najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Fejsbuk grupa „Kikindski korzo“ i „Pazzia“ su, u saradnji sa Crvenim krstom Kikinda organizovali, krajem decembra, veče muzike 90-ih godina. Događaj je bio humanitarnog karaktera i sakupljeno je 400 slatkiša za paketiće Crvenog krsta.
Zbog velikog interesovanja, dens žurka ponovo je zakazana za petak, 6. januar, na istom mestu, u Klubu „Pazzia“. Muziku će ponovo birati DJ Momex. Početak je u 21 sat, cena ulaznice biće 200 dinara.
Sadnja novih šuma i popunjavanje drvoreda u gradu redovna je aktivnost Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave. U toku je jesenja i zimska sadnja koja traje do marta, i u toku koje će biti zasađeno 17 hiljada novih stabala, kaže za Kikindski portal sekretarka Sekretarijata Miroslava Narančić.
– Sadi se na površinama u ataru, na šumskim osnovama, gde je moguće zasnivanje novih zasada. Popunjavamo i vetrozaštitne pojaseve, kao i drvorede u gradskim ulicama. Tokom cele godine razmatramo predloge koji stižu iz mesnih zajednica i udruženja koja žele da urede svoju sredinu i, svuda gde je to moguće, izlazimo u susret – kaže Narančićeva.
Sadi se na područjima Sajana, Banatskog Velikog Sela, Ruskog Sela i Mokrina, a u gradu se popunjavaju drvoredi u ulicama: Jovana Jovanovića Zmaja, Srbobranska, Miloša Ostojina i u Masarikovoj. U Ulici jorgovana na Strelištu zasadićemo jorgovane – rekla nam je Narančićeva. – Trudimo se da nova sadnja bude ravnomerno zastupljena. Građanima su se svidele crvenolisne forme koje smo, pre desetak godina, doneli na naše ulice – crvene šljive, katalpe, kelreuterije.
Sadnja i održavanje poveravaju se, ugovorima, rasadnicima, a zemljištem na šumskoj osnovi upravlja JP „Kikinda“. Lovačko udruženje Kikinda dobilo je na održavanje pet kilometara 
vetrozaštitnog pojasa na svom lovnom području. Lovci su tražili ovaj posao jer tako mogu i da podižu staništa za divljač.
Iako je sadnja povećana u poslednjih sedam godina, ovaj posao zahteva mnogo truda i vreme.
– Neophodno je pet godina intenzivne nege i brige o novim sadnicama, i u tom periodu čak nekoliko puta radimo zamenu i obnovu sadnih vrsta – zbog oštećenja koja učine neodgovorni poljoprivrednici, ali i divljač.
Pri kraju je i prvi krug pojekta Grada „Školske šume“. Deseta školska šuma biće zasađena na jesen ove godine u Bašaidu, a zatim se sadnja nastavlja, dodavanjem po rasporedu, u svim selima i u gradu.
Udomite novogodišnje jelke i ostvarite popust na sadnice
Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj poručuju sugrađanima da će, ukoliko nemaju gde da zasade jelku sa busenom, posle praznika moći da je odnesu u Rasadnik „Dorijat“ i da dobiju popust na kupovinu sadnice.
– Kada jelka provede više od mesec dana u zatvorenom prostoru, ona doživi šok na spoljnoj temperaturi. Zato stručni ljudi treba da se pobrinu o njihovom stanju i da ih zdrave zasade. Građani su pitali da li mogu da ih zasade sami, na primer na Starom jezeru. Naš odgovor je da je to naš posao i sa Rasadnikom „Dorijat“ imamo dogovor o takvoj sadnji – kaže Miroslava Narančić.
Detaljnije informacije o ovom postupku Sekretarijat će saopštiti u toku januara.
U putopisnom serijalu „Kulturista“ koji nas upoznaje sa prirodnim i kulturno-istorijskim lepotama, Kikinda je, za sada, rekorder sa snimljenih čak sedam epizoda. Autor i voditelj Boško Kozarski u potrazi za istinskim biserima prirodnog i kulturnog nasleđa, otkrio je gledaocima priče o mamutici Kiki, borbi gusana u Mokrinu, „Teri“, sovama, bundevama, čuvarima starih zanata… Kikinda očigledno ima šta da ponudi, a mi se trudimo da to predstavimo, kaže u razgovoru za Kikindski portal Boško Kozarski.
Šta od svega toga posebno preporučiti u Kikindi?
-Internacionalno je zanimljiva „Tera“- muzej, atelje, galerija na otvorenom. To apsolutno ne postoji u glavama domaćih turista, a još ako bi se napravio neki vodič kroz tu priču jer videti umetničko delo je jedno, a čuti priču o tome nešto drugo, mislim da bi to bio dobar dodatni potez da se „Tera“ više afirmiše. Borba gusana je svakako veoma zanimljiva priča – kaže Kozarski.
Kombinacijom istraživanja i turizma, „Kulturista“ je ovekovečio intrigantne i zanimljive putopisne priče. Na pitanje koju bi nam destinaciju, manje poznatu, toplo preporučio, spremno odgovara:
– Selo Dobroselica na Zlatiboru je neotkriveni turistički biser. Tamo se nalazi pećina Prerast koju možete da uđete, nema naplate ulaznica, u kojoj se nalazi reka Ponornica. U selu se nalazi crkva brvnara koja je 2021. godine napunila 200 godina na mestu gde je danas, a preneta je sa druge lokacije u istom selu koja se zove Crkvine. Tu se nalazi manastir sa izuzetnom pričom, jer su na ruševine manastira sa Hilandara došli monasi i pronašli dva ćupa sa zlatom, a od tog zlata je nikao novi manastir na litici reke. U tom selu je najlepši vidikovac, snimano je nekoliko filmova među kojima je i Kusturičin „Život je čudo“.
A da život jeste čudo, neretko spoj naizgled nespojivih kontrasta, svedoče istraživačke avanture „Kulturiste“, među kojima je i priča iz Gornjeg Bičumeta kod Medveđe, gde je nalazište dragog i poludragog kamenja.
-Ljudi tamo žive na ivici egzistencije, a od dragog i poludragog kamenja zidaju štale, bunare, čak i poljske toalete. Juveliri tu masovno dolaze kamionima, kombijima, odnose ono pored puta. Pitao sam meštane zašto to dozvoljavaju, a oni mi kažu pa mi toga imamo koliko hoćeš. Video sam tamo kod čoveka koji čuva pet koza, i od toga i živi, da ima neverovatnu ogradu od tog dragog kamenja. Zamislite koliko bi koštala u Beogradu ili Kikindi…A njemu je to bio jedini materijal pri ruci. Do tog sela sada postoji put, ali nemaju vodovod, bunari su im često prazni, i muče muku sa tim. Lako je da dovuku potrebne količine vode za ljude,ali za stoku je problem.
Emisije ovog serijala emituju se na kanalu „Balkan trip“, a dostupne su i na jutjubu.
-Drago mi je što ljudi gledajući „Kulturistu“ nisu stekli distancu. Prilikom nedavnog snimanja u Kikindi, bili smo na ulici i jedan čovek koji se u radnom odelu vraćao s posla, prišao je i pitao da se slikamo. Volim takve trenutke spontanosti, da me doživljavaju da sam neko tu iz kraja, tako mi i prilaze i obraćaju mi se. To mi je potvrda da radimo pravu stvar.
U radnoj biografiji našeg sagovornika je i produkcija za decu- od emisije „Pop rok kids“ do pozorišnih predstava i sinhronizacije crtanih filmova.
-Pozajmio sam glas Fredu Kremenku, kapetanu Pećinku, raznim crtanim junacima. Bilo mi je zanimljivo da gledam svoju ćerku kad prvi put gleda te crtane filmove. Njoj su favorit bili negativci. Lepa uspomena je i predstava za decu „Minja i tajni agenti“. Pisao sam, režirao i igrao u toj predstavi koja je bila na scenama širom Balkana tri godine. Pored Minje Subote, ja sam bio negativac Zloćko, a Minjini tajni agenti su bili Leontina, Tijana Dapčević i Ivana Negativ. Moj zadatak je bio da deci ukradem zabavu, a Minja se borio protiv mene kvalitetnom dečjom pesmom, dok sam im se ja suprotstavljao nekim treš, turbo folkom…U beogradskoj „Areni“ smo imali preko 10.000 mališana u publici što je nesvakidašnje za dečju pozorišnu predstavu- ispričao je za Kikindski portal Kozarski.
Prestižna priznanja u Moskvi
U konkurenciji 600 projekata za „Kristalni kompas“, nacionalnu nagradu koju dodeljuje Rusko geografsko društvo, „Kulturista“ je osvojio visoko drugo mesto. Priznanje se dodeljuje u različitim kategorijama-za novo geografsko dostignuće, za knjigu, televizijski projekat itd. Nagrada je poznata i kao „geografski Oskar“.
–Bili smo u Moskvi na svečanosti dodele nagrada koje je uručio Stiven Sigal. Prvo mesto je pripalo rusko estonskoj koprodukciji za jedan film o ekspediciji. Predstavnik Francuske je jahao konja od Pariza do Moskve, a kraj projekta je bio obnova groblja ruskih carskih konja koju je on finansirao svojim novcem jer je veliki zaljubljenik u konje. Sam ulazak u finale za mene je bio veliko priznanje. Dobili smo prelepu plaketu, impresivni su utisci koje sam poneo. Nisam siguran da li je ovo došlo na vreme ili pre vremena, ipak je to državno priznanje Ruske Federacije- iskren je Kozarski.
U Rusiji je nedavno nagrađen još jednim značajnim priznanjem. Od Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije „Rosotrudičestva“ dobio je medalju za jačanje mira, prijateljstva i saradnje. Najviše odličje tog ministarstva uručio mu je Jevgenij Primakov.
Posebno zapažen kod publike je i serijal od šest epizoda „Kulturiste“ o Krasnodarskom kraju, istinskom biseru juga Rusije.
(Foto: fejsbuk Boško Kozarski)
