децембар 6, 2025

Дан: 27. јул 2023.

Deca talenti 5

Јубиларном, десетом манифестацијом „Деца таленти“, данас су почели Дани Банатског Великог Села. Програм организује Удружење жена „Великоселке“ које су, пре почетка игара дипломама и ранчевима наградиле 26 деце из вртића „Ластавица“ и Основне школе „Славко Родић“ која су, у претходној школској години, постигла изузетне резултате на такмичењима.

На платоу испред Завичајне куће полетарци и основци такмичили су се у играма на трави, по чему је овај програм јединствен и препознат и на ширем подручју.

– Захваљујући нашем ангажовању и Основној школи, „Деца таленти“ се, у уџбенику из природе и друштва, наводе као пример добре праксе и о томе уче ђаци у читавој држави. Деца се надмећу у играма спретности користећи воду, земљу, кукуруз, пшеницу, јечам, она су заборавила да се играју на тај начин и ми их, овим играма, враћамо природи. На то смо посебно поносне – истакла је председница Удружења „Великоселке“, Драгана Ђурђевић.

Поред малишана из села, у играма увек учествују и гости који распуст проводе код бака и дека па је, и ове године, одзив био велики – укупно је било пријављено чак 120 такмичара.

Манифестацији је присуствовао и градоначелник Никола Лукач који је рекао да ће локална самоуправа увек подржавати овакве програме за најмлађе.

– Осмеси деце, њихова радост, као и успеси које постижу достојно представљајући и своје место и наш град, дају нам мотив да им обезбедимо још боље услове и у селу и у граду – изјавио је Лукач.

Игре на трави пратио је, као и увек, велики број другара и родитеља такмичара и мештана. По програму Дана Банатског Великог Села сутра ће се, на истом месту, од 21 сата, одржати концерт КУД „Марија Бурсаћ“. У суботу ће, од 14 сати, код Завичајне куће, Удружење жена „Орхидеја“ организовати такмичење „Најлепши крајишки колач“, а за 21 сат заказан је „Крајишки вишебој“. У недељу ће, на језеру „Лагуна“, тачно у подне, почети такмичење у кувању рибље чорбе.

Програме прославе Дана села организују удружења уз помоћ и подршку Месне заједнице и Града.

IMG_20230727_101024-scaled copy

Грађевински радови на постројењу за прераду пијаће воде завршени су 95 одсто, машински радови биће готови за месец и по, а електро за три месеца. Изградња фабрике воде,  највеће инвестиције у Кикинди у протеклим деценијама, тече планираном динамиком у шта су се приликом посете градилишту уверили градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и члан Градског већа Небојша Јованов.

-Сви могу да се увере да фабрика воде расте из дана у дан и коначно ће сви Кикинђани имати квалитетну пијаћу воду. Инвестицију су, заједно са Градом Кикиндом, омогућили су Влада Републике Србије, надлежно Министарство, КФВ банка, а вредност радова је око 11 милиона евра. Истрајаћемо у томе да суграђани у 21. веку добију воду за пиће по свим прописаним стандардима. Паралелно са овим пројектом ради се на замени водоводних цеви, магистралном воду, као и на мини постројењима за пречишћавање воде за свако село. Вода за пиће деценијски је проблем и ми ћемо га решити на задовољство свих грађана – истакао је Лукач.

Посао је започет је у јуну 2021. године, након неколико година студиозних припрема. Комплетна опрема из увоза, а која се тиче технологије прераде је већ на градилишту, тако да неће бити никаквих застоја, напоменуо је директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.

-Грађевински радови, према садашњем плану, биће завршени до краја октобра након чега ће се приступити даљим корацима за пуштање воде у систем. Објекат са савременом технологијом треба да служи граду минимално 40 година. – казао је Гверо –  У току је и укључивање запослених из Јавног предузећа „Кикинда“ у рад постројења. Фабрика ће запошљавати 21 радника и највећи део биће из постојећег јавног предузећа.

Пошто сви радови буду завршени уследиће њихова провера. Након тога започеће проба са водом.

-То је и најзначајнији део који нас чека. Наша улазна вода је карактеристична и ово ће бити први случај да се од ње направи пијаћа вода која задовољава све прописане стандарде. Аустријска фирма „Униха“, која је носилац технологије, предвидела је да се завршна обрада ради такозваном реверзном осмозом која омогућава да се од морске добије вода за пиће. Не сумњамо да ће наша вода бити по прописима, а током пробног периода најважнија је оптимизација параметара, како би се постигла и најповољнија цена воде за потрошаче – рекао је Мирослав Кресоја из ЈП „Кикинда“.

 

 

policija

Министарство унутрашњих послова  расписало конкурс за упис 1.100 полазника у Центар за основну полицијску обуку, ЦОПО, за стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника  за потребе свих 27 полицијских управа у Србији.

За Подручје Полицијске управе у Кикинди има места за 14 полазника за радно место полицајаца, пет полазника за радно место саобраћајног полицајаца и осам полазника за радно место граничног полицајаца. Кандидати за полазнике се приликом пријаве на конкурс изјашњавају за које од понуђених радних места желе да прођу стручно оспособљавање.

Сви заинтересовани, који испуњавају услове за упис, могу да се пријавити до 11. августа, у полицијским станицама по месту пребивалишта. Од 1.100 полазника Центра за полицијску обуку, 550 ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, 300 саобраћајни полицајац и 250 на радном месту гранични полицајац.

Услови конкурса могу се наћи на сајту Министарства унутрашњих послова www.mup.gov.rs и сајту Центра за основну полицијску обуку www.copo.edu.rs .

water-g49774f5aa_1280

Због реконструкције водоводне мреже, сутра, 28. јула, од 8 до 17 часова без воде ће бити  потрошачи у  улици Војводе Путника од угла улице Бранка Радичевића до Теодора Илића Чешљара и Бранка Радичевића  од угла Доситејеве до Војводе Путника.

 

Из ЈП „Кикинда“ моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратити се позивном центру на број 422-760.

mobilni

Грађани би, пред невреме, ускоро требало да добијају СМС поруку упозорења, предвиђено је новом стратегијом смањења ризика од катастрофа.

Суперћелијска олуја која је прошла и кроз нашу земљу покзала је да грађани или не разумеју упозорења Републичког хидрометеоролошког завода или не знају шта поводом њих да предузму.

Старом стратегијом из 2011. дефинисане су четири врсте метеоаларма које издаје РХМЗ – зелени, жути, наранџасти и црвени. На основу тих упозорења реагује Министарство унутрашњих послова.

– Након пријема ових информација од стране Сектора за ванредне ситуације уз додатна упутства, ове информације се прослеђују организационим јединицама Републике Срвије и обавештавају се локални штабови за ванредне ситуације у чијој надлежности је и она прва ситуација попут ванредне ситуације – рекао је Горан Михајловић, помоћник директора РХМЗ-а.

Новом статегијом предвиђено је увођење јединственог броја 112 који ће објединити све надлежне службе – полицију, ватрогасно-спасилачке јединице, хитну медицинску помоћ. Први на потезу биће МУП који ће издавати упутства грађанима.

– Министарство унутрашњих послова треба, преко одговарајућих мобилних оператера, да пошаље обавештења грађанима. Ако у ванредним ситуацијама дође до ометања критичне инфраструктуре, постоје специјализоване јединице које обавештавају грађане на терену – изјавио је др Владимир Цветковић, професор на Факултету безбедности.

Упозорење путем СМС-а уведено је у бројним државама у свету, међу којима је и Грчка. У тој земљи „аларм“ за невреме уведен је 2019, после великих пожара у Атини. Када тај систем заживи и у нашој земљи, упозорење на опасност од временских непогода стићи ће на мобилне телефоне свих грађана унутар угрожених подручја, пишу „Вечерње новости“.

ples vintage

У некадашњој згради „Микинице”, плесним корацима младе су учили Мика Катаривас, Јеврејин који је у Кикинду дошао после рата, и његова супруга Тереза, прва жена-мотоциклиста у граду.

Најпознатије место за забаву деценијама у Кикинди било је у згради Микинице, на углу Мокринске и улице Војводе Путника, у некадашњој згради Занатлијске задруге. Зграда је потицала из времена Монархије и због оронулости је представљала опасност, па је осамдесетих година срушена.

Тереза је била рођена у кикиндској породици Фа 1893. године. Њени родитељи имали су четрнаесторо деце. Њена бака, Лудовика Кристијан, била је коморница грофа Естерхазија у Бечу. У време Марије Терезије, породица је добила псећу кожу коју су добијали они којима је додељивана племићка титула.

Супруг Терезе Фа, Мика, био је учитељ играња. По њима је зграда названа Микиница. Мика Катаривас био је јеврејског порекла, а у Кикинду је стигао са приморја. Имао је школу плеса у Шибенику. Новине које су излазиле у том далматинском граду „Хрватска ријеч”, 1909. објавиле су оглас да је отворена школа плеса и лепог и модерног понашања у просторијама „Хрватског сокола”. Катаривас је у Велику Кикинду дошао одмах после рата.

У раду му је помагала супруга Тереза која је била прва жена- мотоциклиста у Великој Кикинди. Њене нећаке, Каталин Гера и Ана Зубанов, касније ће се сећати своје тетке као жене са кацигом, на мотору, која је уживала и у јахању. Имала је свог коња и великог белог пса.

Како су причале суграђанки, публицисткињи Марти Иштван, у школи се прво учио танго, а затим фокстрот, фокс, полка, румба, па енглески валцер, који је био најтежи.

„Девојке су седеле са једне стране сале, а са друге младићи. Учитељ плеса би лупио длановима и тиме би започињао плес. Оном ко није хтео да плеше би заповедио. Није било ленствовања. Видело би се коме не иде, али моја тетка би то вештим комбинацијама решавала. Спаривала би их са таквима који су већ добро играли. Када би дечак добро играо, онда би га спајала са једном „дрвенастом” девојком и супротно. Била је јако одлучна”, причала је о Терези Ана Зубанов.

Школу плеса похађали су највише средњошколци, било их је и из шегртске школе, док девојке из паорских породица нису ишле на плес.

Мику Катариваса, учитеља плеса, депортовали су 1941. године. Његово име налази се међу жртвама холокауста. Тереза је држала часове плеса и после рата. Преминула је 1973. године у Кикинди.

О њеном плесном умећу сведочи и следећа анегдота. Како се својевремено присетила њена нећака Каталин, на венчању њихове сестре, тетка Тереза имала је 80 година, али је тако играла твист да је сваког задивила.

Црњански о Мики

Мику помиње Милош Црњански о тексту о присаједињењу, који је објављен у Политици 1923. године.

„Под запаљеном свећом са Циганима, сав црвен у лицу седи Мика Катаривас и пева српске убојне песме. Срнао и Орјуна. Српска национална омладина. Мика Катаривас је виђен члан тог „ужасног” друштва. Уствари то је врло добар човек, са кудравом косом, београдско јеврејче. Велики радикал, десна рука Јоце Будишиног. Бивши танц мајстор, сада трговац хаљина у Кикинди. Дошао је од некуд после ослобођења и задржава се ту, добри и весели човек.

Каже: ја често идем у Београд, познајем све. И Вујчића, и Нинчића и Сршкића (министре у Влади Николе Пашића). Стално сам на путу и живим само за партију. Виђам их често, али се они праве да ме не познају.

-Еј Сршкићу, зар ме не познајеш.А кад сам те учио валцер?

Рукама маше, очима жмирка и пијуцка. Овдашњи га Јевреји мрзе”- написао је Црњански.

 

(Извори. В. Вујин, М. Иштван)

 

 

Don`t copy text!