Даy: Ф ј, 2023

златне нити

Удружења жена „Великоселке” и „Иђош” биле су учеснице Сајма народног стваралаштва прела и посела и старих заната „Златне нити” одржаног 1. и 2. априла у Врњачкој Бањи.

Овогодишњи, 20. Сајам „Златне нити” окупио је око 70 излагача из свих крајева Србије, као и из Црне Горе, Северне Македоније и Републике Српске који су се посетиоцима представили својим рукотворинама, производима из домаће радиности, као и старим јелима и ђаконијама српске домаће кухиње.

Циљ ове манифестације је очување традиције и културног стваралаштва на нашим просторима. Организатор је Друштво жена „Златне нити”, а покровитељ општина Врњачка Бања.

Великоселке и Иђошанке су на свом штанду представиле традиционалне гастрономске ђаконије и ручне радове из Баната, а након дефилеа запажено је њихово учешће на округлом столу где су разматране могућности проширења сарадње.

Учешће Великоселки и Иђошанки на Сајму у Врњачкој Бањи помогла је Градска управа Кикинда.

Стефан награде 2

Глумац Стефан Остојић постигао је велики успех на престижном позоришном фестивалу, „Арт Трема фесту“ у Руми. За улогу у представи „Лала“ освојио је два највиша признања: награду међународног стручног жирија за најбољу мушку улогу и награду публике.

Ову монодраму менталитета, тужну и веселу причу о Лали из Кикинде и његовој потрази за љубављу, Остојић је написао са прослављеном америчко-француском редитељком, глумицом и кловновском учитељицом Ли Делонг, која је и режирала представу.

И у досадашњим играњима, посебно онима у иностранству, до сада у Мађарској, Португалији и Чешкој, постало је јасно да је емотивни и весели Лала дирнуо срца публике. Сада је потврда за глумачко умеће стигла и од театарских стручњака.

– Први пут сам добио награду за нешто што сам и продуцирао, што је моја идеја, блиско ми је и лично – каже Стефан. – Велика је ствар што је прича о Кикинди добила награду, то је потврдио жири и публика је то наградила. Највећи утисак на мене је оставило само играње. Публика је јако волела представу, уживала је. После играња су ми прилазили, захваљивали се и честитали ми. Најважније ми је да представа служи идеји да ширимо љубав Лале и награде то и потврђују.

Лала је емотиван, весео и неустрашив и причу која представља његов завичај и људе у њему сада носи даље. Већ крајем месеца, 28. априла, представа је на репертоару Српског народног позоришта у Новом Саду. Следи играње у Београду, а пре тога ће, свакако, један наступ имати и у Кикинди, каже Стефан.

Да шири љубав Лале, Стефан је сада позван на један од највећих уметничких фестивала на свету, „Бригхтон Фринге“-у, у Брајтону у Великој Британији. Почетком маја наступиће на четвородневној манифестацији под називом „Унцоммон цомедy“, на којој ће се играти представе Ли Делонг из Швајцарске и Хрватске, док ће „Лала“ бити једини представник Србије.

После Брајтона, „Лала“ је на званичном програму међународног „Загреб Цлоwн Фестивал“-а.

Стефанов Лала разумљив је на свим језицима и на свим меридијанима јер, у причи о животу Кикинди, о људима у мултинационалној средини, шири само љубав. Емоцију за коју није потребан превод.

Јевто Јарчевић, тренер ОФК Кикинде. Сулету брз опоравак, остали морају брзо показати колико вреде

Лидер војвођанског „Истока” у уводу утакмице у Старчеву контролисао је меч, међутим Борац је већ након четврт сата, након кикса штопера ОФК Кикинде Божића, дошао до вођства. До одмора Кикинђани су имали неколико добрих ситуација пред голом Борца и велики број корнера и прекида око казненог простора, међутим изједначења није било. У наставку  Ивановић је био у стопостотној шанси, а на супротној страни, у гужви и након два одбитка, Борац је оверио тријумф.

– Опет смо примили гол који није својствен озбиљним екипама. Лоша селекција паса и решења, за бригу су, али упркос серији пехова и повреда, нећемо клонути духом. И даље смо лидери, анализираћемо све и сабрати снаге. Лепо је када се побеђује, али шампион се постаје ако из кризних ситуација пронађеш брз излаз – истиче тренер Јевто Јарчевић.

Сусрет на југу Баната обележила је и тешка повреда одличног везисте Кикинђана Александра Миркова, после дуела у другом полувремену страдала му је глава па је пре повратка кући морао и у панчевачку болницу.

– Нашем Сулету желимо брз опоравак, најмање 15 дана мироваће па се тек онда вратити у тренажни процес. Остали појачавају рад ове седмице и морају брзо показати колико вреде, већ у суботу када чекамо Ботошане, а онда нас очекује серија тешких гостовања и дербија. На муци смо, али сада се треба испрсити, јер то и јесте драж фудбала – јасан је Јарчевић.

Сајам запошљавања 1

На 18. Сајму запошљавања, одржаном данас у сали „Партизана“, 26 послодаваца понудило је око 500 радних места у Кикинди и околним местима.

– Позвали смо послодавце који имају потребе за радницима сада или ће запошљавати у наредних шест месеци. На сајмовима које организујемо имамо све више послодаваца и слободних радних места. Највише могућности за запослење сада имају особе са средњом стручном спремом. Траже се: продавци, конобари, кувари, књиговође, административни радници, електричари, бравари, це-ен-це оператери, медицинске сестре – рекла је Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале Националне службе за запошљавање, организатора Сајма.

Она је додала да је, на прошлогодишњем сајму запослено 23 одсто оних који су поднели пријаве, што је, како каже, веома добар резултат.

Овог момента на евиденцији НСЗ је 2.330 незапослених из града и околних села, од тога више од половине су неквалификовани радници. За њих, каже директорица Митровић, има и највише понуда – у аутоиндустрији, металским и грађевинским гранама. Мање се траже високообразовани, којих на евиденцији Службе има тачно 132.

Сајам је отворио градоначелник Никола Лукач, који је најавио долазак нових послодаваца.

– Проналазимо нове инвеститоре и важно нам је да нова радна места буду  квалитетнија и више плаћена јер у овом моменту у Кикинди има довољан број радних места за неквалификовану радну снагу. Уз помоћ покрајинских и републичких органа сигуран сам да ћемо, поред инвеститиција којих ће бити у наредних неколико месеци, пронаћи још домаћих и страних инвеститора и тиме омогућити Кикинђанима бољи живот – рекао је Лукач.

На Сајму запошљавања своје штандове су, између осталих, имале фабрике: „Ливница Кикинда“, “Ле Белиер”, “Тоза Марковић”, “Мецафор”, „Цалзедониа“, „Тиса аутомотиве“, „Италтеx“ Нови Козарци“, „Јапан тобаццо“ из Сенте, али и мање фирме: “ПроУниверзал”, „Сани оптик“, „Граwе“ осигурање, „Терра“, „Ујнина кујна“…

– Имамо јако велико интересовање незапослених. Код нас није важан степен стручне спреме ни радно искуство, ми обучавамо раднике – рекла нам је Марта Копас, менаџер у малопродаји „СП маркета“ из Сенте. – Сада нам је потребан један продавац у Кикинди, а у Сенти имамо и радна места у набавци, маркетингу и на административним пословима, укупно за десет радника. Запосленима плаћамо путне трошкове.

Велико интересовање незапослени су показали и за посао у Д.о.о. „Лира“, предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

– Будући да проширујемо производни асортиман, биће нам потребни радници за монтажу производа у аутомобилској индустрији и механизама за меко отварање и затварање фиока. Ангажовани смо да докажемо да особе са инвалидитетом имају радне способности, знања и вештине које им омогућавају да заснују самостални живот и да се осећају као корисни чланови заједнице, да не морају да буду издржавана лица. Дајемо им шансу који они користе и искуство нам је показало да су изузетно добри радници. Њихову преосталу радну способност усклађујемо са потребама радног места и они имају пуни радни учинак. Тренутно имамо 133 запослених, од тога 80 особа са инвалидитетом. Данас смо добили велики број пријава и једних и других. За сада само правимо базу података и позваћемо их чим се укаже могућност – рекла је Валентина Рађеновић, стручни радник Заштитне радионице „Лира“.

Раднике је данас тражила и фабрика за производњу гума „Линглонг“ из Зрењанина.

– Производња ће бити започета ускоро, још увек не знамо тачан датум. Иако у Зрењанину већ имамо доста кандидата, мислимо да ће нам бити потребни и радници из других места. Тражимо оператере, раднике на одржавању – техничаре и електричаре, раднике на обезбеђењу, виљушкаристе, инжењере. Процене су да ће нам бити потребно око 1.200 радника. Од маја се планира увођење сталне аутобуске линије од Кикинде до наше фабрике – каже Јелена Маринковић, из одељења за људске ресурсе у Компанији „Линглонг“.

Милошев Александар има 58 година и 36 година радног стажа.

– Не бирам посао, радио сам као аутогени секач, зидар, молер, котлар, на фарми крава. Свеједно ми је који ћу посао сада наћи, важно ми је да радим како бих остварио право на пензију.

Свој први посао дошла је да потражи Тијана Рељин.

– За сада сам предала пријаве за послове у „Пекари АС“ и у продавници „Туне мобиле“. Покушаћу и у „СП маркетима“ – каже Тијана.

Божидар Ђуран је програмер, завршио је четврти степен средњег образовања.

– Дошао сам да видим којих слободних места има. Радио бих било шта што одговара мојим годинама и могућностима. Овде се не нуди посао у мојој струци, али ћу свакако оставити своје пријаве код послодаваца.

У разговорима са представницима послодаваца, незапослени су се данас распитивали за конкретне позиције, описе радних места и за услове рада. На самом отварању Сајма запошљавања било је више од стотину суграђана свих старосних доби.

бисте зоре крџалић заге

Зора Крџалић Зага, професорка, учесница Народноослободилачке борбе и друштвено- политичка радница чије име је носила Педагошка академија у Кикинди рођена је 3. марта 1914. године у Башаиду.

У родном месту и Кикинди завршила је основну школу и гимназију, где се и заинтересовала за социјалне проблеме друштва. Студије српскохрватског језика и југословенске књижевности завршила је у Београду. Деловала је у студентском покрету.

Године 1938. прелази са супругом Стеваном у Петровград где је предавала у гимназији. Једна је од најзаслужнијих личности за јачање женског покрета у том граду. У октобру 1939. постаје чланица КПЈ. Средином наредне године прелази да предаје у Шесту београдску гимназију.

У њеном стану у Београду, 1940. године радила је илегална штампарија. Зора Крџалић Зага  је писала текстове за партијске листове. У Народноослободилачки покрет (НОП) укључила се 1943. године, када је прешла у Срем где је обављала функцију секретара Среског комитета за илочки срез. Била је активна у Антифашистичком фронту жена.

По завршетку рата именована је на више функција у КПЈ у Зрењанину и Новом Саду. Била је чланица Извршног већа Војводине, посланица у Покрајинској и Републичкој скупштини, секретарка Републичког већа Народне скупштине Републике Србије и чланица Главног одбора Народног фронта Војводине и Србије.

Као председница Савеза за просвету и културу АП Војводине, посветила се изградњи и опремању школа и унапређењу наставе у образовним установама у покрајини. Значајно је допринела оснивању Учитељске мешовите школе у Кикинди 1948. године која је шест година касније прерасла у Школу за васпитаче,  а од 1972. године рад наставила као Педагошка академија „Зора Крџалић Зага“.  Допринела је и отварању Економске школе у Кикинди.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Умрла је у 47. години.

Испред Високе школе струковних студија за образовање васпитача била је постављена бронзана биста Зоре Крџалић Заге, рад академске вајарке мр Мирославе Којић, која је украдена 2015. године.

После иницијативе Високе школе струковних студија за образовање васпитача коју је подржао Град, бронзана биста је поново изливена и постављена на постамент испред Школе.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_н

Свечаним програмом у препуном амфитеатру, доделом диплома свршеним студентима и откривањем спомен бисте Зоре Крџалић Заге једина високошколска државна установа у Севернобанатском округу, прославила је Дан школе и Дан студената.

Ержебет Тот (48) из Новог Итебеја је студенткиња генерације. Успешно је завршила смер васпитач деце предшколског узраста са просеком 9,87.

Ержебет Тот, студенткиња генерације

-Веома ми је драго што сам завршила ову школу, захвална сам целом колективу. Предивни су професори који су се залагали и трудили, захвална сам и колегиницама и колегама са којима делим незаборавне тренутке Свуда са поносом причам о овој школи. Радила сам са децом 17 година, неговање језика и драмске активности и зато сам се и определила да упишем ову школу. Још не радим као васпитач, али ми је то у плану- каже Ержебет.

Честитке Ержебет, њеним колегама и колегиницама, као и целом колективу упутила је директорица Високе школе струковних студија др Ангела Месарош Живков.

-Школа данас обележава 69 година постојања. Уручујемо дипломе студентима који су завршили основне и струковне мастер студије, укупно 101 студент прима диплому. Значајно је и да смо данас открили бисту Зоре Крџалић Заге која је нестала 2015. године. Бисту је израдила академска вајарка, суграђанка и дугогодишња професорица наше школе мр Мирослава Којић. Иницијатива да се она поново постави потекла је из школе, а подржала ју је локална самоуправа.

Свечаности је присуствовао и градоначелник Никола Лукач заједно са чланицама Гградског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар.

-Ваш позив је изузетно важан, бавити се децом је нешто најлепше. Васпитачи нашу децу уче понашању, игри, али и како да буду добри људи. Код нас је традиција предшколства и васпитачког позива дуга и многе су генерације прошле кроз ову школу. Град Кикинда ће и даље подржавати школу уз жељу да заједнички пронађемо начин да уведемо још неке профиле у наредном периоду. Сигуран сам да ће и убудуће бројне генерације своје знање стицати у овој школи- поручио је градоначелник Лукач у обраћању.

Честиткама се придружила и чланица Градског већа задружена за образовање и културу Валентина Мицковски пожелевши да у ВШССОВ наставе да раде са истим ентузијазмом.

-Верујем да је једино тако успех загарантован. Локална самоуправа има одличну сарадњу са једином високом школом у Кикинди управо због квалитета кадра и свега што школа нуди. Школа има добру репутацију у Србији, али и Европи и врата свршеним студентима су широм отворена, зависи од њих колико ће искористити ресурсе и контакте које су стекли током студија- рекла је Мицковски.

У свечаном програму, поред студената ове школе, учествовала су и деца из вртића.

 

 

школа каменица

Министарство унутрашњих послова Републике Србије расписало је конкурс за упис 210 ученика у први разред Средње школе унутрашњих послова “Јаков Ненадовић“ у Сремској Каменици за школску 2023/2024. годину, који траје од 3. до 18. априла 2023. године.

Право учешћа на конкурсу има кандидат који испуњава следеће услове:
1) има држављанство Републике Србије;
2) има пријављено пребивалиште на територији Републике Србије, најмање годину дана непрекидно пре дана подношења пријаве на конкурс за упис у школу;
3) има мање од 17 година почев од 1. септембра школске године у којој уписује први разред школе (кандидати који су рођени после 31. августа 2006. године);
4) да се против кандидата не води кривични поступак, односно да му није изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора;
5) да испуњава критеријуме здравствене, психолошке и физичке способности и безбедносне услове, за стицање образовања.

Пријаву на конкурс родитељ, односно други законски заступник кандидата подноси на обрасцу пријаве (образац се може добити у полицијској станици или преузети са интернет адресе www.ссуп.еду.рс ) уз осталу документацију, непосредно у СШУП (Сремска Каменица, ул. Железничка број 22) или у полицијској станици, по месту пребивалишта кандидата у року од 15 дана од дана објављивања конкурса.

Више информација о конкурсу можете наћи на интернет страници Министарства унутрашњих послова  и Средње школе унутрашњих послова.

 

невен грујић

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ ће у четвртак, 6. априла, од 19 сати, бити представљена фотомонографија „Варанаси“ Кикинђанина Невена Грујића.

Невен је документарни фотограф, сарадник часописа „Национална географија Србија („Натионал Геограпхиц Србија“).

Фотомонографија садржи 168 страница и 83 фотографије које представљају живот, људе, архитектуру и културу индијског града Варанаси, који је Грујић посећивао у протеклих двадесетак година.

На представљању књиге говориће аутор и Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења.