децембар 6, 2025

Дан: 26. новембар 2022.

Milena i Kamenko

Кикиндско позориште победник Фестивала „Публикум“

Igor Crnogorac новембар 26, 2022 0

Театар у Кикинди постигао је још један велики успех. Са представом „Лажа и паралажа“, победио је на другом „Публикуму“ у Кули, такмичарском фестивалу професионалних позоришта, саопштено је вечерас на свечаности доделе награда.

Ова позоришна манифестација препознатљива је по томе што одлуку о награђеном доноси искључиво публика, тако што сваки гледалац даје суд о представи уписујући оцену од 1 до 5.

Кикиндски ансамбл наступио је треће фестивалске вечери и добио највишу оцену публике, 4,64. Иза позоришта из нашег града остали су:  „Избирачица“, Народног позоришта из Суботице, са оценом 4,40 и, једнако оцењени, са 4,02, трећепласирани: Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, са представом „Силвија“ и Шабачко позориште, са комадом „Виолина, даире и пегла“.

На сцени Културног центра Кула награду је вечерас, од директора ове установе и селектора „Публикума“, Каменка Бертића, примила директорица Народног позоришта у Кикинди, Милена Живков.

 

 

Iza Aranđelovca Kikinđani odneli vredan bod u borbi za opstanak

Аркус лига: Кикинђани из Аранђеловца однели вредан бод у борби за опстанак

Dejan Panić новембар 26, 2022 0

Након две везане победе, првим ремијем у сезони, рукометаши Кикинде и у трећем мечу у низу остали су непоражени и то у још једном директном окршају против тимова из доњег дела табеле, дакле у судару с  највећим такмацима у борби за опстанак. Вечерас у Аранђеловцу, у 10. колу првенства Србије, било је: Шамот – Кикинда 21:21.

Готово цело прво полувреме Кикинда је контролисала резултат. Шамот је тек у једанпут, у 27. минуту, имао предност, али је наша екипа убрзо вратила плус, а мало потом с голом предности (14:13) отишла и на одмор. И наставак је почео у сличном ритму, а други пут у овом сусрету Аранђеловчани су повели у 42. минуту. Кикинда се још једанпут вратила у плус, 13 минута пре краја,  али финиш је припао Шамоту. Тачније речено, у мноштву обостраних грешака, рукометаши домаћина начинили су их за нијансу мање од наше екипе и, пре свега због те чињенице, мало су се и мреже тресле у последњој четвртини утакмице. За разлику од два претходна меча када је Симо Шијан повукао Кикинђане ка тријумфима, у Аранђеловцу није био ни близу тог свог голгетерског учинка. Водио је домаћин у последњих 11 минута, у једном тренутку и с два гола разлике, али је онда, када је било најважније, неколико секунди пре краја Милан Лисица својим осмим поготком, иначе четири је постигао са седмерца, крунисао добру партију и заслужио епитет играча утакмице.

Кикинда: Балабан, Богојевић, Кукић 4, Босанчић 1, Лисица 8(4), Костић 2, Трнинић, Ђукић, Егић, Мићић, Мишков (2 одбране), Шијан 4, Панић, Комарек, Илијин 2, Гаћиновић (9 одбрана).  

ФОТО: Аркус лига

3. Vahovici 25.11.2022

Банатском културном центру највише покрајинско признање

Igor Crnogorac новембар 26, 2022 0

Банатски културни центар из Новог Милошева добитник је једног од највиших признања која се додељују у АП Војводини – Покрајинског признања „Ференц Фехер“ за посебан допринос развоју културе.

Оснивач и директор Банатског културног центра, књижевник Радован Влаховић, каже да је ово признање потврда да je пут који су прошли његова супруга Силвија и он, имао смисла.

– Учинило је да заборавимо сва оспоравања која су нас пратила у настојању да се остваримо као прва приватна породична институција културе у нашој земљи и у региону. Такође, чини да истрајемо и издржимо, и морално и материјално, а надасве уметнички, са ћерком Сенком и сином Николом, на путу стварања у свету јединствене породичне креативне индустрије која има дубоко утемељење у нашем личном стваралаштву и у традицији нашег народа и културе, а исто тако и у традицијама европских и светских култура, и да их дефинишемо кроз концепт банатизације, као Банатски културни центар – изјавио је Влаховић.

Поред признања у културној делатности, додељене су награде у областима:  привреде, образовања, спорта, равноправности полова, људских и мањинских права. Највише покрајинско признање, „Михајло Пупин“, припало је оперском певачу Жељку Лучићу.

Награде су уручене у петак, 25. новембра, у Српском народном позоришту, на Свечаној академији којом су обележене 104 године од присаједињења Војводине Краљевини Србији.

 

Nina Suvajdzic 1

Саксофон, клавир и музичко надахнуће  

Igor Crnogorac новембар 26, 2022 0

Изузетно музичко вече приредиле су Кикинђанима у суботу саксофонисткиња Николина Сувајџић и пијанисткиња Ивана Карајков. Била је то ретка прилика за уживање у делима класичне музике изведеним на саксофону, захваљујући управо уметници из нашег града.

Николина Сувајџић је завршила је Основну музичку школу „Слободан Малбашки“, одсек клавир, а затим и теоретски смер у Средњој музичкој школи у Зрењанину. У међувремену је, каже, заволела дувачке инструменте, почела да свира флауту, а затим и саксофон, што је било њено коначно опредељење.

Мастерирала је управо на Одсеку за класични саксофон на Академији уметности у Новом Саду. Од прошле године у Основној школи „Свети Сава“ предаје музичку културу.

– Први солистички концерт, уз професорку Ивану Карајков, одржала сам у Кикинди, пре две године, са репертоаром за дипломски испит. Сада, са програмом са мастера, поново наступам овде. Веома ми је драго што је много мојих ђака дошло на концерт. С обзиром на то какву музику млади данас слушају, трудим се да их оплеменим класичним композицијама, које чак слушамо на екскурзијама – каже Николина.

Пијанисткиња Ивана Карајков је самостални стручни сарадник – корепетитор на Академији уметности у Новом Саду. Каже да класични музичари имају своју публику, али и успевају да стекну нову.

– Трудимо се да мало прилагодимо наступе широј публици. У последње време је тренд да се, у неколико реченица, објасни репертоар, и публика је задовољна, лепше слушају, проналазе инспирацију у композицијама које им свирамо.

На репертоару у Кикинди била су дела Јоване Стефановић, Филипа Гајса и француских композитора, Сезара Франка и Иде Готковски. Уметнице су их извеле надахнуто, са зрелим извођачким изразом, а публика свих узраста је то и препознала.

Petkovic 2

Представљање књиге „Чувар града“: Прва српска историјска фантастика

Igor Crnogorac новембар 26, 2022 0

Кикиндској читалачкој публици синоћ се представио писац Небојша Петковић из Београда. У Културном центру, промоцију његовог најновијег романа „Чувар града“, уприличио је Клуб књижевника „Душко Трифуновић“ из Кикинде.

Петковић је писац чије се књиге жанровски одређују као фантастика. Он је аутор првог књижевног дела у коме се радња, у постапокалиптичном свету разорене цивилизације, дешава на простору Србије. Сам, међутим, признаје да воли да прави спој реалног и фантастичног, односно да прикаже и како се актери из реалног света суочавају са непознатим и наднаравним. Управо то је учинио у свом последњем роману, историјској фикцији,„Чувар града“, са измишљеним и историјским личностима.

Радња „Чувара града“ смештена је у 1409. и 1410. годину, у Београд Деспота Стефана Лазаревића. У његовом одсуству дешавају се мистериозна убиства, а решава их бивши капетан градске страже.

– Лично сам верујући човек и кроз фантастику приказујем односе вере и хришћанства, старије облике веровања и антагонизама у вези с тим, посебно у овој књизи јер је у питању период у којем је хришћанство било доминантно на нашем простору. Генерално сам задовољан, мислим да је ово најзрелије што сам до сада написао.

Петковић је, иначе, аниматор и дизајнер, по занимању је архитекта. Његова прва дела чине трилогију у жанру дистопијске фантастике под називом „Последњи град“. Чине је романи: „Потрага“, „Рат“ и „Издаја“. После тога написао је и засебан роман „Чудновати догађаји у новогодишњој ноћи“. Пише и кратке приче на тему фолклорне и епске фантастике.

Популарност епске фантастике последњих деценија објашњава тиме што се такви романи често екранизују, али и људском природом.

– То је тај ескапистички моменат, бекство од стварности, потпуно разумљива људска потреба да побегнемо у неке имагинарне светове који нас, опет, подсећају на наш; да уживамо у исконској борби добра и зла, у архетиповима. Мислим да то има корене у бајкама које смо сви волели као мали, а које су, сасвим разумљиво, и почеци наративне књижевности – каже Петковић.

Роман „Чувар града“ издање је „Страхора“ из Новог Београда, издавачке куће која, по опредељењу, објављује дела аутора који пишу о Србији.

Prijateljska utakmica sa Zemuncima, najava saradnje dva kluba

ОФК Кикинда на зимском предаху: Пријатељска утакмица са Земунцима, најава сарадње двају клубова

Dejan Panić новембар 26, 2022 0

Фудбалери ОФК Кикинде, јесењег првака војвођанског „Истока”, од данас су и званично на одмору. Последњи меч пред зимски предах, Кикинђани су одиграли на Градском стадиону против другопласираног тима на табели Српске лиге „Београд”, екипе Земуна. Очекивано, Земун, који на пролеће наредне године жели повратак у наш други савезни ранг, победио је резултатом 4:1. Већ до одмора Земунци су имали предност од 4:0, све голове постигли су из акција и то редом: Дакић у 15, Н. Ристовски два минута касније, Л. Ристовски у 27. и Антић четири минута пред одмор. Играли су тај део меча гости с најјачом поставом, а наша екипа била је значајно ослабљена. У другом делу тренер гостију Саша Штрбац, уочи распада Југославије поуздани штопер љубљанске Олимпије у којој је у пару играо с нашим Драганом Зечевићем, промешао је карте и дао прилику и најмлађима. Пет минута пре краја, из казненог ударца, коначан резултат поставио је Ивановић. Договорен је и наставак сарадње двају клубова. Предстојећег фебруара, током зимских припрема, Земун ће угостити ОФК Кикинду.

ОФК Кикинда: Савков, Јарић, Барбул, Кецман, Глишић, Зељковић, Рафаел, Француски, Спахић, Ђукић, Ивановић. Играли су још: Жилић, Шево, Бајић, Мијић, Миркоњ.

Земун: В. Митровић, П. Стојановић, А. Јовановић, С. Митровић, Кисо, Л. Ристовски, Н. Ристовски, Лазовић, Дакић, Антић, И. Стојановић. Играли су још: Јеврић, Пантазис, Вукић, Микан, Момчиловић, Аврамовић, Трајковски, М. Јовановић, Радојевић.

Оtvoren prvi Kup Kikinde u streljaštvu

Почео први „Куп Кикинде” у стрељаштву: Председник Скупштине Града Младен Богдан отворио такмичење

Dejan Panić новембар 26, 2022 0

Дводневни међународни „Куп Кикинде”, истовремено и друго коло Купа Стрељачког савеза Србије, свечано је данас у дворани „Језеро” отворио председник Скупштине Града Младен Богдан.

– Добро дошли у град добрих људи – поручио је Богдан на отварању, а томе је претходило и уручење захвалница представницима Града, Министарства одбране Републике Србије, Стрељачког савеза Србије и београдској СД Академац.

Председник Стрељачке дружине Кикинда, истовремено и истакнути репрезентативац пиштољаш Србије Душко Петров нагласио је:

– Први пут у Војводини надметање се одржава у овако великој стрељани коју смо монтирали у хали, а угостили смо око 200 пријатеља из Бугарске, Северне Македоније, Босне и Херцеговине и Хрватске, наравно и Србије, а ту су и наши репрезентативци који су били у могућности да дођу. Велика нам је част што смо уопште добили организацију оваквог такмичења, хвала Министарству одбране, као и Граду Кикинди на покровитељству, али и многобројним спонзорима.

Дамиру Микецу, нашем најбољем стрелцу пиштољашу, драго је што се Кикинда на овај начин позиционирала на мапи Србије у овом спорту.

–  Ово је заправо повратак вашег града на велику сцену, дуго нисам био у Кикинди на такмичењу, сећам се још као јуниор. Стрелиште је одлично уређено, као на великим светским надметањима. Два ће дана бити узбуђења, сутра поготово у финалним борбама. Мени је цела сезона била напорна, али презадовољан сам резултатима, у понедељак већ путујем као светски број 1 у Египат, још 11 најбољих пиштољаша планете биће тамо – рекао је Микец.

Драган Пецарски, градски већник за спорт захвалио се, пре свега, Душку Петрову и Министарству одбране.

– Већи део у организацији догађаја они су одрадили, а Град је све испратио. Од наредне године и више ћемо допринети, јер велика је част угостити оволико репрезентативаца и наше и других држава. Првог дана имаћемо око 200, а другог још око 100 стрелаца на црти, што доказује да је Кикинда заиста град спорта и спортског туризма. Свакој локалној управи битно је да побољша и спортску инфраструктуру и ми ћемо и на томе радити, а у прилог томе иде и ова стрељана каква још није виђена у нашој покрајини – закључио је Пецарски.

сова ушара

Награђени учесници ликовног конкурса „Сова ушара редован гост нашег града“

Jelena Trifunović новембар 26, 2022 0

Додељене су дипломе и пригодни поклони за награђене колекције радова који су учествовали на ликовном конкурсу Центра за стручно усавршавање „Сова ушара редован гост нашег града“.

Ове године конкурс је био намењен деци од три до седам година. Пристигла су укупно 232 рада. Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков наградиле су пет колекција радова:

Вртић „Мендо“ васпитач Весна Мајсторoвић

радови: Дамјан Саванов, Нина Трифунац, Јована Живанов, Маријана Новак, Теа Чекић, Ванеса Барбул, Вук Зарић, Ивона Симић, Лена Удицки

Вртић „Колибри“ васпитачи Сања Коњик и Тијана Француски

радови: Андреј Панцел, Нађа Косаренко, Петра Немет, Владимир Фелбаб, Огњен Жиkић, Нађа Грујић, Јана Живанов, Анђелија Кормањош, Ведрана Мартинов

Вртић „Лептирић“ васпитач Бранислава Гецић

радови: Сара Ердег, Матеја Шанта, Александар Бербаков, Ања Ћирић, Ивана Торњи, Ленка Шибул, Михајло Терзин

Вртић „Мендо“ васпитач Љубица Чоти

радови: Вукашин Пилиповић, Тијана Катаи, Никола Миланов, Павле Бубало, Бранислав Чолак, Николина Лејић, Симона Стојков

Вртић „Бубамара“ Руско Село, васпитач Јелена Молнар

радови: Софиа Кочиш, Калина Марковић, Тања Зељковић, Мирослава Ненадић, Нина Средић, Данијел Марић

Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков посебно су похвалиле уложен труд Алесие Трие која je послала свој рад из италијанског града Аквавива деле Фонти.

Похваљени су и појединачни радови деце: Леда Рекић, Страхиња Рофа, Емилија Оторан, Михаило Комленић, Алекса Дорословац, Нађа Ромаков, Василије Крнић, Лена Шили, Стефан Зекоња, Милица Мунћан, Анђела Василев, Матеја Барта и Теа Стојиљковић

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА МИКРОНАСЕЉА ПОРОДИЦА ЧИКИЋ ЧУВА ДРАГОЦЕНА СЕЋАЊА (1)

Шест деценија Микронасеља- Породица Чикић чува драгоцена сећања

Jelena Trifunović новембар 26, 2022 0

Тих новембарских дана 1962. године, први станари уселили су се у тек изграђене зграде новог насеља у Кикинди. У граду који се развијао и модернизовао, као и цела тадашња Југославија, станоградња и урбанизација донеле су квалитетније услове живота. Вест да су добили стан у новоизграђеном насељу у Кикинди, са великом радошћу дочекао је млади брачни пар просветних радника, Споменка и Богољуб Чикић. Са једногодишњом ћеркицом, у једнособан стан уселили су се из подстанарске собице.

-Били смо две године у браку. Обоје смо радили, ја у школи „Фејеш Клара“, где сам и провео цео радни век, а супруга у Основној школи „Жарко Зрењанин“ која се тада налазила у објекту данашњег Културног центра- присећа се у разговору за Кикиндски портал Богољуб Чикић (85), наставник физичког васпитања у пензији.

Колунџија, Младеновић, Петровић, Бошков, Станић и Чикић биле су прве породице које су се уселиле. Прва усељена зграда била је данашња Београдска 7.

-. Били смо пресрећни када смо сазнали да смо добили стан. Претходно смо, надајући се да ћемо решити стамбено питање, разгледали станове у тим новим зградама. Видели смо један једнособан и један двособан стан. Иако мањи, једнособан нам се више свидео, због распореда просторија. Можете замислити нашу срећу када смо сазнали да ћемо се у тај стан и уселити. Добро се сећам да смо 19. новембра чули лепе вести, надлежна комисија је донела одлуку, а два дана касније смо већ прешли у стан. Тада је у Микронасељу било изграђено шест зграда. Наша је прва била усељена, и то леви улаз ближе главној улици- прича времешни суграђанин.

Руку на срце, панорама тадашњег Микронасеља нимало није била идилична. Али задовољство и оптимизам младих који су, за кратко време, завршили школу, па факултет, добили посао, венчали се, добили дете и стан- није било лако пољуљати.

-На простору Микронасеља била је мочвара, остаци реке Галадске. Ту где је улаз ка пијаци, био је туцаник, а све остало блато. На главној улици биле су куће- објашњава Богољуб.

-Простор око зграда није био асфалтиран, па сам увек носила два пара обуће. У једном изађем из куће, због блата, па се после преобујем за наставу у школи. Шалиле су се тада колеге на наш рачун, да смо из мокрог насеља -.са осмехом нам прича Споменка (85).

Богољуб и Споменка су љубав из средњошколских дана. Младић родом из Падеја и девојка из Мионице крај Ваљева упознали су се  у Средњој фискултурној школи у Земуну, коју су обоје похађали. Посла за просветне раднике било је напретек, одмах после завршене школе. Споменка је пре пресељења у Кикинду, предавала у родној Мионици и Бајиној Башти.

-Микронасеље је било насеље младости, све млади парови са децом. Додуше, гледало се са извесним подозрењем на нас што станујемо на крају града, где је блато, трска, мочвара. Ипак, врло брзо су и друге зграде изграђене, па су се уселили и нафташи, службеници из општине и пензионери-борци. Чувени црвени аутобус тада је возио од Железничке станице па до Микронасеља и Ливнице- наводи Богољуб.

Услови становања били су потпуно другачији- уместо канализације- септичке јаме које су се неретко изливале, а грејање- каљеве пећи.

-Подруми су били пуни угља, прљави. Ми жене смо на смену брисале улазе, тако смо одржавале хигијену- каже Споменка.

-Каљеве пећи смо касније, доласком нафтарица и пећи на струју, сви одреда срушили- надовезује се супруг.

Неколико година касније, добили су сина, а 1973. године преселили  у двособан стан. Одрастање на Микронасељу деци је пружало велику радост и могућност за неспутану игру.

-У Партизанској улици била је бара на којој су се зими клизала деца. Позади део Микронасеља био је празан. Погледајте ову трску на фотографији, ту су се по лавиринтима  јурила деца. Било је дивно да ту расту, толика слобода- емотиван је наш саговорник док разгледамо старе породичне фотографије.

Вртић је у Микронасељу изграђен 1973.године, а зграда Основне школе „Жарко Зрењанин“ усељена у новоизграђени објекат у школској 1979/80 години. Бројне успомене Чикићу су успели да сачувају и захваљујући камери коју су далеке 1966. купили у Чехословачкој. Бележили су значајне породичне тренутке, а већина њих нераздвојна је управо од места на ком је настала- Микронасеља.

Devojčice 2

Документарна позоришна представа о женском одрастању: „Девојчице“ пред кикиндском публиком

Jelena Trifunović новембар 26, 2022 0

Представа Рефлектор театра „Девојчице“ одиграна је синоћ на сцени Народног позоришта Кикинда. Гостовање је организовао Центар за подршку женамам поводом обележавања светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама”.

То је документарна позоришна представа о женском одрастању у Србији данас. Коауторке и извођачице овог комада који је режирала Миња Богавац, говоре своје личне приче. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву, предрасудама и стереотипима са којима се сусрећу.

Кикинда је прво гостовање овог комада који је креиран кроз вишемесечни уметнички, едукативни и истраживачки процес, каже редитељка Миња Богавац.

-У Рефлектор театру највише волимо да радимо са младима и за младе. Желели смо да у овој представи немамо професионалне глумице нити студенткиње глуме, већ девојке које ће нам донети своје различите перспективе. Било је изазовно да се међу њима направи атмосфера која је подржавајућа, да су међу собом солидарне, и чини ми се да смо у томе успели. Оно у чему можда нисмо успели јесте да допремо до неких других девојчица у Србији. Некад у шали кажем да је ово представа о белим средњекласним и привилегованим девојчицама. Али такве су се девојке јавиле на нашу аудицију, а ми смо се трудиле да дотакнемо и теме свих других и другачијих девојчица- наводи редитељка.

Идеја представе је да оснажи девојчице, девојке и младе жене, да једна другој буду савезнице и подршка, али и да им пошаље поруку да су све девојчице на свету вредне, храбре, паметне и да  заслужују да расту у сигурном и безбедном окружењу.

-Стварање представе је било лепо искуство за све нас. Публика је позитивно реаговала. Жене, девојке и девојчице пронашле су се у нашим причама и то нам је врло драго јер то је и био наш циљ- каже Ана Петров.

У Рефлектор театру ће 30. новембра прославити десети рођендан. Прва представа овог театра била је „Мушкарчине“ у којој су седморица младића делила своја искуства и запажања о одрастању. Сада је у плану заједничка, маратонска представа.

-У оквиру јубилеја имали смо турнеју „Мушкарчине“ кроз десет села Србије. Мислим да је то вредан и важан јубилеј и доказ како независно, активистичко и ангажовано позориште без имало флерта са комерцијом може да опстане пуних десет година, закључује Богавац.

Don`t copy text!