Na Starom jezeru u petak od 21 sata u okviru bioskopa na otvorenom biće prikazan film „Boje požara“. Ulazak je slobodan.
Tokom letnjih meseci sugrađani su u prilici da filmove gledaju na velikom platnu u okviru programa „Kikindsko leto“.
Dan: 5. jul 2023.
Đaci generacije osnovnih i srednjih škola bili su gosti Gradske kuće. Čestitajući im završetak jednog životnog razdoblja i početak novog gradonačelnik Nikola Lukač dodao je da je uspeh koji su postigli na ponos kako njihovih roditelja, tako i Grada. Prvi čovek grada je posebno apostrofirao da bi voleo da se svi koji odlaze na fakultet, po završetku školovanja vrate u rodni grad. Zajedno sa članicom Gradskog veća Valentinom Mickovski uručio im je poklone lokalne samouprave.
-Vi ste budućnost Kikinde i Srbije i zadovoljstvo je biti u vašem društvu. Biti najbolji nije lako, ali vi ste trudom, radom, zalaganjem, učenjem i posvećenošću dali sve od sebe da to postignete – rekao je Lukač – Na nama je da damo sve od sebe da svim učenicima omogućimo najbolje uslove za rad, da prolaze kroz đačko doba nesmetano i bezbrižno, a vi nas motivišete da budemo još bolji i još odgovorniji. Na vama je da nam sutra pokažete put kako bi zajedničkim idejama Kikinda i Srbija bile još bolje mesto za život. Želim vam da, pre svega, budete dobri ljudi, da se borite za sebe, za svoju školu, da budete ponos svojih roditelja, nastavnika i grada.
Anđelija Knežević, najbolja je učenica Gimnazije „Dušan Vasiljev“.
-Puno znači da se trud koji smo svi ulagali prepozna i nagradi. Svi mi pamtićemo ovaj prijem koji pokazuje da Grad misli na nas. Školovanje nastavljam u Bremenu u Nemačkoj gde sam dobila punu stipendiju za studije psihologije – saznajemo od Anđelije Knežević.
Nikola Radujko, đak je generacije OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina, a upisao je Tehničku školu, smer elektrotehničar računara.
-Uz rad, učenje i volju postižu se dobri rezultati. Čast mi je što sam primio poklon od gradonačelnika , a ovaj gest pokazuje da Grad stoji iza nas i da nas podržava – rekao je Radujko.
Prijemu je prisustvovalo svih 17 učenika generacije, a Valentina Mickovski istakla je značaj postignutih rezultata.
-Da bi razvijali talenat i podsticali đake da što bolje uče, ulažemo u obrazovanje, ne samo u infrastrukturu, nego i u modernizaciju nastave – zaključila je Mickovska.
Učenici generacije na poklon su dobili mobilne telefone.
Uporedo sa jenjavanjem pandemije, povećavale su se aktivnosti Društva u kojem lekari, medicinske sestre i tehničari neumorno pomažu sugrađanima da preduprede nastanak šećerne bolesti i da što kvalitetnije žive sa njom. Savetodavne i aktivnosti kontrole šećera u krvi u Kikindi organizuju u svojim prostorijama na trgu, petkom od 8 do 10 sati. Svakog meseca lekari i tehničari odlaze u Nakovo, Banatsko Veliko Selo i Mokrin, kaže predsednica Društva, dr Biljana Marković.
– Radimo koliko nam finansije dozvoljavaju. Imamo nameru da posećujemo više sela. Pored kontrole glukoze u krvi, edukujemo građane o prevenciji i lečenju, učimo ih novim stilovima života kako bi preduredili dijabetes i prevenirali posledice komplikacija bolesti – kaže dr Marković.
Ovo je jedan od zaključaka godišnje skupštine Društva koja je u junu održana posle tri godine pauze.
– Radili smo i tokom pandemije, uvek kada je to epidemiološka situacija dozvoljavala. Kao društvo zalažemo se za to da dijabetičarima obezbedimo i bolju i savremeniju zdravstvenu zaštitu. Predavanja organizujemo dva do tri puta godišnje. Trudićemo se da to bude i češće – objašnjava dr Marković.
U 2022. godini urađeno je oko 800 kontrola šećera u krvi i održana su tri predavanja. Angažovani su lekari opšte medicine: dr Gordana Rodić, dr Zlatija Martinov Sadžaković i dr Snežana Injac. Rad Društva finansira nadležni Pokrajinski sekretarijat i Grad Kikinda.
Da su redovne kontrole i poznavanje ove bolesti neophodne, pokazuje i podatak da je u Kikindi registrovano oko pet hiljada dijabetičara, dok u Srbiji sa dijabetesom živi oko 770 hiljada ljudi ili 12 odsto odraslog stanovništva, dodaje dr Marković.
– Zabrinjava trend porasta broja obolelih – ističe doktorka. – Sve više ima dijabetesa tipa 2 među mlađim ljudima i decom, što se ranije nije dešavalo. Kod mladih i dece se javljao dijabetes tipa 1 i njega ima oko 10 odsto dijabetičara. Uz odgovarajuću terapiju i određen režim života sa ovim hroničnim oboljenjem može kvalitetno da se živi.
U Društvu za borbu protiv šećerne bolesti prate svetske trendove u lečenju i uvode inovativnu terapiju koja sprečava komplikacije na vitalnim organima i nastanak drugih bolesti uzrokovanih dijabetesom, „tihim ubicom“ koji je, nažalost, još uvek neizlečiv.
„Suvača demo fest“, sedmo izdanje – kod starog mlina, u koritu reke koje nema, nadu će doneti muzika
Jedna malo veća grupa prijatelja, umetnika i virtuoza, jedna misija i filozofija rokenrola, čitava muzička i životna platforma na stejdžu u „Bifeu 67“, već dugo su sinonimi za, nekada se činilo, poslednju odbranu muzičkog i društvenog stila i pripadajuće mu filozofije. Ova muzička orijentacija, kao i njeni akteri, odavno su prevazišli i lokalne okvire i poslednju odbranu. Postigli su da, pod njihovim okriljem, stasavaju nove generacije muzičara, majstora dobrog zvuka istančanog ukusa i nepokolebljivog usmerenja. Rokenrol, u svim pojavnim oblicima, ima svoje čvrsto uporište u Kikindi, kao i svoj festival, već sedam godina.
„Suvača demo fest“ je stvarni impuls grada, kaže Voja Đukić, muzičar, idejni tvorac, predsednik istoimenog udruženja i lokal-patriota čiji umetnički ritam je pogon ove manifestacije i svih njenih originalnih nuspojava.
– Ta slučajnost da se Festival dešava na uglu ulice sa nazivom Srbobranska, koju preseca Moravska koja se, opet, nežno uliva u korito presahle reke Galadske u Nemanjinoj, na čijem uglu je stari mlin, daje zanimljiv podtekst ovoj manifestaciji – kaže Đukić.
Ideja Festivala koji će, ove godine, 15. jula, biti održan sedmi put, zapravo se ostvaruje neprestano. Svake srede, na sceni „Bifea 67“, jedan segment je predstavljanje mladih bendova koji, zatim, dobijaju priliku da, sa stalnom postavom, tvrdim jezgrom „Suvača demo festa“, sviraju i pesme koje nisu pripremali.
– Na taj način ih i afirmišemo i selektujemo, a oni svirku završavaju punog srca i sa novostečenim prijateljima – objašnjava Đukić. – Na „Suvača demo festu“ rešavamo im problem prvog nastupa koji je neophodan kako bi mogli da učestvuju na festivalima. Pomažemo i podržavamo.
Ove godine na sceni na tački susreta ulica sa metaforičnim nazivima prvi će, u 18 sati, nastupiti dva mlada benda, članovi Muzičkog centra „Bubamara“ iz Bečeja. Posle njih, muzičari, članovi Udruženja, podržaće stare prijatelje i goste u grupnoj improvizaciji. Slede nastupi kikindskih bendova „Metalik gejt“, Feniks“ i „Roj“.
Iz Zrenjanina stižu „Uroš i nejaki“ i „Nepalac“, a iz Novog Sada „Arhetipovi“, svi sa svojim autorskim radovima, kaže Voja Đukić i najavljuje „hedlajnere“ Festivala – „Direkt drajv“ originalnog porekla „iz poznatih južnobanatskih rok-sela“, pobednike Zaječarske gitarijade koji će predstaviti novi album. Svoj peti album promovisaće jedan od najstarijih rok-bendova, subotički „Faust“. Sa autorskim i kover programom stižu „Učitelji“ iz Bečeja, a kikindsko-subotičko-kanjiška grupa „Zenit“ sviraće muziku „Atomskog skloništa“ koja se, kaže Đukić, dugo nije čula na muzičkim scenama.
Čitavu organizaciju sprovodi neprofitabilno udruženje građana pod punim nazivom Udruženje muzičara „Suvača demo fest“.
– Veliko nam je zadovoljstvo što nas Grad podržava. Zahvalni smo i svim ljudima dobre volje koji pomažu i koji žele da ostanu anonimni. Sponzori su nam i „Bela vila“, „Grindeks“ i picerije „Konti“ i „Slap“ – napominje Đukić.
Poslednja tri izdanja Festivala na stejdžu su imala deset portreta prijatelja i učesnika koji više neće moći da dođu. Oni su svetlo našeg stejdža, kaže Đukić i s ponosom dodaje da mu je jedan od umetničkih direktora „Egzita“, Zdravko Vulin, rekao da na svim festivalima koje je posetio u jednoj godini ukupno nije video toliko dece i mladih koliko ih ima na toj jednoj večeri u Kikindi.
Organizator na kraju poručuje: „Osnovna ideja je da izađemo, da se vidimo i da se, takvi kakvi jesmo, jedni drugima svidimo“.
Pripremite se za dobru svirku i dobre ljude. Živeće dugo „Suvača demo fest“.
(Foto: Ljubica Vojvodić)
Knjige troje autora kikindske izdavačke kuće „Partizanska knjiga“ do kraja godine biće objavljene u prevodima na tri svetska jezika.
Roman „Kaplarovo igralište“ Vladimira Bulatovića u prevodu na arapski objaviće iranski izdavač „Ana Pol Publišing Haus“. Ovo je ujedno prvi prevod neke od knjiga ovog autora.
Roman Jugoslav Ane Vučković, pored ogromne popularnosti na domaćem i regionalnom tržištu i već tri prevoda na engleski, nemački i makedonski jezik, pojaviće se u prevodu na grčki, ali i malteški.Tako će Ana Vučković postati prva srpska autorka čija knjiga je prevedena na ovaj egzotični evropski jezik.
Zbirku priča „Sagorevanja“ Srđana Srdića, objaviće isti grčki izdavač, a reč je o delu već objavljenom u Engleskoj 2018. godine. Za sinopsis ove knjige Srdić je svojevremeno nagrađen stipendijom Fondacije „Borislav Pekić“.
Podršku prevodima dela autora „Partizanske knjige“ pružilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, u intervjuu za Alo govorio je o dešavanjima u parlamentu, te poručio da su poslanici opozicije Aleksandar Jovanović Ćuta i Srđan Milivojević najbolja slika propasti opozicije. On je na početku razgovora odgovorio na optužbe opozicionara da je jedan od najprimitivnijih poslanika, te da je i sam parlament jedan od generatora nasilja u društvu.
– Poslanici opozicije su tri puta nasrtali na mene, dva puta Bora Novaković i jednom Stefan Jovanović, kompletna desničarska opozicija je nasrnula na predsednika Republike. Poslanici Dveri su napadali premijerku Anu Brnabić i najstrašnije je vređali. Zoran Lutovac mi je pretio šamaranjem, a onda mi je poručio da to i dalje misli, ali da neće da me šamara u sali iz poštovanja prema Skupštini. Psovanja majke više i ne brojim. O uvredama i najgorim mogućim rečima koje dobacuju tokom sednice ne vredi ni pričati. Ne znam šta treba da uradim da bi oni bili zadovoljni, verovatno da sam sebe počnem da šamaram, da sam sebe počnem da bijem. To je klasična priča „drž’te lopova“. Oni konstantno šire nasilje u parlamentu, a onda stvaraju sliku kakvu žele, a to je da od sebe naprave žrtve, a mene i poslanike SNS predstave kao nasilnike. To rade preko Šolakovog medija koji dnevno prati događaje u Skupštini i na taj način prave paralelan svet koji ne odgovara stvarnosti.
Zbog čega je opoziciji bitno da vas na taj način predstavi?
– Zato što gube u parlamentu. Pokazali su da su potpuno nesposobni da se izbore sa mnom, da odgovore na argumente, nesposobni da na bilo koji način budu u ravni sa onim što radimo mi kao poslanici poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve“. Oni bi voleli da sa druge strane imaju nekoga sa kim bi mogli da se sprdaju ili nekoga ko će da ćuti dok oni nesmetano sipaju laži, vređaju i izmišljaju. Na njihovu žalost, imaju potpuno suprotnu situaciju.
Predsednik Srbije je nekoliko puta pozivao opoziciju na dijalog, niko se nije odazvao, šta vi mislite, zbog čega?
– Zato što su podigli lestvicu toliko da su doveli dotle da je svaki razgovor za njih kapitulacija i da je svaki razgovor nekakva izdaja njihovih opozicionih nazovi ideala, što je van pameti. Oni ni u parlamentu ne razgovaraju. Oni i ovde žele da vode monologe, pa kukaju zato što im odgovaramo. Osnovna njihova postavka jeste – mi smo tu da govorimo šta nam pada na pamet, a na vlasti je da ćuti i da trpi. Mi niti hoćemo niti imamo pravo da ćutimo i trpimo da nas vređaju, i da nam lekcije drže oni koji su ovu zemlju doveli do potpunog rasula.
Rasulo se trenutno dešava i u Narodnoj stranci, tamo se vodi borba između Miroslava Aleksića i Vuka Jeremića oko čelne pozicije? Da li je to neslaganje vidljivo i u parlamentu?
– Jeste. To se videlo i na jednoj sednici kada je poslanica Ivana Parlić došla u parlament i držala banku satima, a Miroslav Aleksić nije smeo da joj se obrati… Na kraju je zakukao da dva sata čeka na red, ali nije smeo to da kaže Parlićevoj, već se obratio Orliću. On kao šef te poslaničke grupe izgleda više nema nikakvog uticaja i, koliko vidim, mi ćemo tu imati novu poslaničku grupu u bliskoj budućnosti. Ja im ovim putem poručujem da ne računaju na mene što se tiče novog rasporeda sedenja. Mesecima poslanici opozicije nisu mogli da se dogovore ko će gde da sedi, a sada ponovo da ulazim u tu priču, stvarno nemam snage. Ne mogu više da pohvatam ko se od njih kada s kim druži, ko se s kim posvađao, ko je kome dao stranku, pa se pokajao…
Na društvenim mrežama objavljujete slike Aleksandra Jovanovića Ćute.
– Mislim da je on, uz Srđana Milivojevića, najbolja slika propasti opozicije. Ima jedan video koji nisam objavio, a koji odlično pokazuje tu propast. Svi poslanici opozicije, uključujući tu doktore nauka, profesore univerziteta, po komandi ustaju, sedaju, podižu transparente, a komanduju im Milivojević i Ćuta. Ćutino ponašanje je sramotno za svaku birtiju koja drži do sebe, a ne za parlament. Vi ne možete ni da vidite šta sve on radi, to je ponašanje neodgojenog derišta u pubertetu. Ulazi sa cigarom, jedan dan sedne na jedno mesto, drugi dan na drugo, penje se na stolicu, šeta se po sali… On ne shvata šta je parlament.
Srpska napredna stranka je dobila novog predsednika Miloša Vučevića? Kako vi to komentarišete, kakvu saradnju imate sa njim?
– Godinama odlično sarađujemo. Miloš je čovek koji je prošao stranačku strukturu od najnižeg do najvišeg nivoa, zna kako stranka diše. U tom kontekstu neće imati problema jer odlično poznaje SNS. Ono što međutim, ne samo njemu nego svakome i danas i sutra je i biće problem, jeste to da je teško gaziti stopama kojim su gazili divovi. A predsednik Vučić je apsolutno dominantna politička figura i jeste div u tom smislu. On je lestvicu podigao na takav nivo da je to teško pratiti, a kamoli preskakati. Stranka na čelu sa predsednikom Vučićem nikada nije izgubila nijedne izbore, uvek je ubedljivo pobeđivala… Teško je tim stopama gaziti.
Opozicija i opozicioni mediji tvrde da rejting SNS-a pada.
– To vam je kao u stara vremena u našoj zemlji kada je bilo potrebno da pada kiša, a kiša ne pada, okupe se mlade devojke na nekom brežuljku i pevaju dodole po ceo dan u nadi da će kiša pasti. Ovo su neke političke dodole. Čak i da je to tačno, a nije, oni se i dalje ne hvale da njima rejting raste. Opozicija ima mnogo veći problem od rejtinga SNS, koji je, hvala na pitanju, dobro. Njihov problem je da čak i ljudi koji su protiv politike koju mi predstavljamo nisu za njih. Tu jednačinu oni nisu u stanju da reše, a čisto sumnjam da će je rešiti Ćutom i Milivojevićem.
Kakva je vaša saradnja sa koalicionim partnerima u Skupštini, stiče se utisak da su malo tihi?
– Ne mogu da kažem ništa loše što se tiče komunikacije i saradnje sa kolegama. Svaka stranka nastupa na neki svoj način i razumem da tu postoje razlike.
Biću tamo gde moja stranka proceni
Kakve su vam dalje političke ambicije, vaš prethodnik iz parlamenta je sada ministar, vidite li sebe u izvršnoj vlasti?
– Uvek ću biti tamo gde proceni moja stranka da je najbolje da dam doprinos. Naravno da svako od nas ima nekih svojih ličnih ambicija, međutim jedan tim mora da funkcioniše tako da na svakoj poziciji ima igrača koji najviše daje na toj poziciji. Čak i da ne budem ni na jednoj poziciji, ja ću svim srcem podržavati politiku u koju duboko verujem, a to je politika koju je definisao i trasirao predsednik Vučić u prethodnim godinama iza koje stoje zaista briljantni rezultati.
Podići izborni prag i uvesti stepenasti cenzus
Da li nas čeka vruća politička jesen i da li su pred nama izbori?
– Nas izbori čekaju pa čekaju. Imamo lokalne izbore sledeće godine, imamo i redovne pokrajinske izbore u Vojvodini. Da li će biti republičkih izbora, videćemo. Lično ne bih imao ništa protiv. Mislim da bi bilo dobro da se pre tih izbora konsultujemo i razmislimo o sve češćem zahtevu građana da se podigne izborni prag i da se uvede stepenasti cenzus koji bi važio za koalicije.
(Alo)