Knjiga „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ predstavljena je večeras u Narodnom muzeju. Autori su viši kustos istoričar Vladislav Vujin, kustos istoričar Miloš Pušara i arhivar istoričar Vladimir Dudić.
Prva kolonizacija nemačkog stanovništva po Vojvodini sprovedena je dvadesetih godina 18. veka. U većem broju Nemci se pojavljuju tek sredinom 18. veka. Knjiga je pokušaj da se prikaže sinteza, odnosno istorija velikokikindskih Nemaca, od dolaska u ove krajeve, do nestanka Nemačke zajednice, kaže Miloš Pušara koji je na knjizi radio četiri godine, od kada je zaposlen u kikindskom muzeju.
– Pored toga, veliku pažnju posvetio sam stradanju Nemaca. Mislim da je ovo prvi pokušaj u novijoj istoriji da se piše o nemačkoj zajednici, imajući u vidu teško ratno nasleđe. Nije bilo popularno pisati o Nemcima, ali sada su se okolnosti promenile i mislim da je pravo vreme da se napiše nešto o nemačkoj zajednici – kaže Pušara.
Za arhivsku građu u knjizi bio je zadužen Vladimir Dudić, dok je Vladislav Vujin svoj deo izučavao deset godina.
– Bavio sam se zanimljivostima, poput novinarskih priča, na primer o potpuno zaboravljenoj glumici Idi Bauer koja je bila rođena Kikinđanka i odavde je otišla kao petnaestogodišnja devojčica. Krajem 19. veka igrala je na scenama u Beču, Hanoveru, Hamburgu i Berlinu. Njen rad ostavio je traga u nemačkom pozorištu, umrla je početkom pedesetih godina 20. veka. Nikada se nije vratila u Kikindu – priča Vujin.
U istoriji Nemaca koji su ostavili trag u svojim profesijama, dodaje Vujin, izdvaja se i Artur Horn koji je u Kikindi živeo samo tri i po godine i zaslužan je za stvaranje nemačkog nacionalnog identiteta poč 19. veka. Kao urednik novina „Gross Kikindaer Zeitung“ („Velikokikindske novine“) borio se protiv mađarizacije nemačkog stanovništva. Pošto je pobegao iz Kikinde, u Minhenu je napisao knjiggu o tome. Horn je, tokom okupacije, dobio svoju ulicu kada su preimenovani nazivi svih ulica u gradu.
Do kraja Drugog svetskog rata u Velikoj Kikindi 29 odsto stanovnika činili su Nemci i ostavili su trag u mnogim oblastima, a često su bili i u izvršnoj vlasti. Od oslobođenja 1944. godine njihov broj se drastično smanjuje.
Večeras predstavljena knjiga drugi je deo trilogije, kažu autori. Na prvom delu, knjizi „Istorija Jevreja u Velikoj Kikindi“, izdatoj 2016. godine, takođe je radio Vujin, tada sa kolegama istoričarima Tijanom Rupčić, Markom Miloševim i Srđanom Sivčevim. O istoriji nemaca u ovim krajevima knjiga je trebalo da izađe naredne, 2017. godine. Autori se sada nadaju da poslednji deo trilogije, o istoriji mađarskog stanovništva, neće dugo čekati da izađe na svetlost dana.
Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i saradnju sa verskim zajednicama, knjigu „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ izdao je Narodni muzej Kikinda.
Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja donela je odluku o dodeli gradskih priznanja za 2022. godinu.
Za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo, priznanje u oblasti humanosti i dobrotvornog rada, „Melanija Nikolić Gaičić“, dobiće Andrijana Gajin.
U Svečanoj sali Gradske kuće danas je gradonačelnik Nikola Lukač potpisao ugovore o finansijskoj pomoći sa specijalizantima i subspecijalizantima, zaposlenim u kikindskoj Opštoj bolnici. Svečanosti su prisustvovali i v.d. direktorica Bolnice, dr Vesna Tomin, zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski i sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu, Ivan Ninčić.
Rad 38 specijalizanata i pet lekara koji su na subspecijalizaciji Grad je, ove godine, podržao sa po 60 hiljada dinara. Gradonačelnik Lukač zahvalio je lekarima za njihovo dosadašnje angažovanje i izrazio želju da ostanu u našem gradu i po završetku specijalizacije.
građane. Mi ovu pomoć ne vidimo kao trošak, nego kao investiciju, jer je stav nas u Gradskoj upravi da je pojedinac na prvom mestu, u svakom segmentu našeg društva – rekla je Dijana Jakšić Kiurski. – Kvalitet zdravstvene zaštite možemo da unapređujemo obezbeđivanjem opreme i dijagnostičkih aparata, ali je najvažnije da ulažemo u kadar – u znanje, kapacitet i sposobnosti lekara. Ovo je ulaganje u budućnost i ponosni smo na to. Sa finansijskom podrškom nastavićemo i u narednim godinama.
U ime bolnice i kolega zahvalila se v. d. direktorica Bolnicem dr Vesna Tomin, koja je istakla da je, na ovaj način, Gradska uprava jasno stavila do znanja zdravstvenim radnicima i građanima da joj je veoma stalo do kvaliteta zdravstvene zaštite stanovništva.
mogući način, pružiti zdravstvenu zaštitu svim našim stanovnicima. Kikindska bolnica je jedna od tri koja je ušla u uži izbor Ministarstva zdravlja za nabavku najsavremenijeg 64-slojnog CT skenera i mi ćemo, za mesec i po dana, treći u Vojvodini imati ovaj aparat. Naši specijalizanti su uvek na klinikama pohvaljivani da su među najboljima jer dolaze sa dobrom pripremom – rekla je dr Tomin.
Ona je objasnila da najviše lekara nedostaje na Internom, a zatim i na svim ostalim odeljenjima. Bolnica zapošljava 85 lekara, a optimalno bi bilo da ih ima 19 više, što potvrđuje potrebu da što više lekara koji su na specijalizaciji i ostane u ustanovi koja ih je školovala. Jedan od njih je Kikinđanin Stevan Krnić, koji završava specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva.
Kako zakonski nisu obavezni da se zadržavaju u zdravstvenoj ustanovi koja ih je školovala, neki od lekara uskoro će i otići. Jedan od njih je doktor Aleksandar Mladenović, specijalizant radiologije iz Leskovca koji je u Kikindi sa suprugom, takođe lekarom, živeo pet godina.
priznanjem za svoj rad u ovom gradu, od primarne zaštite do bolnice, na raznim odeljenjima. Za mene je to i lična i moralna satisfakcija. Grad Kikinda se pozicionira na mapi gradova u kojima ljudi žele i hoće da rade – rekao je dr Mladenović.
Da je muzičko veče sa muzikom iz devedesetih godina bio pun pogodak i da su Kikinđani željni ovakvih događaja, pokazalo se u petak, na večeri „Ja volim 90-e“ koju su organizovali fejsbuk grupa „Kikindski korzo“ i „Pazzia night bar“. Veče je proteklo u sjajnoj atmosferi i druženju, ali je i humanitarni rezultat bio odličan, kaže jedan od organizatora i administrator fejsbuk grupe „Kikindski korzo“, koja je inicirala događaj, Bogdan Mandić.
Kao i „premijera“, repriza će se održati u „Pazzia night bar“-u, koji je suorganizator programa. „Ja volim 90-e“ drugi deo, zakazan je za petak, 6. januar. Da se ponovi sjajna atmosfera uz sjajan dens ritam i, možda, samo mrvu nostalgije, ponovo će se pobrinuti DJ Momax. Početak je u 21 sat, a cena ulaznice je 200 dinara.
„Disco forever“ naziv je Velike novogodišnje žurke sa muzikom 80-ih koja je zakazana za petak, 30. decembar, takođe u „Pazzia night bar“-u.