Монтх: Ф 2023

брана степанов

Пољопривредно газдинство Степанов из Кикинде добитник је признања „Етно бренд 2023“ за хладно цеђена уља. Као носиоцу газдинства регистрованог у Банатском Великом Селу, награда је припала Борислави Степанов (26), а у посао су укључени сви чланови породице.

Степанови су међу првима у Банату почели са производњом хладно цеђеног уља и у понуди имају уља од сунцокрета, лешника, кајсије и бундеве, а сировине за производњу сами узгајају. Посао су започели супружници Горан и Бранислава, а свесрдну помоћ имају у Борислави, Гордани (19) и Душану (18).

Подсетимо и да салатни прелив „Кикиндско лудајско“ има сребрни жиг који означава традиционални и стандардни квалитет, а добијање жига реализовано је у оквиру Интерег ИПА пројекта прекограничне сарадње између Мађарске и Србије.

Приликом доделе признања у седишту Задружног савеза Србије истакнуто је да је основни циљ да се мали произвођачи удруже у задруге, да производе више и квалитетније и да извозе заједно. Ове године додељено је 14 признања „Етно бренд“ из различитих области.

 

Наса куца биљке

Корисници Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите, поново ће, због великог интересовања, сутра суграђанима понудити зачинско и лековито биље. Расад су сами угојили у својим пластеницима, а прошле седмице већ су на тргу продавали босиљак, нану, матичњак и друге мирисне и лековите биљке.

На тезги испред Културног центра продаја ће бити организована од 10 до 14. сати. Корисници ће прикупљен новац искористити за куповину новог сублимационог штампача, за штампање мајица и шоља.

Јуниори. Велика Кикинда

Летње Првенство Војводине, у Новом Саду, окупило је и јуниоре, а Велика Кикинда заузела је треће место у екипној конкуренцији. Наступило је 170 такмичара из 25 клубова, а Кикинђани су освојили 31 медаљу, по осам златних и бронзаних и 15 сребрних.

С мање или више одличја различитога сјаја, окитили су се: Матија Торњански, Алекса Коцкар, Теодора Станчић, Игор Керменди, Милош Менда, Вељко Карановић, Богдан Дејановић и Миња Балинт. Још је штафета 4х100 метара мешовито: Торњански, Менда, Карановић, Дејановић, била друга, а треће место на 4х100м краулом припало је штафети: Коцкар, Ђукић, Протић, Керменди.

фруле 2

Готово три деценије Културно-просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша домаћин је регионалног такмичења фрулаша, односно сабора под називом „Шкрипи ђерам“. У Иђошу је ове године одржан и састанак организатора предтакмичења са којих се најбољи пласирају на централни сабор у Прислоници код Чачка.

Сабор фрулаша, 27. пут, одржаће се у суботу, 17. јуна, у иђошком Дому културе.

– Пријавило нам се 15 такмичара који ће наступити у четири категорије: млади фрулаши, изворно свирање, савремено свирање уз пратњу оркестра и дуети. Фрулаши нам стижу из Србобрана, Лештана, Београда, Панчева, Новог Сада, Кикинде и Иђоша – каже организатор, Жељко Миркоњ, такође један од двојице иђошких представника.

Први Сабор фрулаша одржан је 1995. године, на иницијативу Радована Миркоња, Жељковог оца, који је желео да управо Иђош буде чувар фрулашке културне баштине у региону.

Одлуком организатора, предтакмичење у Иђошу обухвата регион Војводине и Београда. Осим овог места, домаћини квалификационих надметања су Рача, Бољевац, Врањска Бања и Шабац.

На Сабору у Иђошу такмичење ће оцењивати жири: др Данка Лајић, етномузиколог, председник, Дејан Анђеловић из Суботице, уметник на фрули, члан групе „Искон“, и Далибор Тодоровић, мајстор фруле из Рашке. Наступе ће пратити и организатор централног такмичења у Прислоници, Зоран Рајчић. Најбољи из Иђоша опробаће се у конкуренцији победника регионалних такмичења, на 36. Сабору фрулаша „Ој Мораво“, већ 22. и 23. јуна.

Организацију манифестације подржале су Месна заједница Иђош и Градска управа Кикинда. Прва фрула засвираће у суботу у Иђошу у 20 сати. Догађај ће увеличати и гости, фолклор КУД „Мокрин“. Улазак на Сабор је бесплатан, а Иђошани се, кажу, надају доброј посети домаћина из свог и других места са подручја града.

пливање велика кикинда

На летњем Првенству Војводине за пионире и кадете у Новом Саду, на којем се окупило 18 клубова с 223. пливачица и пливача, члан Велике Кикинде Петар Савић, у конкуренцији дечака (13/14 година) заузео је треће место у трци на 200 метара леђно. И великокикиндској штафети дечака, у којој су осим Савића били и: Вук Карановић, Михајло Томић и Филип Боћан, припала је бронза, на 4х50м мешовито.

ѕудо првенство војводине

На појединачном Првенству Војводине за старије полетарце у Степановићеву, члан кикиндског Партизана Синиша Попесков освојио је у својој тежинској категорији прво место, а Огњен Цуцић био је други.

Још је Милана Шибул заузела пето место, а Огњен Митровић седмо.

фудбал. подручје зр

Утакмицама 30. кола, данас је окончана Подручна лига „Зрењанин”. У Војвођанску лигу „Исток” пласирала се српскоцрњанска Будућност, Русанда ће у доигравање против Слоге, из Пландишта, а ако Меленчани буду неуспешни, мокрински Делија испада. У Градску лигу Зрењанина већ су испали Крајина и АСК.

Резултати последњег кола: Раднички – Крајина 5:6, „2. октобар” – МСК 2:1, АСК – Стајићево 3:5, Русанда – Ц. звезда 5:1, Будућност – ЖФК Банат 5:3, Делија – Банат 3:3, Полет – Младост 0:0, Напредак – Војводина 5:3.

ТАБЕЛА: 1. Будућност 72, 2. Русанда 69, 3. Полет 57, 4. ЖФК Банат 54, 5. Стајићево 49, 6. МСК 47, 7. Ц. звезда 46, 8. Младост 45, 9. Војводина 43, 10. Банат 42, 11. Напредак 42, 12. „2. октобар” 41, 13. Раднички 40, 14. Делија 23(-1), 15. Крајина 15(-1), 16. АСК 0(-3).

 

јасмина миланков

“Кикиндско лето” ове године биће као и прошлогодишње – пре свега усмерено на манифестације које се дешавају у селима, каже в. д. директор Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.

– Схватили смо да је наша обавеза да објединимо све манифестације на територији града, укључујући и села и да, практично, најавимо шта ће све грађани моћи да виде, које ће се све манифестације дешавати у селима. Покровитељ свих тих догађаја је Град Кикинда и било би нам драго да, они који живе у граду, посете и подрже сеоске манифестације од којих се многе одржавају годинама, чак и деценијама. Ово је још један начин да подсетимо људе да се и у селима дешавају бројни занимљиви програми који могу да задовоље различите укусе и грађана и гостију нашег града – рекла је Миланкова.

Туристичка организација је, за сада, објавила распоред за јун. За вас најављујемо програме зе наредну седмицу.

У Салону Музеја „Тера“, до 22. јуна, траје изложба Даниеле Фулгоси, „Прелаз три“.

Изложба „Сто невидљивих“ доступна је, у Галерији Народног музеја, до 21. јуна.

У Мокрину у четвртак, 15. јуна, почиње Недеља културе. Од 20 сати, у Галерији Дома културе, одржаће се Вече епске лирике са Татјаном Попов.

У петак, у 19 сати, у Галерији „Тера“ биће отворена изложба Божидара Плазинића под називом „Врло мало светлости“. У исто време, у Галерији Културног центра, своју књигу „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ представиће аутор, Петар Терзић. Од 20 сати, у Галерији Дома културе у Мокрину, одржаће се књижевно вече мокринске песникиње Живке Торбице.

У суботу, 17. јуна, од 18 сати, на кикиндском тргу почиње Ноћни базар, који ће бити отворен до 23.30. У галерији Нова Народног музеја, у 19 сати почиње виолински коцерт на изложби „У великом формату“, испред слике „Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић“. Изложба фотографија Невена Грујића у Галерији мокринског Дома културе биће отворена у 20 сати. Такође у 20 сати, у Дому културе у Иђошу почиње 27. Сабор фрулаша“. У Башаиду се , на школском игралишту одржава “Пасуљијада”.

Балетска школица Културног центра одржаће концерт у недељу, од 18 сати, у Народном позоришту. У свечаној сали музеја, од 20 сати, наступиће Велики народни оркестар, женска певачка група и вокални солисти АДЗНМ „Гусле“.

Улазак на све програме је бесплатан.

напредак банатска топола

Напредак из Банатске Тополе нови је члан Подручне фудбалске лиге „Зрењанин” и то након трилер завршнице у првенству Међуопштинске лиге „Кикинда-Житиште”. У последњем минуту последњег кола доигравања,  екипа из најмањег села са шире територије Града Кикинде стигла је до минималне победе од 1:0 над јединим ривалом Јединством и то на његовом терену у Новом Бечеју. Тополчани су се тако у великом стилу вратили у подручни ранг у којем су наступали током само једне сезоне – 2006/07. Оскар Балинт, председник УО Напретка, вели да је на тај начин циљ испуњен.

– Летос смо појачали и управу и играчки кадар. Кључан је био долазак Златка Ђорића, некадашњег играча у нашем елитном рангу, који је био и играч и тренер. Новобечејце, који су били водећи целе сезоне, пратили смо у стопу и иако су их, као екипу из градића и седишта општине, сви већ видели у вишем рангу, на терену смо им доказали да смо бољи. У сезони смо двапут с њима ремизирали и онда их победили у Новом Бечеју – резимира Балинт.

Истовремено, довели су Тополчани све под конац када је реч о инфраструктури на стадиону.

– Трибину смо покрили кровом и затворили је од страга и са стране, поставили пластичне столице, средили свлачионице, затегли ограде около терена. Сада имамо све услове да играмо и Подручну лигу, а формираћемо и јачи тим и неће се поновити наш једини наступ у овом рангу када смо одмах испали – јасан је Балинт.

Златко Ђорић, највише упамћен на теренима Србије као фудбалер некадашњег клуба из Банатског Двора из времена када је тадашња Будућност играла у финалу Купа СЦГ, и на прагу пете деценије био је најбољи појединац у читавој лиги ове сезоне, а командовао је и у свлачионици као кормилар.

– Све је било прелепо, нарочито спонтана прослава у центру села након победе у Новом Бечеју и уласка у виши ранг. Надам се наставку сарадње у Напретку, видећемо само на који начин – кратко ће Ђорић, који живи у Зрењанину, а запослен је у Прихватном центру за мигранте, између Банатске Тополе и Кикинде.

Недељко Цимеша, председник Месне заједнице, посебно истиче да Банатска Топола има свега 450 становника према последњем попису, а у контексту посете утакмицама Напретка.

– Били смо најгледанији клуб на целој територији Града Кикинде па и много шире. Трибина са 168 столица увек је била крцата, а поред ограде било је, у зависност од времена, још 100 до 200 гледалаца, па свако може израчунати колики је проценат мештана Банатске Тополе био уз нас. Људи су једноставно препознали поштену причу – с поносом наглашава Цимеша.

Неће овде стати Тополчани, уверава први човек села.

– Створићемо стабилног подручног лигаша, у Банатској Тополи не треба више да се игра најнижи ранг – закључује Цимеша.

НАСТУПИЛО 24 ИГРАЧА

За Напредак су у минулој сезони наступали: Душан Батанчев, Роланд Тури, Вук Вукмировић, Станислав Тодоров, Илија Дакић, Шандор Секереш (капитен), Вељко Јелача, Саша Николић, Срђан Васичин, Душан Голушин, Светислав Селаковић, Никола Ранков, Златко Ђорић, Едвин Каналаш, Марко Станковић, Даниел Ханђа, Марко Челекетић, Александар Барта, Саша Ердег, Никола Миладинов, Душко Вујин, Марко Тинтор, Филип Ач и Огњен Стојановић.   

Рус Андреј 1

Андреј Анатољевич Панајев седео је у једно мајско предвечерје на клупи код цркве и пребирао по својој малој хавајској гитари. Утврђено је да спава код Соње и Николе који су регистровани домаћини у заједници „кауч сурфинга“ (бесплатно ноћење). Наредне вечери јављено је да свира укулеле у дворишту Театра „Гусани у магли“. Андреј је Рус који већ две године путује по свету са својим инструментом под мишком. Стопира и спава код добрих људи, а укулеле му донесу и понеку локалну валуту. Прича мирно и са осмехом. Када се „заглавимо“ у енглеском, прелазимо на руско-српски.

Има 29 година и до пре две године живео је у родном граду Набережније Челни, који има пола милиона становника и налази се у близини Казања. Андреј је кувар и осам година је радио у ресторану. А онда је последњи новац који је имао дао за укулеле и пошао у свет.

– Само сам радио и спавао, то је досадан живот. Решио сам да путујем, ауто-стопом, кад год је то могуће. Ноћим код добрих људи. За две године био сам у 16 земаља и стекао многе пријатеље. Путујем по осећају. Ако ми је негде лепо, задржим се, ако није, идем даље – каже Андреј.

Првих неколико месеци Андреј је истраживао своју земљу. Онда је отишао у Египат, а затим је открио и своју омиљену државу, у коју се стално враћа.

– У Египту је било мало лудо и страшно. Први пут сам био ван Русије. Било је људи који су хтели да ме преваре, воду сам, на почетку, плаћао пет пута скупље. Најлепше ми је било у Турској, тамо сам остао пет месеци. Храна је укусна, људи су јако гостољубиви и љубазни. Затим сам био у Грузији, у Босни, па у Србији. У Београду сам први пут остао само неколико дана и вратио сам се у Турску. Сада сам осетио да сам спреман за Србију и вратио сам се.

У међувремену, због санкција увдених Русији, Андрејев пасош постао је непожељан у многим државама. Избор дестинација се сузио, али само у Европи. Зато је путовање наставио по земљама за које му виза није потребна. Уследили су: Албанија, Црна Гора, Ирак, Индија, Азребејџан, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан, Јордан.

– На почетку сам журио да што више тога видим, сада сам успорио. Када сам уморан, једноставно останем. Ако не нађем „кауч сурфинг“, будем у хостелу, а понекад ме локални људи позову код њих, тако је било у и Суботици. У муслиманским земљама можеш једноставно да питаш људе да преноћиш код њих и они те без проблема приме, поштују те као госта – објашњава. – У Ираку није баш безбедно, свуда је војска. Али је у Јордану било као у рају, тамо су дивни људи и пустиња је прелепа. Када сам слетео у Аман, стопирао сам код аеродрома. Зауставио се такси и ја сам му објаснио да немам новца. Он је рекао: „Нема проблема, брате“. Возио ме је четири сата по граду, купио ми кафу и сендвич. Затим сам кренуо кроз пустињу, у Сахам, стопирао сам. Човек се зауставио и дао ми новац за аутобуску карту и за храну.

Овога пута, каже, у Србији је већ био у Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, одакле је стигао у Кикинду.

– Кикинда је пријатељски град. Једном сам живео на таквом месту и веома ми је драго што сам овде. Не волим велике градове, највише волим када је тихо и мирно, као овде. Кикинђани су срдачни и љубазни. Волим људе у Србији.

Андреј, без визе, у нашој земљи може да остане месец дана. Сада, каже, наставља до Зрењанина, Вршца, Ниша и Чачка.

– Није још готово. Лето ћу провести у Црној Гори, свираћу укулеле на обали. Желим затим да одем у Иран, па у Пакистан, а онда ћу видети куда даље.

Осим на лепоте предела кроз које неуморно путује, Андреј је усредсређен на људе. Његови утисци доводе предрасуде у питање.

– Људи су свуда исти и пријатељски су расположени. Сви желе породицу, кућу и новац. Не желим још да идем кући, добро ми је овако. Само уживам у животу.

Полако, без журбе, Андреј и његове укулеле настављају да стварају везе међу људима. Једнаки у сновима и тежњама, сви су сабрани у мислима једног младог Руса који је разумео најважније – на сваком месту у свету, само је доброта иста.