јануар 30, 2026

Дан: 28. јул 2023.

BVS KUD 5

У оквиру обележавања Дана Банатског Великог Села вечерас је, на спортским теренима, у организацији Културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“, одржано Вече фолклора.

– Гости су нам чланови КУД „Будућност“ из Добановаца и Културног центра „Светозар Марковић“ из Зрењанина са којима сарађујемо и размењујемо наступе. Наше Друштво има 120 чланова и вечерас премијерно представља кореографију „Биначка Морава“ – рекао је председник КУД-а „Марија Бурсаћ“, Предраг Сантрач.

Догађају је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

– Пружамо подршку и КУД-у и Месној заједници у организацији оваквих догађаја – казао је председник Скупштине Града, Младен Богдан. – Упркос томе што нам спочитавају да смо на свим догађајима, желимо да поручимо да је важно да будемо са својим народом, са својим суграђанима, да им пружимо подршку, да услишимо њихове жење, да покажемо да је главни циљ раст и развој свих месних заједница.

Великоселцима и њиховим гостима обратила се заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Овакви догађаји подсећају нас на неко заборављено време када су постојале одређене вредности, када се знао ред у свим сегментима друштва, када се неговао и поштовао култ породице, заједништва и огњишта, када се знало ко је ко у кући и постојало је поштовање према старијима, према мајци и оцу, када смо васпитавани да пружамо и ширимо љубав у породици, према свом ближњем. Уколико у оваквим приликама бар мало успевамо да освестимо све то, да се сетимо тих животних вредности и да их вратимо, онда треба да пожелимо да овакви сусрети трају јер се, на тај начин, чува оно најбоље и најлепше у традицији нашег народа и завичаја – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Пред препуним трибинама три изузетна фолклорна ансамбла извела су игре из свих крајева наше земље, као и из завичаја својих очева и дедова.

Програми Дана Банатског Великог Села настављају се током викенда – у суботу, од 14 сати, Удружење жена „Орхидеја“ ће, код Завичајне куће организовати такмичење „Најлепши крајишки колач“, а за 21 сат заказан је „Крајишки вишебој“. У недељу ће се, на језеру „Лагуна“, од 12 сати, одржати такмичење у кувању рибље чорбе.

Програме прославе Дана села организују удружења из овог места, уз подршку Месне заједнице и Града.

357319036_2002982103379060_4691951285786218172_n

Власници малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су конкурисали и испуњавали услове, добили су средства за унапређење производње. Подстицаји су одобрени  власницима 15 фирми, а уговоре са њима потписао је градоначелник Никола Лукач који је рекао да је град на услузи предузетницима.

Међу онима који су добили средства је и  Татјана Тановић, власница фирме „Водоноша“ која се бави дистрибуцијом воде и апарата.

-Фирма први пут конкурише и добили смо износ од 165.000 динара. Помоћ нам је драгоцена јер ћемо унапредити опрему коју поседујемо куповином стакера, машине која може да диже робу на највише полице у магацину. На тај начин бићемо ефикаснији, а допринеће и бољој организацији посла. Имамо осам радника и надам се проширењу посла и запослених – рекла је Татјана Тановић.

Штампарија „Борац“ из Кикинде односно њен власник Филип Карановић добио је 250.000 динара.

-Фирма ради пуне 23 године и имамо седам радника. Са добијеним средствима купићемо машину за лепљење картонске амблаже. Циљ нам је да проширимо и убрзамо производњу што ће допринети да будемо конкурентнији на тржишту. Конкурисали смо и пре шет година и тада смо средствима Града купили машину за шлицовање кутија коју користимо и данас – сазнајемо од Карановића.

Градским буџетом за ову намену  предвиђено је три милиона динара, за милион динара више у односу на прошлу годину.

-Најнижи одобрени износ је 75.000 динара, а највиши је 360.000 динара. Према условима конкурса максимални износ који смо могли да одобримо је 400.000 динара односно 50 одсто од укупно тражене суме – појаснио је Саша Танацков, члан Градског већа – Путем овог конкурса водимо рачуна и о женском предузетништву које се додатно бодује тако да смо одобрили средства за шест жена, предузетница. Новац се одобрава искључиво нашим локалним фирмама који су пословно и животно везани за наш град.

На конкурс је пристигла 21 пријава, а суфинасираће се предузетници који раде у областима грађевинарства, штампарских и комуналних услуга, електричарских послова, угоститељства и старих заната.

IMG_20230728_115836

Цена закупа пословног простора у јавној својини града остаће непромењена до краја године. Наиме, измену и допуну одлуке о условима и начину давања у закуп пословног простора у јавној својини града, која је разматрана на седници Скупштине града, одборници су једногласно подржали. Како је образложио Саша Танацков, члан Градског већа, цена закупа, према одлуци,  усклађује се са растом цена на мало. С обзиром на то да постоје економска кретања која условљављају отежано пословање, локална самоуправа жели да помогне локалним, малим, привредницима. Новом одлуком до краја године замрзнуће се цене закупа пословног простора које су биле у јуну.

– У јавности се спекулише да имамо празнх локала у центру и да је разлог томе лоше економско стање у нашем граду. Не слажем се са тим јер су сви локали у јавној својини попуњени и да их имамо још и у њима би били закупци. Локали који су празни припадају физичким лицима или привредним друштвима и цена закупа коју траже није реална за тржишне услове у Кикинди – рекао је Саша Танацков.

Председник Скупштине града Младен Богдан поводом ове одлуке подсетио је да  су сличне мере подршке мали привредници и предузетници имали током пандемије корона вируса. И тада се није мењала цена закупа градских локала.

-Локали који су празни налазе у згради која је враћена реституцијом. Након тога она је продата и садашњи власници подигли су цену квадрата на хиљаду и више евра. Ову цену нико неће да плати јер није исплатива и зато нема закупаца. Локали у својини локалне самоуправе су сви под закупом, а и овом одлуком поручујемо да град водимо домаћински и одговорно – поручио је Богдан.

Градски локали подељени су у пет зона и у њима је 146 закупаца. Највише их је у првој и другој зони, на Градском тргу и ширем центру, где је и највећа цена. У јуну је за прву зону требало издвојити  537,48 динара по метру квадртаном, а за другу 430 динара за квадрат.

IMG_20230728_105749

Већином гласова одборници су, на седници локалног парламента, усвојили консолидовани извештај о извршењу одлуке о буџету за период јануар- јун. У градску касу у првих шест месеци слило се милијарду 616 милиона динара односно 42 одсто од укупно планираног прихода од три милијарде 875 милиона динара.

– Реализација буџета је задовољавајућа. Трансферна средства имала су нешто лошију реализацију јер од планираних 400 милиона динара 300 милиона није уплаћено у првој половини године, али ће бити уплаћено до краја. Реч је o средствима Управе за капитална улагања која су намењена започетој реконструкцији водоводне мреже и будућој изградњи секундарне атмосферске каналазације што укупно износи 270 милиона динара.  – истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

– Буџет града од 12. јуна био је блокиран због принудне наплате, а део мера изласка из ове ситуације били су и свакодневни контакти са великим финансијерима да се уплате одложе за период изласка из блокаде како би средства утрошили за намену за коју су и одобрена. Задовољни смо и са трећом траншом рудне ренте у износу већем од 93 милиона динара.

Блокада није дуго трајала, додала је Јакшић Киурски, и нормално пословање успостављено је 14. јула.

– Држава је показала спремност да помогне нашем граду да пребродимо што пре блокаду тако што нам је доделила 60 милиона динара. Kризни период je иза нас и сада можемо очекивати средства која ће значајно повећати реализацију прихода до краја године – казала је заменица градоначелника.

На примедбу одборника Мирослава Грујића да тачка дневног реда треба да носи назив неизвршење буџета одговорио је градоначелник Никола Лукач.

– Пројекти и планови реализују се по планираној динамици и знам да вам то не одговара. Због вашег ментора Зорана Милешевића зауставили смо трансфере за велике пројекте које ћемо реализовати у другој половини године. Знам да вас боли то што смо успели, да добром организацијом и домаћинским располагањем буџета, ниједан корисник не остане ускраћен за средства и да град функционише. Мислите ли да се нисмо спремали за ову блокаду и да смо неодговорни? Тако бисте ви радили и дали бисте новац некоме ко то није заслужио. Морају се поштовати одлуке суда и зато смо зауставили веће трансфере да не бисмо дошли у додатни проблем. Сви суграђани виде где се реконструише водводна мрежа, које су улице асфалтиране, где је замењена расвета, где су изграђени тротоари. Исто улажемо у центар, на периферију града и на селима. Не видите изградњу фабрике воде, реконструкцију Опште болнице, радове у школама, подршку младима, породиљама, пронаталитетној политици, нашу борбу да у град дођу нови инвеститори? За тих 220 милиона, знате ли шта смо све могли да урадимо? Да изградимо нови вртић који нам је потребан, та сума је двогодишњи буџет за реконструкцију коловоза, да уредимо сеоске домове културе и много тога другог. Ко ће се овде извинити и рећи да није веровао да ћемо моћи тако брзо да изађемо из блокаде и због тога што сте мислили да нисмо способни да сами решимо настали проблем? Имамо визију и подршку народа да водимо град и решавамо све проблеме. Резултати рада показују нашу борбу и не одустајемо од боље и напредније Кикинде – рекао је Лукач и напоменуо да је поносан на сваког појединца из свог тима и све буџетске кориснике који су били свесни ситуације.

И поред блокаде рачуна, све обавезе према предшколском, основном и средњошколском образовању, установама културе и спорта,  према месним заједницима и социјалној заштити су испоштоване, прецизирано је за скупштинском говорницом.

 

 

 

28.7. basket 0

Други турнир у баскету 3х3 у организацији Спортског савеза Кикинде, на распореду је у недељу од 11 сати, на тргу, преко пута фонтане, најавила је данас Јелена Чуданов, председница ССК.

– И ове године од Покрајинског секретаријата за спорт и Спортског савеза Војводине добили смо терен, надамо се да ово постаје традиционални турнир, имамо 16 екипа, нисмо очекивали оволики одзив екипа па смо морали да ограничимо број учесника и да одбијемо три екипе – рекла је Чуданов.

Све ће бити организовано током једног дана, а долазе, осим кикиндских, и екипе из неколико места средњег Баната те једна из Врњачке Бање.

– Предвидели смо и гађање тројки, имаћемо и мажореткиње, надамо се да ће нас време послужити, можда ће око 13 сати морати да буде  направљена пауза због кише и да ћемо онда ипак да наставимо такмичење до финала које планирамо за око 21 сат – закључила је Чуданов.

Tamas Kis 4

Млади баритон, Кикинђанин Тамаш Киш управо се вратио из Трста у којем је премијерно одиграо насловну улогу у опери Беле Бартока „Замак Плавобрадог“. Поред запаженог наступа и одличних критика стручњака, оцењено је и да је, овим „прескочио“ неколико фаза у развоју оперског певача.

Тамаш је тек на првој години соло певања на Факултету музичких уметности у Београду, али је и најбољи пример како се, не ослањајући се само на таленат, успех постиже радом и упорношћу. Овај младић има 24 године и, после завршене две средње школе, тренутно је на мастеру новосадске и редовним студијама београдске музичке академије.

– Још као дете сам желео да се бавим оперским певањем, то сам јако рано одлучио. Породично имамо слуха, деда и брат су музичари, али нико, осим мене, није класичар – каже Тамаш.

Своје школовање, које обухвата по две основне и средње музичке школе и две музичке академије, описује као свој пут снова.

– Иако сам од почетка знао да желим да будем солиста, прво сам хтео да завршим музикологију јер сматрам да је веома важно да, као соло певач, имам знање о теорији – објашњава Тамаш.

Похађао је Основну музичку школу у Кикинди, одсек клавир. На завршној години Средње музичке школе, смер теорија музике у Зрењанину, убрзано завршава две године основне музичке школе – смер соло певање, све код професорице Светлане Биркин. Затим уписује музикологију на Академији уметности у Новом Саду и, паралелно, похађа соло певање у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“. Тада му је, каже, много помогла професорка Марта Балаж, која га је и препознала као баритона.

– Мој следећи и главни циљ био је да упишем соло певање код професора Николе Мијаиловића, европски познатог солисту и педагога, на Факултету музичких уметности у Београду и у томе сам успео – открива Тамаш и додаје да је, поново истовремено, у Новом Саду завршио мастер студије музикологије.

Већ на првој години соло певања имао је бројне наступе у операма. Од 2021. године део је пројекта београдске Музичко-оперско-театарске организације. У опери Станислава Биничког „На уранку“ наступио је у двема улогама – гласа из народа и Реџепа. Улогу оца извео је у опери „Дечија соба“, наступио је у камерној опери „Ничија ружа“, а у делу „Хајде да направимо оперу/Мали димничар“ Бенџамина Бритна, поново је у двострукој улози – Црног Боба и Тома.

Професор Мијаиловић препоручује га за међународни пројекат три музичке академије – београдске, новосадске и Конзерваторијума „Ђузепе Тартини“ у Трсту у којем добија носећу и насловну улогу у делу Беле Бартока „Замак Плавобрадог“. У Кикинду је стигао право са премијере, одржане у оквиру „Мителфеста“ у Италији.

– Први пут сам имао тако велику, улогу првог фаха. Овим сам, на неки начин прескочио мање улоге и наступио у Бартоковом делу, што није типично за почетак каријере, а све захваљујући вери мог професора да сам, карактерно и гласовно, иако млад, спреман да изнесем овако тешку и захтевну улогу – каже Тамаш. – Добио сам веома лепе комплименте и позитивне критике. Било је то дивно искуство.

Тамашов таленат препознат је и много раније – два пута добијао је стипендије „Доситеја“ за младе таленте и Фонда за унапређење вокалне уметности младих Меланије Бугариновић и ћерке Мирјане Калиновић Калин. Војвођански савет за подршку талентима наградио га је, прошлог месеца, за запажене резултате у музичкој култури.

Као најважнија признања издваја прву награду на такмичењу „Вера Ковач Виткаи“, гран при на онлајн Фестивалу словенске музике, затим специјалну награду за најперспективнији мушки глас на такмичењу соло певача „Никола Цвејић“ у Руми и награду „Мирослав Чангаловић“ Српског народног позоришта у којем је наступао као солиста у ораторијуму „Апотеоза Црњанског“.

Открива да му је велика жеља да добије улогу Фигара у Росинијевом „Севиљском берберину“, најпознатију баритонску ролу, као и улогу Грофа де Луне у Вердијевом „Трубадуру“. И свестан је, као и увек, да су велика одрицања и даље пред њим.

– Често се осећам као спортиста, морам да пазим на исхрану и да будем наспаван, одмор је важан колико и вежбање. Желим да достигнем врхунске нивое, а то подразумева одређене жртве. Морам да одбијем много ствари у којима уживају моји вршњаци. Дисциплина је неопходна да бих стигао до највећих оперских подијума – „Метрополитена“ и Миланске скале – сигуран је Тамаш. – Имам велику подршку породице и то ми много значи. Радим оно што волим, обожавам да будем на сцени, волим да се повезујем са људима, да поделим са другима оно што је мени дато.

Судећи по досадашњим достигнућима, упорности и одлучности у остварењу својих уметничких и животних циљева, шансе да Тамаш не стане на даске сцене у Њујорку или Милану сасвим су занемарљиве. Он зна свој пут и одлучно гази ка највишем циљу. И за то му чак ни срећа није потребна.

kukuruz dzeparac

 

Надежда Шибул, Анђела Маринков и Мина Ћурчија осмислиле су одличан начин како да дођу до џепарца. Продају куван, печен и сиров млад кукуруз у Његошевој 74. Надеждина мама Зорица, која им помаже, односно кува и пече млад кукуруз открива нам како је све почело.

-Ћерка и ја биле смо на пијаци у Микронасељу и виделе да један дечак продаје кукуруз. На његовој тезги била је гужва и то нам је дало идеју да се и ми пробамо исто. Надежда је окупила своје другарице које су радо пристале да јој се придруже – каже Зорица Миуцин.

Кукуруз стиже са њиве Надеждиног тате Душка који се бави пољопривредом. Сваког дана се бере свеж за продају.

-Има купаца током читавог дана. Ту су наше комшије, пријатељи, родбина, али и они који прођу улицом и виде да се продаје кукуруз. Оглашавамо се на друштвеним мрежама и сада имамо и поруџбине. Све што зараде иде деци за џепарац – напомиње наша саговорница.

Млад кукуруз продаваће се још неко време, док га буде било. Газдинство Шибул засновало је кукуруз на четрдесетак јутара. Зорица истиче да је у солидом стању, али да му треба кише у наредном периоду.

laptop (2)

Мање од недељу дана остало је да фриленсери пријаве и плате порез преко посебног портала Пореске управе. Први пут Пореска им не шаље решења, већ су дужни да сами пријаве приход и уплате одговарајући порез. До сада је стигло око 2.500 пријава.

На основу питања на порталу свако најпре сазнаје да ли спада у категорију фриленсера. Онај ко изабере први модел опорезивања, на тромесечни приход до 96.000 динара не плаћа порез, а преко тог износа стопа је 20 одсто. Здравствено и пензијско осигурање плаћа ако жели.

Процењује се да је за оне који приходују до 160.000 динара то исплативије.

За оне који зарађују више, бољи је други модел, неопорезиво је 57.000 динара, остало се опорезује са 10 одсто, уплата пензијског доприноса је обавезна.

„За сада неких 60 одсто фриленсера се определило за модел 2, што значи да плаћају себи доприносе за пензијско осигурање. Са једне стране можемо рећи да су заправо и чекали успостављање овог система како би сами себи могли да уплаћују доприносе“, каже Ирена Ђорђевић из НАЛЕДА-а.

Уз оне који раде за стране послодавце, на овај начин порез и доприносе могу платити и они који код нас пружају услуге физичким лицима, попут бебиситерки или мајстора.

Иако рок истиче 31. јула, до сада је стигло око 2.500 пореских пријава, а према ранијим проценама у Србији ради најмање 70.000 фриленсера. Међу до сада поднетим пријавама, предњаче они са вишим примањима.

(РТС)

Don`t copy text!