У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди одржана је трибина – вече посвећено професору Ђури Радловићу, зачетнику технике мозаика у сликарству који је, први пут после 14. века и Немањића, вратио мозаике у српске цркве.
О његовом животном и професионалном путу говорио је професор Правног факултета у Београду, Кикинђанин, Јовица Тркуља. Професор Тркуља иницирао је организовање трибине јер је, како је нагласио, веома важно да људи у завичају, Кикинди и Накову, сазнају за достигнућа и уметничке домете професора Радловића.
– Таленат Ђуре Радловића запазили су још наставници у школи у Накову у које је колонизована његова породица. Ипак, после завршене занатске школе у Кикинди, радио је као молер. Његов таленат приметио је један професор коме је кречио стан и наговорио га да упише ликовну академију – испричао је професор Тркуља о уметничким почецима првог сликара мозаичара у Србији.
Први сусрет са овом техником имао је у Венецији, у Цркви Светог Марка, украшеној мозаиком чије постављање је трајало 600 година, каже професор Радловић.
– Затим сам, у току студирања, наишао на Христов портрет у Аја Софији, то је нешто најлепше што сам у животу видео. Почео сам да радим мозаике факултативно. Мој професор ме је натерао да специјализирам ту технику иако она до тада није ни постојала на факултету. По завршетку студија, добио сам да украсим мозаиком капелу Свете Петке на Калемегдану, и тако је почео мој пут у сакралној уметности.
Следе израде мозаика у Христовој цркви у Бањалуци, цркви на Озрену, у манастиру краља Драгутина, црквама у Бијељини и Мркоњић граду, у Русији. И то је само део његовог уметничког пута.
– Професор Радловић је пионир на овом простору у новијем времену, највећа радионица мозаика у региону. Он је установио технологију, посебан поступак који је развио до највишег професионалног нивоа, зато је и могао да направи такву продукцију. Важно је и то да радионица има континуитет, све време се подиже квалитет и, технолошки и поетички, достиже се највиши ниво – рекао је Радомир Кнежевић професор на Факултету ликовних уметности.
Најновије, грандиозно дело професора Радловића су мозаици који настају уз помоћ његових студената у Цркви Светог Марка у Београду: цео црквени иконостас, затим мозаик „Крунисање цара Душана” који се налази изнад гроба поглавара, „Недремано око“ изнад моштију патријарха Германа и олтар од венецијанског мурано стакла. Завршен је и мозаик Богородице испод којег ће бити постављена композиција „Причешћа светих апостола“, димензија 19 са шест метара, која је већ оцењена као највећа и најлепша на свету.
Породицу Терзин, Давора, Слађану и малу Сташу, која болује од ахондроплазије, јуче су у Градској кући примили председник градског парламента, Младен Богдан и заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски.
Делегација Удружења сутра ће, тим поводом, имати састанак у Републичком фонду за здравствено осигурање у Београду, каже Слађана Терзин и захваљује на досадашњој подршци суграђанима и Граду.
Непостојање сигурносне склопке, лоше уземљење, прелимитирани осигурачи у разводној табли, нестручна поправка са неоригиналним деловима, најчешћи су узроци пожара, сазнајемо од Мирослава Зеца, власника фирме за електричарске услуге „Eлектро Зека ЗМ“ из Кикинде. Његово предузеће носилац је сертификата „Фирма од поверења“ који додељује „Центар за истраживање мишљења клијената“ из Београда.
Нажалост, овакве, старе табле, још увек постоје у 60 одсто домаћинстава. Неупоредиво већу заштиту омогућавају аутоматски осигурачи са ФИД склопком, која је сада, као и атест о исправности електричних инсталација, обавезна по закону, али само за нове објекте. У случају квара било где на мрежи, ова сигурносна склопка за мање од секунде искључује струју у читавом објекту. Новији типови ФИД склопки имају и „тест“ дугме којим повремено може да се провери стање мреже, напомиње Зец.
Када је у питању грејање на струју, једино што овај електричар препоручује су клима-уређаји и термоакумулационе пећи.
Неколико нестварних резултата, понајвише онај на рубу кикиндског Великог парка, обележили су последње јесење коло војвођанског „Истока”, а фудбалери ОФК Кикинде на незапамћен начин заокружили су јесен „чистом десетком” и зимоваће на врху. Испод свега тренерски потпис и жиг ставио је Јевто Јарчевић.
Један момчић, иако се није уписао међу стрелце, посебно ће памтити победу свога тима од 10:0 над Пролетером из Банатског Карловца. На позицији левог спољног, други пут од старта сезоне, заиграо је Милорад Барбул који је 21. августа напунио тек 17 година. Желео је да буде с друговима на терену иако је сат времена уочи меча обележио прву годишњицу мајчине смрти. Одмах у уводу прошао је по својој страни и убацио лопту у казнени простор, а капитен Небојша Ђукић био је стрелац. Све је поновио неколико минута касније, а Ђукић је тада главом погодио. Док није великим пљеском испраћен с терена, када је замењен ближе крају сусрета, Барбул је учествовао у још неколико гол акција.