Одбојкаши Кикинде у осмом колу Друге лиге „Север” ОС Војводине, поражени су у Вршцу од Баната резултатом 3:2 па су се морали задовољити утешним бодом док су домаћину припала два. По сетовима било је: 25:20, 22:25, 25:22, 22:25, 15:11. Двапут су, дакле, Кикинђани поравнавали резултат, али је вршачки тим у одлучујућем сету био успешнији. У наредном колу Кикинда која је, у конкуренцији још 11 екипа, осма на табели са скором од три победе и пет пораза и има девет бодова, дочекаће Стражилово из Сремских Карловаца тренутно пласирано две позиције испред нашег тима с четири бода више.
Дан: 4. децембар 2022.
Ближи се крај првог дела сезоне у кошаркашким лигама, Првој односно Другој „Север”, које су у надлежности КС Војводине, а два од три наша клуба претпоследњег такмичарског викенда у овој календарској години, борили су се за бодове. Кошаркашице кикиндске СО ЖКК победиле су на свом терену резултатом 60:58 (15:14, 22:17, 10:13, 13:14) тим Титела из истоименог места и са скором победа и пораза од 5-4, налазе се на петом месту групе „А” Прве лиге наше покрајине. У наредној рунди првенства одмериће снаге с екипом Сивца, опет као домаће.
У рангу ниже, у групи „А” Друге лиге „Север”, кошаркаши новокозарачке Слободе поражени су 86:66 (21:17, 26:17, 21:15, 18:17) у Новом Саду од састава Будућности, имају биланс 3-5, а чекаће лидера Футог 1276.
У групи „Б” истог разреда, четвртог у кошаркашком систему Србије, Велика Кикинда била је слободна и са скором 4-4 на овогодишњем опроштају дочекаће екипу Карађорђева.
У занимљивом и неизвесном мечу осмог кола Друге лиге „Север” ОС Војводине, вечерас је Кикинда 0230, „Језеру”, поражена 1:3 од екипе панчевачке Одбојке 013.
– Били смо близу успеха, али, осим у другом сету који смо добили 25:20, у преостала три нисмо смогли снаге нити имали концентрације да преломимо утакмицу у своју корист. Панчевке су сетове добијале тесним резултатом, ми смо у тим деоницама бележили двапут по 22 поена и једанпут, у последњем сету, 23, али то је очито било недовољно па је изостао преокрет у нашу корист. Остаје нам да архивирамо овај сусрет и што боље се спремимо за наредни викенд када ћемо гостовати у Бачкој Паланци, водећој на табели екипи Паноније – каже Игор Голијанин, тренер Кикинђанки, које се налазе у доњем делу лествице лиге 12 клубова и имају биланс од три победе и пет пораза.
Кикинда 0230: Милић, Голијанин, Берић, Маћош, Станић, Пролић, Пилиповић, Сивчев, Сараволац, Ђорђевић, Алексић.
На 10. међународном „Спартан купу” у Суботици за најмлађе џудоке, наступили су и чланови кикиндског Партизана, а у групи дечачића рођених 2012/13. године, издвојио се Урош Вујадинов, освојивши бронзану медаљу. Њему је то прво одличје док су неки од малих кикиндских почетника на татамију стигли до своје првие победе. Реља Петровић, Огњен Цуцић, Синиша Попесков и Немања Ромаков, били су пети у својим тежинским категоријама, а Филип Цветковић и Огњен Митровић, заузели су седма места. Још су наступили и Милош Полић и Горан Гавранчић.
Банатски културни центар објавио је добитнике награда које носе име Теодора Павловића, рођеног у Новом Милошеву, обновитеља и првог секретара Матице српске, родоначелника журналистике у Србији, адвоката, књижевника и преводиоца.
Жири у саставу: проф. емеритус др Сава Дамјанов, председник, проф. др Срђан Шљукић, и Радован Влаховић, донео је једногласну одлуку да Награда „Теодор Павловић” за животно дело припадне књижевнику Владимиру Пишталу, а Награда „Теодор Павловић” за најбољу књигу – Симону Грабовцу.
Др Владимир Пиштало је рођен у Сарајеву, где је и дипломирао на Правном факултету. У САД-у је одбранио магистарски и докторски рад. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су „Тесла, портрет међу маскама“
, „Миленијум у Београду“, „Сунце овог дана: писмо Андрићу“, „Венеција“, и преведена су на више светских језика. За роман „Тесла, портрет међу маскама“, добио је НИН-ову награду. Носилац је многобројних награда и признања. Председник је Културног форума Европског покрета Србије
Награда „Теодор Павловић” за најбољу књигу припала је Симону Грабовцу, за књигу песама „Дубока тишина”, у издању Културног центра Новог Сада. Симон Грабовац је књижевник, новинар, књижевни и позоришни критичар, један од оснивача Фестивала алтернативног и новог театра „Инфант“.
Награде се додељују у оквиру манифестације „Дани Теодора Павловића“ коју организује Банатски културни центар из Новог Милошева у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада, под покровитељством Општине Нови Бечеј. Манифестација ће се, 23. пут, одржати у Новом Саду и Новом Милошеву, децембра 2022.
Приведена је крају изградња нових паркинг места на три локације у Кикинди. Након што су грађани надлежнима у локалној самоуправи оправдано указали на недостатак адекватних места за паркирање на више локација у граду, њихови апели услишени су- после ребаланса градског буџета.
Нова паркинг места изграђена су у Микронасељу, у улици Јована Јовановића Змаја, потом у улици Иве Лоле Рибара, недалеко од раскрснице са Светосавском као и на почетку улице Угљеше Терзина, код укрштања са улицом Милоша Великог.
У Културном центру у току је 13. Фестивал подводног филма који се организује у сарадњи са Ронилачким клубом „Орка“ и под покровитељством Града Кикинде. Сарадња Клуба са Удружењем мултипле склерозе била је тема друге фестивалске вечери, у суботу, управо на Међународни дан особа са инвалидитетом. Отварању изложбе фотографија „Особе са инвалидитетом и роњење“ присуствовао је и члан Градског већа задужен за спорт и омладину, Драган Пецарски.
– Чланови „Орке“ много напора улажу у рад са оболелима од мултипле склерозе, помажу им да, вежбањем у води, поврате мишићну мускулатуру, што је од веома великог значаја за њих. Врло смо им захвални на томе, као и за то што је у овом клубу доступно неколико подводних спортова. По томе смо изузетни на ширем подручју наше земље – рекао је Пецарски.
„Орка“ је први спортски клуб који је остварио сарадњу са особама са инвалидитетом, истакла је председница Удружења мултипле склерозе, Бранкица Мишков.
– Сарадњу смо започели пре пет година и на тренинге долази све више наших чланова. Роњење и пливање утичу и на физичко и на психичко стање, изузетно много помажу моторици. Лично могу да посведочим да ми се побољшала грађа, ојачали су ми мишићи целог тела, у води сам слободна – каже Мишкова.
Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, подсетио је да је Клуб још 2014. године уложио у усавршавање својих чланова, како би могли да примењују терапеутско роњење.
– По угледу на многе земље на Западу радимо са оболелима параплегије и квадриплегије, церебралне парализе, епилепсије. До сада смо вежбали са 15 особа које имају неки од инвалидитета. Вода им изузетно помаже у спортским активностима и тако доприносе бољем стању организма – истакао је Богосављев.
Филм о активностима „Орке“ приказан је прве вечери Фестивала, када је и уприличена изложба дечијих цртежа. У суботу су изложене и фотографије чланова „Орке“, а на програму су и пројекције подводних филмова.
Приказује се избор од десет филмова пристиглих на Фестивал. Тема су подводне активности, са фокусом на водени живи свет, чиме у „Орци“ дају допринос подизању свести о потреби очувања природе.
Последње вечери Фестивала, у недељу од 19 сати, на програму су пројекције филмова.
Кикиндски ланац малопродајних објеката „Зелени драгстор” отвориће осму продавницу у А насељу. Нов трговински објекат почеће са радом за недељу дана и налазиће се код вртића “Колибри”, у улици Раде Трнића број 17.
На 170 квадратних метара, купцима ће понудити широк асортиман од скоро 5.000 производа: основне животне намирнице, поврће и воће, сухомеснате и млечне производе, слаткише, кафу, безалкохолна и алкохолна пића, кућну хемију, козметику.
Поверење купаца стекли су добром снабдевеношћу и повољним ценама.
-Поред седам постојећих радњи, на сугестију наших суграђана из другог реона, који су исказали потребу и жељу јер им тамо недостаје продавница, одлучили смо да у том делу града отворимо већи објекат. За оне који до сада нису пазарили у нашим продавницама, могу рећи да смо веома конкурентни са ценама јер имамо и велепродају. Радимо са малим маржама како би цене биле приступачне за све- истиче Владимир Радовановић, власник „Зеленог драгстора”.
Међу повољним артиклима издвојићемо само неке: балон воде од 6 литара за свега 89 динара, кромпир по цени од 79 динара за килограм, јабуке 49 динара, милка чоколада од 100 грама 116 динара. Купце очекују изненађења на дан отварања као и редовне акције. У новом продајном објекту биће запослено шест радника, а тај број вероватно ће временом бити проширен.
-Доста сарађујемо са локалним произвођачима воћа и поврћа тако да нам је и то циљ, да их ангажујемо што више како би наша локална привреда и пољопривреда расли заједно са нама- каже Радовановић.
„Зелени драгстор” ради од 1995. године и има четврдесетак запослених. Малопродајни објекти налазе се у улицама Чанадској, Милоша Остојина, Стевана Синђелића, Кумановској, Србобранској и два у улици Тозе Марковића. Датум и сатница отварања нове трговине биће прецизирани почетком предстојеће седмице.
Српска православна црква прославља празник Ваведење Пресвете Богородице, који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завештање Богу. Ваведење Пресвете Богородице, које се још назива и Света Пречиста или Женска Богородица слави се 4. децембра, а у црквеном календару овај дан обележен је црвеним словом.
Ваведење спада у један од дванаест највећих хришћанских празника, и један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици. Ваведење је такође и крсна слава у многим породицама, као и слава манастира Хиландар.
Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. У таковским селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У селима у јужном Поморављу жене које немају децу, одлазе у манастир Црквицу, где се на Ваведење моле како би добиле пород.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста. Постоји веровање да, ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.