najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Streličari kikindskog Apola startovali su u novoj godini nastupivši danas na turniru u Bečeju, a drugo mesto u konkurenciji juniora, u stilu olimpijski luk, osvojio je Kikinđanin Đorđe Mišković.
Seniorka Sara Zamurović bila je četvrta, a istu poziciju zauzela je i Ana Lukić u uzrastu kadetkinja.
Posle tronedeljne praznične pauze, kikindski buvljak ponovo je omiljeno mesto brojnih kupaca u potrazi za raznoraznim potrepštinama. Jutros, već nešto pre šest sati, pristizali su prvi prodavci, kao i prvi potrošači ranoranioci. U ponudi-od igle do lokomotive. Možda ćete pronaći baš ono što tražite i to po veoma povoljnoj ceni, a možda vam se, u raznovrsnom asortimanu, ukaže i neočekivana prilika da pazarite nešto potpuno neplanirano. Cenkanje je dozvoljeno i poželjno.
Prodavci sa kojima smo razgovarali kažu da su uslovi na kikindskom buvljaku odlični- prostran prostor, uređeni i uredni toaleti, restoran za topli napitak i ukusan zalogaj. Po vetrovitoj januarskoj nedelji posećenost je bila osrednja, a može se pretpostaviti da mnogi sugrađani nisu ni znali da je vašar ponovo počeo sa radom.
Jedan od onih koji nam ukazuje na odlične uslove prodaje je Geri Šahin iz Tobe.
-Sve imamo što nam je potrebno, zadovoljan sam. Prodaja, onako, nije loše. Sad je bila pauza zbog praznika- kaže. Drugi prodavac iz Novog Miloševa tvrdi da je promet, ipak, prilično slab jer kad „ode u Novi Sad, roba za tren „plane“”.
Odevni predmeti od 50 dinara pa naviše, jakne za 200 dinara, plišane igračke za 100 dinara, stari gramofon koji su nam nudili za 500 dinara (uveravaju da radi-nismo probali, verujemo na reč), dečji bicikl za 2000 dinara, po toj ceni i zanimljive ukrasne lampe, ali i električni trotineti u kompletu sa potrebnom opremom, stari svega godinu dana za samo 150 evra.
Sve to samo je delić današnje, šarolike ponude na buvljoj pijaci o kojoj svedoči i galerija fotografija (vidi ispod). Obuća, školski pribor, kozmetika, kućni uređaji, posuđe, dečja auto sedišta, slike, dekorativni predmeti, kacige, muzički instrumenti, odevni aksesoari, nakit, satovi, ploče… Ako rado pazarite na ovakvim mestima, onda vam je poznato da nije sve u novcu-potrebno je da se naoružate strpljenjem i upornošću u potrazi za željenim artiklima. Nikad se ne zna sa kakvim interesantnim i neočekivanim pazarom ćete se vratiti kući.
Kako saznaje Portal Kikindski, uskoro sledi jedna novina u radu kikindskog buvljaka. Krajem februara ili početkom marta, u planu je da radi i subotom, a ne isključivo nedeljom kao do sada. Radno vreme buvljaka je, tokom zimskog perioda od 6 sati ujutru, a u letnjoj sezoni od 5 časova. Iako je radno vreme do 15 sati, najkvalitetnija ponuda, logično, prva nađe kupce, pa je bolje buvljak posetiti u prepodnevnim satima. Mada, nikad se ne zna. Možda određena roba čeka baš vas.
Sa skromnim ambicijama startovala je ruskoselska Crvena zvezda u novoj sezoni vojvođanskog fudbalskog „Istoka”, a na polovini trke, ispostavilo se, najprijatnije je iznenađenje. Ruskoselci su odmah iza tri neprikosnovene ekipe: OFK Kikinde, novokozaračke Slobode i karađorđevačkog Jedinstva.
– Nismo imali bilo kakvu vrstu opterećenja čak štaviše, cilj nam je bio samo opstanak, ali eto osvojili smo 28 bodova daleko preko plana, osam manje od lidera Kikinđana koje smo jesenas inače i jedini u ligi pobedili. Nema, međutim, i pored odlične jeseni promene u našim razmišljanjima. I dalje nam je prioritet opstanak u ligi, po mogućstvu što pre – ističe trener Rade Medić.
Prvo okupljanje zakazao je Medić za nedelju, 22. januara.
– Zasad nemamo novih imena, izbor je sužen, a videćemo ko će nas napustiti, nekoliko igrača najavilo je siguran odlazak. Zakazali smo tri provere, protiv: nakovačkog Poleta, zrenjaninskog Radničkog i velikoselske Kozare, a tražimo još jednog rivala u predstojećem zimskom pripremnom periodu – kaže Medić.
Nemanju Jakšića (38) iz Kosovske Mitrovice u četvorodnevnu posetu Kikindi dovela je košarka. Prijateljstvo trenera Košarkaškog kluba „Centar“ sa sugrađaninom Dejanom Pudarom koji je na čelu kikindskog sportskog centra „Jezero“, dovelo je do saradnje dva kluba i ispisalo novu stranicu kikindskog sporta.
Sa Jakšićem smo razgovarali o košarci, ali i o životu Srba na Kosovu koji je sve teži i neizvesniji.
-Naš klub ceo decembar nije radio jer su bile barikade. Naravno, solidarisali smo se sa narodom koji je na takav način, opravdano, iskazao revolt zbog hapšenja, upadanja kosovskih policajaca, priadnika ROSU. Sva naša deca se plaše. Mi nismo navikli da gledamo oružane formacije Albanaca na severu, to bode oči običnom građaninu, a da ne pričam o deci. Strah je u svima nama. Mi smo sa albanskom stranom dvadeset godina bili u nekoj vrsti statusa kvo i nismo mnogo komunicirali, ali verujte da su oni samo čekali trenutak kada će da upadnu na sever kako bi naplatili sve ono što misle- priča Jakšić za Kikindski.
U Kosovskoj Mitrovici živi sa suprugom koja je iz Prizrena i čija je porodica raseljena. Upoznali su se tokom studiranja. Danas su roditelji dvoje dece- devetogodišnjeg sina i tromesečne bebe. U Mitrovici žive i njegova majka, brat…U gradu u kom je rođen, školovao se, zasnovao porodicu, zaposlio se, pokrenuo školicu košarke koja okuplja više od storinu dece- želi i da ostane.
– Do skoro, verujte da nisam razmišljao o odlasku. Ali sada, kada se sve ovo izdešavalo, dođe do toga da sedneš i razmišljaš. Nije radila škola, nemamo treninge… Ali onda proradi inat, pa nećemo to tako lako da dozvolimo- iskren je Jakšić.
Podseća da je situacija do 2008. bila drugačija. Krenuo je i talas povratka u Mitrovicu. Ali dileme sada nema. Prištinu ne zanima dogovor niti saradnja, a očigledno da im je međunarodna zajednica tutor, kaže.
-Zamislite samo paradoks. Dolaskom kosovskih policajaca na sever, KFOR se postavlja kao da štiti te albanske policajce od naroda. Teško nam je, politiku živimo. Lično nisam izvadio dokumenta takozvanog Kosova, živim samo sa srpskom ličnom kartom, ali svojim autom ne mogu preko mosta, ne mogu da vozim za enklavu. Vozim na KM table. Moje lično mišljenje je da uzimanjem kosovskog dokumenta, dajem legitimitet svemu tome što oni rade. Ne znam kako bih postupio kada bi mi to bilo neophodno zarad porodice, pitanja života i smrti, ne znam kako bih postupio…Ne mogu da osuđujem onoga ko je uzeo. Ljudi koji žive južno od Ibra su ljudi koji su u specifičnoj situaciji. Kosovo se ne brani za jedan dan, to je proces i ako hoćemo da ga odbranimo moramo da budemo spremni možda i na takav korak- kaže Jakšić. Ne krije da su ga pojedini potezi Beograda iznenadili.
-Običan čovek mora da gleda u Beograd. Lično nisam očekivao da će Beograd stati iza odluke ljudi da izađu iz institucija, jer tu je međunarodna zajednica, obaveze prema partnerima, ali je stao. Sad na barikadama Srbi su bili spremni da ih svojim životima brane, jer ta barikada im je predstavljala otklon od kosovskih policajaca, ROSU policajaca. Sad su počeli da prave punkt na Bistrici, to je između Banjske i Leposavića, u samom centru sredine gde žive Srbi. Oni bez pardona sa dugim cevima prave punkt na kome, kažu, kontrolišu saobraćaj, a ponašaju se bahato. Srbi dole razumeju i položaj Beograda i većinskog dela Srbije, ali morate da shvatite i običnog čoveka tamo koji kad izađe iz zgrade vidi naoružanog Albanca koji nikada nije bio tu. Rodom sam iz Zubinog potoka, moji su preci odatle. Iznad mog sela Jasenovika letos su napravili bazu i strateški izabrali poziciju sa koje mogu da upadnu, hapse, maltetiraju narod. Oni su tu napravili bazu, a nikada tu, čak ni okupator 1941. nije imao bazu. Probili su put preko šume, spojili sa Gazivodom. Tu je narod izuzetno zabrinut. Ipak, živim i radim sa ljudima koji su spremni da istraju- u dahu izgovara Jakšić.
Prenosi nam da je veoma ponosan na svoje prijatelje u Srpskom centru Beč koji nesebično pomažu, posebno stanovnike enklava na Kosovu.
-Rodila nam se ideja da u svim sredinama gde žive Srbi na Kosovu osnujemo školice košarke. Takođe, i školicu engleskog i radionicu sportskog novinarstva. Želimo da pokrenemo sportski portal da deca mogu da čitaju o svojim aktivnostima i uspesima. U Srpskom centru Beč su moji prijatelji, pojedini su studirali u Kosovskoj Mitrovici i žele da pomognu. Verujte, oni su plakali dva dana na Kosovu, pogotovo u enklavama. Velika je razlika između severa i juga. Sva pomoć je išla preko naše crkve i Patrijaršije i stigla do onih kojima je najpotrebnija. Stipendiraju dvadesetak đaka u enklavama, pomogli su školi u Cevnici u nabavci opreme, jednoj porodici da renovira kuću…- ističe Jakšić.
Oduševljeni Kikindom
Četvrdeset četvoro dece iz Kosovske Mitrovice, Zvečana i Zubinog Potoka boravilo je u našem gradu od 9. do 13. januara. Dva kluba prijateljstvo su ozvaničila poveljom o bratimljenju, uz namere da se, ukoliko bude moguće, organizuje i uzvratna poseta kikindskih košarkaša.
Školica prerasla u klub
Jakšić radi u banci Poštanska štedionica. Kao dugodišnji košarkaš, pre tri godine pokrenuo je školicu košarke. Pre godinu dana prerasla je klub „Centar“ koji danas broji 110 članova i ima tri takmičarske selekcije. Ljubav prema ovom sportu nasledio je i njegov sin (9).
