децембар 6, 2025

Дан: 15. новембар 2022.

први воз

Пре 165 година зазвиждао први воз

Jelena Trifunović новембар 15, 2022 0

Тог 15. новембра 1857. године, тачно у 15 часова, у Кикинду је стигао први воз. Гувернер српског војводства Јохан Коронини са својом свитом, био је први путник у првом возу на тринаестој прузи изграђеној у царевини, а првој у југоисточној Европи. Пруга Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар била је део 700 км дуге трасе Беч-Братислава-Пешта-Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар- Базјаш.

Железничка станица у Кикинди грађена је од 1854. до 1857. године, по пројекту Франца Долетска. Пругу су пројектовали Матијас Сето и Јозеф Колер. Главни пројекат урадило је француско предузеће „Ернест Ганини“. Грађена је по стандардима за пруге првог ранга. Њена изградња доводи до наглог развоја Кикинде- процвата индустрије, пољопривреде, занатства.

Пругом ће касније саобраћати многи чувени возови: „Оријент експрес“, „Остенд експрес“, „Келети експрес“, „Балкан експрес“…

Тек 27 година након пуштања у саобраћај железничке трасе Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар, изграђена је пруга Београд-Ниш.

(Фото: Народни музеј Кикинда)

ljubavno pismo

(ВИДЕО) Врло шаљиви повратак у прошлост- и у љубав

Jelena Trifunović новембар 15, 2022 0
Како су нам наши поуздани извори јавили (имена и адресе познате редакцији), у кикиндском Позоришту нешто се спрема. Односно, проба. Да не кажемо – пише. И пева. И много, много се смеје. Јер је дошло до забуне, а у питању је љубавно писмо. Значи, ствар је озбиљна.
Били смо на проби, снимали је, питали присутне о чему се ради и – направили емисију. Њих смо оставили да заврше представу. У нашој емисији видећете и какву. Ствар је озбиљна колико и љубав у писму.
О „Љубавном писму“ – на Кикиндском порталу! Врло ускоро! Већ сутра!
planeta

Од јутрос нас има осам милијарди

Igor Crnogorac новембар 15, 2022 0

Од овог јутра број људи на планети премашује осам милијарди, што значи да нас је двоструко више него 1976. Највише становника има Кина, али се очекује да ће је Индија догодине сустићи. Очекује се да ће број становника наставити да расте, али не тако великом стопом. Пораст броја становника на планети прати сајт Worldometer, који се ослања на податке институција и на пројекције – у девет сати јутрос показао је да се родио осмомилијардити човек. У исто време je и Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA) на Твитер профилу објавио да нас сада има осам милијарди.

На планети је 1800. године живело милијарду људи. Двомилијардити Земљанин родио се 1930. Само 30 година касније, на Земљи је било три милијарде људи, а 1976. четири милијарде. Од тада се популација људи удвостручила.

Петомилијардита и шестомилијардита беба рођене су у нашем региону – 11. јула 1987. у Загребу је рођен Матеј Гашпар, а 12. октобра 1999. у Сарајеву је рођен Аднан Мевић.

Седмомилијардити становник Земље је девојчица, Наргис Кумар, рођена 31. октобра 2011. у индијској држави Утар Прадеш.

Популациони фонд Уједињених нација овакав пораст становништва види као велики успех, будући да је порастао животни стандард, продужен животни век, квалитетнији су здравствена заштита и услуге.

Међутим, према подацима УН, светска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. године и могла би достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године, а врхунац, од око 10,4 милијарде људи, очекује се 2080-их, преноси РТС.

Осам земаља биће носиоци раста светског становништа: Демократска Република Конго, Египат, Етиопија, Нигерија, Пакистан, Филипини и Танзанија.

Тренутно се у нашем региону, у централној и источној Европи, бележе ниске стопе фертилитета, што је, у комбинацији са миграцијама, утицало на смањење броја становника. Процене су да ће Србија, до 2050, остати без чак петине становиштва, наводи се у данашњем саопштењу Популационог фонда УН.

CDA_3653

(ВИДЕО) На Старом језеру уређени канали – у плану су и нови садржаји

Igor Crnogorac новембар 15, 2022 0

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.

– Уређује се око 30 километара канала у трима катастарским општинама: Кикинда, Башаид и Банатска Топола. Уклоњено је више од 260 хиљада квадратних метара вегетације и измуљено је преко 40 хиљада кубних метара из каналске мреже. Део се расипа у околини канала, а тамо где то није могуће, транспортује се на погодне локације. Осим тога, очишћени су и пропусти који су се у претходном периоду зачепили од муља – изјавила је Васиљевићева.

У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.

– Настављамо добру праксу. Сада се уређује северни крак каналске мреже, али ми континуирано радимо на уређењу и одржавању Старог језера. У наредном периоду биће још пројеката за додатно уређење, како би ова оаза у центру града добила нове садржаје и нову димензију. Планирамо да, с румунским партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, аплицирамо са пројектима којима бисмо, можда, чак и оживели реку Галадску.

У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.

Једина природна водена површина у Кикинди, Старо језеро, укупне површине око 5,1 хектар, остатак је некадашње речице Галадске која је, као огранак реке Мориш, протицала кроз град. После великих поплава у 19. веку, изградњом насипа ради заштите становништва, Галадска је одсечена од Мориша и доток воде је постепено престао.

Шездесетих година прошлог века, Старо језеро или Штефанчева бара, уређена је  као градско купалиште. Проблеми с дотоком текуће воде били су све већи и, временом, само језеро је запуштено, као и простор око њега. Прво веће уређење овог простора предузето је пре петнаестак година. Мостићи су направљени 2016. године, а уређењем површина преко канала, проширен и улепшан простор постаје ексклузивно место за шетњу и рекреацију, како за Кикинђане, тако и за туристе, госте града.

 

Ima i kikindskih korena. Đorđe Cikuša debitovao u Barseloni

Има и кикиндских корена: Ђорђе Цикуша са 16 година и 11 месеци дебитовао у сениорском тиму рукометаша Барселоне

Dejan Panić новембар 15, 2022 0

Сва шпанска дневна спортска штампа и њихови портали, посветили су велики публицитет дебију младог рукометаша Ђорђа Цикуше у сениорском тиму Барселоне у првенственој победи над Гвадалахаром (38:26) зачињеног с два постигнута гола, преноси данас једини наш дневни спортски лист београдски „Спортски журнал”.

Цикуша има и кикиндских корена, мајка Тања из нашег је града. Ту ју је упозано Цикушин отац Зоран из Бјеловара (Хрватска), који је својевремено на прелазу миленијума играо у кикиндском мушком рукометном клубу, а касније био и интернационалац у Португалу и Шпанији.

Ђорђе је тако рођен пре 16 година и 11 месеци у Ђирони близу Барселоне, а има и старијег брата Петра, такође члана најтрофејнијег рукометног клуба на свету, али он још увек није дебитовао за први тим Каталонаца.

У шпанским документима Ђорђе, у складу с тамошњим обичајима, уз Цикуша носи и мајчино презиме Јеличић и један је од најистакнутијих реперезентативаца у млађим селекцијама те Краљевине, а у историји Барселоне сада је уписан као други најмлађи дебитант.

ФОТО: Secció d’handbol del FC Barcelona

ramona tot

Рамона Тот изабрана за чланицу Савета мађарске националне мањине

Jelena Trifunović новембар 15, 2022 0

Након редовних избора за чланове савета националних мањина одржаних у недељу 13. новембра, Републичка изборна комисија утврдила је прелиминарне резултате. Чланица новог састава Савета мађарске националне мањине биће Рамона Тот, трећа на изборној листи „Мађарска слога“. У Кикинди на посебном бирачком списку уписано је 3.650 грађана мађарске националности, а на гласање је изашло 36 одсто. Рамона Тот захвалила се свима који су подржали листу „Мађарска слога“.

-Задовољни смо исходом изборног дана, али увек може и боље. Међутим, имамо у виду да су гласачи мађарске националности, посебно они који имају двојно држављанство, учествовали на трећим изборима ове године. Део мојих обавеза, пре свега, биће одржавање мађарског образовања, употребе језика и културе у нашем региону. Са поносом ћу представљати банатска насеља, јер знам, као руководилац једне културне установе, да нам није нимало лако да опстанемо због емиграције и асимилације. Један од мојих главних циљева је да се образовне, црквене и културне институције уједине и ојачају, очувају идентитет мађарских грађана Војводине- каже Рамона Тот која је у Градском већу задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици. По образовању је професорка мађарског језика и књижевности и руководи радом КУД-а „Еђшег“.

Како оцењује, досадашњи рад Националног савета мађарске националне мањине био је веома успешан, са конкретним резултатима.

– Захваљујући Мађарском националном савету, у вртићу „Наша радост“ 2017. године отворен је целодневни боравак на мађарском језику, а основне школе „Фејеш Клара“ у Кикинди и „Мора Караљ“ у Сајану постале су школе од посебног значаја. Не смемо заборавити ни стипендије за студенте, као ни могућност да, уколико наставе студије у Новом Саду, уз минималан износ користе интернат „Европа“. Много дугујемо раду Мађарског националног савета, сви морамо да водимо рачуна о томе, али сам сигурна да ће и нови састав ефикасно радити у наредне четири године- истиче Тот.

Представници Савета бирају се на мандат од четири године, а најбројнија мањинска заједница у Србији, мађарска, на те изборе изашла је са једном листом – „Мађарска слога“. Национални савет мађарске националне мањине броји 35 чланова.

Don`t copy text!