фебруар 2, 2026

Дан: 18. октобар 2023.

Kreativna Evropa 3

Представници институција и установа културе данас су Атељеу „Тера“ у Кикинди имали прилику да се упознају са програмом Европске уније „Креативна Европа“ којим се, по различитим конкурсима, финансирају пројекти у областима културе, аудио-визуелних делатности и међусекторске сарадње.

За шестогодишњи период који траје до 2027. године опредељен је укупан буџет од 2,4 милијарде евра. У претходном периоду пројекти из Србије су веома добро прошли на конкурсима, рекла је Мина Радмиловић Пјевац из канцеларије „Антена култура деск Србија“ програма „Креативна Европа“ у Новом Саду.

– Већ сутра нас очекује расписивање једног конкурса и зато смо овде да бисмо представили како можемо да помогнемо да институције, установе и удружења на прави начин конкуришу и да добију средства од ЕУ. Организоваћемо и тродневни семинар на Фрушкој Гори током новембра, када ћемо конкретно заинтересованима помоћи да формулишу своје пројектне предлоге, како би на конкурсу добили што више бодова.

До марта ће, кажу у „Антени“, бити расписано пет конкурса. Сваки захтева партнерску сарадњу са учесницима из других земаља на заједничком циљу.

– Сврха пројекта треба да буде унапређење одређених сегмената културе и аудио-визуелних делатности и важно је да буду поштовани приципи ЕУ – родна равноправност, укључивање угрожених социјалних група и особа са инвалидитетом. У проналаску партнера такође можемо да помогнемо јер имамо сарадњу са канцеларијама у другим земљама – рекла је Радмиловић Пјевац.

Информације о конкурсима као и контакт са запосленима у Канцеларији налазе се на сајту kreativnaevropa.rs.

Zamena prozora (1)

Од данас, 18. октобра, привремено  је обустављено примање захтева  суграђана  за мере енергетске ефикасности које субвенционишу локална самоуправа и Министарство рударства и енергетике. За шест дана, од како је отворен позив, пристигао је довољан број захтева да се обухвати предвиђени буџет од 20 милиона динара.

Комисија обилази сва домаћинства која су конкурисала и уколико је чињенично стање онакво какво је у захтеву, доносе се решења по свакој пријави понаособ. Након што се донесу решења знаће се да ли је остало новца. Уколико  буде средстава захтеви ће се поново примати о чему ће грађани бити благовремено обавештени.

Подсетимо да су ове године грађани могли да конкуришу за пакете мера који подразумевају да се више сродних мера примени у једном домаћинству. За појединачне мере субвенција је 50 одсто укупних средстава, за основни пакет је 55, за стандардни 60, а за напредни је до 65 процената.

copper_wire_cable_269563

Припадници МУП-а ухапсили су пет особа због сумње да су од почетка године извршиле око 100 кривичних дела тешка крађа. Ухапшени  С. Р. (45), В. Ш. (43), Т. А. (42), И. Д. (43) и Б. М. (43), сумњиче се да су на подручју полицијских управа Кикинда, Сремска Митровица, Зрењанин, Панчево, Суботица, Нови Сад, Пожаревац, Сомбор, Смедерево, Ваљево и Чачак, на штету ЕПС и других јавних и приватних предузећа, насилно отварали трафостанице из којих су узимали бакар и друге метале, које су продавали као секундарну сировину.

Непосредно након извршеног кривичног дела, на подручју  Новог Кнежевца Т. А, И. Д. и Б. М. Како сазнаје наш портал на подручју Полицијске управе Кикинда потврђено је шест кривичних дела.

У возилима које су користили, пронађени су украдени предмети из трафостаница. Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежним тужилаштвима.

 

izložba košarke

Кошарка у Србији слави 100. рођендан, а КСС широм државе организује изложбе која сведоче о највећим успесима, па ће тако у суботу од 11 до 17 сати пред Градским музејом, бити уприличена изложба предмета и фотографија.

Кикинђани ће видети трофеје, записнике, одевне предмете, лопте и још пуно тога што од заборава чува неке од најблиставијих момената некадашње југословенске те српске кошарке.

Feješ Klara zgrada

На седници Владе Војводине донета је одлука да се издвоји новац за реконструкцију Основне школе „Фејеш Клара“ у Кикинди. Процењена вредност радова је 400 милиона динара, а у 2023. години Покрајинска влада је обезбедила 150 милиона.

Објекат површине преко 2.000 квадратних метара налази се у градском језгру Кикинде и одлуком Владе Републике Србије проглашено је за просторну културно-историјску целину.

Школа „Фејеш Клара“ једна је од две најстарије школе у Кикинди, и основана је 1812. године, као Парохијална народна школа. С обзиром на то да се број ученика константно повећавао, 1893. године је почела изградња нове зграде, која је због своје архитектонске вредности под заштитом државе.

У школи се настава одвија на српском и мађарском језику.

Radionica - projekat Vanredne situacije, Tehnicka skola 18.10.2023. godine (10)

У оквиру Интерег програма прекограничне сарадње Србија – Румунија у токе је реализација пројекта „Ванредне ситуације“ (Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations, RORS 218). Тим поводом данас, 18. и сутра, 19. октобра су предавања на тему „Реаговање у ванредним ситуацијама“.

На радионици одржаној у Техничкој школи, којој су поред средњошколаца из Кикинде присуствовали и њихови вршњаци из места Рекаш из Румуније, били су у прилици да сазнају нешто више о врстама пожара и како реаговати у датој ситуацији. Tема радионице у четвртак биће „Пожари на отовреном“ који су најчешћи у Кикинди и дешавају се доминантно у сезони обављања радова у пољопривреди. Гости из Румуније упознаће се и са туристичким знаменитостима највећег севернобанатског града.

Осим Кикинде и Зрењанина, партнери на пројекту су Агенција за ванредне ситуације из Темишвара, Инспекторат за ванредне ситуације „Банат“ за жупанију Тимиш из Темишвара и Инспекторат Жандармерије жупаније Тимиш из Темишвара.

Кикинди, као једном од партнера у пројекту, припало je око 110 хиљада евра. На тај начин, обезбеђена је ватрогасна опрема, намењена Одељењу за ванредне ситуације, као и вишенаменско возило-цистерна.

streljaštvo

Стрељачка дружина Кикинда предстојећег викенда други пут уприличиће међународно такмичење у стрељачким олимпијским дисциплинама (10 метара пиштољ и пушка) – „Кикинда куп 2023”.

Отварање у дворани „Језеро” предвиђено је за суботу у 12.30 сати, а поводом тога данас су у Градској кући говорили градски већник за спорт Драган Пецарски, председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов и стрелац Кикинде Душко Петров.

– Добар посао одрадили смо прошле године па смо се нашли и у календару такмичења, да цео свет тако види да се у Кикинди дешава овај догађај. Имаћемо више од 200 стрелаца из пет држава, а од наших најбољих олимпијаца сви ће да наступе осим Зоране Аруновић која је прехлађена – рекао је Петров.

Надовезао се Пецарски:

– Први турнир је био на завидном нивоу, препознато је то од Савеза, а одзив  ове године је и много бољи. Ту смо да дамо подршку нашим стрелцима, а поготово Душку да се у догледно време квалификује и на Олимпијске игре.

Чуданов је закључила:

– Драго ми је што ћемо опет да имамо ово такмичење, фантастично је било прошле године, надам се да ће да буде лепо и ове. Ми ћемо увек да подржимо овакве догађаје у нашем граду, поготово овако врхунске спортисте, укључујући и нашег Петрова, а ово је најбоље што имамо у овој грани спорта.

agricultural-machine-1918989_1920

Сетва озимих култура спорадично је почела у кикиндском атару. На мањим површинама ратари заснивају раж, јечам, овас и уљану репицу. Највећи део пољопривредника још увек припрема земљиште за сетву, а најраспростањенија јесења култура биће пшеница.

-Већина агронoма заузела је став да о сетви пшенице пре 20. октобра не треба размишљати. Оптимално време за овај посао, услед промене климатских услова које је све израженије у протеклих неколико година, је последња декада октобра и прва у новембру – истакао је агроном Роберт Немеш.

Tractor agricultural machine cultivating field.

 

 

Ранија сетва је проблематична због температура које су више од просека за јесен и зиму. То практично значи да нема мировања култура, тако да биљке прерасле улазе зимски период.

-То доводи до болести тако да су потребне чешће прихране, али и прскање хербицидима и пестицидима. Поред болести проблем стварају штеточине попут мишева и волухарица, са којима су ратари имали проблема прошле сезоне јер су штете биле ненадокнадиве. Рани рокови сетве, показало се претходних година, доводе до тога да биљка превелика уђе у зимски период, а до пролећа има још два месеца. На таквим парцелама приноси су били знатно мањи и квалитет зрна лошији – прецизира наш саговорник.

Услови за сетву тренутно су неповољни због недостатка влаге у земљишту. Немешова препорука је да се сачека киша, па тек онда да се ваљано припреми земљиште и обави сетва. Претпоставка је да ће ове године највећи део произвођача сејати такозвану пшеницу са тавана. Разлог је ниска откупна цена жита која је тренутно између 16 и 17 динара за килограм. По тој цени не исплати се продаја, па ће већина газдинстава овогодишњи род искористити за сетву.

-Семе са тавана није добро решење. Услови складиштења пшенице, али и квалитет тог зрна су под знаком питања. Такву пшеницу је неопходно додатно третирати и то ће се сигурно одразити на квалитет производа. Све је почело пре три године и добар део произвођача није успео да наплати рад, тако да су дугови пренесени у ову годину, која није била толико добра у нашем рејону, да би се могло углагати на стандардном нивоу. Очекујем да ће се тај тренд нижих улагања и скромнијих очекивања наставити – закључио је Немеш.

Највећи издаци и ове сезоне биће нафта и употреба вештачког ђубрива.

Biblioteka Gvozdenovic

Пола века књижевног рада сажео је у своје најновије дело Славомир Гвозденовић, румунски и српски песник, уредник, универзитетски професор, посланик у румунском Парламенту, оснивач Савеза Срба у Румунији и први председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Збирку „Аутобиографија са поезијом“ представио је у Темишвару, а прва промоција у Србији уприличена је у нашем граду синоћ, у Народној библиотеци.

– Радује ме ово представљање у Кикинди јер је она далеко испред свих градова у Србији када је у питању сарадња са српском заједницом у Румунији – рекао је професор Гвозденовић. – Књига је моја биографија кроз поезију, а у темељима те поезије је пуно тога од наше историје, духовности, културе и памћења, свега што нас карактерише као посебан народ у Румунији и показује да смо, упркос свим невољама кроз које смо пролазили, сачували свој образ, част и достојанство, и нисмо поклекли ни пред ким. Скупо смо платили свој српски понос и достојанство, али бар смо то сачували за своју децу. Све је то у мојој поезији, све то чувам од заборава.

Гвозденовић је доктор српског језика и књижевности, а карактерише га изванредно познавање језика, истакла је књижевна критичарка Марија Танацков.

– Славомир Гвозденовић има, међу нашим песницима у дијаспори, можда и најзначајније место. Изузетно добро познаје језик, ушао је у његове тајне и по осећају за језик упоредила бих га са Васком Попом. Зачудно је да један Румун и један српски песник у Румунији толико воле српски језик, да улазе у његове дубине и да, на темељу тога, могу да нам покажу сву његову лепоту. Он има песме са римом, без риме, експерименте са интерпункцијом и са постмодерном, али по мени, он је песник који је изузетно ослоњен на традицију и негује културу сећања. Ипак, он није само српски песник, његов лирски субјекат представља се као грађанин света. Целокупна култура, од античке до данашње европске и светске цивилизације, садржана је у његовим песамама на нивоу асоцијација и примера. Он негује културу сећања, против је постмодернистичког хаоса и уништења свега што је иза нас, везан је за нашу веру, обичаје и традицију, и све то налази један лепи сплет у његовој поезији – рекла је Марија Танацков.

Гвозденовић је најавио да ће се, 23. и 24. новембра у Темишвару, у оквиру Дана српске културе, одржати мини-сајам српске књиге што је, како је рекао, јединствена манифестација у читавом српском расејању. Програми ће уследити после Дана српског језика који је, на његову иницијативу, изгласан у Парламенту Румуније. „Ми чувамо своје јер без имена и језика не бисмо ни постојали“, закључује Гвозденовић.

На добро посећеној књижевној вечери књижевника из Румуније и пријатеља Кикинђана, наступила је Женска певачка група „Гусала“.

Don`t copy text!