фебруар 2, 2026

Дан: 26. октобар 2023.

Godisnjica kolonizacije (9)

Крајишки живаљ досељен је у данашње Банатско Велико Село током новембра 1945. године. Прве које су стигле биле су породице Јарић и Тртица. За њима су долазиле такође читаве породице, са најмлађим и најстаријим члановима, преко Осијека до Новог Сада, затим до Кикинде у којој су преспавали на Железничкој станици. Сведочили су да су их Кикинђани лепо дочекали и да су им донели храну. Следећег дана одлазили су у куће у селу које су им биле додељиване. Стизали су из Бихаћа, Босанског Петровца, Дрвара и Кључа.

Сећање на то време храбрости, полета, али и тешког и преданог рада данас чувају трећа и четврта генерација колонизованих. Сваког 26. октобра у Банатском Великом Селу одржава се Дан колонизације.

– Ништа није случајно, наши дедови су били добри ратници, добри браниоци државе, па су колонизацијом стационирани уз ободе наше земље. Ми смо поносни потомци јер је њихов тежак живот нама створио услове за нашу бољу будућност. Задужили су нас да ми то исто чинимо за нашу децу. Овом манифестацијом чувамо наш идентитет и корене нашег народа – рекла је Мира Пећанац,  председница Савета месне заједнице.

Великоселци су данас у Дому културе дочекали госте из Покрајине и Републике,  градоначелника Николу Лукача са сарадницима, покрајинску посланицу Станиславу Хрњак.

– Овом манифестацијом сећамо се наших предака који су дошли из Крајине и чувамо традицију културу и обичаје завичаја. Учимо се на њиховом јунаштву и храбрости. Морамо знати где су нам корени како бимо знали како ићи у будућност – истакао је градоначелник Лукач.

Присутнима се обратио генерал Милорад Ступар, саветник потпредседника Владе и министра одбране Милоша Вучевића.

– Ми, потомци српског народа имамо шта да славимо. Припадамо народу који је одувек своју слободу плаћао крвљу најбољих синова, народу који је увек био на правој страни историје – рекао је генерал Ступар. – Преносим вам поруку министра Вучевића да се, културом сећања, супротставимо култури заборава и подсећам вас да је јединство основ опстанка српског народа.

Војводина је изразито имиграционо подручје и овде су сви некада и однекуд дошли, рекао је Александар Ђедовац директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Аутономне покрајине Војводине.

– Требало је у то, поратно времне, у сасвим новој средини, само са завежљајима које су понели, започети овде нови живот. И ти људи су у томе успели јер су били вредни, храбри и одлучни. Био је то животни подвиг. Данас стасавају трећа и четврта генерација колониста и на њима је да чувају сећање на завичај, на места из којих су дошли у Војводину. Зато и ова манифестација има и шири општи значај, део је општег мозаика којим чувамо културу и традицију. У име Покрајинске владе и Фонда, обећавам да подршка неће изостати – додао је Ђедовић.

Банатско Велико Село било је највеће колонистичко село у Банату. Овде су досељене 674 породице са 4.322 члна. Међу њима су били: 984 борца, 101 носилац Споменице, 302 инвалида и 152 деце – ратне сирочади. Првих месеци хранили су се на заједничком казану. Касније су добијали по једну краву на две или три породице. Ово место било је проглашено за прво социјалистичко село у Југославији, испричао је, између осталог, историчар, Душан Дејанац, аутор документарног филма са живим сведочењима колонизованих, који је емитован вечерас.

У програму под називом „Живећемо, дашта ћемо!“ наступили су ђаци ОШ „Славко Родић“, први и други ансамбл и мушка и женска певачка група КУД-а „Марија Бурсаћ“, и солисти, инструменталисти, Милан и Вид Вашалић.

У холу Дома културе биле су изложене слике на тему колонизације са овогодишње Ликовне колоније „Душан Керкез Џев“. Годишњица колонизације припремљена је уз подршку Града и Покрајине и у организацији Месне заједнице.

 

 

 

 

download-_14_

Туристичка организација Србије расписала конкурс за избор најбољих у 2023. години у више категорија који ће добити најпрестижнију награду у области туризма у Србији – „Туристички цвет“. Категорије су: туристичка организација, туристичка манифестација, туристичка агенција, хотел, остали угоститељски објекти за смештај, правни субјект за допринос у унапређењу туристичке понуде и промоције туризма, инфлуенсер – блогер и електронски или штампани медиј за предствљање Србије.

Туристичка организација послала је номинацију за „Совембар“ у категорији манифестације. Гласање је почело 25. октобра и траје до 7. новембра, обавља се искључиво електронски,  а могуће је гласати један пут са једне ИП адресе.

-„Совембар“ је јединствена манифестација у Србији и сматрамо да заслужује ово престижно признање. Кикинда је једино признато урбано зимско станиште сова ушара на планети Земљи. Орнитолози широм света радо долазе током зиме да посматрају и изучавају ове птице. Дејвид Линдо, британски орнитолог и новинар, један од највећих промотера кикиндских сова, као и Милан Ружић, председник Друштва за проучавање и заштиту птица Србија који нам сваке године помаже у бројању утина, али и промоцији овог природог фенмена. Позивамо све да гласају – истакла је Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације.

 

Једино је у нашем граду новембар „Совембар“, а манифестација се организује од 2012. године. Кикинђани се на посебан начин одужују птицама које су постале симбол града.

-Циљна група манифестације су деца од предшколског узраста до шестог разреда. И ове године, од првог до последњег дана новембра, имаћемо низ манифестација посвећених утинама током којих ће бити организован велики број радионица, едукативних садржаја и предавања која деци приближују значај сова ушара за наш град. Уједно их учимо како да чувају и сачувају њихово највеће урбано зимско станиште. Прво бројање сова и сова патрола планирано је за 24. новембр. Тада ће бити и централно обележавање „Совембра“ уз квиз знања „Свет сова ушара“ и мини базар – сазнајемо од Јасмине Миланков.

Дуже од  две деценије сове ушаре зимују у градском језгру Кикинде. Током протеклих 12 година биолози и орнитолози прате њихово кретање и живот на Градском тргу јер са падом температуре и опадањем лишћа, повећава се број симпатичних и корисних птица по којима је наш град постао планетарно познат.

Децембра 2009. године избројан је рекордан број, 734 јединке, у самом градском језгру. Тако, ове, по дану непомичне птице, ноћу када крену у лов, штите локална газдинства и људе од глодара. На основу истраживања исхране утина, оне на територији града Кикинде у току пет зимских месеци поједу око пола милиона мишоликих глодара.

Подсетимо и да је Кикинда добила „Туристички цвет“ 2017. године за  „Дане лудаје“, када је ова манифестација проглашена за најбољу у земљи.

395854992_6680929848680426_598630467486272587_n

Средња стручна школа „Милош Црњнаски” обележила је Дан школе. Овом приликом приређен је пригодан програм који су осмислили професори и ђаци, а на првом спрату ученици архитектонског смера исцртали су мурал који симболизује свих осам смерова којих има у овој образовној установи.

-Трудом, радом и залагањем наставника наша школа је модерна и добро опремљена. Трудимо се да учествујемо на свим конкурсима, како за адаптацију и опремање, тако и онима где је циљ размена ђака и искустава. Тако смо у јуну ми били гости Гимназији у албанском месту Љеша, нашем партнеру на Међународном пројекту „РАЈКО“. Узвратна посета реализована је током „Дана лудаје“ када смо наставили дружење са 12 ученика и две професорице. У протеклој години  од Покрајиснког секретаријата за образовање добили смо 1,5 милиона динара за куповину вредне опреме за медицински, архитектонски и хемијски кабинет, и две машине које су за смер оператер и пекар – рекао је директор Милорад Карановић.

Прослави 62-годишњице присуствовали су чланица Градског већа Валентина Мицковски и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе Богдан Тасовац.

-Ово је школа за пример и у име Града ђацима и запосленима честитам њихов дан. Ангажовани су у међународним пројектима који ученицима омогућавају да стекну шира знања, да упознају различите културе, стекну нове пријатеље и контакте за будућност. Локална самоуправа има одличну сарадњу са школом и наставићемо да их подржавамо – додала је Валентина Мицковски.

ССШ „Милош Црњански“ има 15 одељења и 350 ђака, а као Дан школе обележава датум рођења нашег славног писца.

395629749_1519354592143644_7560177486621524507_n

Мухамед Касиф Даринауфалди, за своје пријатеље Ифал, из Индонезије, у нашем граду боравиће годину дана у оквиру прогрaма „Интеркултура“. Пре два месеца стигао је из двомилионског града Сурабаја, у како каже, мирну и лепу Кикинду. У четвртом је разреду природно – математичког смера Гимназије „Душан Васиљев“, а његови домаћини су породица Раца из Накова.

-Град је мањи него што сам очекивао, али оно што је мој први утисак су љубазни и гостопримљиви људи. Сви се пуно друже и посећују, а оно што сам приметио је да су гласнији у односу на средину у којој живим. Често се грле, ударају по раменима и леђима, додиром се овде показује пуно емоција. Време је пуно хладније у односу на климу из које долазим, а кажу ми да тек предстоји права зима. На то тек треба да се привикнем – открио нам је Ифал.

Разлика у начину живота, култури, традицији је пуно, али је циљ ових размена разумети земљу у којој сте на размени и локалном становништву, пре свега младима, пренети део своје културе.

-У Индонезији не користимо надимке него се ословљавамо пуним именом. Већина становника Индонезије су муслимани, а у Србији су православне вере. Молим се пет пута на дан, а овде се то не ради. Исто тако у мојој култури не користи се лева рука како би се неком нешто дало, то је код нас непристојно, а разлози леже у религији –  додаје наш саговорник.

Разлике у образовном систему постоје, али у начину како се примењује. Са друге стране предмети који се изучавају су мање више слични. У Индонезији деца основни ниво образовања стичу у основним школама које трају шест година. Након тога уписују средњу школу која је двосмерна. Ученици који имају амбиција да студирају припремају се за факултет, а они који не желе на факултет уче један или два заната.

-Исто тако у Србији ученици једног месеца иду пре подне, а другог после подне у школу. Код нас школа за све траје од 7 до 16 сати, након чега смо слободни. Разлика је и што имамо такозване скаут часове односно наставу у природи. Тада кампујемо у природи и учимо пуно тога о животној средини. Највише разлика је у храни. У Индонезији једемо љуту храну и пуно поврћа, у Србији тога нема. Наша храна је јака и зачињена. До сада сам пробао пуно српске хране и бурек са сиром је мој фаворит – истакао је Мухамед Касиф.

Ноћни живот такође је нешто на шта наш гост није навикао.

-Млади у Индонезији не излазе ноћу у кафиће и дискотеке. Углавном се дружимо током дана у тржним центрима, а увече и ноћу смо код својих кућа. Овде се млади потпуно другачије забављају. Моји вршњаци који живе у градовима облаче се исто као и сви други млади широм света. За младе који живе у селима и руралним срединама свакодневна одећа је уједно и традиционална. Свако село у Индонезији има другачију традицију и у складу са њом је и одећа – додаје Ифал.

У Европи је први пут био пре десетак година. Боравио је у Великој Британији код брата који је тамо био на студијама.

-Од тада је мој сан био да истражим Европу и када ми указала прилика да дођем у Србију на размену нисам се пуно двоумио. Од компаније која ради у мојој земљи добио сам школарину тако да сам задовољан што сам овде – напомиње млади Индонежанин.

Српски језик, напомиње, тежак је за памћење, али се нада да ће га пре одласка добро савладати.

-Научићу више о другим културама, а стећи ћу и нове пријатеље. Веома ми се свидео фолклор, нарочито коло јер је весело, као и ваша традиционална музика. Мој циљ је да мојим новим другарима пренесем део своје културе, да им припремим традиционалну храну и да им покажем наш традиционални плес – открио нам је Мухамед Касиф Даринауфалди.

Програм Интеркултура спаја ученике

Од 2011. године Гимназија „Душан Васиљев” део је програма Интеркултура који подразумева размену ђака из читавог света.

 

– Циљ ових размена је да се млади упознају са културом, обичајима, традицијом наше земље, да науче српски језик и стекну нова пријатељства. Десетак наших ученика такође је било на размени, а до краја ове школске године, у оквиру Интеркултуре, планирамо размену одељења са школом из Турске  – открила нам је професорица Миљана Китановић.

До сада је на једногодишњој размени у нашем граду боравило тридесетак ученика из Бразила, Русије,Немачке, Парагваја, Белгије, Калифорније, Италије, Турске, Грчке, Италије и са Тајланда.

ofk kikinda

Трећа победа на страни, од укупно шест јесењих, може појачати апетите на  рубу Бландаша односно бити путоказ за зимски прелазни рок и пролећне амбиције ОФК Кикинде. Општи је то утисак љубитеља фудбала на северу Баната, након што су Кикинђани славили минималцем против Тисе, када је стрелац јединог поготка био је Александар Мирков из казненог ударца средином наставка, пошто је претходно оборен Алекса Спаић. Адорјанци су потом притискали, Кикинђани претили из полуконтри, задњи бедем је издржао и на крају наши су стигли до великог тријумфа за позиционирање при самом врху.

Капитен Небојша Ђукић вели:

– Добра утакмица подједнаких екипа, нисмо крили победничке амбиције и заслужено смо успели, пре свега, тимском игром. Делујемо све сигурније из кола у коло, али ваља то потврдити у суботу. Морамо показати да нисмо случајно трећи на лествици.

Надовезује се шеф струке Владимир Шпоња.

– Било је исцрпљујуће поготово у психолошком погледу, али то нас је пратило у већини мечева ове сезоне. Испадаће, највероватније, велики број екипа и зато је тако. Тиса игра допадљиво, желели су да изађу из мање кризе против нас, али ми смо били стрпљиви и дисциплиновани и истрајали смо у замислима. Било је, додуше, тренутака када смо били подређени, али нисмо клонули духом, јер хемија је међу играчима одлична.

У суботу на Градски стадион долази тешко рањена Бачка из Бачке Паланке.

– Без обзира на све, чека нас рововска борба, детаљи ће одлучити. Бачка је ушла у сезону с великим амбицијама и заиста има квалитетан састав, али засад су негативно изненађење лиге. И поред свега, поштујем их и сигуран сам да не заслужују дно табеле. Међутим, ми сада имамо низ добрих резултата, пет мечева смо без пораза, срчани смо и стално имамо жељу за доказивањем па, уз подршку навијача, очекујем нови тријумф – јасан је Шпоња.

Резултати 11. кола: Динамо – Борац 2:3, Кабел – Подунавац 1:1, Тиса – ОФК Кикинда 0:1, Бачка – Словен 0:5, Раднички – Нафтагас 0:2, 1.мај Рума – Хајдук 0:0, Железничар – Јединство 0:0, Омладинац – Бечеј 2:0.

ПОРЕДАК: Словен 24, Железничар 24, ОФК Кикинда 20, Кабел 19, Омладинац 18, Бечеј 18, Нафтагас 16, Динамо 16, Тиса 15, Подунавац 14, Хајдук 12, 1.мај Рума 12, Раднички 11, Борац 10, Јединство 9, Бачка 9.

У 12. колу, у суботу и недељу (13.30), играће: Борац – Бечеј, Јединство – Омладинац, Хајдук – Железничар, Нафтагас – 1.мај Рума, Словен – Раднички, ОФК Кикинда – Бачка, Подунавац – Тиса, Динамо – Кабел.

landscape-1462216860-gettyimages-534577083

Кикинда ће у суботу бити домаћин  „Сајму родитељства” које организују Влада Србије и УНИЦЕФ уз подршку локалне самоуправе. У 12 сати у сали Културног центра биће одржана трибина “Срећно родитељство” намењена родитељима. Координатори УНИЦЕФА, Центра за социјални рад, Дома здравља излагаће о пренаталном периоду, дојењу, раним стимулацијама код малих беба и деце значају игре и читања – од игре до васпитања. У 13 часова на платоу испред ове установе планиран је програм чији је носилац Предшколска установа „Драгољуб Удицки”. Овом приликом биће представљена два породична клуба вртића „Плави чуперак” и „Колибри”.


Родитељи, деца и васпитачи из „Плавог чуперка” имаће радионицу на тему „Моја породица” у оквиру које ће малишани заједно са васпитачима и родитељима различтим ликовним техникама представити породицу. Породични клуб „Колибрија” родитељи, деца и васпитачи правиће пињате које ће после бити искоришћене за прославе пројеката у вртићима.
Кроз овакве активности подстиче се креативност код деце, као и то да малишани и њихови родитељи могу бити одлични партнери у игри и стварати лепе и корисне ствари.
Овом приликом представиће се и предшколци из „Плавог чуперка” који ће сајам подржати песмом и плесном тачком.


Осим Предшколске установе штанд  ће имати и Центар за социјални рад који ће делити промотивни материјал о својим услугама. Дом здравља и Патронажна служба представиће Школицу за труднице и пројекат „Породично оријентисане ране интервенције” који је намењен деци са сметњама и тешкоћама у развоју, тако да ће овом приликом бити представљене бесплатне услуге и подршка која се пружа.
Центар социјалне заштите „Наша кућа” организоваће полигон за децу чији је циљ развој моторике и координације. Родитељи ће моћи да добију упутства и ове вежбе примењују код куће, а посебно ће се односити на фазе развоја бебе као што су седење, пузење, први кораци.

gume

Из Агенције за безбедност саобраћаја саопштено је да ће зимске гуме бити обавезне од  среде, 1. новембра до 1. априла, уколико су на коловозу снег, лед или поледица. Зимски пнеуматици су препоручљиви и када су коловози суви, ако су температуре ниже од седам степени.

На овим температурама, летње гуме губе своју најважнију карактеристику – добро пријањање, а њихов зауставни пут приликом кочења је и до два пута дужи од уобичајеног трага који остављају зимски пнеуматици, наводи се у саопштењу,

На зимским пнеуматицима дубина шаре мора бити минимум четири милиметра.

Препорука возачима је да постављају зимске пнеуматике на сва четири точка јер, уколико се гуме ставе само на предњу осовину, лако може доћи до проклизавања аутомобила и закретања возила у кривинама. Са друге стране, уколико се поставе само на задњу осовину, може се догодити да током скретања предње гуме изгубе пријањање и возило настави право.

Пнеуматике старије од пет година потребно је детаљно контролисати једном годишње.

Према Закону о безбедности саобраћаја на путевима, возач је дужан да у саобраћају на путу поседује зимску опрему и користи је на прописан начин. У супротном, предвиђена је новчана казна. Казне за некоришћење зимских пнеуматика су, од пет хиљада за физичка до 200 хиљада динара за правна лица.

Изван насељених места, обавезно је у пртљажнику имати ланце или друга средства за повећање тракције. Када је снег на коловозу, ланци се монтирају на погонске точкове и то на оним саобраћајницама где је означена обавезна употреба.

У насељеним местима, возила не морају бити опремљена ланцима, а у зимској опреми аутобуса и теретних возила обавезна је још и лопата.

Агенција за безбедност саобраћаја апелује на све учеснике у саобраћају да своја возила припреме за вожњу у зимским условима.

Pozoriste a

У Народном позоришту следећег месеца на репертоару ће бити шест домаћих остварења и једно гостовање.

Први термин, петак, 3. новембар, припада „Ковачима“, Милоша Николића. Играју: Бранислав Кнежевић, Марина Воденичар и Михаило Лаптошевић.

У уторак, 7-ог, на малој сцени биће одиграни „Облаци“, представа о Душану Васиљеву којег игра Владимир Максимовић.

Такође на малој сцени, комад „Па се видимо у сну“ биће на репертоару у петак, 10. новембра.

У уторак, 14-ог, играће се „Смрт човека на Балкану“, црна комедија по којој је снимљен и филм. представу је режирао писац, Мирослав Момчиловић.

Најновија представа, „Џепови пуни камења“, дуодрама у којој играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић, на репертоару је у петак, 17-ог.

Јубиларно, 50. извођење кловновске монодраме „Лала“ Стефана Остојића, у режији Ли Делонг и у продукцији Града Кикинде, Компаније „Гриндекс“, Компаније „Ларк“ из Париза и Театра „Гусани у магли“, заказано је за петак, 24. новембар.

У уторак, 28. новембра, гостоваће Краљевачко позориште са представом Виде Давидовић и у режији Снежане Тришић, „Црна Овца“. У држави лопова постоји један поштени човек који одбија да краде. Поштењачина је аномалија и његово постојање доводи до урушавања и колапса комплетног система, наводи се у најави представе.

 

У октобру ће још две представе имати своја репертоарска извођења – „Љубавно писмо“, у петак, 27-ог, и „Џепови пуни камења“, друга реприза, у уторак, 31. октобра.

Све представе у Народном позоришту почињу у 20 сати. Цена улазнице је 400 динара, а попуст од 50 одсто остварују ђаци, студенти, пензионери и корисници социјалне помоћи.

 

Don`t copy text!