Монтх: Ф 2023

јамес-балтз-зухоуВw4ЗкQ-унспласх

Попис пољопривреде Србије обавиће се од 1. октобра до 15. децембра ове године. Прелиминарни резултати биће објављени најкасније до 31. јануара 2024. године, а коначни, сукцесивно до краја 2025. године, најављено је из Републичког завода за статистику.

У попису ће учествовати укупно 4.000 људи, од чега 3.000 пописивача, а биће обухваћено око 680.000 домаћинстава, правних лица и предузетника који се баве пољопривредном производњом.

Пописом се обезбеђује свеобухватни, међународно упоредиви преглед структурних карактеристика националне пољопривреде, као и основ за креирање одрживе аграрне политике, рекао је директор РЗС Миладин Ковачевић.

Пописом ће бити обухваћена пољопривредна газдинства, породична пољопривредна газдинства, као и носиоци пољопривредних газдинстава који су уписани у регистар пољопривредних газдинстава.

Према подацима Регистра пољопривредних газдинстава, који води Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, тренутно је регистровано 466.000 газдинстава, од чега су 462.000 породична газдинства.

Највећи број носилаца пољопривредних газдинстава су старији од 70 година, док укупно пријављена обрадива површина износи око 2,6 милиона хектара.

Од свих пољопривредних газдинстава биће прикупљени подаци о земљишту, врстама стоке, радној снази, органској производњи, док ће се на узорку прикупити карактеристике о садњи воћних врста, наводњавању, употреби ђубрива, начину држања стоке, механизацији, опреми и објектима и обради и одржавању земљишта.

Газдинствима у власништву правних лица од 1. јуна биће понуђено да се сами попишу, уносом података у упитник, док ће део података бити преузет из евиденције Министарства пољопривреде који се односе на органску производњу и примењене мере руралног развоја.

 

 

Дејан Ивановић. Голгетер, музичар, педагог, кнез

Минули градски дерби између ОФК Кикинде и ЖАК-а одлучио је Дејан Ивановић (28) и то у судијској надокнади, но већ сезонама унатраг препознатљив је на теренима северног Баната у врху напада као голгетер па је сигурно да ће још много пута на овај начин бити у центру пажње љубитеља фудбала. Међутим, они који га боље познају, ван травнатих игралишта, знају и да је Дејан врсни хармоникаш, а упућенима у друштвени живот познат је и као председник Савета МЗ Мокрин, популарно речено кнез.

Када добро одигра, он или његова екипа, а неки су важни бодови освојени, прво питање другара из екипе, још и пре повратка у свлачионуцу на туширање, гласи: Јел хармоника у гепеку? А чим уследи широк дечачки осмех Ивановића јасно је, у просторијама клуба на стадиону ускоро ће се заорити неки стари популарни хит примерен слављеничкој атмосфери.

– Тако је од како сам у сениорском фудбалу, некако ме другови у свим екипама доживљавају и одржавају и у тој улози, а нисам мало средина променио, од наших на северу Баната: мокринског Делије, башаидске Војводине, ЖАК-а, Козаре, до ОФК Кикинде. У међувремену било ме је и на југу Баната, у Вршцу и панчевачком Динаму – каже Ивановић.

Постигао је досад више од 100 голова у званичним утакмицама, а музика га, вели, силно инспирише за све што ради у животу.

– Поред хармонике, с којом јавно другујем од првог разреда средње школе, од недавно сам постао и певач. Ужитак ми је загарантован, а није занемарив ни приход. Људи препознају као нешто квалитетно оно што радим са својим бендом па нас има по целој Војводини, од Суботице до Београда, а у последње време „препливали” смо и Саву и Дунав и стигли до Крагујевца и Груже.

Све је дакле уживање и фудбал и музика, ту ретко ко иначе може ишта замерити поготово позитивцу као што је Дејан Ивановић, али шта је с политиком? Ту је терен много клизавији чак и од оног травнатог, натопљеног кишом.

– Па добро, ово чиме се ја бавим и није баш класична политика, иако је чињеница да сам биран на изборима, августа 2021. године. Председник сам Савета МЗ Мокрин, а као млад и амбициозан решен сам да од наше варошице начинимо још боље место за живот. За овај поменути протекли период, две велике инвестиције спровели смо у дело. Санирана је депонија и извршено је измуљавање канала дуж целог Мокрина. Следеће што планирамо јесте изградња спортског центра на отвореном, поред стадиона Делије.

Од новембра 2020. Дејан је запослен у Предшколској установи у Кикинди као педагог за физичко васпитање.

– Мастер професор сам физичког васпитања и са децом свакодневно спроводим активности и уживам у томе, а најлепше ми је када ме малишани с осмехом дочекају. А када стигнем кући, ту ме чекају моји Ђорђе од две и Катарина од годину дана и жао ми је што нисам више с њима, но морам напоменути и да супруга Јелена за моје обавезе има изузетно разумевање и на томе сам јој неизмерно захвалан – закључује Дејан Ивановић.

БРАТ ЂОРЂЕ ВЕЛИКИ ПРОФЕСИОНАЛАЦ

Фудбалски познатији од браће Ивановић, Ђорђе, млађи је годину дана од Дејана.

– Фудбал нам је породично у крви, а брат је велики професионалац. Тренутно је у београдском Чукаричком, практично нашем трећем клубу,  иза вечитих ривала. Има већ пет великих трофеја у каријери и рођен је да буде шампион. Још као деца такмичили смо се, али је он показивао много већу жељу и посвећеност фудбалу и то је оно што је начинило разлику између нас двојице у његову корист, иако сам ја у детињству показивао једнак потенцијал, а многи кажу чак и већи од његовог. Значи, пресудила је његова велика радна етика и ментална снага у преломним моментима и то га је лансирало у врх нашег фудбала, али и у врх овог нашег спорта у Словенији и Белорусији, а може се похвалити и наступом за репрезентацију Србије.

 

 

Игралиште 8

На захтев грађана, Градска управа поставила је дечије игралиште на углу улица Партизанске и Стевана Синђелића. Отварању је присуствовао градоначелник Никола Лукач, као и житељи и деца овог дела града.

 

Петицију је покренуо и потписе прикупио Душан Сантрач из Радничке улице, отац троје деце.

– Овај део града има највише деце и дошли смо на идеју да напишемо петицију како бисмо добили игралиште у близини. Цео крај је потписао петицију. Веома смо захвални локалној самоуправи што нам је изашла у сусрет. Деца из овог дела града сада имају своје игралиште – каже Сантрач.

Градоначелник Лукач каже да је задовољан и поносан што може да изађе у сусрет потребама грађанима.

– У Кикинди има све више деце и родитељи желе боље услове за њих. Ми одговарамо на њихове захтеве и жеље и успевамо да обрадујемо малишане. Планирамо да додамо још справа и уредимо земљану површину. Трудимо се да, и на овај начин, мотивишемо младе да остану у свом месту и да се враћају у њега, да се рађа што више деце – рекао је Лукач.

Он је додао да су за ову годину планирани изградња још неколико игралишта,  реконструкција дворишта Економско-трговинске школе и Гимназије, као и терена у Микронасељу. Циљ је да се у сваком селу обезбеде садржаје за најмлађе, истакао је Лукач.

Дечије игралиште има нове справе, меку подлогу и клупе за родитеље и баке и деке који ће долазити са малишанима.

Паце Берар има три унуке. У Кикинди живи више од 30 година.

– Сигурна сам да се овде никада није оволико градило. Игралиште је рађено по европским стандардима. Веома смо захвални.

У изградњу игралишта и набавку и постављање опреме Град Кикинда је уложио  три милиона динара.

Градоначелника дочекао мали Вук Зарић

Долазак Николе Лукача није могао да дочека мали Вук Зарић. Њему и његовој породици су, крајем прошле године, Град и Фондација “Хумана срца” реконструисали и комплетно опремили кућу у Партизанској улици. Вук је данас са родитељима дошао на ново игралиште у комшилуку и да поздрави градоначелника.

Садња МН 1

Трећа акција под називом „Засади дрво“, коју организују Градска управа и „ДМ“ дрогерија уз подршку расадника „Доријат“, одржана је данас код школе и вртића у Микронасељу.

– Озбиљно радимо на пошумљавању наше средине и поносан сам на ову акцију – рекао је градоначелник Никола Лукач. – Ове сезоне Градска управа засадиће око 18 хиљада стабала. Трудимо се да и децу мотивишемо и укључимо у ове активности, да их едукујемо да садњом оплемењују свој животни простор.

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града континуирано спроводи пошумљавање Кикинде и околних места, подсетила је секретарка, Мирослава Наранчић.

– Највећи број суграђана је тражио да се пошуми баш овај део Кикинде. Први пут овде садимо кугласти багрем, форзиције, смрчу, бор, црвенолисну шљиву, липу и шаренолисни јавор, укупно 60 стабала.

У оплемењивању простора код школе и вртића помагали су и ученици Основне школе „Жарко Зрењанин“.

Учитељица Мирјана Гурзулов довела је своје одељење, 3-2.

– Дали смо нови живот природи. На овај начин учимо да је волимо и чувамо, будимо еколошку свест код деце – рекла је учитељица Мирјана.

Мина Саблић каже да је научила да је природа много важна и да морамо да чувамо дрвеће.

– Дрвеће не сме да се кида и мора да се залива – рекла нам је Зоја Родић.

Алексеј Лазић је објаснио зашто је дрвеће корисно.

– Због дрвећа имамо кисеоник и зато је оно веома важно. Без њега не бисмо могли да дишемо – закључио је Алексеј.

Деца су обећала да ће сваког дана обилазити своје дрвеће и сигурна су, кажу, да ће запамтити свако стабло које су засадили.

пријем пу

Предшколска установа „Драгољуб Удицки” на Међународном сајму образовања „Путокази” у Новом Саду освојила је четири вредна признања. Три златне медаље добили су за: рад у јаслицама, реализацију програма „Године узлета” и извођење драмских представа, а награђени су и великом повељом за целокупан рад.

Кристина Дрљић, в.д. директорица ПУ „Драгољуб Удицки“, истакла је, на пријему уприличеном у кабинету градоначелника Николе Лукача, да су сви запослени заједнички заслужни за овај велики успех.

-То је велика част за нашу установу, град и све запослене. За признања су заслужне и колегинице које су у пензији. Први пут у историји, предшколска установа је  добила толико престижних награда. Прошле и претпрошле године смо добили сребрне медаље. Једна смо од ретких установа која припрема драмске представе, за то је потребан велики рад и труд, васпитачи их спремају после радног времена. Као васпитач сам била део тог дивног тима. Након што смо Министарству просвете представили шта је то што радимо, добили смо од њих препоруку за извођење представа, што је потврда да су наш рад и залагање препознати- наводи в.д. директорица ПУ „Драгољуб Удицки“.

 

Поводом златне медаље за предшколски програм „Године узлета“, Роберт Вуњак, педагог, указао је да сви запослени од јесени 2020. године пролазе стручне обуке и да је вртић „Мики“ био језгро и спиритус мовенс свих промена.

-Све задатке смо са успехом реализовали. Добро осмишљеном акцијом и заједничком стратегијом планирања увођења нових основа програма, програм је проширен на свих 18 објеката и све 74 васпитно-образовне групе. Резултати које смо постигли врло брзо су били препознати од ресорног министарства, као и покрајинског секретаријата и школске управе, као и од стране људи који воде овај град и живе у њему. На терену смо постали и узор другим предшколским установама уче од нас –указао је Вуњак.

Срдачне честитке на успеху предшколској установи упутили су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.

-Признања показују квалитетан рад, марљивост и упорност запослених, да вредно раде и достојно репрезентују град и уз подршку града имају комплетне резултате као и свакодневно унапређење квалитета рада. Успех није случајан,  то је традиција предшколског образовања у Кикинди која је препозната у региону- истакао је Лукач.

Кикиндска предшколска установа има око 300 запослених, а похађа је више од 1.500 малишана.

За подршку првих корака у јаслицама

– Прва врата која се отварају за малишане су врата предшколске установе. У јаслицама је изузетно лепо, али тренутак када родитељи 1. септембра остављају своје најмлађе и најмилије, тај тренутак раздвајања није уопште лак. Ту су сузе радоснице, али и сузе страха и туге. Наш важан задатак је да бринемо о малишанима јер смо их потребни. Васпитачи ту играју кључну улогу и најважнија су подршка- рекла је Кристина Дрљић.

драгана малешевић 3

Прва промоција интерактивних књига за децу едиције „Књиге са којима се расте“ ауторке др Драгане Малешевић, професорке Високе школе струковних студија за образовање васпитача, представљене су у среду увече у овој образовној установи. Књиге доносе издавачку новину јер нису само текст и илустрације, већ медиј који има звучне и видео записе QР кодова. Наслови ових књига су „Биљке”, „Животиње наших крајева”, „Облици и бројеви”, „Откривамо чудесни свет”, „Шта све може моје тело” и „Животиње далеких крајева“.

– QР кодови омогућују деци стварање јасних представа и сагледавање појава које нису у њиховом непосредном окружењу. Неки QР кодови имају само звук, неки само видео, а неки и звук и видео запис. Књиге се могу користити уз помоћ одраслих док деца не знају да читају, а и деца их могу користити индивидуално, као сликовницу. Књига може служити и за учење читања јер је текст с том намером и штампан већим словима и фонтом за почетно читање. Едиција враћа децу књизи у новој форми обједињујући њихова интересовања и дигиталне медије- каже др Драгана Малешевић.

Интересовање деце за употребу мобилних телефона ауторка ставља у функцију учења и развоја детета. Значајно је и то што се код деце развија способност за учење откривањем и, нарочито, дивергентно мишљење као основа креативности и разматрања различитих могућности.

Књиге су награђене значајним признањем. На Међународном сајму књига у Новом Саду, издавач Удружење за развој професионалних вештина „Провенс” добио је специјалну награду за допринос дечијем издаваштву.

– Садржаји свих шест књига едиције су повезани што омогућује целовитост дететове спознаје. Уважавају се дететова предзнања и дете је активни учесник у сопственом учењу и развоју. Текст комуницира са дететом и подстиче га да је активно истражује и открива, као и да говори о својим опажајима и изражава мишљење. Утицај на дететов развој је у свим аспектима његове личности. Видео и звучни записи QР кодова омогућују развој дигиталне компетенције деце и у складу су са новим основама рада предшколских установа- наводи ауторка.

Висока школа струковних студија за образовање васпитача је, захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, одштампала ове књиге и бесплатно их поделила студентима да их користе као уџбенике.

Петефи 6

Ове године обележавају се два века од рођења Шандора Петефија, значајне личности мађарске и светске књижевности и историје. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди о овом песнику и револуционару приређена је изложба ауторки Кристине Ембер и Дуње Бркин Трифуновић. Свечаност отварања одржана је вечерас, дан после великог мађарског празника посвећеног револуцији и устанку 1848. године.

– У устанку је Петефи успео да се избори за слободу штампе, да Будимпешта, уместо Пожуна, буде главни град и да званични језик буде мађарски, уместо латинског – каже Кристина Ембер. – Определили смо се да направимо ову изложбу због нераскидивих веза Мађара и Срба на нашим просторима. Породица Петефи има српске корене, то је породица Петровић, а презиме је сам Шандор, у време асимилације, превео на мађарски. Прикупили смо његове песме, критике писане о њима, и дела познатих уметника инспирисаних Петефијем.

Назив изложбе је „Слобода и љубав“, по његовој истоименој песми у којој се види шта је све вољан да жртвује за слободу, рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

– Верујем да млађи суграђани не знају ко је био Петефи Шандор и мислим да ће ова изложба дати и поглед на дела наших познатих песника на које је он утицао: Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су били и његови први преводиоци. Овдашња омладина била је заинтересована за Петефијеве песме и пре него што су оне преведене.

У име локалне самоуправе изложби су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Сама чињеница да се, и након 200 година, обележава рођење овог песника, говори о његовој величини у светској књижевности. Част нам је да подржимо овај програм – рекла је Мицковска.

Музичко-сценски програм изведен је у препуном холу Библиотеке, у којем се налази и изложбена поставка о Шандору Петефију.

Козе 1

Млади људи из Кикинде, Давид Ханђа и неколико његових пријатеља, одважили су се, пре непуних годину дана, да почну да се баве козарством. Иако без претходног искуства, били су сигурни да ће њихов бизнис план донети резултате, и управо то се и догодило.

– Са осам грла, за непуних годину дана, сопственим радом и улагањима стигли смо до стада од 40 коза, новог објекта и настављамо да растемо – каже Давид Ханђа, који је основао газдинство.

Давид каже да је увек радо имао животиње у дворишту. Заснивањем стада љубав је постала озбиљан посао који захтева пуно радно време.

– Сви смо ангажовани колико год је то потребно, а посла има увек – потврђује Давидов друг из детињства, Дарко Сивчев. – Радимо много и много се трудимо. На почетку баш ништа нисам знао о козама, учио сам успут и сада већ можемо да будемо задовољни.

Ови вредни момци успели су зимус да уложе у проширење капацитета и сада имају објекат од 240 квадрата у које ће моћи да стане стотину грла. Све козе су музне и дају од два и по до три литра млека на дан – већ су се стекли услови за ново унапређење производње, каже Давид.

– За неколико дана започећемо изградњу млекаре јер планирамо и производњу сира, сурутке, киселог млека. Такође, имамо земљу на којој ћемо, овог пролећа, засејати детелину. Козије ђубриво бацаћемо на њиву и, на тај начин, заокружићемо производњу, што нам је од почетка био циљ.

У плану је, разуме се, и ново проширење стада. Момци у овом озбиљном пољопривредном газдинству кажу да воле свој посао и да им ништа није тешко. Посебно јер су се уверили да се труд и вредан рад исплате.

Библиотека 3

Народна библиотека „Јован Поповић” у петак 17. марта угостиће дечијег писца Роберта Такарича. Почетак дружења заказан је за 11 часова

Роберт Такарич је професор и педагог драме, драмски писац и писац за децу из Сенте и води престижни Драмски студио Културног центра из Зрењанина, који је у протеклих неколико година добио више од четрдесет признања у земљи и иностранству.

Књижевник млађе генерације, Такарич је аутор популарних књига намењених деци од предшколског узраста до тинејџерског периода. Један је од најчитанијих и најнаграђиванијих дечијих писаца у Србији и шире.

настојник

На малој сцени кикиндског театра, сутра увече, Драган Остојић, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић, 150. пут одиграће „Настојника”, комад рађен по тексту Харолда Пинтера, премијерно изведен 19. марта 1988. године. Најдуговеченија представа Народног позоришта Кикинда игра се у истом саставу од првог дана.

– То је, убеђен сам, једина представа у овој земљи, и оној бившој, која се толико дуго игра и на репертоару је у истој поставци, без измена, што је чини још посебнијом. Кад је настала, нисмо очекивали да ће оволико трајати. Били смо тада тројица младих глумаца који су добили прилику нешто да покажу. „Настојник” је за мене представа кроз коју смо одрастали, учили се овом занату и надам се, постајали бољи глумци и бољи људи-каже глумац Бранислав Кнежевић.

Комад нобеловца Харолда Пинтера, захвално штиво које кореспондира са временом и уз горак осмех шаље универзалне поруке, без обзира на проток времена, режирао је Драган Остојић. Сва тројица глумаца су, пре више од 20 година на првом „Јоаким фесту” у Крагујевцу равноправно поделили прву награду за најбоље мушке улоге.

-Не могу да опишем колико се радујемо игрању ове представе. Кад видимо да имамо младу публику, то наводи на закључак да је и дан данас актуелна-указује Славољуб Матић. -Требало је доста времена да проникнемо у суштину оног проблема којим се бавио аутор, који је био познат као лабуриста, залагао се за синдикална и социјална права. Тема је и данас врло препознатљива. „Настојника” смо радили ни из чега, осим велике жеље да се докажемо као млади људи којима би позориште могло да укаже поверење, надам се да смо га и оправдали. Предложили смо млађим колегама, кад једног дана престанемо да играмо, да они наставе, наравно, из свог угла- додаје Матић. „Настојник” је био његова прва премијера на сцени кикиндског позоришта.

Улаз на јубиларну представу биће бесплатан за публику, најавила је директорица Народног позоришта Милена Живков.

-Пошто се комад игра на малој сцени, и ограничен је број места, замолила бих све заинтересоване да резервишу своја места на време.

Традиција да на јубиларној изведби буде изненађења за публику, неће изостати ни овога пута.