April 19, 2026

Day: April 13, 2023

Obaranje ruku. Sport u ekspanziji i u našem gradu

Obaranje ruke: Sport u ekspanziji i u našem gradu

Dejan Panić April 13, 2023

Sportsko obaranje ruke (Armwrestling), sport je u ekspanziji, priča Ilija Tramošljanin iz kikindskog Armwrestling Teama.

– Ova sportska disciplina sve je popularnija među mladom populacijom, posebno muškarcima, a očekuje se da postane olimpijski sport na Olimpijadi u Los Anđelesu 2028. godine – kaže Tramošljanin.

Kikindski obarači ruke organizovani su u pomenutom timu tokom minulih godinu dana.

– Imamo sedmoricu aktivnih obarača koji žele da se oprobaju u ovoj disciplini. Televizija „Arena Fight” prenosi uživo turnire u našem sportu i to u velikoj meri pomaže da se obaranje ruke podigne na još viši nivo u našoj zemlji.

Kikinđani se, prema njegovim rečima, spremaju za nadmetanje koje ih očekuje za pet meseci.

– Kup Srbije na rasporedu je 18. septembra, a dotle ćemo se pripremati vežbajući sportove snage i motorike – zaključuje Tramošljanin.

Osim njega – seniora do 100 kg, tu su i junior Stefan Repac, potom seniori: do 100 kg Saša Ignjatov, Nikola Golušin do 110 kg i preko 110 kg Vladimir Bulatović te rekreativci Petar Dragoljević i David Grujić.

Nenad Đukić, predsednik STK Galadska. Vraćamo i ženski stoni tenis na mapu Srbije

Nenad Đukić, predsednik STK Galadska: Vraćamo i kikindski ženski stoni tenis na mapu Srbije

Dejan Panić April 13, 2023

Pobedom od 4:1 na svom terenu nad Ferokopom iz Temerina, u poslednjem kolu Vojvodđanske lige, stonoteniserke kikindske Galadske završile su takmičenje u pomenutom, našem četvrtom rangu, na drugom mestu i sada, prema rečima predsednika klub Nenada Đukića inače još uvek i kapitena muške ekipe, čekaju ishod doigravanja šest klubova iz višeg ranga pa će se možda na taj način plasirati i u Drugu ligu „Sever”.

– Realno je da tako bude, iako je nezahvalno prognozirati, jer ne zavisi od nas, no kako god bilo, u Galadskoj smo prezadovoljni učinkom naših devojaka, ostvarile su ove sezone 10 pobeda i uz samo dva poraza, sigurno je, najavljuju brzi povratak na stontenisku mapu Srbije – kaže Đukić.

Za žensku ekipu Galadske ove sezone nastupale su: Ivana Mršić, Nevena Kiurski, Lena Terzić, Anđela i Snežana Dukatarov.

Okončano nadmetanje u vojvođanskoj grupi našeg trećeg ranga. Momci treći, devojke ispale

Okončano nadmetanje u vojvođanskoj grupi našeg trećeg ranga: Momci treći, devojke ispale

Dejan Panić April 13, 2023

U obe konkurencije okončana je odbojkaška Druga liga „Sever” OS Vojvodine, momci Kikinde završili su na trećem mestu dok su devojke Kikinde 0230, kao što je bilo poznato tri kola pre završetka nadmetanja, ispale u naš četvrti stepen. Muška ekipa s imenom grada u poslednjem kolu pobedila je 3:0 treću ekipu Vojvodine, u Novom Sadu.

MOK Kikinda: Grujić, Vidicki, Rajković, Padejčev, Momčilov, Kovačev, Grujičin, Simić, Urošević, Boškoćević.

U oproštajnoj utakmici pak Kikinda 0230 zabeležila je poraz od 1:3, kod kuće, od Volejstarsa iz Kljajićeva i završila na pretposlednjem mestu tabele.

Kikinda 0230: Berić, Maćoš, Stanić, Plemić, Sivčev, Đorđević, Surla, Aleksić, Milić.

Kinezi poseta 11

(VIDEO) Predstavnici ambasade Kine i kineske privrede u Kikindi – prilika za saradnju sa investitorima

Igor Crnogorac April 13, 2023

U poseti Kikindi danas su bili predstavnici ambasade Narodne republike Kine i privrednici iz ove države. Posetu je inicirala narodna poslanica Marina Raguš, predsednica Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom. Ona je, prilikom nedavne posete Kikindi, uvidela mogućnosti za početak razgovora o saradnji kineskih i kompanija iz našeg grada, rekao je narodni poslanik Milenko Jovanov koji je, sa predstavnicima lokalne samouprave i okruga dočekao visoke goste u Gradskoj kući.

– Predstavnici kineske ambasade već su dolazili ovde pre mnogo godina, kada su nabavljali mašine i opremu iz kikindskih fabrika. Tih fabrika danas više nema. Na nama je da se potrudimo da otvorimo nove pogone, da ljudi u Kikindi imaju perspektivu u svom gradu, to je, pre svega, naša ideja. Danas razgovaramo o kulturi i zelenoj energiji, ali i o još nekim mogućnostima. Uprkos činjenici da nema više tako moćnu privredu, Kikinda ima šta da ponudi. Važno je da odškrinemo ta vrata, da imamo sagovornika u ambasadi NR Kine, a zatim i u Vladi, da tražimo partnera za projekte koji su nam važni, pre svega u oblasti infrastrukture. U Skupštini Srbije imamo još grupa prijateljstava sa kojima bismo mogli, takođe, da ostvarimo ovakvu saradnju.  Drago mi je i čast što su u prvoj ovakvoj poseti predstavnici moćne zemlje koja može da služi za primer i za ugled i koja je naš veliki prijatelj. NR Kina nam je pomagala u mnogim situacijama i dokazala da su naše dve države vezane čeličnim prijateljstvom – rekao je Jovanov.

Delegaciju gostiju predvodio je Liu Kai, ekonomski i privredni savetnik Ambasade NR Kine, koji se novinarima obratio na srpskom jeziku.

– Veoma mi je drago što imam priliku da posetim Kikindu za koju znam da je jedan od najlepših gradova u Vojvodini i Srbiji. Sa mnom su i predstavnici Privredne komore kineskih preduzeća u Srbiji, kako bismo zajedno razgovarali o mogućoj saradnji. Nama u Ambasadi stalo je do što bolje saradnje između naše dve zemlje i, naravno, između kineskih i srpskih kompanija.

Razgovorima su prisustvovali i Liu Wei, asistent generalnog direktora CRBC Serbia (China Road and Bridge Corporation) i potpredsednik Privredne komore kineskih preduzeća u Srbiji, zatim Zhang Kai, zamenik rukovodioca projekta Put Novi Sad – Ruma, i Xu Moyi i treći sekretar Ambasade NR Kine.

Delegaciju domaćina, pored gradonačelnika Nikole Lukača i narodnog poslanika Milenka Jovanova, činili su i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić i direktor Sportskog centra „Jezero“, Dejan Pudar.

 

– Počastvovani smo posetom predstavnika Ambasade i Privredne komore kineskih preduzeća jer imamo priliku da predstavimo sve potencijale grada i da pronađemo način da zajedno, u narednom periodu, realizujemo investicije i projekte – rekao je Lukač. – Dobra saradnja između predsednika Srbije i NR Kine daje nam nadu da ćemo, i na lokalnom nivou, pronaći način da unapredimo život u našim malim sredinama. Važno je da goste upoznamo sa planovima razvoja grada kako bi nam oni, svojim iskustvom, pomogli da u Kikindi bude još kvalitetniji i lepši život. Današnja poseta je prva ovakvog tipa bilo kojoj lokalnoj samoupravi i verujemo da se otvaraju mogućnosti za zajedničko finansiranje projekata sa investitorima iz Kine.

U nastavku posete gosti su obišli Sportski centar „Jezero“ i Muzej i Studio „Tera“.

ŽAK s igračem Fučakom na golu. Cvijanović povukao Ruskoselce ka finalu Kupa FSP ZR

ŽAK s igračem Fučakom na golu: Cvijanović povukao Ruskoselce ka finalu Kupa FSP ZR

Dejan Panić April 13, 2023

Fudbaleri ruskoselske Crvene zvezde pobedom od 4:1 na svom terenu nad kikindskim ŽAK-om, plasirali su se u finale Kupa Fudbalskog saveza područja Zrenjanin. „Žuti mravi” poveli su preko Stojkova u 18. minutu, a na sličan način, udarcem glavom, poravnao je na suprotnoj strani Cvijanović u 29. Strelac za izjednačenje doneo je i preokret pre odmora, u 36. minutu, a nakon stotinak sekundi u nastavku upisao se i Laništanin za 3:1 dok je Kockar na asistenciju Cvijanovića, u 87, postavio konačan ishod.

Susret je obeležio i Igor Fučak, igrač ŽAK-a, koji je ovoga puta bio golman.

Za 26. april zakazano je finale Kupa FSP Zrenjanin u kojem će Jedinstvo u Banatskom Karađorđevu dočekati Ruskoselce.

gradonacelnik

Gradonačelnik Lukač: Mladi parovi kupili 65 seoskih kuća

Jelena Trifunović April 13, 2023

Na današnjoj sednici Skupštine grada predstavljen je podatak da je Grad Kikinda među pet lokalnih samouprava koje prednjače na konkursu Ministarstva za brigu o selu koje daje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća. To govori i o unapređenju kvaliteta života u našim selima, ukazao je prvi čovek grada Nikola Lukač.

-Mladi parovi su dobijenim sredstvima kupili 32 kuće u 2021. godini i 33 kuće u 2022. godini, završavamo još nekoliko. Da nije atraktivno, ne bi se toliko bračnih parova opredelilo da žive u selima. Kulturno-umetnička društva žive, grad i saveti MZ podržavaju njihov rad, kao i rad sportskih klubova i udruženja. Svi se ponosimo i brojnim manifestacijama u selima, tu smo da ih podržimo. Razgovaramo sa građanima i donosimo zaključke šta su prioriteti. Oko 143 miliona je uloženo u sela, ali sredstva idu i iz drugih konkursa koji nisu striktno opredeljeni za sela- istakao je Lukač.

Gradonačelnik je izneo i podatke o ulaganjima u putnu infrastrukturu od 2014 do 2022 godine. Podsetio je da predstoji izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, a potom i u ostalima.

-U Nakovu je urađeno devet ulica, parkinzi kod Lovačkog doma, vrtića, Vatrogasnog doma. U Banatskom Velikom Selu 13 ulica, planirano je  još dve. U Mokrinu šest ulica, treba još pet, u Iđošu osam, ostala je još jedna, u Novim Kozarcima šest ulica, predviđene su još tri. U Ruskom Selu tri, ostale su još dve duge ulice. U Bašaidu su urađene tri, treba još pet, u Sajanu jedna i još jedna treba, u Banatskoj Topoli takođe jedna ulica.

-Rekonstrukcija puta od Kikinde do Ruskog Sela dogovarana je još od pre nekoliko godina, a realizuje se sada. Saniran je put od Tobe do ulaska u Banatsku Topolu, i od Ruskog Sela do Topole. Trudimo se da što više investicija izdejstvujemo. Podsetiću na četiri postrojenja za pijaću vodu, završena je nabavka za projektovanje mini postrojenja za Nakovo, Banatsko Veliko Selo, Mokrin i Bašaid. Preostala ćemo uraditi početkom naredne godine i pokušaćemo da ponovo dobijemo sredstva od pokrajine- napomenuo je prvi čovek  grada.

radislav ivetić

Radislav Ivetić ponovo izabran za direktora Centra za socijalni rad

Jelena Trifunović April 13, 2023

Radislav Ivetić ostaje na čelu kikindskog Centra za socijalni rad. Novo poverenje ukazano mu je nakon isteka prethodnog mandata, što su odbornici izglasali na današnjoj sednici gradske skupštine.

Prethodno je Upravni odbor Centra za socijalni rad sproveo konkurs za direktora ustanove. Stigla je jedino Ivetićeva prijava uz koju je dostavio i Program rada za predviđeni mandatni period.

Ovaj diplomirani ekonomista je radio u AD ,,Livnica Kikinda” kao šef odeljenja špedicije, u RZZO–filijala Kikinda kao šef sektora za kontrolu doprinosa, u preduzeću ,,25. Maj DMK“ kao komercijalni direktor.

Od 2005. do 2008.godine bio je generalni direktor JP ,,Autoprevoz Kikinda”, dok je u istom preduzeću, od 2008. do 2011. godine obavljao poslove kordinatora plana i analize. Obavljao je funkciju vršioca dužnosti, a potom i direktora Centra za socijalni rad Kikinda u dva mandata.

sednica 130423 2

Nebojša Jovanov je novi član Gradskog veća, odbornici usvojili izveštaje o radu mesnih zajednica

Jelena Trifunović April 13, 2023

Izbor novog člana Gradskog veća i usvajanje izveštaja o prošlogodišnjem radu i poslovanju mesnih zajednica obeležili su današnju sednicu gradske skupštine. Sednica je počela potvrđivanjem mandata odborniku Željku Radakoviću (SNS) iz Mokrina koji je seo u skupštinsku klupu umesto Srđana Sivčeva. Sivčev, dosadašnji šef naprednjaka u lokalnoj skupštini,  u februaru je podneo ostavku zbog prelaska na mesto direktora u Istorijskom arhivu.

Željko Radaković, odbornik SNS

Predlog gradonačelnika Nikole Lukača da Nebojša Jovanov (SNS) bude izabran za novog člana Gradskog veća, podržala je skupštinska većina. Jovanov stupa na novu dužnost nakon što je njegov prethodnik Miroslav Dučić podneo ostavku zbog preuzimanja funkcije načelnika Severnobanatskog okruga.

Nebojša Jovanov je diplomirani industrijski menadžer. Svojih 25 godina radnog iskustva sticao je u naftnoj industriji na širokom spektru poslova, nakon toga u automobilskoj industriji, a zatim u trgovini i ugostiteljstvu. Od 2021. godine je član kabineta gradonačelnika Kikinde. Aktivno se bavio vaterpolom deset godina, u VK „ŽAK”. Govori engleski jezik- predstavio je gradonačelnik u obraćanju.

Nebojša Jovanov, novi član Gradskog veća

-Predložio sam Nebojšu Jovanova Veću i Skupštini. Mislim da će kvalitetno i odgovorno ispunjavati sve zadatke i da ćemo dobiti kvalitetnog člana tima Gradskog veća, da zajedno kreiramo bolju budućnost u Gradu Kikindi. Predanost i marljivost ga delegiraju, radio je zajedno sa bivšim članom Gradskog veća na terenu, dobro je upoznat sa svim principima u radu koje sprovodimo- naglasio je Lukač.

Povodom izveštaja o radu i poslovanju mesnih zajednica u protekloj godini, resorni član Gradskog veća Ljuban Sredić ukazao je da su ukupna sredstva iznosila više od 104 miliona dinara, i da su u najvećoj meri iz gradskog budžeta. Sredić je rekao da bi pojedini saveti mesnih zajednica trebalo više da se angažuju da privuku sredstva iz drugih izvora.

-Najveći deo novca koriste za rad udruženja, to je u proseku 30 odsto ukupnih sredstava. Slede tekuća i investiciona održavanja objekata, i finansiranje plata zaposlenih i nadoknada za lica angažovana po privremenim i povremenim poslovima, uglavnom iz komunalne delatnosti. Na kraju prošle godine u mesnim zajednicama je bilo 19 zaposlenih, 16 lica je zaposleno na neodređeno vreme, tri na određeno, 22 radnika na privremenim i povremenim poslovima. Sredstva su u odnosu na prethodnu godinu veća za 10 odsto. Da bi se dobila kompletna slika, moraju se pomenuti i investicije u puteve, poljske puteve, i druge delatnosti.

-U investicije u objekte uloženo je oko 43 miliona iz budžeta grada, republike, pokrajine i drugih fondova. Konkretno 16,3 miliona je uloženo u Bašaidu za nastavak radova na kapeli, 11,4 miliona u Mokrinu za čišćenje deponije, u Ruskom Selu 8,4 miliona za rekonstrukciju objekta FK Crvena zvezda i za predškolsku ustanovu, u Banatskoj Topoli 6,5 miliona za kupovinu objekta Doma kulture. U putnu mrežu uloženo je 28 miliona dinara u svim mesnim zajednicama, Treba pomenuti i deo novca koji se usmerava na poljske puteve i otresišta, u Sajanu smo imali završetak poljskog puta između Sajana i Iđoša-  rekao je Sredić.

Izveštaje o radu i poslovanju mesnih zajednica predstavili su predsednici Saveta Nedeljko Cimeša, Dušan Marjanović, Dejan Ivanović, kao i odbornici Milana Đurđević i Aleksandar Aćimov.

-Jako smo zadovoljni što je posle 17 godina Dom kulture otkupljen, nadamo se da ćemo ga vremenom rekonstruisati i privesti nameni. Povećan nam je budžet, pre toga smo godinama imali  minimalni buddžet. Ogradili smo igralište i u centru sela popravili kišnu kanalizaciju- rekao je Nedeljko Cimeša, predsednik Saveta MZ Banatska Topola.

Predsednik Saveta MZ Rusko Selo Dušan Marjanović, između ostalog, ukazao je da je urađeno pet kilometara puta od Kikinde ka Ruskom Selu i Novim Kozarcima.

-Put je bio u katastrofalnom stanju. Nadam se da će ove godine da se nastave radovi kako bi se kompletan put završio. Hvala na borbi i zalaganju da dobijemo taj put- rekao je Marjanović.

Na primedbe Ladislava Tomića, odbornika opozicije iz DSS, da su ulaganja u selima mala, odgovorio je predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan ističući da su budžeti mesnih zajednica značajno veći nego u prethodnom periodu.

-Da ne pominjemo period od 2008. do 2012. kada su sela bila potpuno zapostavljena i skrajnuta. Kada neko hoće da izokrene stvari i kaže kako mladi sada odlaze, to nije tako. Mladi sela odavno napuštaju , taj trend postoji pedesetak godina. Mi se borimo za to da mladi imaju podsticaj i želju da ostanu i da se vrate na selo- zaključio je Bogdan i pozvao odbornike da podrže izveštaje.

–

 

Metla”

uskrs 1

Uskršnji servis – Radna vremena i dežurstva za Uskršnje praznike

Igor Crnogorac April 13, 2023

Neradni dani su od petka, 14, do ponedeljka, 17. aprila (zaključno sa ovim danom).

KOMUNALNE USLUGE, BROJEVI DEŽURNIH SLUŽBI:

FCC – sakupljanje i transport komunalnog otpada biće redovno u toku praznika, osim u nedelju, kada se neće odnositi kućno smeće;

ELEKTRODISTRIBUCIJA – 413258

VODOVOD I KANALIZACIJA – 062/88-44-888 i 062/88-44-891

TOPLANA – 422857

SRBIJAGAS – 422169

PARKING – neće se naplaćivati sva četiri dana praznika.

 

TRGOVINE:

„ZELENI DRAGSTOR“ – sve prodavnice će raditi u nedelju, od 7 do 12 sati. Ostalih prazničnih dana imaće uobičajeno radno vreme;

“SP” – prodavnice u Miloša Velikog 24 u Kikindi i u Velikoj ulici 73 u Sajanu će raditi u nedelju, do 12 sati. Ostalih dana praznika svi maloprodajni objekti radiće po uobičajenom radnom vremenu;

„LIDL“ – u petak će biti otvoren do 18 sati, u subotu će raditi uobičajeno. Na Uskrs, u nedelju, neće raditi prodavnice. Od ponedeljka, 17, aprila, radi se uobičajeno;

„UNIVEREXPORT“ – svih dana praznika radiće uobičajeno, osim u nedelju, kada će prodavnice biti zatvorene;

„IDEA“ – uobičajeno radno vreme biće u subotu i u ponedeljak. U petak će se raditi do 18 sati, u nedelju je neradni dan;

„GOMEX“ – neće raditi samo u nedelju. Ostalim danima radno vreme biće redovno, do 21.30;

„PERSU“ – uobičajeno radno vreme osim u nedelju, kada će biti neradni dan;

“SVETOFOR“ – u petak će raditi do 19 sati, u subotu uobičajeno, od 8 do 21 sata, u nedelju je neradni dan i u ponedeljak će se raditi skraćeno, od 8 do 18 sati;

„MATIJEVIĆ“ – neradni dani biće u nedelju i u ponedeljak. Ostalim prazničnim danima radiće se uobičajeno;

„BIO-MESARA“ – u petak će raditi uobičajeno, od 7 do 20 sati, u subotu od 7 do 17, u nedelju i ponedeljak biće neradni dani;

„BIG CHICK“ MESARA u Ulici Jovana Jovanovića Zmaja – u petak i u subotu radiće uobičajeno, u nedelju i u ponedeljak biće neradni dani;

„DM“– u petak će raditi od 8 do 17, u subotu od 8 do 18 sati, u nedelju je zatvoren, i u ponedeljak će raditi skraćeno, od 10 do 18 sati;

„LILLY“ – u petak će raditi skraćeno, od 9 do 17 sati. U subotu se radi po uobičajenom radnom vremenu, u nedelju je neradni dan i u ponedeljak će se ponovo raditi skraćeno, od 9 do 17 sati.

 

POŠTA, BRZA POŠTA, POSLOVNICE:

POŠTA i POSTEXPRESS – u toku praznika, radiće samo Glavna pošta, u Ulici generala Drapšina – u subotu i u ponedeljak, od 8 do 14 sati. U petak i u nedelju pošta neće raditi;

DEXPRESS – neradni dani su petak i ponedeljak. Sve pošiljke preuzete u četvrtak, 13. aprila, biće na dostavi u utorak, 18. aprila;

BANKE – ne rade tokom četiri dana praznika.

 

SAOBRAĆAJ, JAVNI PREVOZ:

„AUTOPREVOZ“ – u petak, nedelju i ponedeljak primenjivaće se nedeljni red vožnje; u subotu će se primenjivati red vožnje za taj dan;

„ŽELEZNICA SRBIJE“ – praznični red vožnje;

TAKSI PREVOZ – u toku četiri dana naplaćivaće se po drugoj, skupljoj tarifi, kao nedeljom;

U nedelju, 16. aprila, biće zatvoren saobraćaj u Mokrinu, na Državnom putu, u delu Ulice Svetog Save, od Ulice Braće Tomića do Ulice Đure Jakšića. 7.00 do 15.00 sati. Saobraćaj će biti preusmeren na ulice Braće Tomića, Vase Stajića i Đure Jakšića.

 

ZDRAVSTVENE USTANOVE:

Ambulanta opšte prakse imaće, sva četiri dana praznika, organizovana dežurstva u Drugoj zdravstvenoj stanici, u Svetosavskoj ulici, od 7 do 20 sati;

Pedijatri će biti dostupni u Dečijem dispanzeru, od 9 do 17 sati;

COVID ambulanta (u dvorištu Druge zdravstvene stanice, u Svetosavskoj ulici) biće otvorena svakog dana od 9 do 17 sati;

Dežurni stomatolog biće dostupan u Prvoj zdravstvenoj stanici, u Domu zdravlja, u Ulici kralja Petra Prvog 106 svakog dana od 8-12 i od 14 do 18 sati;

Dispanzer za žene neće raditi tokom čitavog praznika, četiri dana;

Specijalističke ambulante u Opštoj bolnici takođe neće raditi tokom četiri dana praznika.

 

APOTEKE:

„CVEJIĆ“ u Ulici braće Tatić dežurna je 24 sata;

 “STESA” – Apoteka u Svetosavskoj 54 će, svakog dana, kao i inače, raditi do ponoći. U petak će sve apoteke raditi uobičajeno, u subotu će apoteka u Generala Drapšina raditi do 20 sati, a sve ostale do 15 sati. U nedelju će dežurstvo biti organizovano samo u apoteci u Svetosavskoj 54, do ponoći. U ponedeljak će raditi i apoteke u generala Drapšina 15, u Mikronaselju i kod pijace, ali samo do 15 sati;

MILI-3“ – apoteka u Ulici braće Tatić radiće u petak, subotu i u ponedeljak od 8 do 13 sati, u nedelju neće raditi. Apoteka u Kralja Petra Prvog radiće u petak od 8 do 17 sati, u subotu od 8 do 13 sati, u nedelju je neradni dan i u ponedeljak će biti otvorena od 8 do 17;

„NEOFARM“ – apoteka u Miloša Velikog – u petak od 7 do 15 sati, u subotu uobičajeno, od 7 do 13.30, u nedelju je neradni dan i u ponedeljak će raditi od 7 do 15. Apoteka u Svetosavskoj ulici – u petak od 7 do 18, u subotu redovno od 7 do 20, u nedelju će biti zatvorena i u ponedeljak će ponovo raditi uobičajeno, od 7 do 20 sati;

APOTEKA – VETERINARSKA STANICA “KIKINDA” – u petak i subotu radiće do 13 sati.

 

VRTIĆI I ŠKOLE:

Vrtići – ne dežura nijedan vrtić;

Osnovci i srednjoškolci su na mini raspustu. Prvi radni dan im je utorak, 18. april.

 

VAŽNI BROJEVI TELEFONA TAKOĐE SE NALAZE NA NAŠEM PORTALU:

https://kikindski.rs/vazni-telefoni/

Ivan Brkljač

Pomoć i oslonac ljudima iz dijaspore u „Tački povratka“ u Srbiji

Igor Crnogorac April 13, 2023

Povratku naših ljudi iz dijaspore veoma se ozbiljno pristupa u Udruženju “Tačka povratka” u kojem imaju odgovore na potrebe povratnika ili onih koji se za to pripremaju, kao i konkretnu pomoć.

– Ideja je nastala na konferenciji „Talenti na okupu“ koja, već pet godina, okuplja naše ljude iz dijaspore i odavde, uspešne preduzetnike, umetnike, poslovne ljude, naučnike. Već na prvoj konferenciji došli smo do zaključka da je potrebna jedna organizacija koja će biti kontakt-tačka našim ljudima iz dijaspore, pre svega visokoobrazovanima i visokokvalifikovanima, da se povežu sa srpskim društvom – bilo da žele da se vrate u zemlju ili da samo hoće da uspostave neki vid saradnje sa ljudima iz Srbije. „Tačka povratka“ nastala je na inicijativu organizacija iz dijaspore – kaže direktor Udruženja, Ivan Brkljač, Kikinđanima poznat i kao osnivač “Mokrin hausa”.

Osnivači Udruženja su Nacionalna platforma „Srbija stvara“, Naučno-tehnološki park i Srpski preduzetnici. Početak rada bio je kroz pilot-projekat UNDP-a, Razvojnog programa Ujedinjenih nacija, koji je prerastao u organizaciju koja uspešno stvara i jača mostove između dijaspore i Srbije. Za 3,5 godine postojanja, Udruženju se javilo više od 8,5 hiljada ljudi.

– Pomažemo oko različitih stvari – od savetovanja kako da se vrate, da nađu posao, da reše zdravstveno osiguranje, do toga kako da otvore firmu i povežu se sa određenim elementima u društvu – pojašnjava Brkljač. – Radimo i individualno i, kada prepoznamo da više ljudi nailazi na istu prepreku, pokrećemo inicijativu da se problem reši sistemski.

Kao primer, navodi uspostavljanje carinskih olakšica za ljude koji se vraćaju u domovinu.

– Postojao je „prag“ od 5.000 evra, to je bila maksimalna vrednost koju povratnik može da donese kad se seli nazad u zemlju. Kod ljudi koji su, recimo, 20 godina bili u inostranstvu, ispunjavao se već samim fizičkim preseljenjem – objašnjava Brkljač. – U saradnji sa Vladom, mi smo uspeli da povećamo tu vrednost. Ukoliko je neko u inostranstvu bio od dve do 10 godina, „prag“ je 20 hiljada, a za one koji su bili duže od 10 godina, nema ograničenja.

„Tačka povratka“ uspešno je rešila i problem na koji su nailazili naši ljudi kada su, dok rade u inostranstvu, hteli da kupe nekretninu u Srbiji na kredit. Ovo nije bilo moguće jer ih domaće banke nisu prepoznavale kao poreske rezidente, a istovremeno, to nije jurisdikcija banaka u inostranstvu.

U saradnji sa Bankom Poštanska štedionica postignut je dogovor i sada svako ko živi u inostranstvu i planira povratak, može da dobije kredit i da kupi stan ili kuću u Srbiji, da ima mesto na koje može da se vrati.

– Vidimo povećanu tendenciju za povratak, to je počelo još sa pandemijom, a postoji i više prilika za zaposlenje. Nacionalna služba za zapošljavanje i najveća platforma poslova, „Infostud“, imaju sve više oglasa za posao za povratnike. Na to utiče i rad na daljinu koji je, posle korone, globalno mnogo zastupljeniji. Koncept cirkularne migracije dostiže novi nivo i širi se, povećan je broj ljudi koji se vraćaju u Srbiju, bilo za stalno ili zato što, zbog promena na tržištu rada, mogu određeni period da provode u Srbiji, i to ne samo u centrima, u Beogradu i u Novom Sadu, nego i širom zemlje.

Brkljač ističe, takođe, da je informacija u medijima o tome da, zbog odlazaka u inostranstvo, u Srbiji svake godine ima 35 hiljada do 45 hiljada ljudi manje, samo polovično tačna.

– Ne uzima se u obzir broj ljudi koji se vrate. Od petoro koji odu, četvoro se vrati. Razlika u broju ljudi koji odu i koji se vrate, na godišnjem nivou je pet do osam hiljada – zaključuje Brkljač.

Kuća u Mokrinu

Izuzetan prostor za rad i smeštaj u Mokrinu, „Mokrin House“, malo je preformulisao svoju namenu tokom pandemije, kaže Brkljač. Manje se radi sa digitalnim nomadima, a sve više ga koriste kompanije za timbilding, skupove za jačanje motivacije zaposlenih.

– Od korone je smanjen broj javnih događaja za lokalnu zajednicu. Imamo u planu da to obnovimo, da se još više otvorimo prema građanstvu, vratićemo se više i prijemu pojedinačnih gostiju i organizaciji događaja koji su lokalno značajni.

U međuvremenu, „Mokrin House“ je od velike pomoći lokalnim poljoprivrednicima. U saradnji sa „Biosens institutom“ i „Delta holdingom“, pokrenut je projekat „Digitalno selo“ i upravo Mokrin je prvo digitalno selo u Srbiji.

– Mokrinskim paorima ovo donosi niz prednosti. Dobijaju potpuno besplatno veliko znanje poljoprivrednog instituta „Biosens“, kao i edukacije i softvere koje mogu da koriste kako bi znali kada je najbolje da se đubri, kada da se seje, koja sorta žita se preporučuje. Zemljišta im se ispituju i imaju više informacija kako da se bavi pametnom poljoprivredom. Naš rad sa lokalnom zajednicom se nastavio, ali u drukčijem formatu, koji je, možda, manje javno vidljiv, ali je koristan ljudima – kaže Brkljač.