April 17, 2026

Day: June 13, 2023

Nagrada Milena Giric

Награда која носи назив по омиљеној наставници биологије, Милени Гирић, први пут је додељена вечерас на свечаности у ОШ “Свети Сава”. На иницијативу њене деце, Мирослава и Јелене, признање је установљено као успомена на наставницу која је волела своје ђаке и због ученика који су примерни и улажу посебан труд и љубав у изучавање биологије.

– Ово много значи за нас. Наша мајка је преминула пре годину дана у 87. години. Цео свој радни век, три деценије, провела је у овој школи, била је успешна наставница, вољена од својих ученика, поштована од својих колега, али пре свега је била наша мајка. Ми дуго живимо у САД-у, тамо је уобичајено да се установљавају овакве награде и желели смо да ту лепу традицију пренесмо у нашу Кикинду, у којој смо одрасли, школовали се и формирали породице пре него што смо отишли у иностранство – рекао је Мирослав Гирић, редитељ, запослен у области информационих технологија.

Његова сестра Јелена која је правник, захвалила је запосленима у школи што су прихватили њихову иницијативу за установљавање награде.

– Захвални смо школи и граду јер смо се увек шалили да цео град чува маму – каже Јелена. – Увек нам је причала кад би срела неког од својих ђака, да су се препознали, да су јој помогли. Онда би, кад дође кући, прегледала фотографије да би се сетила у ком је тачно разреду био тај ученик. Наша мајка пренела нам је љубав према породици и људима, радозналост и племенитост, верујем као и својим ђацима.

Прва награђена за изузетне успехе у области биологије је Јована Карић, ученица седмог два.

– Веома ми значи ова награда јер ми је то знак да имам подршку да сазнам нове ствари из биологије и да се и даље такмичим. Уживам у припремама за такмичење. Осим у биологији, постизала сам успехе и у физици и хемији – каже Јована.

Јована је од наследника наставнице Милене Гирић на поклон добила таблет који јој је уручен на крају свечаности у Школи. ОШ „Свети Сава“ доделила је вечерас готово стотину захвалница својим ученицима.

– На крају сваке школске године уручимо признања ученицима који су постигли најбоље резултате на такмичењима и конкурсима. На тај начин им се захваљујемо и дајемо им мотивацију за нове успехе. Ова школска година је посебна јер смо доделили и специјалну награду – истакла је директорица, Гордана Рацков.

predskolci2
Предшколци, њих 440, заједно са васпитачима на Градском стадиону извели су „Мали бал” у оквиру манифестације „Кад си срећан плеши” којом су се опростили од вртића. Уз подршку великог броја гледалаца са трибина најмлађи матуранти и будући ђаци прваци играли су валцер, Радецки марш и коло Бојерку.

Први пут осмишљена је ова тема, а балске хаљине са појасевима у боји града и наранџасте лептир машне које су красиле дечаке изазвали су радост, љубав, смех и позитивне емоције код свих, напоменула је директорица Предшколске установе Кристина Дрљић.

-Игром и плесом потрудили смо се да поклонимо родитељима свет на длану. На нама, васпитачима је да нашу децу научимо и упознамо са историјом Кикинде. У „Мали бал” уложен је велики рад и труд, а наши малишани су се потрудили да овај дан буде посебан за све нас – казала је Кристина Дрљић.

Градоначелник Никола Лукач истакао је да на градском руководству да се сваког дана бори и да све од себе како би се деци обезбедили најбољи услови у вртићима и школама. Честитао је предшколцима полазак у школу  и пожелео им да лако усвајају нова знања.

-Сигуран сам да ће им овај дан остати у сећању, као и да неће заборавити пријатељства која су стекли у вртићу. Поред родитеља, бака и дека и осталих који су дошли да их подрже на њих су поносни и њихови васпитачи који су их припремили за ново поглавље у животу- рекао је градоначелник Лукач.

Манифестацији су присуствовали и начелник СБО Мирослав Дучић, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Младен Богдан и чланице Градског већа Виолета Мицковски и Мелита Гомбар. Заједно са децом одиграли су познати плес уз композицију „Кад си срећан” и пустили мноштво наранџастих балона.

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

Тело за сада НН мушкарца извучено је из мора у Грчкој у месту Сеферос, а сумња се да је у питању нестали Србин Радован Јурачић (44) из Кикинде, који је нестао 29. маја када се увече укрцао на брод у Атини до острва Кос, преноси Блиц.

Према незваничним информацијама тог листа, тело је извучено из воде на око 120 километара од Атине, а по опису одговара несталом Радовану Јурачићу. Пронађени су торба и телефон који одговарају опису који је дала породица несталог Радована, пише Блиц.

У овом тренутку није званично потврђено да је пронађено тело несталог Радована, али према првим незваничним информацијама из истраге, тетоваже на телу пронађеног мушкарца одговарају по опису тетоважама несталог Радована.

Грчка полиција наложила је обдукцију тела као и ДНК анализу, а истражује се да ли је особа чије је тело пронађено извршила самоубиство. Како сазнаје „Блиц”, грчка полиција сумња да се Јурачић утопио, а према незваничним информацијама њихове тврдње потврђује и чињеница да се тетоваже које је имао мушкарац чије је тело извучено из мора по опису поклапају са онима које је имао нестали Србин.

Тело које је пронађено у мору на 120 километара од Атине, а за које се сумња да је Радован Јурачић, Кикинђанин који је нестао пре две недеље, само пуком срећом није завршило у масовној гробници у којој грчке власти сахрањују мигранте и то зато што је имао бројаницу, наводи Блиц.

Pavle Rajkov

Од 8. маја, од дана када је омогућена предаја нелегалног оружја без икаквих последица, на територији коју покрива Полицијска управа Кикинда предато је више оружја него у ранијим акцијама које су организоване 2015, 2016, 2017. и 2019. године.

-На територији Севернобанатског округа који покрива наша управа предато је више од 600 комада оружја, 43.500 комада муниције и више од 100 комада минско-експлозивних средстава са близу четири килограма барута – сазнајемо од начелника Полицијске управе Кикинда Павла Рајкова.

Наредбом министра унутрашњих послова Братислава Гашића рок за предају продужен је до 30. јуна. Оружје се може предати сваког дана од 7 до 19 часова.

-Одговорност наших грађана постоји и сваког дана долазе власници неглегалног оружја и предају га. Сви који предају оружје у нелегалном поседу неће бити ни прекршајно ни кривично одговорни. Нема легитимисања односно тражења података – подвлачи Рајков.

Грађани могу оружје да предају најближој Полицијској станици или да позову патролу која ће га преузети. Наш саговорник апелује на све који имају у свом поседу минско-ескплозовна средства да позову полицајце како би се стручно и безбедно уклонила. Закон о оружју и муницији прописује да је рок 45 дана за враћање оружја власника који је преминуо, па наследници они који то нису урадили у законски прописаном року могу то сада да учине.

Kolping Sajan 4

Ради стварања услова за отварање нових социјалних предузећа, посебно у руралним срединама и успостављања сарадње институција и невладиног сектора како би се оснажила социјална економија, Колпинг друштво Србије организовало је округли сто у свом Едукативном центру у Сајану.

Социјално предузетништво је пословање са идејом да се улагање профита, насталог продајом производа или услуга, испуни друштвена мисија: запошљавање људи који теже долазе до посла, обезбеђивање социјалних, здравствених услуга и  образовања, заштита животне средине, културне активности у заједници и слично.

Скупу на тему „Потенцијали за развој социјалног и женског предузетништва у руралним подручјима Војводине – модели изврсности“ присуствовао је потпредседник Владе АП Војводине, Бранко Ћурчић. Он је подсетио да се Закон о социјалном предузетништву примењује од децембра и да је Покрајинска влада са њим упознала представнике локалне самоуправе.

– Прошле године расписали смо конкурс за фирме заинтересоване за социјално предузетништво како би их финансијски подржали али је био кратак рок и конкурс нисмо до краја спровели. У току ове године потрудићемо се да то буде успешније јер Војводина предњачи у броју социјалних предузећа у односу на друге делове државе. Социјална економија је веома важна за нас јер је усмерена на најрањивије категорије, оне које се теже запошљавају – рекао је Ћурчић.

Једно од социјалних предузећа је управо у Сајану, у Едукативном центру које поседује стотину кошница. Жене пролазе обуку за пчеларке, производе мед и саме се запошњавају или проналазе посао, истакла је директорица Колпинг друштва Србије, Мелинда Томић.

– Ово предузеће у Сајану желимо да трансформишемо у циркуларно предузеће, да решавамо еколошке проблеме. Идеја је да тему запошљавања жена и социјалних предузећа децентрализујемо и доведемо у руруалне средине, да причамо са људима који треба да партиципирају у овој врсти предузетништва и да женама понудимо пословне ангажмане – изјавила је Томићева.

Округлом столу присуствовали су чланови Градског већа, Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и  Стеван Иличић, задужен за екологију.

– Град Кикинда  је препознао значај социјалног предузетништва јер утиче на оснаживање и укључивање осетљивих категорија у друштвене, економске, радне и културне активности – рекла је Мелита Гомбар. – Држава дајее велику помоћ у  пакетима мерама у области популационе политике, ради оснаживања руралних средина, спречавања миграција и депопулације становништва.

На скупу у Сајану учествовали су и Золтан Тот, помоћник покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине и председник Савета Месне заједнице Сајан, Миљана Стојшић Стојановска, директорица Уније послодаваца Војводине, , Данијела Малетић, чланица Савета за социјално предузетништво РС, представници Кластера социјалног предузетништва, фондација и предузетници.

Колпинг је међународно удружење које је, 1850. године у Келну, основао Адолф Колпинг, немачки католички свештеник. У више од 60 земаља реализује пројекте ради позитивних промена у локалним заједницама, подршке старијима и оснаживања маргинализованих група. Колпинг Србије постоји од 2001. године са едукативним центрима у Новом Саду и у Сајану.

 

ultramaraton. Marko Koldanov

Марко Колданов, седми пут истрчао је ултрамаратонску трку. Кикинђанин је у Палићу, након 24 сата трчања, био осми у апсолутном поретку, а други у својој старосној категорији од 20 до 39 година.

– Осим наших, било је још такмичара из Мађарске, а нисам у потпуности задовољан. Претрчао сам безмало 150 километара и имам делимично оправдање, јер нисам тренирао због повреда од марта до маја. Након првих 12 сати трке имао сам добар резултат, превалио 104 километра, али уследио је пад око један сат иза поноћи и свега 46 километара до краја – каже Колданов.

Прва тројица истрчали су преко 200 километара, а Колданов још додаје:

– Срећан сам, јер исписујем ултрамаратонске странице кикиндске атлетике, а планирам да се опробам и у Шпанији. Здравље ми је, ипак, на првом месту, желим да још дуго трајем у ултрамаратону.

sedeća odbojka. Feniksu treće mesto

У Београду је завршним турниром четири екипе окончана Прва лига Србије у седећој одбојци, а кикиндски je Феникс трећи. Све четири утакмице завршене су 3:0 у сетовима, првак је тим Лакташа (НБГ), други је Борац (НС), а четврти Смеч (БГ). У одсуству тренера Драгина, тим Феникса предводио је председник Драгослав Ђуричин.

– Боље смо пласирани него прошле године, иако нам је победа у јесењем делу над Лакташима, сада давала наду да можемо до финала. Но, они су се појачали пре завршног турнира и заслужено нас добили. Гостовали смо још и на турниру шест екипа у Бугојну и били четврти, а захвални смо директорици Болнице др Весни Томин, давала нам је током сезоне  болничко комбиновано возило на коришћење – каже Ђуричин.

Феникс: Ђуричин, Милошев, Стијеља, Марић, Будурин (стоје), Завишин, Дебељачки, Михаљчић, Брандић, Ђапа (седе).

Toplana radovi 3

У Јавном предузећу „Топлана“ ово лето биће искоришћено за замену вреловода на местима на којима је то најпотребније. Управо трају радови на градском тргу, код Католичке цркве, на дужини од 90 метара. Претходно је исти посао урађен на углу улица Угљеше Терзин и Милоша Великог, на спајању са магистралним водом, као и у Микронасељу, где је ремонтован вод дужине 70 метара, каже за „Комуну“ директор, Душан Марјановић.

– У грејној сезони 2022/2023. имали смо четири хаварије, што је, мислим, најмањи број у последњих неколико деценија. Сигурно је да плански ремонт који спороводимо у вансезони даје добар резултат. И овог лета ћемо, чим завршимо замену вреловода на тргу, започети улагање у аутоматизацију, замену дотрајале опреме, ремонт производних јединица и пратеће опреме. Верујем да ће ова улагања допринети још лакшем и квалитетнијем протоку и испоруци топлотне енергије ка нашим крајњим корисницима – објашњава Марјановић.

ЈП „Топлана“ загрева укупно 214.000 квадратних метара у граду. Сумирајући грејну сезону за нама, Марјановић каже да додатни грејни дани нису наплаћени корисницима.

– У октобру смо имали пет дана топлих проба и у априлу је грејна сезона продужена за четири дана. Ово нисмо фактурисали нашим корисницима, већ смо ми, као предузеће, сносили трошкове. Укупно посматрано, грејна сезона је трајала дуже него што је то уобичајено, али је, по броју грејних дана, била за нијансу краћа од планираног.

Нижа је и наплата у односу на претходне године, али је још увек, како наводи, на завидном нивоу. У обема категоријама – физичких и правних лица, виша је од 90 одсто.

Због дуга је утужено 25 потрошача. Тренутно дуг већи од 15 хиљада динара има тачно 389 корисника.

– Као социјално одговорно предузеће које разуме проблеме са којима се суочава одређени број наших корисника, увели смо систем репрограма дуга, тако да наши корисници могу да изаберу колики је тај период, а дуг би требало да измире до  почетка нове грејне сезоне – објашњава Марјановић. – Ограничења у минималном износу за плаћање на рате немамо. Једноставно, коме год да је потребан репрограм дуга, потребно је само да дође до „Топлане“, да постигнемо договор.

Да уложени труд даје резултате показало се у побољшању грејања и мањем броју хаварија, и на то ће у овом предузећу и надаље бити фокусирани – додаје директор Марјановић. Он, такође, подсећа потрошаче да, у летњим месецима,  провере своје инсталације у становима и да, уколико је то потребно, на време ремонтују грејна тела како би, што спремнији, сви заједно ушли у нову грејну сезону. „За све додатне информације, на располагању смо да помогнемо“, поручује Марјановић.

Више нових него искључених корисника

У 2022. години „Топлана“ је, на захтев, са система искључила два физичка и једно правно лице који су за то испунили услове. С друге стране, седам нових потрошача, шесторо физичких и једно правно лице, прикључено је на даљинско грејање.

– Пошто се често спекулише о томе да ли је могуће да се неко искључи са система даљинског грејања, одговор је – да. По подношењу захтева, а то мора бити по завршетку грејне сезоне, до почетка августа, издају се технички услови који морају да буду испуњени, ми затим извршимо контролу, и физички искључимо корисника. Пре свега наведеног неопходно је да се измире обавезе према нашем предузећу – наводи Марјановић.