јануар 30, 2026

Дан: 13. јануар 2023.

Kikindski vaterpolo posle mnogo godina dobija mlade arbitre. Petorka za budućnost

У организацији Ватерполо савеза Војводине и Одбора за судијска питања Ватерполо савеза Србије, недавно у Новом Саду, одржано је тестирање и полагање у теоријском делу за судије почетнике у овом спорту, а петорица младих Кикинђана били су успешни на првој од две степенице ка звању арбитара у ватерполу. Реч је о: Марку Љубоји, Луки Грбићу, Немањи Симићу, Андреју Стојадинову и Слободану Сивчеву. Председник Комисије за полагање судијског испита, такође наш Кикинђанин дугогодишњи делатник у овом воденом спорту с огромном традицијом у нашем граду, Милован Ранђић вели да поменуте младе судијске таленте сада очекује практични део испита.

– До краја овог месеца и током фебруара на распореду су првенства Војводине за млађе категорије и потребно је и ту да потврде стечено теоријско знање, у што не сумњам, а онда ће бити делегирани за суђење као арбитри са листе судија ВСВ и ВСС – каже Ранђић.

Као Кикинђанин и Жаковац, популарни Мика презадовољан је што ће кикиндски ватерполо након много година опет имати младе и перспективне судије.

– У целом систему ватерпола у Србији недостајало нам је младих арбитара, имали смо поприличну празнину када погледамо унатраг, а важно је напоменути да је посебно у Војводини више него видљив рад и прегалаштво у судијској организацији у последњих шест година. Када је реч о северу Баната, потврда овога што говорим управо су ова петорица момака – јасан је Ранђић.

KUD Mokrin

Више од 150 учесника, од најмлађих до првог ансамбла, наступило је на Божићном концерту Културно-уметничког друштва „Мокрин“ одржаном 8. јануара у препуној великој сали Дома културе. Бројна публика током сат и по времена уживала је у изведби божићних песама, као и играма из Баната, Бачке, Беле Паланке, Лесковца, Врањског поља, Босилеградског Крајишта и Косовског Поморавља.

-Ово је други пут да одржавамо божићни концерт, у жељи да прерасте у традицију.  Гости на концерту били су фолклорни ансамбл „Сунце“ из Суботице и чланови Културног центра „Цар Душан Силни“ из Фекетића.  Из нашег Културно-уметничког друштва, представили су се припремни, извођачки ансамбл, дечја певачка и најмлађа предшколска група- каже за Кикиндски портал Нера Ковачев, уметнички руководилац КУД „Мокрин“.

Ово културно-уметничко друштво брижљиво и посвећено негујући традицију, игру и песму, окупља више од 180 чланова свих доби- од пет до 75 година, а у својој културној мисији ужива велику подршку месне заједнице као и града.

КУД „Мокрин“ је и место где се стварају и негују пријатељства, и то она за цео живот. То потврђује и вечерашњи дочек Српске нове године, када ће се, у слављеничкој атмосфери у Омладинском дому, стари чланови придружити садашњим.

 

(Фото: Сретеновић)

 

IMG_3778 (Large)

У суботу, 14. јануара, верници старокалендарских православних цркава обележавају Нову годину по Јулијанском календару, која се у Србији назива и српска Нова година. Тога дана обележавају се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики.

Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима спаљују остаци бадњака и меси обредни хлеб „василица“. Нову годину обележавају Јерусалимска црква, Руска црква, Српска православна црква, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска.

Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама, као што су: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни делови Хрватске.

Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији.

Традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у појединим деловима Галске заједнице у Шкотској.

Crkva Svetog Ilije (Medium)

На дан када Православна црква обележава Oбрезање Господње и сећање на Светог Василија Великог – почетак нове године по јулијанском календару, први пут ће молебан заједно служити сви свештеници кикиндског намесништва.

У суботу, 14. јануара, од 18 сати, у Цркви Светог Пророка Илије у Новим Козарцима молебан ће одржати свештеници из Кикинде, Иђоша, Мокрина, Банатског Великог Села, Руског Села, Накова и Нових Козараца. После молебана, одржаће се и акатист – молитва у част Пресвете Богородице Тројеручице.

 

 

Radionica mozaik 2 (1)

Иако је распуст за основце у току, малишани су се у великом броју одазвали још једном позиву на радионицу у кикиндском Културном центру. Тродневну „Малу школу мозаика“, од четвртка води Љиљана Ривић, ликовна уметница из Београда.

–  Деца ће, за ова три дана, имати прилику да науче обраду и ређање камена, и саму израду мозаика. Циљ је да се упознају са техником која није много заступљена у уметности, као и да развијају моторику, што је посебно важно у овом узрасту, и што мозаик омогућава – рекла је Љиљана Ривић.

У великој сали Културног центра данас је стварало тридесетак основаца. Коста Грубиша иде у други разред Школе „Вук Караџић“.

– На радионици је лепо и занимљиво. Припремао сам каменчиће и стављао их у слику – каже Коста.

Његова вршњакиња из Школе „Ђура Јакшић“, Петра Фелбаб, каже да јој се веома свидео данашњи рад.

– Узимала са пинцетом каменчиће који су већ исецкани, затим сам их стављала у слику – похвалила се Петра. – Јако ми се свидео овај рад.

Тања Ножица, заменица директора Културног центра рекла је да ће мозаик бити изливен у Београду, а затим враћен у Културни центар који ће тако, захваљујући младим уметницима, имати своју „Девојку у плавом“ Ђуре Јакшића – у мозаику.

Кикинда 2002

Због благих зима и временских прилика више налик јесени, које нас прате већ годинама уназад, готово да смо и заборавили како изгледа Кикинда под снегом. Захваљујући колегама из дописништва Радио телевизије Србије у Кикинди, у прилици смо да се тога подсетимо. Пре тачно 20 година, 13. јануара 2003. године, како је забележио сниматељ Драго Јанковић, наш град био је окован снегом. Тога јутра измерено је чак 24 степена испод нуле.

Да су зиме знале још више да покажу зубе, сведочи податак да је 23. јануара 1963. године, у нашем граду било још хладније- чак 29,8 степени у минусу.

Ratni veterani

Српски ратни ветерани у Кикинди поделили су данас 163 пакетића деци и унуцима својих чланова. Ово је традиционална активност Удружења поводом обележавања православне Нове године.

– Трудимо се да одамо почаст нашим члановима, да негујемо културу сећања на погинуле и у томе имамо подршку локалне самоуправе – рекао је Владимир Радојчић, председник Скупштине Српских ратних ветерана у Кикинди.

У име Градске управе додели пакетића присуствовао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Петер Фекете, пензионисани официр Полиције, довео је на доделу пакетића своје унуке.

– Презадовољан сам, с обзиром на ситуацију, драго ми је да Удружење успева да обрадује децу пакетићима. Прво је моја ћерка примала пакетиће, а сада унуци – Ђорђе и Матија, који је преузео поклоне и за свог брата, једномесечног Лазара. Трудимо се сви да помажемо породице погинулих и њихове потомке, као и чланове који се налазе у лошој материјалној ситуцији – каже Фекете.

Пре доделе пакетића, за дечију публику изведена је представа „Правда за Деда Мраза“ Радионице снова из Новог Бечеја.

 

 

 

fireworks-ge29be6fc3_1920

Православна или Српска нова година, дочекује се 13. јануара у поноћ. Првог дана, 14. јануара, православни верници обележавају крсну славу Свети Василије и празник Мали Божић.

Обичај је да се на сам дан Нове године једе глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу василицу. Првог дана Нове године, у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред василица месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Према веровањима, поред богате трпезе, тога дана у кућу треба унети неку нову ствар како би у кући током целе године било напретка.

Велики број суграђана, Српску Нову годину дочекаће у својим домовима, а неки су се, радије, определили за провод  уз музику и пиће у угоститељским објектима.

Организованог дочека на градском тргу у Кикинди, ни ове године, неће бити.

Да се окупе у центру села и прославе празник, одлучили су у Иђошу. Удружење жена Иђош заједно са Удружењем винара и виноградара “Шасла” и уз подршку Месне заједнице у центру села, код Дома културе, организује дочек Српске нове године. Празнично расположење употпуниће чувене иђошке крофне, још чувенија иђошка вина и музичари.

324778856_1639678896469883_8681980875578233987_n

Три дана занимљиве хемије и музичког времеплова на радионицама у оквиру зимског кампа у Центру за стручно усавршавање окупили су тридесетак деце узраста од шест до 12 година. Да је камп испунио очекивања малишана, уверили смо се на лицу места. Марко Пандуров, ученик четвртог разреда Основне школе „Свети Сава“ пун је утисака са хемијске радионице.

-Много ми се свидело овде, много тога сам научио, а наставница ме похвалила јер сам неке ствари већ знао. Било је баш забавно, волео бих да дођем и следеће године- каже Марко.

И Дуња Грубиша (9) је доста нових сазнања стекла на хемијској радионици.

-Понећу кући миришљаву свећу. Мом брату се више свидела музичка радионица, а мени је овде занимљивије.

-Мени се посебно свидело што смо правили миришљаве свеће и слајдове-додаје Татјана Лисулов (9).

Наставница Сенка Хелдрих каже да је хемијска радионица приближила ову науку деци која хемију још немају у школи.

-Хтели смо да покажемо деци да хемија није баук, да то нису само формуле и рачунања, већ да је хемија свуда око нас и да се са њом ученици сусрећу у свакодневном животу- каже Сенка Хелдрих, наставница хемије која је водила ову радионицу у Центру за стручно усавршавање. -Правили смо мирисне свеће, сапуне, лабело и слајм, а деца су ове поклончиће понела кућама. Мислим да је радионица испунила њихова очекивања.

Мултиинструменталиста и васпитач Милан Вашалић водио је музичку радионицу.

-Првог дана смо проучавали музичку генезу, због чега настаје музика, шта је подстакло човека да ствара и да се музички изражава, који је био први инструмент. Причали смо како је то наука утицала на музику, па данас имамо прегршт инструмената који као подршку имају струју, софтверске програме.

Другог дана смо израђивали инструменте. Направио сам овај суперсонични аудио топ, а деца су правила различите инструменте од ствари из окружења, то су картонске чаше, папири, рециклажни материјал, пластичне и металне цеви. Трећег дана смо посетили лабораторије звука: „Гусле“ и музички студио „Маус“. Тамо је био рокенрол бенд, а међу члановима бенда дечак који свира цитру, тако су на једном месту деца видела како може да се помири традицонални и модеран звук, наводи Вашалић.

 

 

Don`t copy text!