најчитанији портал Севернобанатског округа
Светлосна и звучна сигнализација на путном железничком прелазу Кикинда-Банатско Велико Село, која није била у функцији две године, од данас (уторак, 17. октобар) је поново успостављена.
Возови се крећу брзином од 40-50 километра на сат и не заустављају се код прелаза, што значи да је обавезно заустављање за све возаче путничких возила, уколико сигнализација упозорава на долазак воза, сазнајемо на Железничкој станици.
На иницијативу и у организацији Стефана Остојића, дипломираног глумца, у Новим Козарцима је, протеклог викенда, одржан тродневни театарски фестивал – „ПУК“ – Позориште у Козарцима. У сали Дома културе одигране су три представе и један стендап, а током дана трајале су драмске радионице за полазнике из Нових Козараца, Кикинде и Новог Сада.
Кућа Остојића била је, у току Фестивала, била уметничка резиденција за глумце и друге уметнике из Србије који су пратили програме, учествовали у њима и размењивали искуства.
Фестивал је отворила Милица Димитријевић из Ниша са својом монодрамом „Кад се завесе спусте“. Талентована млада глумица је, са пуно толине донела лик чувене Радмиле Савићевић. Сећање на славну глумицу публика је испратила са много емоција. Затим су се гледаоци преселили у парк испред Дома културе, у којем је Стефан Остојић, уз много радости и комуникације са обе стране, одиграо свој музички стендап „Мала ноћна неугода“.
Милица Димитријевић рекла је да јој је била част да отвори Фестивал.
– Осетила сам толико љубави, ентузијазма и позитивне енергије – изјавила је Милица. – Уживала сам играјући за публику у Новим Козарцима, осетила сам да чиним нешто значајно. Сам Фестивал је племенит чин, а за мене и ново искуство које ћу памтити. Ово кратко путовање ме је јако инспирисало и подстакло ме да размишљам о глуми и уметности на потпуно нов начин. Још једном сам потврдила себи да уметник не постоји без публике, зато јој треба пружити искреност, љубав и квалитетан садржај и она ће то препознати.
Другог фестивалског дана наступио је глумац из Шапца, Душан Симић који је веома надахнуто одиграо монодраму „Српски Хамлет“. Иззетна енергија и задовољство игре „прешли су рампу“ и публика је, и овога пута, актера наградила великим аплаузом. Симић је истакао да је играње на Фестивалу било веома инспиративно.
– Дошао сам да подржим свог колегу јер мислим да ради сјајну ствар у Новим Козарцима, а то је покретање позоришта, културе, оживљавање уметности уопште, што је велика мисија. Можда још увек нисмо свесни да је то један велики покрет којем се прикључује све већи број људи као и колега који су дошли и долазиће овде да играју представе за мештане. Било је предивно, људи су веома лепо реаговали и прихватили представу, и тај аплауз који сам добио је нешто што треба доживети. После представе сам се обратио публици и поручио им да подрже Стефана у његовим наумима и идејама и да истрају у томе, да их буде што више на догађајима и представама, али пре свега да шаљу своју децу да стичу нова сазнања о позоришту, култури, уметности. Нови Козарци, у наредном периоду, у Србији али и ван граница, могу да буду познати као место културе и једног новог покрета који је управо Стефан иницирао – рекао је после представе глумац Душан Симић, иначе и директор Туристичке организације Града Шапца.
Фестивал је затворила прва српска кловновска монодрама Стефана Остојића, у режији француске глумице и редитељке Ли Делонг. Козарчани и гости разумели су Лалине љубавне јаде, уживали у игри и волели веома инспирисаног и разиграног Остојића.
– Фестивал је био успешнији него што сам очекивао. Публика је у великом броју посетила сваку представу, радионице су биле одличне, а гости из других градова одушевљени су мештанима. Сваког месеца ћемо организовати неки догађај, публика ће се, надам се, навићи на честа културна дешавања, а посете уметника из других крајева освежиће сеоску атмосферу – сигуран је Остојић. – Децентрализација културе, и не само ње, важна је за опстанак заједнице. Верујем да ће се млади у све већем броју враћати у села. Само мир који нуди жувот на селу велики је луксуз у односу на живот у граду, зато верујем да ће и публика једва дочекати да дође овде, да гледа представу, учествује у радионицама и другим активностима.
Остојићев ентузијазам препознали су и у Месној заједници у којој су му пружили логистичку подршку у Дому културе, у којем су се одвијали програми. Жене из удружења такође су свесрдно помогле и почастиле госте Фестивала својим чувеним питама.
На „ПУК“ је пала завеса, али не задуго. У Новим Козарцима са радошћу очекују нове програме, чиме је децентрализација већ заживела. Јер, култура станује у нама, а места за њену манифестацију нису резервисана само за велике дворане и центре.
Да Новокозарчани баштине позоришну културу говори и податак да је, пре неколико деценија, у овом месту веома успешно радила Драмска секција КУД „Петар Кочић“. Средњошколци из овог места редовно су сами припремали и играли представе пред пуном салом Дома културе, али и наступали на регионалним и покрајинским фестивалима одакле су се враћали овенчани наградама, чега се мештани и данас са поносом сећају.
У организацији Спортског центра „Језеро“ Кикинда, у сарадњи са Туристичком организацијом, а под покровитељством и подршком Града, у Кикинди ће бити одржана манифестација „Ледено језеро“.
Зимска бајка почеће 9. децембра ове и трајаће до 15. јануара следеће године на великом паркингу код Спортског центра „Језеро“. Суграђани ће моћи да уживају у зимским чаролијама на клизалишту ледене површине од 20 пута 10 метара. Клизаљке свих бројева моћи ће да изнајмљују приликом куповине карата.
-Спортски центар „Језеро“ и Град, ослушкујући жеље и потребе суграђана, а поготово оних најмлађих, ове године приредиће нешто ново , истинску зимску идилу. Последњих година, велики број деце из Кикинде, организовано са школама одлази у Нови Сад, како би клизали на тамошњим клизалиштима и уживали у зимским чаролијама. Ове године имаће прилику да осете те чари у свом Кикинди, на само пар минута од својих кућа. Надам се да ће ово постати традиција и да ћемо још више оплеменити туристичку понуду у зимском периоду. Поред самог клизалишта, са правим ледом и околних забавних садржаја, топлих напитака и програма за децу, организоваћемо бесплатну основну обуку клизања за наше основце у преподневним терминима, а у договору са школама. Потрудићемо се да „Ледено језеро“ постене традиција и да сваке године зима у Кикинди буде бајка – истакао је директор СЦ „Језеро“ Дејан Пудар.
Радно време клизалишта ће бити радним данима од 16 до 21 сат, а викендом од 16 до 22 часа. Цена улазнице ће бити 150 динара, за сат времена, а исто толико ће коштати изнајмљивање клизаљки. На дан отварања, 9. децембра, улазак ће бити бесплатан за све. На располагању ће бити и пратећи садржаји, топли напици који, мини забавни парк, дружење и сликање са Деда Мразом и Снежном краљицом, велика новогодишња јелка и још много тога.
Енигматски клуб „Кикинда“ забележио је још један успех. Протеклог викенда на Првенству Хрватске у Новој Градишци, у веома јакој конкуренцији, екипа у саставу Јован Недић, Борис Бабич и Славко Бован освојила је друго место, одмах иза шампионске екипе „Чвора“ из Бјеловара. На решавачком Првенству Хрватске, екипа кикиндских енигмата у саставу Небојша Драгомировић, Борис Бабич и Славко Бован пласирала се на четврто место, што је такође велики успех. У појединачној конкуренцији, Небојша Драгомировић освојио је прво место у решавању логичких задатака.
Енигмати из нашег града су годинама најбољи у Србији, па је овим успехом доказано да могу равноправно да се такмиче с најбољим хрватским енигматама на њиховом „терену“ и на хрватском језику.
У Пекингу је данас потписано неколико билатералних докумената, којима се унапређује сарадња Србије и Народне Републике Кине.
Истиче да ће радови на брзој саoбраћајници почети у наредних месец дана и да су за првих 5,5 километара већ издате грађевинске дозволе.
Потписан је и уговор о изградњи ауто-пута између Београда, Зрењанина и Новог Сада, са компанијом Shandong International Economic and Technical Cooperation Group, који ће бити дуг 105 километара.
Пројектовање тог ауто-пута се завршава и очекује се да радови почну следеће године, рекао је Весић и указао да ће се тако Нови Сад повезати на трећи аутопут, чиме ће тај град добити одличну саобраћајну повезаност.
„Ове две саобраћајнице значе да ће Банат, који је био запостављен, сада саобраћајно повезати, што је значајно за развој саобраћајне инфраструктуре. Укупна вредност ових уговора биће између 3,5 и четири милијарде евра. Градимо скоро 300 километара аутопута и брзе саобраћајнице, то је огроман допринос наставку изградње саобраћајне инфраструктуре, што је иначе визија председника Вучића, да се Србија развија кроз развој саобраћајне инфраструктуре. Сваки пут, свака пруга значи да ћемо имати нова радна места, бољи животни страндард и развој привреде“, истакао је Весић.
Трећи уговор који је потписан односи се на куповину пет кинеских брзих возова.
„Ми смо дуго преговорали са нашим пријатељима из Кине у вези са овим уговором. За 54 милиона евра добили смо пет возова, што значи да ћемо сада имати брзе возове, кинеске возове који ће саобраћати на прузи Београд Будимпешта. Неки од тих возова ће већ бити у функцији почетком 2025.године, ми ћемо до краја 2024.године завршити наш део брзе пруге до Суботице, и већ 2025.године након тестирања пруге, имаћемо брзи воз од Београда до Суботице, путоваће се сат и десет минута. Када наши пријатељи из Мађарске буду завршили свој део пруге, ићи ћемо до Будимпеште“, рекао је министар.
Навео је да сви возови које купујемо из Кине имају све европске стандарде и да ће моћи да се користе на пругама ЕУ.
У амбуланти за фебрилна стања Дома здравља дневно се у просеку јави педесетак пацијената, од којих је између пет и седам позитивно на корона вирус. Према речима др Милоша Симића, лекара у поменутој амбуланти ситуација није забрињавајућа.
-Пацијенти који нам се јаве и позитивни су на ковид имају лакшу клиничку слику. Њу прати повишена температура, цурење из носа и болови у леђима и зглобовима. Никога, до сада, нисмо слали на болничко лечење. Подсећам суграђане да сви који имају симптоме корона вируса, респираторних инфекција или обољења сличних грипу, без обзира на то да ли имају повишену телесну темепратуру или не, треба да се јаве у амубуланту у Микронасељу – рекао је др Симић.
Амбуланта је отворена од 8 до 16 часова. Како сазнајемо од надлежних, у Општој болници хоспитализована су четири позитивна пацијента. Троје је на Инфективном одељењу и један је на Дечијем. Свима је стање стабилно, а већина су старији суграђани са пропратним болестима.
Из Дома здравља подсећају и да је у току вакцинација против сезонског грипа.
-За две недеље, од како је почела вакцинација, заинтересованост је велика и до сада је дата 1.191 доза. Нашем Дому здравља дистрибуирано је 3.720 вакцина, тако да позивам све којима је препоручена имунизација против сезонског грипа да се јаве својим изабраним лекарима и заштите се – истакла је главна сестра Дома здравља Мира Пећанац.
Вакцина је четворовалентна и садржи два соја типа А и два соја типа Б вируса грипа. За стицање имунитета потребно је две до три недеље након вакцинације а поствакцинални имунитет варира и траје од шест до 12 месеци .
Деск Креативна Европа Србија, организација која у нашој земљи спроводи програм Европске уније за финансијску подршку установама и организацијама у области културе, одржаће сутра (среда, 18. октобар) у Кикинди Инфо дан.
У сарадњи са Центром „Тера“ биће представљени позиви за конкурисање културним установама, организацијама и удружењима. Учесници ће имати прилику да размене идеје за потенцијалне пројекте, говориће се о примерима добре праксе и о будућим сарадњама.
Инфо дан биће одржан у Атељеу „Тере“, у Данила Косића бб, од 10 сати и улазак је бесплатан.
Креативна Европа је главни програм Европске уније којим се промовишу и подржавају европска културна, језичка разноликост и наслеђе и унапређују компетитивност и економски потенцијал културних, а нарочито аудиовизуелних делатности.
Актуелни програм располаже буџетом од 2,44 милијарде евра. Подељен је у три потпрограма – Култура, који покрива све области културе и уметности, изузев аудиовизуелних делатности које покрива потпрограм Медиа, и Међусекторско повезивање које омогућава сарадњу између различитих креативних области, покривајући, између осталог, и област информисања и медија.
Тренутно је у оквиру програма доступно више прилика за конкурисање, којима се подржавају посебне области, теме или типови активности.
Међународни дан слепих, 15. октобар, познат и као Дан белог штапа, чланови организације слепих и слабовидих „Северни Банат” обележава реализацијом пројекта „Путовање у нова сазнања” који је подржала локална самоуправа. Тим поводом чланови кикиндске организације, њих 16, су са својим пратиоцима отпутовали на тродневни одмор до Бање Врујци. Градоначелник Никола Лукач испратио их је и пожелео им лепо време и пријатан одмор.
Светски дан белог штапа је прилика да се скрене пажња на друштвени положај слепих грађана, на њихове потребе и проблеме, могућности и достигнућа. Овај дан обележен је уз поруку да се слепим и слабовидим особама призна право на једнаке шансе у свим областима живота.
Културно-уметничко друштво „Мокрин“ имало је част да, протеклог викенда, наступи на 51. Сабору народног стваралаштва Србије у Горњем Милановцу, на који су се пласирали са Покрајинске смотре у Врбасу. У конкуренцији тридесет најбољих аматерских културно-уметничких друштава из целе Србије који су представили своје културно наслеђе, КУД „Мокрин“ је имао част да отвори ову престижну манифестацију и да представи свој регион.
Наступ Женске певачке групе, фолклорног ансамбла са традиционалним играма из Баната и оркестра, који се представио са инструменталним нумерама „Игре из Војводине“, испраћен је овацијама.
– Учешће нашег КУД-а на овом догађају представља плод селекције и напорног рада који су уложени на смотрама у Кикинди, Зрењанину и у Врбасу. Изванредна изведба омогућила је публици да упозна богатство и разноликост традиције овог дела Србије – истиче председник КУД-а, Живко Угреновић. – Овај наступ представља огроман корак у афирмацији и очувању нашег културног наслеђа у савременом времену. Пласирати се међу тридесет најбољих културно-уметничких друштава у Србији била је права част и, свакако, један од већих успеха нашег КУД-а. То је резултат преданог рада свих наших чланова, али такође и изузетног залагања наших уметничких руководилаца, Нере Ковачев и Владимира Милованова. Сабор народног стваралаштва Србије је, још једном, доказао огромну вредност очувања културног наслеђа, прикупљања, чувања, приказивања и обнављања традиционалних вредности, игре, песме, музике, ношњи и обичаја са простора Србије.
Седми Сабор у Горњем Милановцу организовали су Централни Савез аматера у култури Србије и Културни центар овог града.
