најчитанији портал Севернобанатског округа
Кошарка у Србији слави 100. рођендан, а КСС широм државе организује изложбе која сведоче о највећим успесима, па ће тако у суботу од 11 до 17 сати пред Градским музејом, бити уприличена изложба предмета и фотографија.
Кикинђани ће видети трофеје, записнике, одевне предмете, лопте и још пуно тога што од заборава чува неке од најблиставијих момената некадашње југословенске те српске кошарке.
На седници Владе Војводине донета је одлука да се издвоји новац за реконструкцију Основне школе „Фејеш Клара“ у Кикинди. Процењена вредност радова је 400 милиона динара, а у 2023. години Покрајинска влада је обезбедила 150 милиона.
Објекат површине преко 2.000 квадратних метара налази се у градском језгру Кикинде и одлуком Владе Републике Србије проглашено је за просторну културно-историјску целину.
Школа „Фејеш Клара“ једна је од две најстарије школе у Кикинди, и основана је 1812. године, као Парохијална народна школа. С обзиром на то да се број ученика константно повећавао, 1893. године је почела изградња нове зграде, која је због своје архитектонске вредности под заштитом државе.
У школи се настава одвија на српском и мађарском језику.
У оквиру Интерег програма прекограничне сарадње Србија – Румунија у токе је реализација пројекта „Ванредне ситуације“ (Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations, RORS 218). Тим поводом данас, 18. и сутра, 19. октобра су предавања на тему „Реаговање у ванредним ситуацијама“.
На радионици одржаној у Техничкој школи, којој су поред средњошколаца из Кикинде присуствовали и њихови вршњаци из места Рекаш из Румуније, били су у прилици да сазнају нешто више о врстама пожара и како реаговати у датој ситуацији. Tема радионице у четвртак биће „Пожари на отовреном“ који су најчешћи у Кикинди и дешавају се доминантно у сезони обављања радова у пољопривреди. Гости из Румуније упознаће се и са туристичким знаменитостима највећег севернобанатског града.
Осим Кикинде и Зрењанина, партнери на пројекту су Агенција за ванредне ситуације из Темишвара, Инспекторат за ванредне ситуације „Банат“ за жупанију Тимиш из Темишвара и Инспекторат Жандармерије жупаније Тимиш из Темишвара.
Кикинди, као једном од партнера у пројекту, припало je око 110 хиљада евра. На тај начин, обезбеђена је ватрогасна опрема, намењена Одељењу за ванредне ситуације, као и вишенаменско возило-цистерна.
Стрељачка дружина Кикинда предстојећег викенда други пут уприличиће међународно такмичење у стрељачким олимпијским дисциплинама (10 метара пиштољ и пушка) – „Кикинда куп 2023”.
Отварање у дворани „Језеро” предвиђено је за суботу у 12.30 сати, а поводом тога данас су у Градској кући говорили градски већник за спорт Драган Пецарски, председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов и стрелац Кикинде Душко Петров.
– Добар посао одрадили смо прошле године па смо се нашли и у календару такмичења, да цео свет тако види да се у Кикинди дешава овај догађај. Имаћемо више од 200 стрелаца из пет држава, а од наших најбољих олимпијаца сви ће да наступе осим Зоране Аруновић која је прехлађена – рекао је Петров.
Надовезао се Пецарски:
– Први турнир је био на завидном нивоу, препознато је то од Савеза, а одзив ове године је и много бољи. Ту смо да дамо подршку нашим стрелцима, а поготово Душку да се у догледно време квалификује и на Олимпијске игре.
Чуданов је закључила:
– Драго ми је што ћемо опет да имамо ово такмичење, фантастично је било прошле године, надам се да ће да буде лепо и ове. Ми ћемо увек да подржимо овакве догађаје у нашем граду, поготово овако врхунске спортисте, укључујући и нашег Петрова, а ово је најбоље што имамо у овој грани спорта.
Сетва озимих култура спорадично је почела у кикиндском атару. На мањим површинама ратари заснивају раж, јечам, овас и уљану репицу. Највећи део пољопривредника још увек припрема земљиште за сетву, а најраспростањенија јесења култура биће пшеница.
-Већина агронoма заузела је став да о сетви пшенице пре 20. октобра не треба размишљати. Оптимално време за овај посао, услед промене климатских услова које је све израженије у протеклих неколико година, је последња декада октобра и прва у новембру – истакао је агроном Роберт Немеш.
Ранија сетва је проблематична због температура које су више од просека за јесен и зиму. То практично значи да нема мировања култура, тако да биљке прерасле улазе зимски период.
-То доводи до болести тако да су потребне чешће прихране, али и прскање хербицидима и пестицидима. Поред болести проблем стварају штеточине попут мишева и волухарица, са којима су ратари имали проблема прошле сезоне јер су штете биле ненадокнадиве. Рани рокови сетве, показало се претходних година, доводе до тога да биљка превелика уђе у зимски период, а до пролећа има још два месеца. На таквим парцелама приноси су били знатно мањи и квалитет зрна лошији – прецизира наш саговорник.
Услови за сетву тренутно су неповољни због недостатка влаге у земљишту. Немешова препорука је да се сачека киша, па тек онда да се ваљано припреми земљиште и обави сетва. Претпоставка је да ће ове године највећи део произвођача сејати такозвану пшеницу са тавана. Разлог је ниска откупна цена жита која је тренутно између 16 и 17 динара за килограм. По тој цени не исплати се продаја, па ће већина газдинстава овогодишњи род искористити за сетву.
-Семе са тавана није добро решење. Услови складиштења пшенице, али и квалитет тог зрна су под знаком питања. Такву пшеницу је неопходно додатно третирати и то ће се сигурно одразити на квалитет производа. Све је почело пре три године и добар део произвођача није успео да наплати рад, тако да су дугови пренесени у ову годину, која није била толико добра у нашем рејону, да би се могло углагати на стандардном нивоу. Очекујем да ће се тај тренд нижих улагања и скромнијих очекивања наставити – закључио је Немеш.
Највећи издаци и ове сезоне биће нафта и употреба вештачког ђубрива.
Пола века књижевног рада сажео је у своје најновије дело Славомир Гвозденовић, румунски и српски песник, уредник, универзитетски професор, посланик у румунском Парламенту, оснивач Савеза Срба у Румунији и први председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Збирку „Аутобиографија са поезијом“ представио је у Темишвару, а прва промоција у Србији уприличена је у нашем граду синоћ, у Народној библиотеци.
– Радује ме ово представљање у Кикинди јер је она далеко испред свих градова у Србији када је у питању сарадња са српском заједницом у Румунији – рекао је професор Гвозденовић. – Књига је моја биографија кроз поезију, а у темељима те поезије је пуно тога од наше историје, духовности, културе и памћења, свега што нас карактерише као посебан народ у Румунији и показује да смо, упркос свим невољама кроз које смо пролазили, сачували свој образ, част и достојанство, и нисмо поклекли ни пред ким. Скупо смо платили свој српски понос и достојанство, али бар смо то сачували за своју децу. Све је то у мојој поезији, све то чувам од заборава.
Гвозденовић је доктор српског језика и књижевности, а карактерише га изванредно познавање језика, истакла је књижевна критичарка Марија Танацков.
– Славомир Гвозденовић има, међу нашим песницима у дијаспори, можда и најзначајније место. Изузетно добро познаје језик, ушао је у његове тајне и по осећају за језик упоредила бих га са Васком Попом. Зачудно је да један Румун и један српски песник у Румунији толико воле српски језик, да улазе у његове дубине и да, на темељу тога, могу да нам покажу сву његову лепоту. Он има песме са римом, без риме, експерименте са интерпункцијом и са постмодерном, али по мени, он је песник који је изузетно ослоњен на традицију и негује културу сећања. Ипак, он није само српски песник, његов лирски субјекат представља се као грађанин света. Целокупна култура, од античке до данашње европске и светске цивилизације, садржана је у његовим песамама на нивоу асоцијација и примера. Он негује културу сећања, против је постмодернистичког хаоса и уништења свега што је иза нас, везан је за нашу веру, обичаје и традицију, и све то налази један лепи сплет у његовој поезији – рекла је Марија Танацков.
Гвозденовић је најавио да ће се, 23. и 24. новембра у Темишвару, у оквиру Дана српске културе, одржати мини-сајам српске књиге што је, како је рекао, јединствена манифестација у читавом српском расејању. Програми ће уследити после Дана српског језика који је, на његову иницијативу, изгласан у Парламенту Румуније. „Ми чувамо своје јер без имена и језика не бисмо ни постојали“, закључује Гвозденовић.
На добро посећеној књижевној вечери књижевника из Румуније и пријатеља Кикинђана, наступила је Женска певачка група „Гусала“.
Светлосна и звучна сигнализација на путном железничком прелазу Кикинда-Банатско Велико Село, која није била у функцији две године, од данас (уторак, 17. октобар) је поново успостављена.
Возови се крећу брзином од 40-50 километра на сат и не заустављају се код прелаза, што значи да је обавезно заустављање за све возаче путничких возила, уколико сигнализација упозорава на долазак воза, сазнајемо на Железничкој станици.
На иницијативу и у организацији Стефана Остојића, дипломираног глумца, у Новим Козарцима је, протеклог викенда, одржан тродневни театарски фестивал – „ПУК“ – Позориште у Козарцима. У сали Дома културе одигране су три представе и један стендап, а током дана трајале су драмске радионице за полазнике из Нових Козараца, Кикинде и Новог Сада.
Кућа Остојића била је, у току Фестивала, била уметничка резиденција за глумце и друге уметнике из Србије који су пратили програме, учествовали у њима и размењивали искуства.
Фестивал је отворила Милица Димитријевић из Ниша са својом монодрамом „Кад се завесе спусте“. Талентована млада глумица је, са пуно толине донела лик чувене Радмиле Савићевић. Сећање на славну глумицу публика је испратила са много емоција. Затим су се гледаоци преселили у парк испред Дома културе, у којем је Стефан Остојић, уз много радости и комуникације са обе стране, одиграо свој музички стендап „Мала ноћна неугода“.
Милица Димитријевић рекла је да јој је била част да отвори Фестивал.
– Осетила сам толико љубави, ентузијазма и позитивне енергије – изјавила је Милица. – Уживала сам играјући за публику у Новим Козарцима, осетила сам да чиним нешто значајно. Сам Фестивал је племенит чин, а за мене и ново искуство које ћу памтити. Ово кратко путовање ме је јако инспирисало и подстакло ме да размишљам о глуми и уметности на потпуно нов начин. Још једном сам потврдила себи да уметник не постоји без публике, зато јој треба пружити искреност, љубав и квалитетан садржај и она ће то препознати.
Другог фестивалског дана наступио је глумац из Шапца, Душан Симић који је веома надахнуто одиграо монодраму „Српски Хамлет“. Иззетна енергија и задовољство игре „прешли су рампу“ и публика је, и овога пута, актера наградила великим аплаузом. Симић је истакао да је играње на Фестивалу било веома инспиративно.
– Дошао сам да подржим свог колегу јер мислим да ради сјајну ствар у Новим Козарцима, а то је покретање позоришта, културе, оживљавање уметности уопште, што је велика мисија. Можда још увек нисмо свесни да је то један велики покрет којем се прикључује све већи број људи као и колега који су дошли и долазиће овде да играју представе за мештане. Било је предивно, људи су веома лепо реаговали и прихватили представу, и тај аплауз који сам добио је нешто што треба доживети. После представе сам се обратио публици и поручио им да подрже Стефана у његовим наумима и идејама и да истрају у томе, да их буде што више на догађајима и представама, али пре свега да шаљу своју децу да стичу нова сазнања о позоришту, култури, уметности. Нови Козарци, у наредном периоду, у Србији али и ван граница, могу да буду познати као место културе и једног новог покрета који је управо Стефан иницирао – рекао је после представе глумац Душан Симић, иначе и директор Туристичке организације Града Шапца.
Фестивал је затворила прва српска кловновска монодрама Стефана Остојића, у режији француске глумице и редитељке Ли Делонг. Козарчани и гости разумели су Лалине љубавне јаде, уживали у игри и волели веома инспирисаног и разиграног Остојића.
– Фестивал је био успешнији него што сам очекивао. Публика је у великом броју посетила сваку представу, радионице су биле одличне, а гости из других градова одушевљени су мештанима. Сваког месеца ћемо организовати неки догађај, публика ће се, надам се, навићи на честа културна дешавања, а посете уметника из других крајева освежиће сеоску атмосферу – сигуран је Остојић. – Децентрализација културе, и не само ње, важна је за опстанак заједнице. Верујем да ће се млади у све већем броју враћати у села. Само мир који нуди жувот на селу велики је луксуз у односу на живот у граду, зато верујем да ће и публика једва дочекати да дође овде, да гледа представу, учествује у радионицама и другим активностима.
Остојићев ентузијазам препознали су и у Месној заједници у којој су му пружили логистичку подршку у Дому културе, у којем су се одвијали програми. Жене из удружења такође су свесрдно помогле и почастиле госте Фестивала својим чувеним питама.
На „ПУК“ је пала завеса, али не задуго. У Новим Козарцима са радошћу очекују нове програме, чиме је децентрализација већ заживела. Јер, култура станује у нама, а места за њену манифестацију нису резервисана само за велике дворане и центре.
Да Новокозарчани баштине позоришну културу говори и податак да је, пре неколико деценија, у овом месту веома успешно радила Драмска секција КУД „Петар Кочић“. Средњошколци из овог места редовно су сами припремали и играли представе пред пуном салом Дома културе, али и наступали на регионалним и покрајинским фестивалима одакле су се враћали овенчани наградама, чега се мештани и данас са поносом сећају.
У организацији Спортског центра „Језеро“ Кикинда, у сарадњи са Туристичком организацијом, а под покровитељством и подршком Града, у Кикинди ће бити одржана манифестација „Ледено језеро“.
Зимска бајка почеће 9. децембра ове и трајаће до 15. јануара следеће године на великом паркингу код Спортског центра „Језеро“. Суграђани ће моћи да уживају у зимским чаролијама на клизалишту ледене површине од 20 пута 10 метара. Клизаљке свих бројева моћи ће да изнајмљују приликом куповине карата.
-Спортски центар „Језеро“ и Град, ослушкујући жеље и потребе суграђана, а поготово оних најмлађих, ове године приредиће нешто ново , истинску зимску идилу. Последњих година, велики број деце из Кикинде, организовано са школама одлази у Нови Сад, како би клизали на тамошњим клизалиштима и уживали у зимским чаролијама. Ове године имаће прилику да осете те чари у свом Кикинди, на само пар минута од својих кућа. Надам се да ће ово постати традиција и да ћемо још више оплеменити туристичку понуду у зимском периоду. Поред самог клизалишта, са правим ледом и околних забавних садржаја, топлих напитака и програма за децу, организоваћемо бесплатну основну обуку клизања за наше основце у преподневним терминима, а у договору са школама. Потрудићемо се да „Ледено језеро“ постене традиција и да сваке године зима у Кикинди буде бајка – истакао је директор СЦ „Језеро“ Дејан Пудар.
Радно време клизалишта ће бити радним данима од 16 до 21 сат, а викендом од 16 до 22 часа. Цена улазнице ће бити 150 динара, за сат времена, а исто толико ће коштати изнајмљивање клизаљки. На дан отварања, 9. децембра, улазак ће бити бесплатан за све. На располагању ће бити и пратећи садржаји, топли напици који, мини забавни парк, дружење и сликање са Деда Мразом и Снежном краљицом, велика новогодишња јелка и још много тога.
Енигматски клуб „Кикинда“ забележио је још један успех. Протеклог викенда на Првенству Хрватске у Новој Градишци, у веома јакој конкуренцији, екипа у саставу Јован Недић, Борис Бабич и Славко Бован освојила је друго место, одмах иза шампионске екипе „Чвора“ из Бјеловара. На решавачком Првенству Хрватске, екипа кикиндских енигмата у саставу Небојша Драгомировић, Борис Бабич и Славко Бован пласирала се на четврто место, што је такође велики успех. У појединачној конкуренцији, Небојша Драгомировић освојио је прво место у решавању логичких задатака.
Енигмати из нашег града су годинама најбољи у Србији, па је овим успехом доказано да могу равноправно да се такмиче с најбољим хрватским енигматама на њиховом „терену“ и на хрватском језику.
