Глумац Стефан Остојић и америчко-француска редитељка Ли Делонг припремају представу «Лала» која ће своја премијерна извођења имати у оквиру “Дана лудаје”. Остојић ће представу играти бесплатно у селима, до којих ће стизати бициклом.
Стефан Остојић каже да је у питању друкчије виђење, свеж поглед на симбол овдашњег културног обрасца.
– Лала чека да се догоди већ годинама. Док сам студирао, често бих се зажелео Кикинде и хтео сам да то своје осећање преточим у уметнички израз. Мој Лала је друкчији од онога каквим се обично представља у причама, анегдотама, вицевима. Он је активан, радан, јако весео, знатижељан, екстремно емотиван и експресиван, обожава Кикинду – каже Остојић.
Представу режира Ли Делонг, чувена америчко-француска глумица и редитељка која живи и ради у Француској и у Европи више од 30 година, и има богато извођачко, редитељско и педагошко искуство. Позоришну академију завршила је на Универзитету Западне Вирџиније, а у Паризу и студије Жака Лекока и Питера Брука. У богатој театарској и филмској каријери сарађивала је, између осталих, и са Луком Бесоном, али и са уметницима са балканског простора: Мирјаном Карановић, Соњом Савић, Дарком Рундеком…
Са Стефаном Остојићем срела се на својој кловновској радионици у Новом Саду. Сарадњу на пројекту «Лала», као коаутори, започели су у мају у Француској, а месец дана пре премијере стигла је у наш град, где су, у Народном позоришту, настављене пробе. У питању је one-man show са позоришним кловном, каже Ли Делонг, која овакве представе ствара деценијама, по читавој Европи.
– Већ на првом часу сам приметила да Стефан има јак осећај за ову врсту глуме, лако му иде, веома је талентован и радознао и брзо учи – каже редитељка Делонг. – Када ми је писао, одмах сам прихватила да режирам његов наступ. Проучила сам Лалу, видела сам какав је у шалама. Помислила сам: једном је и он био заљубљен. Ово је «Ромео и Јулија» Лале и Сосе и нешто сасвим ново и до сада невиђено на овим просторима. Управо у Кикинди стварамо првог позоришног кловна у Србији.
Кловновски театар до сада није постављан ни на једној сцени у земљи. Кикиндска публика имаће прилику да прва гледа овакво позоришно остварење, које је у свету већ установљено као позоришни израз.
Вредност пројекта препознао је и Град Кикинда, који је пружио кључну подршку. Захваљујући томе, „Лала“ ће на свакој сцени моћи да представи овдашњи културни миље. Копродуценти пројекта су француска компанија “Ларк”, агенција “Гусани у магли” и фирма “Гриндекс”. Овај one-man show већ има заказана гостовања у позориштима широм Европе, али ће, пре свега, театар донети публици у селима.
– Много волим села и већ дуго желим да им донесем позоришни садржај. То је моја мисија, зато путујем бициклом – каже Остојић. – Надам се да ће ово и код мојих колега пробудити свест о томе да позориште има већу, хуманитарну вредност, да људима треба учинити то задовољство – донети им позориште «на ноге». Веома сам захвалан, пре свега Граду, који нам је то омогућио, и свима осталима који су помогли да припремимо представу.
Прва премијера биће одиграна на сцени Народног позоришта у суботу, 17. септембра, од 20 сати. Сутрадан, од 19 сати, у Позориштанцету “Лане”, Лала ће дочекати најмлађу публику.
Затим ће се Остојић запутити ка публици у селима. Путоваће бициклом, а представу ће играти бесплатно. Наша редакција испратиће га на пут и најавити када ће публика свих узраста имати прилику да, у својим местима, угости новог Лалу и његову чудесну причу о љубави.
Фото: уступљено – приватна архива.
Сматра се да је за оснивање српског позоришта у Кикинди одговоран књижевник и позоришни стваралац Јоаким Вујић који се, у мају 1834, на путовању у Мађарску, задржао на вечери код угледног великокикиндског домаћина, Стевана Дилбера. Дилбер је био глумац у Вујићевој пештанској дружини. На тој вечери, присутним гостима Вујић је пребацио што дозвољавају да се “усред српства” приређују немачке представе. Поменуо је случај Дебрецина које је прихватило једно пропало мађарско позориште из Будима, и град је плату глумцима одредио из своје благајне. Тада је, остало је записано, рекао: “Па кад је Дебрецин, који је нешто већи од Кикинде, допринео толике жртве на олтар богињи Талији, зашто не би могла и Кикинда, са окружним местима, издржавати стално српско позориште“.
После још једне Вујићеве посете Кикинди, када је одсео код учитеља Аркадија Петровића, син домаћина, Никола, студент права, и његов колега Лука Лисулов, основали су позоришну дружину која је у августу 1834. године, у гостионици „Код златног плуга“ (у Доситејевој улици), приказала Стеријино дело „Светислав и Милева“.
Први театар, Градско позориште, Кикинда је добила 1950. године. До тада, гостујуће представе играле су се по гостионицама, највише у локалу “Код белог крста” (место на углу Улице браће Татић и трга). Најчешће је гостовало Српско народно позориште које је, у време велике глади, 1865. године, сав приход од продатих улазница донирало сиромашним грађанима.
Места која су припала Великокикиндском дистрикту: Кикинда, Меленци и Башаид, били су насељени становништвом из Поморишја; у Мокрин, Карлово (Ново Милошево), Кумане, Крстур (Српски Крстур) и Тараш стигли су становници Потисја. Кикинда је била насељена породицама из Надлака, Семлака и Чанада (Румунија).
Три даме радо се сећају својих професора међу којима посебно место заузима њихова разредна Катица Гргур, Херцеговка настањена у Новом Милошеву. У школским клупама стицале су, а касније делиле наставне, али и животне лекције.
Обележавање јубилеја прве генерације учитеља, иницирао је проф. др Јовица Тркуља.
Донација је део пројекта под називом “Пружање помоћи мигрантима који се налазе у прихватним центрима у Србији“. Спроводи се посредством „Caritas“-а у Зрењанину. Тибор Халмаи, директор зрењанинског удружења, каже да је у Србији подељено више од 400 прибора и школских торби.
„За прваке је ово посебан и леп дан, малишани су једва чекали да крену у школу, упознају нове другаре, учитеље. По први пут, Град Кикинда је ове године финансирао куповину уџбеника свим ученицима првих разреда што је, сигуран сам, родитељима од великог значаја, тако да ће Град и наредних година издвајати средства за децу. Дечји осмеси су нам додатни мотив и инспирација да од Кикинде направимо још боље и квалитетније место за живот и рад“, истакао је градоначелник.