjim klizalištima i uživali u zimskim čarolijama. Ove godine imaće priliku da osete te čari u svom Kikindi, na samo par minuta od svojih kuća. Nadam se da će ovo postati tradicija i da ćemo još više oplemeniti turističku ponudu u zimskom periodu. Pored samog klizališta, sa pravim ledom i okolnih zabavnih sadržaja, toplih napitaka i programa za decu, organizovaćemo besplatnu osnovnu obuku klizanja za naše osnovce u prepodnevnim terminima, a u dogovoru sa školama. Potrudićemo se da „Ledeno jezero“ postene tradicija i da svake godine zima u Kikindi bude bajka – istakao je direktor SC „Jezero“ Dejan Pudar.
Radno vreme klizališta će biti radnim danima od 16 do 21 sat, a vikendom od 16 do 22 časa. Cena ulaznice će biti 150 dinara, za sat vremena, a isto toliko će koštati iznajmljivanje klizaljki. Na dan otvaranja, 9. decembra, ulazak će biti besplatan za sve. Na raspolaganju će biti i prateći sadržaji, topli napici koji, mini zabavni park, druženje i slikanje sa Deda Mrazom i Snežnom kraljicom, velika novogodišnja jelka i još mnogo toga.
Enigmatski klub „Kikinda“ zabeležio je još jedan uspeh. Proteklog vikenda na Prvenstvu Hrvatske u Novoj Gradišci, u veoma jakoj konkurenciji, ekipa u sastavu Jovan Nedić, Boris Babič i Slavko Bovan osvojila je drugo mesto, odmah iza šampionske ekipe „Čvora“ iz Bjelovara. Na rešavačkom Prvenstvu Hrvatske, ekipa kikindskih enigmata u sastavu Nebojša Dragomirović, Boris Babič i Slavko Bovan plasirala se na četvrto mesto, što je takođe veliki uspeh. U pojedinačnoj konkurenciji, Nebojša Dragomirović osvojio je prvo mesto u rešavanju logičkih zadataka.
Enigmati iz našeg grada su godinama najbolji u Srbiji, pa je ovim uspehom dokazano da mogu ravnopravno da se takmiče s najboljim hrvatskim enigmatama na njihovom „terenu“ i na hrvatskom jeziku.
