јануар 31, 2026

Дан: 16. март 2023.

Petefi 6

Ове године обележавају се два века од рођења Шандора Петефија, значајне личности мађарске и светске књижевности и историје. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди о овом песнику и револуционару приређена је изложба ауторки Кристине Ембер и Дуње Бркин Трифуновић. Свечаност отварања одржана је вечерас, дан после великог мађарског празника посвећеног револуцији и устанку 1848. године.

– У устанку је Петефи успео да се избори за слободу штампе, да Будимпешта, уместо Пожуна, буде главни град и да званични језик буде мађарски, уместо латинског – каже Кристина Ембер. – Определили смо се да направимо ову изложбу због нераскидивих веза Мађара и Срба на нашим просторима. Породица Петефи има српске корене, то је породица Петровић, а презиме је сам Шандор, у време асимилације, превео на мађарски. Прикупили смо његове песме, критике писане о њима, и дела познатих уметника инспирисаних Петефијем.

Назив изложбе је „Слобода и љубав“, по његовој истоименој песми у којој се види шта је све вољан да жртвује за слободу, рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

– Верујем да млађи суграђани не знају ко је био Петефи Шандор и мислим да ће ова изложба дати и поглед на дела наших познатих песника на које је он утицао: Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су били и његови први преводиоци. Овдашња омладина била је заинтересована за Петефијеве песме и пре него што су оне преведене.

У име локалне самоуправе изложби су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Сама чињеница да се, и након 200 година, обележава рођење овог песника, говори о његовој величини у светској књижевности. Част нам је да подржимо овај програм – рекла је Мицковска.

Музичко-сценски програм изведен је у препуном холу Библиотеке, у којем се налази и изложбена поставка о Шандору Петефију.

Koze 1

Млади људи из Кикинде, Давид Ханђа и неколико његових пријатеља, одважили су се, пре непуних годину дана, да почну да се баве козарством. Иако без претходног искуства, били су сигурни да ће њихов бизнис план донети резултате, и управо то се и догодило.

– Са осам грла, за непуних годину дана, сопственим радом и улагањима стигли смо до стада од 40 коза, новог објекта и настављамо да растемо – каже Давид Ханђа, који је основао газдинство.

Давид каже да је увек радо имао животиње у дворишту. Заснивањем стада љубав је постала озбиљан посао који захтева пуно радно време.

– Сви смо ангажовани колико год је то потребно, а посла има увек – потврђује Давидов друг из детињства, Дарко Сивчев. – Радимо много и много се трудимо. На почетку баш ништа нисам знао о козама, учио сам успут и сада већ можемо да будемо задовољни.

Ови вредни момци успели су зимус да уложе у проширење капацитета и сада имају објекат од 240 квадрата у које ће моћи да стане стотину грла. Све козе су музне и дају од два и по до три литра млека на дан – већ су се стекли услови за ново унапређење производње, каже Давид.

– За неколико дана започећемо изградњу млекаре јер планирамо и производњу сира, сурутке, киселог млека. Такође, имамо земљу на којој ћемо, овог пролећа, засејати детелину. Козије ђубриво бацаћемо на њиву и, на тај начин, заокружићемо производњу, што нам је од почетка био циљ.

У плану је, разуме се, и ново проширење стада. Момци у овом озбиљном пољопривредном газдинству кажу да воле свој посао и да им ништа није тешко. Посебно јер су се уверили да се труд и вредан рад исплате.

Biblioteka 3

Народна библиотека „Јован Поповић“ у петак 17. марта угостиће дечијег писца Роберта Такарича. Почетак дружења заказан је за 11 часова

Роберт Такарич је професор и педагог драме, драмски писац и писац за децу из Сенте и води престижни Драмски студио Културног центра из Зрењанина, који је у протеклих неколико година добио више од четрдесет признања у земљи и иностранству.

Књижевник млађе генерације, Такарич је аутор популарних књига намењених деци од предшколског узраста до тинејџерског периода. Један је од најчитанијих и најнаграђиванијих дечијих писаца у Србији и шире.

nastojnik

На малој сцени кикиндског театра, сутра увече, Драган Остојић, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић, 150. пут одиграће „Настојника”, комад рађен по тексту Харолда Пинтера, премијерно изведен 19. марта 1988. године. Најдуговеченија представа Народног позоришта Кикинда игра се у истом саставу од првог дана.

– То је, убеђен сам, једина представа у овој земљи, и оној бившој, која се толико дуго игра и на репертоару је у истој поставци, без измена, што је чини још посебнијом. Кад је настала, нисмо очекивали да ће оволико трајати. Били смо тада тројица младих глумаца који су добили прилику нешто да покажу. „Настојник” је за мене представа кроз коју смо одрастали, учили се овом занату и надам се, постајали бољи глумци и бољи људи-каже глумац Бранислав Кнежевић.

Комад нобеловца Харолда Пинтера, захвално штиво које кореспондира са временом и уз горак осмех шаље универзалне поруке, без обзира на проток времена, режирао је Драган Остојић. Сва тројица глумаца су, пре више од 20 година на првом „Јоаким фесту” у Крагујевцу равноправно поделили прву награду за најбоље мушке улоге.

-Не могу да опишем колико се радујемо игрању ове представе. Кад видимо да имамо младу публику, то наводи на закључак да је и дан данас актуелна-указује Славољуб Матић. -Требало је доста времена да проникнемо у суштину оног проблема којим се бавио аутор, који је био познат као лабуриста, залагао се за синдикална и социјална права. Тема је и данас врло препознатљива. „Настојника” смо радили ни из чега, осим велике жеље да се докажемо као млади људи којима би позориште могло да укаже поверење, надам се да смо га и оправдали. Предложили смо млађим колегама, кад једног дана престанемо да играмо, да они наставе, наравно, из свог угла- додаје Матић. „Настојник“ је био његова прва премијера на сцени кикиндског позоришта.

Улаз на јубиларну представу биће бесплатан за публику, најавила је директорица Народног позоришта Милена Живков.

-Пошто се комад игра на малој сцени, и ограничен је број места, замолила бих све заинтересоване да резервишу своја места на време.

Традиција да на јубиларној изведби буде изненађења за публику, неће изостати ни овога пута.

dekoracija

Иако је читав радни век провео као трговац, што је и по образовању, суграђанин Драган Поповић је заправо, прави мајстор. Да веште руке тешко могу да мирују, сведочи овај 75. годишњи Кикинђанин.

-У кући и дворишту све што видите, мојих је руку дело- са поносом каже.

У жељи да прекрати пензионерске дане и направи нешто креативно, а захваљујући интернету, открио је занимљив хоби. У његовим рукама искориштене лименке постају интересантан и функционалан предмет. Хоби је усавршио, па мноштво ових уникативних минијатурних посуда поклони пријатељима, родбини и познаницима. У Драгану је, ипак, прорадио и трговачки дух, па је дошао на идеју да их понуди тржишту. Протекли „Дани лудаје“ били су права прилика за то. Плануло је, каже, 350 комада.

-Видео сам како се праве на интернету и пробао. Направио сам прво неколико шерпица за пробу, а онда их усавршио. Од три лименке настане једна – пажљиво нам показује и објашњава поступак израде.

– После шрафљења и лепљења делова, следи фарбање и ето их. Прво сам их поклањао, а онда изнео да продајем за „Дане лудаје“. Био сам са Цулетом, на ћошку код ветрењаче. Сви се одушеве кад их виде. Могу да се користе за држање зачина, као свећњак или једноставно за украс. Једна васпитачица из Ваљева се одушевила и купила 14 комада да носи у вртић, да се деца играју. Бака из Накова купила је десетак, да поклони другарицама. Један човек их је од мене купио, ставио унутра мале кактусе које узгаја, и тако их у мини саксијицама продавао- прича Поповић.

У домаћинству нема мајсторског посла којег није желео да се лати. Од ситних кућних мајсторија, па до израде разних алата и машина, чак и фарбања и пеглања аутомобила.

-Моје снахе баба, Мађарица, рекла је за мене езер мештер што значи мајстор за све. Нема шта нисам радио, само још хеликоптер нисам возио- прича нам са осмехом.

Времешни суграђанин не спори да је исто толико важно колико и мајсторске руке, и у трећем добу задржати дух и вољу да се време употпуни нечим креативним, забавним и корисним.

djak

Пробни завршни испит за упис у средње школе биће организован 24. и 25. марта. Будући средњошколци ове године полажу српски, математику и један изборни премет, за разлику од ранијих генерација, које су као трећи, имале комбиновани тест који се састојао из питања из физике, хемије, биологије, историје и географије. Ова генерација као трећи тест полаже један од тих предмета, за који су се определили у децембру, наводи председник Актива директора школа Тихомир Фаркаш.

-Ученици ће у петак, 24. марта радити пробни тест из математике, а у суботу 25. марта у 9 часова, тест из српског, односно матерњег језика, а истог дана у 11. 30 тест из изборног предмета. У школама је у току припремна настава. Такође, ђаци могу и самостално да вежбају тестове путем портала  е-вежбаоница- каже Фаркаш.

Како је у протеклом периоду наведено из Министарства просвете, од 64.747 ученика осмог разреда ове године, највише њих је изабрало биологију- 38 одсто. Следе географија са 29 одсто заинтересованих осмака, историја са 16, хемију је изабрало девет процената малих матураната, док се за физику одлучило осам процената од укупног броја ђака који завршавају основну школу.

Завршни испит је уведен 2010.године, када су се полагали само српски и математика, а од школске 2013/2014. осмаци су полагали и комбиновани тест.

Приликом уписа у средњу школу 60 бодова носи успех из школе, из шестог, седмог и осмог разреда. Тестови носе 40 бодова- максималан број поена из математике и српског језика је по 14, а из изборног предмета 12.

Завршни испит, ученици осмог разреда полагаће 21,22. и 23. јуна.

Don`t copy text!