У петој, претпоследњој летњој, провери, фудбалери ОФК Кикинде победили су у Темерину војвођанског лигаша из групе „Југ” – тим ТСК-а, резултатом 1:0. Стрелац поготка био је новајлија Мојсиловић, којем је овај меч био и деби, у последњем минуту сусрета. Погодио је искоса из слободног ударца.
За суботу, на Градском стадиону, ОФК Кикинда има заказану последњу проверу. У такозваној генералној проби пред почетак повратничке српсколигашке сезоне, Кикинђани ће дочекати Војводину из Перлеза, чланицу војвођанског „Истока”.
Близу 40 година стварали смо позориште у које ће млади људи желети да дођу и мислим да смо успели у томе, каже глумац Славољуб Матић, по рођењу Параћинац, по опредељењу Кикинђанин, који је читав свој радни глумачки век посветио кикиндском Народном позоришту.
Глумачка професија друкчија је и по томе што глумци, како сами кажу, не одлазе у пензију и најчешће јесте тако. После званичног завршетка радног века, увек остану представе у којима играју, а из љубави и немогућности да се опросте од сцене, прихватају и нове улоге. Глумац Славољуб Матић Мата у пензији је већ дуже од две године и вратио се у родни Параћин.
„Случај Кандид“
Кикинда је, заправо, град који си изабрао.
Мој првенствени мотив да дођем у Кикинду није била само мама наше кћери већ и ово позориште, које је тада било једно од најбоље организованих аматерских позоришта у СФРЈ, са сјајним репертоаром. Испунио сам свој сан. Учествовао сам и у његовој професионализацији и у томе да постанемо респектабилни театар. У Кикинду сам се доселио 1987, а већ наредне године имали смо премијеру „Настојника“ који је најдуговечнија представа у Србији у непромењеном саставу.
Позориште je, у то време, имало Уметнички савет који је, пре премијере, давао мишљење о представи. Нису сви чланови били сасвим сагласни, мислим да тада нису били у могућности да перципирају то што смо ми, тада млади, хтели да кажемо. Комад је написао Харолд Пинтер који је заступао интереса лабуриста, радничка права, али смо ми то још прилично закомпликовали. Ипак је изведена премијера, а представа је добила многе награде.
„Настојник“
После 18. рођендана верификована је и на „Јоаким фесту“ у Крагујевцу, на којем је направљен преседан и додељене су три равноправне глумачке награде целом ансамблу: Драгану Остојићу, Браниславу Кнежевићу и мени, што значи да смо, само својом енергијом и вером у то да смо направили добру представу која поставља значајна питања, успели да је одржимо толико година. „Настојник“ је ове године прославио јубилеј – 35 година и 150 извођења. Сматра се да је толико извођења у провинцијском позоришту исто што и хиљаду играња у Београду.
Естон из те представе ти је, претпостављам, једна од омиљених улога. Које су остале?
Да, Естон у „Настојнику“ је и моја прва премијера у овом позоришту. Волео сам и лик Јолета у представи „Код вечите славине“, драга ми је и улога у „Прељубницима“. Не могу да одвојим улоге од, за мене значајних представа, као што су „Носорог“, „Кандид“, „Ревизор“. Увек ми је било задовољство да са колегама делим сцену, и туге и радости.
„Прељубници“
У чему је највећа разлика између позоришта у које си дошао и Позоришта данас?
– Позориште је, генерално, стигматизовано у Србији. Није боље, за мене је најбоље позориште оно које је прст у оку, које постаља суштински тешка питања, ангажовано позориште које не служи само за лаку забаву. У том смислу мислим да губи оштрину и једну врсту актуелности коју мора да носи са собом, као и свака уметност. Позориште мора да буде значајније, да поставља озбиљна друштвена и социолошка питања, да полемише са јавношћу. Ми смо, пре 10-15 година, имали „Ожалошћену прододицу“ и Јонесковог „Носорога“. Мислим да то позоришту данас недостаје.
Коју улогу си желео, а ниси је, до сада, одиграо?
До пре извесног времена желео сам да играм Сирана де Бержерака, то је улога која ме се дојмила у смислу шта је све човек спреман да уради, до које мере може и жели да жртвује себе зарад љубави, пријатељства, доброг односа са другим људским бићем. Временом сам схватао да можда и нисам за такав комад јер сам гледао глумце који су играли ту улогу и имали су потпуно друкчије физичке карактеристике од мене. Мада, имам Сиранова духовна својства и могу да прикажем тај карактер. Сада је већ касно да то покажем на сцени, али у животу је то одавно моје своjство и мој начин живљења.
„Родољупци“
Да ли себе видиш као комичара или као драмског глумца?
– Мислим да сам врло озбиљан човек и врло озбиљан глумац, што потврђује и чињеница да сам комичар. Јер, бавити се комедијом подразумева озбиљност, то је врхунац комике. Моје својство је да сам оптимиста, радостан и срећан човек, и то желим да поделим са својом околином.
За мене си увек био добри дух овог позоришта.
– Хвала ти. То је мој начин функционисања, што сам и показао пре много година када сам увео правило да, пре сваке пробе, треба да се загрлимо, да поделимо добру енергију. У којој мери је важна добра креативна енергија, показује и „Настојник“. Врхунац тога био је у представи „Славуј и кинески цар“, у којој је била јако добра атмосфера, владала је ведрина и лепота игре коју смо емитовали са сцене. Представа се добро показала и на фестивалима, на којима је добијала награде. Као и свуда, добра атмосфера је пола доброг посла. Хајде да ми том добром енеријом победимо сивило и мрак, да будемо позитивни, увек.
„Славуј и кинески цар“
Познат си и као глумац који врло добро реагује на импровизацију на сцени.
– Наш борравак на сцени, у позоришту, подразмева и неконвенционално понашање и однос, ми смо једна породица, и анегдота са представа, са путовања, има много. То је и добар мотив за импровизације које су нам потребне и које се виде на сцени. Играли смо „Код вечите славнине“ и требало је да, у једном моменту, изађем са сцене између портала и завесе како би се, за само неколико минута, пресвукао и да би ми променили шминку. Питао сам техничара Јошку пре тога да ли је пролаз рашчишћен и он ми је рекао да јесте. Међутим, када сам изашао са сцене у току представе, налетео сам на препреке, неки линолеум је био тамо и столице, никако није могло да се прође, а назад, на светло сцене, не могу. Јошка ме је тако јако вукао да сам успео да прођем, ни сам не знам како. Стигао сам и да се пресвучем и да ми се промени маска. У нормалним околностима тако нешто не би било могуће.
Какав је осећај вратити се у Кикинду из неког другог, опет својег, места у којем сада живиш?
Ја то спајам са својом немогућношћу да потпуно процесуирам свој статус пензионера, а то је већ дуже од две године. Још увек имам представе на репертоару овде, оне у којима сам играо пре пензионисања. Чак нисам процесуирао ни то да више нисам становник Кикинде. Долазим овде на 15 дана, дружим се са пријатељима и немам осећај да сам потпуно отишао, али осећај да ми недостаје Кикинда – имам. Није ми само Позориште важно, оно је у фокусу мог бивствовања овде, него и Кикинда има чудну привлачност која је помало необјашњива, и можда због тога, на посебан начин, дражесна. Немам рационално објашњење, то је некаква мистика која је толико привлачна за мене да се осећам Кикинђанином, никада ме то није напуштало. Ипак, мало сам изневерен од мог позоришта, осећам да имам третман странца јер се Позориште налази у незавидној финансијској ситуацији, па нема пара за глумце „са стране“ у новим представама. Тај осећај да сам „глумац са стране“ помало је тужан.
Три хиљаде излазака на сцену
Славољуб Матић је у својој, готово четири деценије дугој каријери, одиграо 176 улога у матичном, кикиндском Народном позоришту. На сцену у нашем граду изашао је више од две и по хиљаде пута. Укључујући и гостовања у представама театара у Крушевцу, Крагујевцу, Параћину, Сенти, то је збир од око три хиљаде одиграних представа. Годинама, чак деценијама, уз неколицину колега, „носио“ је репертоар позоришта у нашем граду.
Добитник је многобројних глумачких награда, између осталих и за улогу слуге у представи „Ти луди тенори“ на Данима комедије у Јагодини, док је за улогу у водвиљу „Прељубници“ награђен чак седам пута!
Светом архијерејском литургијом и резањем колача, у присуству верника, у Новим Козарцима је обележена црквена слава Свети Илија. Литургију је, са локалним свештенством, служио Епископ банатски Никанор, а присуствовали су и градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града, Младен Богдан.
Српска православна црквена општина у Новим Козарцима основана је 1991. године, уз благослов тадашњег Епископа банатског Амфилохија. Пре 13 година Храму Светог Пророка Илије поклоњена је копија хиландарске Иконе Пресвете Богородице Тројеручице.
У Туристичкој организацији Града данас су најављени 38. „Дани лудаје“ који ће се одржати од 14. до 17. септембра. У музичком делу наступиће и Стефан Миленковић, „Ју група“, Неле Карајлић, Милица Павловић и Саша Матић.
– Програми почињу у четвртак, 14. јула, активностима за децу, а у петак ће се одржати и најлепши догађај манифестације, карневал предшколаца. У суботу, дан започињемо гастрономском понудом, „Банатским фруштуком“, који је на програму и у недељу. У „Гостинској соби“ наступиће културно-уметничка друштва из Србије и из иностранства. Први пут ће нам, из румунског града Брајла, доћи ансамбл „Пандора“, који негује и грчки мелос. Из Бугарске, из Силистре, стижу нам гости са својом гастрономском понудом, а очекујемо и долазак представника Туристичке организације из Велења. Неће изостати ни „Европски кутак“, ни Сајам предузетника, као ни многи други, већ традиционални програми у организацији установа и удружења из града и околних села – најавила је в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.
Дани лудаје“ сваке године подижу лествицу квалитета садржаја, оценио је градоначелник, Никола Лукач.
– Ово је наша најважнија манифестација. Тада се окупљамо у нашем граду, дочекујемо породицу и пријатеље. Желимо да се прикажемо у најлепшем светлу и да цела Кикинда буде једна велика гостинска соба. Потрудили смо се да припремимо садржаје који представљају гастрономску понуду, традицију и обичаје наше мултинационалне средине. Биће то још једна прилика за сусрете са пријатељима из окружења и из братских градова, као и за успостављање нове сарадње – рекао је Лукач.
Централни део манифестације свакако је мерење лудаја за које још увек стижу пријаве, кажу у Тристичкој организацији. И ове године награде ће бити 40 хиљада, 60 хиљада, и, за најдужу и најтежу бундеву – сто хиљада динара. Резултате ће објавити и Светска асоцијација узгајивача бундева која и најављује кикиндску манифестацију.
Гостима ће бити понуђени и производи од бундеве, брендирани у Кикинди. Поред сапуна, шампона, уља, путера, пива, ове године биће представљени и новитети – „Нуто“ намаз од бундеве и лешника, и мед са голицом Пољопривредног газдинства „Жеравица“ из Башаида.
У вечерњим програмима на Тргу, у четвртак ће наступити Стефан Миленковић, у петак стижу „Ју група“ и др Неле Карајлић са „Осиромашеним уранијумом“. Милица Павловић и Саша Матић одржаће концерте у суботу, док ће у недељу наступити јужнобачки трубадури, „Банда дрвена“.
„Дане лудаје“ и ове године најављиваће најбољи презентери, кикиндски предшколци, који се припремају за посете Београду, Новом Саду, Суботици, Темишвару, Зрењанину и Сомбору.
Иначе, највећи и најпознатији кикиндски туристички програм проглашен је, 2017. године, за најбољу туристичку манифестацију у држави и тада је од Туристичке организације Србије, награђен „Туристичким цветом“.
У Позоришту „Лане“ у суботу, 5. августа, прилику да направе своју лутку и пробају је на сцени имаће сви заинтересовани, како се наводи у позиву, „деца од 3 до 103 године“, најавио је Милан Вујић из овог театра.
– Радионицу ће водити наша колегиница, професионална луткарка из Берлина, Оља Бекер. Сваки учесник ће правити своју лутку која ће, на крају, и стати на сцену, а лутку ће свако и однети кући. Децу ћемо послужити воћем и соком, а маме, тате, баке и деке могу, такође, да остану, и да попију кафу док чекају – каже Вујић.
Радионица ће се одвијати од 11 до 14 сати, за учешће је неопходна пријава на број 0641589314, а цена је 500 динара.
Из „Ланета“, такође, најављују играња на својој летњој сцени у дворишту, у току августа, уколико временске прилике то дозволе. Представе су на репертоару у редовном термину, од 19 сати. За недељу, 6. август, заказан је „Сукоб бајки“ са Александром Малетином и Јованом Милошев, по тексту и у режији Бојане Марић.
Ових дана почеле су и припреме за мјузикл „Снежана и седам патуљака“ у којем ће наступити и млади полазници школе глуме „Ланета“. Премијера се, каже Вујић, очекује на јесен.
У биоскопу на отвореном на Старом језеру, у петак, 4. августа, од 21 сата, биће приказана „Олуја“, српски ратни филм из 2023. године. Филм прати етничко чишћење Срба на простору Републике Српске Крајине током операције Олуја.
Сценарио и режију потписује Милош Радуновић, а главне улоге тумаче Јово Максић, Марија Пикић, Иван Вујић, Златан Видовић, Љубиша Милишић и Давор Јањић.
Православни верници 2. августа обележавају Светог Пророка Илију. Илиндан је обележен црвеним словом, а у народу је познат и као Илија Громовник.
На овај дан организују се вашари у многим градовима и селима, а Свети Илија иначе спада у најпоштованије светитеље међу Србима и то раме уз раме са Светим Николом и Светим Ђорђем.
Прослављање Светог Илије укорењено је дубоко у традицију српског народа. Оно што је за Словене био Перун – то је за Србе Свети Илија. Стари Срби су преласком у хришћанство многе особине свог бога Перуна који је, иначе, управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију.
Према предању, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Кад на Светог Илију пуцају громови, народ верује да то светац гађа ђаволе па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, како народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
Свети Илија Громовник пада у најсушније и најтоплије доба године. Верује се да Свети Илија одлучује где ће бити суша, а где ће падати киша. Због тога се сматра да на Светог Илију не треба радити у пољу, нити улазити у винограде како се не би навукао гнев светитеља. Од давнина чува се изрека: „Од Светог Илије, сунце све милије“, што значи да се од данас време мења и да више неће бити врелих дана.
На иконама се Свети Илија представља како на ватреним колима иде на небо. Приказује се још и како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
У петој, претпоследњој летњој, провери, фудбалери ОФК Кикинде победили су у Темерину војвођанског лигаша из групе „Југ” – тим ТСК-а, резултатом 1:0. Стрелац поготка био је новајлија Мојсиловић, којем је овај меч био и деби, у последњем минуту сусрета. Погодио је искоса из слободног ударца.
